Вести
19. 05. 2026.
Бивша новинарка КРИК-а на суђењу по тужби судије: Јасан покушај застрашивања
Бивша новинарка КРИК-а Јелена Радивојевић данас је на суђењу КРИК-у по тужби судије Апелационог суда у Београду Душанке Ђорђевић истакла да сматра да је ово јасан пример покушаја застрашивања новинара. „Судија и њен супруг су тражили да се о њима више не пише и да се обришу претходни текстови – и то не зато што је нешто нетачно, већ тврде да о томе немамо право да пишемо, иако је судија јавни функционер“, навела је Радивојевић.
Радивојевић је, износећи одбрану у поступку по кривичној тужби против ње, у судници Првог основног суда у Београду објаснила да је сврха КРИК-ове базе о судијама „Просуди ко суди“, због које је судија Ђорђевић поднела тужбу, да се грађани информишу, а судије позову на одговорност.
„Базу смо радили са огромном пажњом и професионалношћу, далеко изнад већине редакција у Србији, и кроз ту базу смо дошли до бројних истраживачких прича. Велики број судија је желео да разговара са нама“, појаснила је некадашња новинарка КРИК-а.
„Та база је рађена у потпуности са новинарским стандардима, и са идејом да јавност има право да буде информисана. Добила је међународну награду, а представљена је и у Савету Европе као важан пројекат, посебно у контексту земље која покушава да се избори са корупцијом.“
Радивојевић је навела и да је судија Ђорђевић тужбу, којом тражи затвор и забрану бављења новинарством, поднела чак пола године након што је престала да ради у КРИК-у.
„У питању је покушај застрашивања новинара. Судија и њен супруг су тражили да се о њима више не пише и да се обришу претходни текстови – и то не зато што је нешто нетачно, већ само тврде да о томе немамо право да пишемо, иако је судија јавни функционер“, навела је Радивојевић.
Она је, као и њене бивше колегинице и колега који су раније дале исказ, појаснила да смо приликом истраживања судија користили униформни систем и методологију и да „није било неког другачијег третмана“ у случају судије Ђорђевић.
Додала је и да нико осим судије Ђорђевић није видео нешто законски проблематично у раду на бази.
„Нико од судија није нам рекао да постоји нешто законски проблематично у нашем раду. Напротив, неке судије су нам врло помагале, па чак и достављале и уговоре и одговарали на сва наша питања“, додала је Радивојевић.
Адвокате судије Ђорђевић и њеног супруга интересовао је начин рада КРИК-а, начин претраге јавних регистара, формулација захтева за приступ информацијама од јавног значаја, а поставили су јој и питања о томе „ко јој је доделио задатак“ и да ли је самостално састављала мејл са питањима, те да ли су судија Ђорђевић и њен супруг знали „да се прибављају подаци о њима“.
Она је објаснила да је истраживала судију Ђорђевић јер је пратила случај убиства Славка Ћурувије, у ком је управо она судила.
Радивојевић је и објаснила да су у питању јавно доступни подаци, да је „састављала мејл сама“ и да „закон не обавезује новинаре“ да обавештавају људе које истражују да их истражују.
Следеће рочиште заказано је за септембар. Адвокати брачног пара Ђорђевић у свом уводном излагању нису навели судију Ђорђевић као сведока, те је тако за следеће суђење планиран само исказ њеног супруга Александра Ђорђевића.
Судијине три тужбе против КРИК-а
Тужба против Радивојевић трећа је тужба коју је брачни пар Ђорђевић поднео против новинара КРИК-а. У питању је кривична тужба којом су тражили затворске казне и забрану бављења новинарством за њу и Бојану Јовановић.
Претходно су у марту 2024. године против главног уредника КРИК-а Стевана Дојчиновића и тадашње новинарке Бојане Павловић поднели две тужбе – парничну, због наводног нарушавања угледа, и кривичну, у којој су захтевали да новинари буду осуђени на по десет месеци затвора и да им се на две године забрани бављење новинарством.
По овим тужбама, поднетим због базе „Просуди ко суди“, воде се два поступка – кривични и парнични.
База „Просуди ко суди“ објављена је 2020. године, а касније је допуњавана новим профилима судија. До сада су објављени подаци о 51 судији који су водили неке од најважнијих судских поступака у Србији. За сваког од њих КРИК је објавио информације о предметима на којима су радили, њиховој имовини, као и поступцима који су вођени против њих или чланова њихових породица.
Упркос тврдњама судије Ђорђевић, у бази нису објављени подаци који би могли да угрозе безбедност.
Судија Ђорђевић у тужбама наводи да су објављене информације представљале позив на „јавни линч“, да су „ставиле мету на чело“ члановима њене породице, као и да јој је повређена приватност.
Међународна Коалиција против СЛАПП тужби у Европи (CASE) ове поступке је означила као „класичне примере СЛАПП тужби“ – тужби које се подносе без стварног правног основа, са циљем да се изврши притисак на новинаре и медије како би престали да извештавају о темама од јавног интереса.
КРИК се годинама суочава са оваквим врстама притиска и тренутно се против редакције води укупно 13 судских поступака. Осим судије Ђорђевић, међу онима који су тужили КРИК су и Предраг Колувија, оптужени у случају „Јовањица“, кум Александра Вучића Никола Петровић, бивша министарка Јелена Танасковић и други.
Више о томе шта се дешава на суђењима по тужби судије Душанке Ђорђевић и њеног супруга можете прочитати ОВДЕ.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.