Вести
08. 07. 2026.
У Јужној Кореји ступио на снагу Закон о лажним вестима
У Јужној Кореји јуче је ступио на снагу закон којим се уводе високе новчане казне за медије и утицајне кориснике друштвених мрежа који шире лажне или манипулисане информације, док новинарска удружења упозоравају да би пропис могао ограничити слободу изражавања и подстаћи аутоцензуру.
Према новом закону, судови могу да одреде одштету до пет пута већу од доказане штете против медијских организација и великих налога на друштвеним мрежама, укључујући јутјубере, који објављују незаконите, лажне или манипулисане информације са циљем наношења штете или остваривања профита.
Закон предвиђа и могућност новчане казне до милијарду вона (око 656.000 долара) за оне који наставе да објављују садржај након што је суд потврдио да је он лажан или манипулисан. Велике интернет платформе са више од милион дневних корисника обавезне су да предузму мере, попут уклањања садржаја или суспензије налога, након пријава за лажне информације.
Како преноси АП, Пропис је подржала владајућа либерална Демократска партија председника Ли Џе Мјунга, а усвојен је у децембру упркос бојкоту конзервативне опозиције.
Власт тврди да је закон неопходан за борбу против дезинформација које, како наводи, угрожавају демократију подстицањем подела и говора мржње.Удружење новинара Кореје упозорило је, међутим, да би могућност великих одштетних захтева и дуготрајних судских поступака могла имати "неизбежан ефекат застрашивања" на медије.
"Чак и ако је циљ закона легитиман, он може нарушити темеље демократије ако се примењује на начин који одвраћа медије и грађане од слободне критике и надзора над онима на власти", навело је удружење.
Забринутост је изразио и Клуб страних дописника у Сеулу, упозоравајући на могући утицај закона на рад новинара и слободан проток информација.Полемика око закона појачана је након политичке кризе у земљи, када је тадашњи председник Јун Сук Јеол 2024. године накратко увео ванредно стање.
Он је касније опозван и смењен, а осуђен је на доживотни затвор због побуне, што је предмет жалбеног поступка.Критичари наводе да би нејасне одредбе закона могле омогућити притисак на новинаре који истражују рад државних званичника, политичара и великих компанија.
Влада и регулатор за медије одбацују те тврдње, истичући да ће о спорном садржају одлучивати приватне интернет платформе, а не држава, као и да су изузети извештаји од јавног интереса.Професор Ким Хонг Јол са Универзитета Доксунг упозорио је да би закон могао довести до широке аутоцензуре и да би интернет компаније могле почети да уклањају и легитимне садржаје како би избегле одговорност, наводи Асошијетед прес.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.