Вести

14. 07. 2026.

Аутор: A. Ђокић Извор: Машина

Повратак у РЕМ упркос критикама: „Институције се не поправљају споља, већ изнутра“

Седам месеци након што су поднели оставке због, како су тврдили, незаконитости у избору чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), четворо независних чланова одлучило је да се врати у институцију. У разговору за Машину објашњавају зашто сматрају да се околности јесу промениле, шта очекују од рада Савета који је тренутно подељен односом 4:4, због чега сматрају да избор деветог члана није једина важна тема, али и како одговарају на критике да су својим повратком дали легитимитет институцији којој грађани годинама не верују.

Седам месеци након колективних оставки, четворо независних чланова Савета РЕМ-а – Родољуб Шабић, Милева Малешић, Ира Проданов Крајишник и Дубравка Валић Недељковић – поново су део регулатора који би требало да контролише рад електронских медија.

Њихове оставке уследиле су крајем прошле године као протест због начина на који је вођен избор чланова Савета, пре свега због инсистирања власти на кандидату из квоте националних савета националних мањина, за којег су тврдили да је фаворизован мимо закона.

Данас, међутим, сматрају да постоје разлози да се врате.

Родољуб Шабић каже да се често погрешно тумачи да су се вратили зато што су променили мишљење о могућности рада у РЕМ-у.

„Ми никада нисмо мислили да нема простора за деловање. Да смо то мислили, не бисмо годину и по дана учествовали у једном веома тешком и више пута прекиданом поступку избора чланова Савета. Ми смо се повукли због незаконитости, а не зато што смо изгубили веру да институција може да функционише“, наводи Шабић.

Према његовим речима, кључна промена догодила се када је власт одустала од спорног кандидата, а потом и када је Народна скупштина усвојила аутентично тумачење Закона о електронским медијима.

Шабић отворено каже да није присталица института аутентичног тумачења, али истиче да оно, без обзира на политичке и стручне полемике, има правну снагу закона.

„Доведени смо у ситуацију да, уколико и даље одбијемо да учествујемо, власт може да каже да управо ми блокирамо процес. Сматрали смо да је одговорно да поштујемо важеће правно стање и покушамо да остваримо оно због чега смо од почетка ушли у овај процес – да РЕМ коначно почне да ради у складу са законом“, објашњава.

Сличан став износи и Ира Проданов Крајишник.

Она подсећа да су у међувремену обустављени спорни избор петог члана и нови конкурс, док је Одбор за културу сам иницирао њихов повратак.

„Променило се управо оно због чега смо поднели оставке. Никада нисмо спорили да простор за деловање постоји. Спорили смо начин на који су поједини чланови бирани“, каже она.

Милева Малешић наглашава да њихов циљ никада није био блокада РЕМ-а.

„Наш циљ био је да обезбедимо законит избор чланова Савета. Након усвајања аутентичног тумачења власт је добила прилику да одговорност за вишегодишње нефункционисање РЕМ-а пребаци на нас и на грађане који су тражили законит РЕМ. Зато смо проценили да треба наставити борбу изнутра.“

Да ли однос 4:4 значи блокаду?

Након избора осам чланова Савета, РЕМ се налази у својеврсној пат позицији. Међутим, сами чланови сматрају да тај однос не мора нужно да значи блокаду рада.

Шабић каже да је њихов први задатак да покушају да увере све чланове Савета да поступају искључиво у складу са законом.

„Закон јасно каже да чланови Савета нису представници ни власти, ни опозиције, па чак ни организација које су их кандидовале. Њихова једина обавеза јесте заштита јавног интереса.“

Он додаје да ће покушати да пронађу минимум сагласности око питања која би требало да буду неспорна.

„Желим да верујем да ће неко од колега разумети да живимо у друштву чија је медијска сцена озбиљно контаминирана и да имамо обавезу да реагујемо.“

Ира Проданов Крајишник сматра да није најважније питање ко има већину.

„Важно је да Савет може да функционише. Са осам чланова то је могуће, а уз четири независна члана ниједна незаконита одлука не може лако да прође.“

Дубравка Валић Недељковић сматра да се у јавности погрешно полази од претпоставке да ће Савет бити трајно подељен.

 „Демократија подразумева расправу, аргументе, договор, некада и прегласавање. Ако су одлуке засноване на закону и медијским кодексима, не видим зашто би било логично унапред тврдити да се никада нећемо сложити“, истиче Валић Недељковић.

Милева Малешић такође одбацује поделу на „независне“ и „зависне“ чланове.

„Желим да верујем да смо сви разумни људи и да ћемо доносити одлуке у интересу грађана.“

Девети члан јесте важан, али није једина тема

Највише пажње јавности усмерено је ка избору деветог члана Савета РЕМ-а, који треба да буде изабран на предлог националних савета националних мањина.

Шабић не крије да постоји бојазан да ће власт покушати да прогура кандидата који би јој одговарао.

„То је реалност. Али постоји и друга могућност – да демократске снаге покушају да утичу да национални савети предложе заиста независног кандидата“, прича Шабић.

Он подсећа да чак и уколико то не буде случај, наредних месеци истичу мандати тројици чланова који су бирани као представници владајуће већине, што би могло додатно променити однос снага.

За Иру Проданов Крајишник избор деветог члана није питање које треба да заустави рад РЕМ-а.

„Грађанима је РЕМ потребан већ сада. Предстоје избори, предстоје избори за органе јавних сервиса и веома је важно да регулатор функционише.“

Милева Малешић сматра да је много важније да процедура избора буде законита него ко ће бити изабран.

 „Очекујем стручног и компетентног члана, а не глас за прегласавање.“

Сличну поруку шаље и Дубравка Валић Недељковић.

Она сматра да би јавност много корисније време утрошила када би инсистирала да национални савети предложе истински независну личност.

Први задаци: транспарентност, јавни сервиси и решавање старих предмета

Чланови новог Савета већ имају листу приоритета. Валић Недељковић каже да је први корак избор председника и потпредседника Савета, јер без тога институција практично не може да ради.

Након тога требало би донети нови Статут, будући да је постојећи још из времена Републичке радиодифузне агенције из 2005. године. Потребно је, додаје, усвојити и нова правила за избор чланова управних одбора јавних медијских сервиса.

Проданов Крајишник додаје да ће инсистирати на транспарентности рада, равноправном третману свих кандидата за органе јавних сервиса и брзом решавању предмета који годинама стоје у фиокама.

Малешић посебно истиче потребу да РЕМ почне да покреће питања од јавног интереса, да спречава избор људи без професионалног интегритета у органе јавних сервиса и да јавности омогући увид у свој рад, док Шабић сматра да је основни задатак регулатора да коначно почне да примењује закон једнако према свима.

Да ли ће оставка поново бити опција?

На питање да ли би поново поднели оставке уколико процене да не могу да спрече незаконитости, одговори нису потпуно идентични, али су веома слични.

Шабић каже да је оставка легитимно средство уколико постане јасно да институција више не може да функционише.

Малешић поручује да од борбе не одустаје.

„Ако видимо да су наше борбе безуспешне, часно је одустати. Али оставке имају смисла тек када не постоји ни воља ни могућност да се избори законит поступак.“

Проданов Крајишник сматра да тренутно није време за разговор о томе.

„Ако се у нешто упуштам, нисам склона да унапред најављујем одустајање. Хајде прво да видимо резултате“, појашњава она.

Валић Недељковић додаје да ће одлуке доносити заједно.

„Видећемо шта ће конкретне ситуације донети. Не бих унапред говорила о томе“, додаје Валић Недељковић.

Како одговарају на оптужбе да дају легитимитет власти?

Највећи део јавне полемике последњих дана односи се на тврдње да су повратком у РЕМ чланови дали легитимитет институцији која се суштински није променила.

Шабић сматра да је та критика погрешно постављена. Он подсећа да је Европска комисија и пре њиховог повратка оценила да је Србија показала конструктивност у вези са избором РЕМ-а и предложила отварање Кластера 3.

„Прича да ћемо ми отворити или затворити европски пут Србије једноставно није тачна. То нема везе са нама.“

Он сматра апсурдним тврдње да је улазак у институције давање легитимитета власти.

„Највећи легитимитет некој власти даје вишестраначки парламент. Ако људи који седе у парламенту могу да учествују у институцијама, зашто би било спорно да неко покуша да поправи РЕМ?“, пита Шабић.

Шабић посебно критикује кампању која је, како каже, вођена против њега.

„Када вас и власт и део опозиције оптужују готово истим речником да сте издали, узели новац или дали легитимитет режиму, онда то говори више о њима него о нама.“

Малешић поручује да РЕМ не постоји ни због власти ни због опозиције.

„РЕМ постоји због грађана и њиховог права на објективно, професионално и непристрасно информисање.“

Проданов Крајишник сматра да је њихов повратак наставак двогодишње борбе за законит РЕМ.

„Не можете стално чекати идеалне услове. Некада морате покушати да мењате институције изнутра.“

Поверење грађана мораће да се гради конкретним потезима

Сви саговорници сагласни су да грађани већ дуго немају поверење у РЕМ, али сматрају да одговорност за то не сноси нови сазив.

„Ми смо већ показали да смо другачији онда када смо одбили да преузмемо мандате због незаконитости“, каже Ира Проданов Крајишник.

Милева Малешић додаје да пред новим Саветом стоји тежак задатак да то поверење врати.

„Наш посао је да закон почне да се примењује једнако према свима“, каже Малешић.

Дубравка Валић Недељковић сматра да ће најбољи одговор бити потпуна транспарентност рада.

„Наш рад биће потпуно отворен. Нека грађани прате све што радимо.“

Шабић закључује да ће коначан суд дати управо јавност.

„На нама није да тражимо поверење унапред, већ да га заслужимо својим радом.“

На питање да ли ће то бити довољно да РЕМ поново постане институција којој грађани и грађанке верују, одговор ће дати први потези новог сазива у месецима који следе.