Вести

14. 07. 2026.

Аутор: Данијел Апро Извор: Цензоловка

Вештачка интелигенција на РТС-у: Увод у нове пропагандне гафове или квалитетније информисање?

Познато је да је РТС спреман да плати три милиона динара за услуге интеграције вештачке интелигенције у сопствени систем за унос садржаја на портал. Мање је познато шта би то тачно требало да значи за свакодневно функционисање јавног медијског сервиса.

Нове функције због којих је РТС расписао јавну набавку „за услуге вештачке интелигенције“ требало би да обухвате „развој и имплементацију“ решења за аутоматизовано креирање и обраду садржаја. Уз, како се напомиње, „задржавање уредничке контроле“ новинара од крви и меса.

Систем би требало да омогући „генерисање чланака из прилагођених извора“. Другим речима, да чита и интерпретира оно што објављују други медији из земље и света, оно што саопштавају јавне институције, организације, спортски клубови…

Нови „колега“ тако би „писао“ вести на основу оног што пронађе на различитим платформама (наводе се: YouTube, Инстаграм, X, Reddit, ТикТок и LinkedIn). Аутоматски би пратио налоге на друштвеним мрежама, транскрибовао аудио и видео записе, проверавао чињенице, учествовао у СЕО оптимизацији за претраживаче.

РТС је расписао тендер, али није одговорио на питања Цензоловке да ли је с неким произвођачем софтвера потписан уговор, које ће тачно задатке и задужења ВИ преузети, или како ће то све деловати на редакцију.

ВИ колега у редакцији

Увођење ВИ на јавни сервис (за сада) вероватно не значи виртуелне презентере, својеврсни одговор на „Марка Поповића“ и „Бојану Филиповић“ с Телевизије Хаппy. Ништа тако спектакуларно.

Пре свега, потребна им је помоћ. Питање је у којој мери је могућа таква утопијска будућност, она у којој ВИ обавља досадне задатке – прекуцава распоред сахрана и најављена искључења струје – док новинари говоре истину о моћи и мењају свет (набоље) својим неометаним истраживањем и извештавањем.

Иван Суботић из Новосадске новинарске школе сматра да таква будућност заправо јесте могућа, али да је, у домаћем контексту, она мање реална.

Саговорник Цензоловке објашњава да се у једном делу страних медија ВИ користи управо за пренос сервисних или оних информација којима додатно тумачење није потребно.

„Вештачка интелигенција у том смислу заправо не угрожава креативни део новинарства, па новинарима остаје више времена за креирање дубљих истраживања, аналитичке и коментаторске садржаје. Ипак, мислим да од ВИ можемо добити много више од тога. Она нам, рецимо, може помоћи да анализирамо огромне сетове података знатно брже, да те податке ефикасно сортирамо или да илуструјемо своје текстове боље. Питање је само да ли су новинари код нас довољно одговорни и етични у коришћењу ВИ. Они који јесу, и који свакако провере резултате које нам АИ пружа, заиста могу имати бенефита од нове технологије“, каже Суботић.

Уопштено, светски медији (барем декларативно) одбацују могућност да новинари буду замењени машинама. Они истичу важност људског фактора у доношењу одлука у случајевима када се користе ВИ алати.

Прошло је скоро три године од како је група новинских и издавачких кућа објавила прве свеобухватне Глобалне принципе за употребу вештачке интелигенције у којима се инсистира на надзору и „значају смисленог људског учешћа“.

„Сматрам да би РТС пре било какве употребе ВИ требало да усвоји смернице о њеном коришћењу и транспарентно их наведе. Покушао сам да пронађем постоји ли тако нешто на сајту РТС-а, али без успеха. Уколико се АИ неконтролисано уведе на портал РТС, а новинари препусте технологији да ради део њиховог посла, мислим да ће бити много материјала за емисије хумористичког карактера“, каже Суботић.

„ВИ је мач са две оштрице, може бити користан али се не може користити без стрепње од грешке. Надајмо се да ће новинари РТС-а бити пажљиви како би избегли нове гафове.“

Актуелни тренутак домаћег јавног сервиса је поприлично сложен. Са или без ВИ.

Како су то други урадили

Јавни емитери деле сличну забринутост и очекивања у вези с генеративном ВИ. Ипак, различите организације имају и различите приступе.

Британски Би-Би-Си инсистира да ће ВИ користити ову технологију на начин који ће им „помоћи да остваре јавну мисију“ и омогућити новинарским тимовима да раде „ефикасније и продуктивније“.

Би-Би-Си је усвојио три водећа начела: 1) увек поступати у најбољем интересу јавности, б) увек давати приоритет таленту и креативности, ц) бити отворен и транспарентан.

France Télévisions је у свој кодекс уврстио да, када се ВИ користи, то мора бити искључиво уз надзор новинара и уз пуну уредничку одговорност. Сваки садржај настао уз помоћ генеративне ВИ мора бити јасно означен.

Ова организација успоставила је посебну службу под називом „Les révélateurs de France TV“, чији је задатак да проверава садржај. Између осталог, задужена је за откривање деепфаке садржаја.

Јавни сервис у Финској саопштио је да ће користити искључиво технологије ВИ развијене у тој земљи.

Шведски радио основао је Савет за ВИ. Њихова интерна ВИ платформа ради, на пример, на транскриптима аудио садржаја. Ништа, међутим, не бива објављено аутоматски. Они тврде да ВИ асистент уштеди неколико минута на транскрипцији сваког њиховог аудио прилога, којих је дневно око 370.

Њихова апликација има свог цхат-бота. Он не скупља (полу)информације из беспућа интернета, већ се ослања искључиво на своје извештавање. На тај начин, кажу, избегавају „халуцинације“.

Криза поверења

Ројтерсово упоредно истраживање показало је да грађани Србије имају најмање поверења у национални јавни сервис у Европи. РТС прате и бројне критике на рад.

Александар Коцић у ауторском тексту на порталу Цензоловка поставља питање: „Да ли нам уопште треба јавни сервис и шта урадити са РТС-ом након смене власти?“ Суботић, с друге стране, оцењује да РТС „одавно није јавни сервис свих грађана“.

„То је више пута доказано у истраживањима и мониторинзима који углавном апострофирају пристрасност и неизбалансираност РТС-а. Уколико погледате било који Дневник 2, видећете да се новинарско правило о ‘две стране’ ретко кад примењује, да у прилозима неретко говоре истомишљеници и да цео програм више подсећа на ПР службу власти него на јавни сервис“, оцењује Суботић.

Да ли је једна велика структура попут РТС-а спремна на нови изазов, то је већ други пар рукавица.

Из самог РТС-а стижу сигнали да јесу. Прошлог месеца јавни сервис био је домаћин међународне обуке о вештачкој интелигенцији и медијима.

На свом сајту најављује да Србија добија први Закон о вештачкој интелигенцији, те да ће Београд бити домаћин европског самита о вештачкој интелигенцији у оквиру Експа 2027.

Када је The Public Media Alliance у сарадњи с Универзитетом у Единбургу представио извештај о начину примене вештачке интелигенције у медијима, њихов посебан фокус био је на јавним сервисима у земљама с ниским и средњим приходима.

У таквом окружењу, кажу, јавни сервиси „немају довољно времена, капацитета и ресурса“ да се активније укључе у иницијативе везане за ВИ. Такође, јавни сервиси из богатијих земаља „не разумеју увек у потпуности оперативна и ресурсна ограничења“ с којима се суочавају њихове колеге из финансијски и организационо мање развијених средина.

Иста организација истиче да медијски јавни сервиси у Европи све више интегришу ВИ у свој рад, али да истовремено „имају посебну одговорност да буду транспарентни и одговорни у начину на који управљају њеном применом“.

Од како се појавила идеја о ВИ у новинским редакцијама, ОЕБС упозорава да, иако ВИ „пружа могућност аутоматизације сложених и репетитивних процеса“, алгоритми који се не развијају и не примењују одговорно могу водити ка пристрасности.

Опасност од дезинформација

Истраживање које је координисала Европска радиодифузна унија (ЕБУ), а предводио Би-Би-Си – учествовала су 22 јавна сервиса из укупно 18 земаља које емитују програм на 14 језика – показало је да ВИ асистенти „рутински погрешно представљају новинарски садржај“ и то без обзира на језик, територију или конкретну платформу.

Новинари из јавних сервиса анализирали су више од 3.000 генерисаних одговора у односу на тачност, навођење извора, разликовање чињеница од мишљења и пружање контекста.

Закључили су да је чак 45 одсто одговора садржало значајан проблем. Готово трећина имала је озбиљне недостатке у навођењу извора. Један од пет одговора садржао је озбиљне проблеме са тачношћу, укључујући и измишљене информације (такозване „халуцинације“) и застареле податке.

У домаћем контексту, најчешће су аудиовизуелне дезинформације које је генерисала ВИ: фотографије, видео и аудио снимци.

Анализе ННШ показале су да се оне појављују као преваре у којима се лаковерни наводе да купе неки производ (најчешће наводни лек) или да инвестирају у неку онлајн платформу. Дизајниране су тако да ВИ реплике познатих личности препоручују куповину или инвестирање.

„Све чешће су ВИ дезинформације политичког карактера“, истиче Суботић.

„Недавно смо видели комичне снимке непрегледне колоне СНС активиста на митингу у Београду. Будимо фер, таквих манипулација било је и када говоримо о студентским протестима у Београду, иако су они и без ВИ углавном били изузетно посећени.“

Суботић је подсетио да је претходних година ТВ Пинк умео да произведе „релативно квалитетне дипфејк снимке“ опозиционих политичара и учини да они проговарају практично било шта.

„Недавно је и Информер кренуо да пласира ВИ пропагандне снимке, мада су они више смешни него што би некога могли да преваре. Ипак, мислим да су, када говоримо о ВИ, политичке дезинформације најопасније и да је још опасније то што политички актери сада за било који садржај, био он аутентичан или не, могу да тврде да је у питању ВИ. Ова технологија дала је политичарима могућност за још лакше слуђивање грађана“, закључује саговорник Цензоловке.