Вести
16. 07. 2026.
Опасна спирала насиља над новинарима и новинаркама у Србији
Рекордан ниво физичког насиља над новинарима и новинаркама, претњи смрћу и кампања блаћења на интернету, укорењена некажњивост и чврста политичка контрола над медијским простором – слобода медија у Србији налази се у све дубљој кризи, док се простор за рад независног новинарства убрзано сужава.
Европска федерација новинара (ЕФЈ), заједно са партнерима из иницијативе Media Freedom Rapid Response (МФРР) и Платформе Савета Европе за безбедност новинара, данас представља извештај који приказује погоршање стања медијских слобода и безбедности новинара и новинарки у Србији. Извештај је резултат међународне мисије у Београду, спроведене у марту 2026. године.
Прочитајте цео извештај овде (енглески).
Током 2025. године у Србији је забележено 209 случајева кршења слободе медија, што је више него двоструко у односу на 84 случаја документована 2024. године, при чему је погођено 359 медијских радника и медијских организација. Закључно са 16. јуном 2026. године, од почетка године евидентирано је 100 случајева, који су погодили 170 медијских радника.
Од смртоносног урушавања надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду у новембру 2024. године, које је покренуло највеће протесте у историји Србије, број напада на новинаре и новинарке који извештавају са демонстрација нагло је порастао. Органи за спровођење закона не само да нису успели да заштите новинаре и новинарке, већ су полицијски службеници све чешће и сами били починиоци напада. Од 2025. године документовано је најмање 38 полицијских напада на новинаре и новинарке.
Криза далеко превазилази питање физичке безбедности. Стратешке тужбе против учешћа јавности (СЛАПП) и даље представљају озбиљну претњу извештавању у јавном интересу. Према подацима CASE коалиције за 2025. годину, Србија се налази на трећем месту у Европи по броју СЛАПП тужби. Додатни застрашујући ефекат на рад новинара и новинарки производи и чињеница да је увреда и даље криминализована.
Поред тога, медијски плурализам је под озбиљним притиском. Већински државни Телеком Србија проширио је своје власништво над медијима, додатно учвршћујући провладине наративе у медијском простору. Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) није функционалан више од 18 месеци, због чега је Србија једина земља кандидат за чланство у Европској унији без оперативног регулаторног тела за медије. Координисани напади ботова и употреба шпијунског софтвера, укључујући Пегасус компаније NSO Group, постали су средства дигиталне цензуре усмерене против новинара и новинарки и медијских кућа.
Влада је покренула неколико законодавних иницијатива, укључујући настојања да одредбе Европског акта о слободи медија (ЕМФА) буду пренете у домаће законодавство. Међутим, новинари и новинарке и организације цивилног друштва у великој мери су престали да учествују у тим процесима, наводећи као разлоге недостатак транспарентности, кратке рокове и, пре свега, дубоко неповерење у намере власти. Међународна заједница има кључну улогу у заштити слободе медија у Србији, која се убрзано погоршава, као и у заустављању ширег демократског назадовања.
Партнери иницијативе МФРР и Платформе Савета Европе за безбедност новинара и новинарки позивају власти Србије да:
- одмах обуставе запаљиву реторику усмерену против новинара и новинарки и уздрже се од свих вербалних, физичких и правних напада на медије, укључујући злоупотребу СЛАПП тужби;
- уведу специјализоване програме обуке за полицију и правосудне органе како би се обезбедила доследна примена мера заштите новинара и новинарки.
Партнери такође позивају Европску унију да јавно и недвосмислено осуди нападе на новинаре и новинарке у Србији, као и да директно финансирање Србије у стратешким областима услови мерљивим побољшањима у безбедности новинара и новинарки и поштовању стандарда медијских слобода.
Комплетан извештај садржи детаљне препоруке упућене властима Србије, укључујући Владу, Народну скупштину, полицију и тужилаштво, о конкретним корацима потребним за превазилажење ове кризе.
Мисију је координисала организација ARTICLE 19 Европа, а у њој су учествовале следеће међународне организације: Асоцијација европских новинара (АЕЈ), Европска радиодифузна унија (ЕБУ), Европски центар за слободу медија и штампе (ЕЦПМФ), Европска федерација новинара (ЕФЈ), Међународни институт за штампу (ИПИ), Репортери без граница (РСФ), Опсерваторија Балкан и Кавказ Трансеуропа (ОБЦТ), Index on Censorship и Комитет за заштиту новинара (ЦПЈ). Локални партнер било је Независно удружење новинара Србије (НУНС). Делегација се састала са новинарима и новинаркама, уредницима и уредницама, медијским удружењима, организацијама цивилног друштва, представницима полиције, председницом Народне скупштине, главним јавним тужиоцем и другим саговорницима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.