Вести

17. 07. 2026.

Аутор: Марија Стојановић Извор: Савремена политика/Цензоловка

Како ће функционисати нови Савет РЕМ-а?

Савет ће морати да одлучује о низу важних питања, укључујући расписивање јавних конкурса за именовање нових чланова управних одбора РТС-а и РТВ-а, те решавање притужби на ред емитера које су месецима стајале у фиокама.

Одлука четворо независних кандидата за Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) да преузму функције могла би да представља први корак ка унапређењу изузетно лошег стања на медијској сцени Србије, али имајући у виду чињеницу да је РЕМ већ дуго нефункционалан, не може се искључити ни могућност да ће власт наставити да опструише рад регулатора, оцењују саговорници Савремене политике.

Истовремено, стручњаци за медије указују да велико питање остаје и да ли ће у скорије време бити изабран девети члан Савета, који би по важећим правилима требало да дође из редова националних мањина. Како прецизирају, остаје да се види да ли ће на ту позицију ступити неко ко ће бити независан јер би владајуће странке у знатној мери изгубиле механизам да утичу на процесе у РЕМ-у, односно избегло би се да однос снага буде четири према четири.

Подсетимо, Дубравка Валић Недељковић, Ира Проданов Крајишник, Милева Малешић и Родољуб Шабић саопштили су 10. јула да су након што је Народна скупштила усвојила Аутентично тумачење Закона о електронским медијима одлучили да преузму учешће у раду Савета РЕМ-а, што је изазвало подељене реакције стручне јавности и политичких странака.

Док су поједини политички актери оценили да такав корак представља “издају борбе грађана и студената”, односно да иде наруку само Александру Вучићу, организације попут Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) и Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ) поздравиле су њихов потез.

“АНЕМ као предлагач поштује и подржава одлуке кандидата у вези са њиховим будућим учешћем у Савету РЕМ-а. Све је могуће, укључујући и опструкцију и могућу нефункционалоност у раду и одлучивању. Сматрам да то није разлог да се не проба и на примеру четири независна кандидата у Савету РЕМ практично покаже и докаже да ли постоји политичка воља за промену на овом пољу. Оставке се увек могу поднети и зато не треба узмицати све док има смисла борити се и учинити оно што дешава у РЕМ транспаретним и јавним”, наводи за Савремену политику Саша Мирковић, директор пројеката АНЕМ-а.

Говорећи на исту тему, Маја Север, председница Европске федерације новинара, констатује да се одлука независних кандидата мора “процењивати првенствено у односу на утицај који ће имати на функционисање регулатора”.

“У овој фази, сувише је рано да се донесе закључак да ли ће то водити значајној промени или ће се дуготрајни институционални застој напросто наставити у различитом облику”, указује Маја Север за Савремену политику.

Са друге стране, Недим Сејдиновић, новинар недељника Време, тврди за наш портал да “већ имамо прву блокаду у најави, која ће озбиљно отежати сваки даљи рад Савета РЕМ-а”.

“Први велики проблем на који ће нови Савет наићи свакако је избор председника и заменика председника овог тела. За избор је потребно шест гласова, значи двотрећинска већина. Чланови који су представници владајуће странке сасвим сигурно неће дозволити да Саветом управља и да га у јавности представља неко од независних кандидата, а верујем ни да ће независни кандидати дозволити да неко од недостојних лица управља овим телом”, оцењује Сејдиновић.

Први тест – избор председника Савета

Мандат чланова претходног сазива Савета РЕМ-а истекао је још у новембру 2024, што значи да ово тело дуго није функционисало у пуном капацитету.

Савет РЕМ-а је крајем прошле године био на корак од формирања, избором осам чланова. За деветог члана, који је требало да дође из редова мањина, владајућа већина није гласала због противљења Савеза војвођанских Мађара. Потом је четворо независних кандидата поднело оставке, а та места остала су упражњена и након поновљеног конкурса, јер се нико није пријавио.

Четворо независних кандидата за Савет поручило је у писму јавности да су, након што је парламент 10. јула усвојио Аутентично тумачење Закона о електронским медијима, одлучили су да преузму мандат.

Они су, између осталог, истакли да је Аутентичним тумачењем “створена нова правна ситуација”, односно “ако у таквој ситуацији не прихватимо да преузмемо функцију у Савету РЕМ, власт би добила прилику да наше поступање представља као супротно закону”.

Конститутивна седница Савета РЕМ-а званично је заказана за 20. јул, а главна тачка и уједно највећи изазов биће покушај избора председника и заменика председника Савета. Уколико договор изостане, руковођење и заказивање наредних седница преузима најстарија чланица, Дубравка Валић Недељковић, која ће у том случају имати сва законска овлашћења изабраног председника.

Говорећи о могућности да у скорије време буде изабран и девети, “недостајући” члан Савета, Саша Мирковић за Савремену политику истиче да очекује да се то деси након избора за Савете националних мањина, који ће бити окончани у новембру ове године.

“Верујем да ће овај избор бити спроведен уз доследно поштовање Закона о електронским медијима, строги мониторинг Европске комисије и ОЕБС-а и да ће се разматрати искључиво кредибилни кандидати за попуну Савета РЕМ. У случају да буде изабран кандидат Мађарског националног савета, који је увек до сада имао највећу подршку владајуће коалиције, очекујем да ће у Савету РЕМ заступати ставове које у медијској сфери последњих месеци практично спроводи мађарска влада на челу са премијером Мађаром”, наводи Мирковић.

Нагомилане обавезе

Нови сазив Савета суочиће се са изузетно обимним дневним редом и нагомиланим обавезама, укључујући расписивање јавних конкурса за именовање нових чланова управних одбора РТС-а и РТВ-а, те решавање притужби грађана, организација или стручне јавности на ред емитера које су месецима стајале у фиокама.

Такође, очекује се да се Савет позабави кршењем медијских закона на прорежимским телевизијама, као и да обезбеди равноправност и балансирану заступљеност политичких актера у електронским медијима током предизборних кампања.

Према мишљењу Маје Север, “постоје добри разлози за опрез” када је реч о функционисању новог Савета РЕМ-а. Она напомиње да прави тест није одлука кандидата да привате своје мандате, “већ да ли ће РЕМ показати већу независност, транспарентност и доследну примену закона у свом раду.

“Прве одлуке Савета биће најјаснији показатељ да ли ово означава почетак истинског институционалног опоравка или само још једну фазу продужене кризе”, закључује Маја Север.

Недим Сејдиновић поручује да је “јасно да ће рад Савета бити у већини случајева, код највећих и најважнијих одлука, блокиран”.

Он каже да је јавност видела шта се десило са Високим саветом тужилаштва када су већину имали они који нису били под контролом власти.

„Прекрајали су изборну вољу тужилаца и усвојили Мрдићеве законе, како би, ако ништа, блокирали рад институције. На крају, све институције у овој земљи су блокиране, осим председништва и (владајуће) странке”, појашњава Сејдиновић.

Он истиче да режиму заправо одговара блокиран рад РЕМ-а, можда и више него да имају потпуну већину, “шминке мало ради, сада када су из Европе стигли упозоравајући гласови”.

“РЕМ ће бити институција која неће моћи практично да учини ништа да поправи медијску сцену у Србији. Мени је жао независних чланова РЕМ-а, који су у политичкој шаховској игри европских институција и режима у Србији жртвовани, како би се створио привид да се наша земља још увек налази на европском путу. Предвиђам њихове оставке у року од неколико месеци”, указује Сејдиновић.

За које одлуке ће бити потребно шест, а за које пет гласова?

Рад и одлучивање Савета Регулаторног тела за електронске медије детаљно су регулисани Законом о електронским медијима, Статутом РЕМ-а и Пословником о раду Савета. Да би Савет могао пуноправно да заседа и доноси одлуке, неопходно је постојање кворума, који чини најмање петоро присутних чланова. За доношење најважнијих стратешких, организационих и санкционих одлука прописана је строга двотрећинска већина, што подразумева најмање шест гласова чланова Савета.

Квалификована већина подразумева да је за доношење одлуке потребно да за њу гласа најмање пет чланова Савета. Када седници присуствује кворум (најмање пет чланова), проста већина подразумева већину гласова присутних чланова. То значи да у ситуацији када седници присуствује минималних пет чланова, одлука може бити усвојена са најмање три гласа „за“.

“Да је РЕМ функционалан, он би одавно изрицао мере привременог, па потом и трајног одузимања дозволе емитерима који не поштују законе (притом је „не поштују“ неадекватан, хипокористички израз). Нема никакве сумње да би без дозвола остале све режимске телевизије, на челу са еминентним медијским тровачницама који крше и земаљске и божије законе. За тако што је потребна двотрећинска већина, па је јасно да се тако што неће моћи десити са овим саставом Савета РЕМ-а, чак и ако пети кандидат буде достојан“, указује Недим Сејдиновић.

Наш саговорник додаје да је “за избор чланова управних одбора у јавним сервисима такође је потребна двотрећинска већина, тако да је и овде евидентна блокада”.

“Не видим могућност да се, у овако подељеном друштву, пронађу људи који ће бити прихватљиви и независним и режимским члановима Савета. Треба имати у виду да ће режимлије само спроводити одлуке које су донете у владајућој странци. Квалификована већина од пет чланова одлучује о додели дозвола за емитовање, што јесу важне одлуке, а проста већина присутних на седници одлучује о представкама и подноси прекршајне и кривичне пријаве”, закључује Недим Сејдиновић.

Упитан које су најважније теме за које за које приликом одлучивања није потребна двотрећинска већина у Савету РЕМ-а, Саша Мирковић наглашава да “иако није потребне двотрећинска већина, потребно је правити разлику између одлука које се могу донети квалификованом већином од пет гласова и простом већином када седници присуствује најмање пет чланова”.

“Кључне ствари који се могу изгласати квалификованом већином од пет гласова чланова Савета РЕМ јесу одлучивање о додели дозвола за емитовање радио и ТВ програма; изрицање мера привременог одузимања дозволе у трајању од 30 дана; давања сагласности на емитовање програма путем кабловске и сателитске дозволе; давање сагласности на статуте РТС-а и РТВ-а; одређивање висине накнаде за емитовање радио и ТВ програма; покретање поступка за разрешење члана Савета РЕМ”, прецизира Мирковић.

Када је реч о кључним одлукама које Савет може да донесе простом већином када седници присуствује најмање пет чланова, Саша Мирковић наводи: подношење прекршајних и кривичних пријава, доношење одлука и мера против говора мржње, дискриминације и заштите малолетника, те изрицање интерних опомена емитерима.