Вести

08. 09. 2026.

Аутор: А. Латас Извор: Данас

Дубравка Валић Недељковић: Сви су наши предлози да РЕМ добије председника и профункционише одбијени, али од разговора не одустајемо

Чланица Савета РЕМ-а Дубравка Валић Недељковић каже у разговору за Данас да је овај сазив у никад тежој, али и у никад бољој ситуацији. Због повратка независних чланова у РЕМ, напада их како каже цела позиција и део опозиције. Критике трпе и од дела стручњака, док их део здушно подржава.

Оптималан рок до када би требало да изгласају председника види 1. новембар, датум до када би РЕМ морао да усвоји нови буџет.

– На дневном нивоу на мобилном телефону добијам поруке подршке, али и напада. Имам исти број више од 20 година и очигледно га сви имају. Подсетила бих само да у нашој вишепартијској политичкој историји, кад год сте одбили борбу, само сте изгубили. Мислим да је јако важно да опозиција седи у парламенту. И каква је разлика да ли седим у РЕМ-у или у парламенту? Дакле, морамо се борити на свим фронтовима и морамо ући у институције. На крају, зар ниси највећи легитимитет власти дао ако седиш у парламенту? А са друге стране, не смеш ни случајно да изађеш из парламента, зато што бар ту може да се чује да неко мисли другачије. Ако се повучемо, оставићемо празан простор да девет чланова РЕМ-а буду експоненти владајуће елите – казала је Валић Недељковић.

* То ће дуго бити прво питање, зашто сте прихватили да у овој ситуацији будете у РЕМ-у?

– Да бисмо били присутни у свим институцијама у којима можемо. Важно је да у свакој институцији постоје особе које ће утицати изнутра да оне почну некако да раде. У друштву је главна теза да је проблем у Србији то што институције не раде. Па хајде да дамо наш допринос, да оне бар делимично прораде, или барем да притискамо да раде, а то можемо само ако смо у институцији. Ужи контекст је тај што захтев које смо ми поставили пре него што смо дали оставке, да девети члан из савета националних мањина не сме да буде наметнут, испуњен је, јер је тај члан Савета повучен. Сматрали смо да је важно да будемо и сведоци шта се дешава у РЕМ-у, који је сада ресетован, сведен на нулу. То је без преседана, да за једну институцију, која јесте у свом историјату показала незрелост, кажеш – „сад све испочетка“.

* Шта би се десило да нисте прихватили да се вратите у РЕМ?

– Мислим да би власт врло брзо у те четири наше категорије, плус пету, ангажовала своје гонго организације и изабрала особе које су потпуно експоненти владајуће елите.

*По трећи пут нисте изабрали председника. Ваше колеге у РЕМ-у које се перципирају као режимски људи, сматрају да више и нема сврхе да се организују седнице на којима ће се тражити нови председник?

– Апсолутно сам против тога. Док год не дођемо до неког консензусног решења, треба да се трудимо. Ова позиција и није тако лоша, четири-четири. То значи да ми морамо да се договоримо, да нема прегласавања. За избор председника или председнице треба шест гласова. Постоје различите стратегије како се из оваквих ситуација излази. Неке су применљиве на нашу ситуацију. Са једне стране немамо времена што се тиче значаја одлука које треба да донесемо, али ипак имамо времена што се тиче преговарања, да на крају тај консензус буде подједнако задовољавајући за све чланове Савета РЕМ-а.

* Четворо независних чланова предложило је и жреб?

– Шабић, Проданов, Малешић и моја маленкост сматрамо да је један од легитимних начина жреб, којим се решавају и много веће пат позиције у свету. Кога од две предложене особе извучемо, тај да буде председник и након тога гласамо у доброј вери да ћемо сви поштовати оно што је жреб рекао. Или нећемо, али ћемо знати шта се ту у ствари дешава. То је релативно брз начин да се изађе из кризе. Предложили смо и да место председника буде ротационо, да једну седницу држи председник, другу заменик, па тако редом у периоду од годину дана, колико је ова друга групација сматрала да Милош Гарић треба да буде председник. Али они те предлоге нису прихватили. Једина опција је била да Гарић буде председник, али да се наводно заједно припремају седнице.

Аргумент за то да он буде председник јесте то што има најкраћи мандат, још годину и два месеца. А да потом професорка Проданов, која би била заменица, настави да председава док се не изабере нова особа. Чак је у неким консултацијама изречен један став који је мени потпуно неприхватљив. Да, када Гарићу истекне мандат, новог председника ни не изаберемо, него да Проданов настави да управља РЕМ-ом са места заменице. Дакле, у старту је идеја да изиграмо закон и да се враћамо на ситуације које смо у РЕМ-у већ виђали.

* А зашто се инсистира да Гарић буде председник?

– Мени то није јасно, тај аргумент да он има најкраћи мандат па треба да буде председник потпуно је неодржив. На последњој седници су предложена чак четири кандидата за избор да би се анулирао наш контааргумент, односно питање зашто толико инсистирају на избору Гарића. У финалном гласању опет је био он и добио је четири гласа, колико и ја. Тај предлог нових кандидата је, наравно, био фарса, помало и комедија. Испада да особе које су предлагале кандидате за њих нису ни гласале.

* Гарић је у својеврсној кампањи. Колеге које прате мониторинг медија побројале су да је највише био на телевизијама Пинк и Информер, занимљиво, управо оним телевизијама на које је РЕМ 2023. године у Скупштину послао извештај у којем ове две телевизије имају највише приговора на рад.

– Да, ту се поставља питање о његовој независности, како ми можемо да имамо поверења у начин на који доноси одлуке особа која је једном седмично на Пинку и Информеру. Притом, то су врло пријатељска гостовања у тим медијима.

* Гарић тврди да је ваша тактика одуговлачење са избором председника.

– Група Проданов, Шабић, Малешић и Валић залаже се за што хитнији излазак из кризе. До сада смо дали пет различитих предлога и сваки је могао да доведе подједнако за обе групе прихватљив излазак из кризе. Међутим, једини прихватљив предлог за њих је да Гарић буде председник. Сада је то врло индикативно, јер је још током процедуре предлагања особа за РЕМ као једна од озбиљних препрека истицано да је он до 17. априла прошле године био државни секретар у Министарству информисања и телекомуникација те је само месец и по дана касније ушао у процедуру кандидовања за РЕМ. У време кандидатуре, по доступним подацима, био је и саветник актуелног министра Братине. Додуше, закон каже само да не можеш у исто време да будеш високопозиционирани функционер и члан РЕМ-а, а не да између те две функције мора да прође одређено време. Међутим, можда само формално он није био дубоко везан за министарство, али суштински и по изјавама које се подударају у неким елементима са онима актуелног министра, вероватно јесте и даље. Ту мислим, на пример, на причу зашто невладине организације предлажу кандидате. О осталим контроверзама из његове биографије свако се може информисати на сајту РЕМ-а и на сајту УНС-а који је врло темељно анализирао Гарићеву биографију.

* РЕМ треба да заседа сваких 15 дана, дакле очекује се нова седница?

– Да, тренутно су консултације. Долазим из света науке и сматрам да увек треба направити јасну методологију. Ми смо урадили научну анализу кроз бодовање кандидата уз помоћ саветника за стратешко планирање, менаџмент и фацилитацију. Направљено је 11 категорија које су наведене у закону. Званичне биографије кандидата су пондерисане кроз те категорије. Неки чланови Савета су добили 94 и 92 поена, док има оних са 60 и 70 или чак 48 поена. Мој здрав разум каже да бих увек гласала за особу која је добила највише бодова. То је одбијено уз аргумент да избор председника није никаква научна метода, са неким врло негативним ставом према науци. Ако мој избор не треба да темељим на рационалном, методолошком принципу, већ на некој љубави, осећању или односу према људима у Савету, како да то урадим кад сам пре уласка у РЕМ од осам особа познавала једну? А мислим да је слично и са осталим члановима Савета.

Критеријуми који су бодовани за избор председника РЕМ-а Према члану 10 Закона о електронским медијима председник РЕМ-а бира се на основу следећих критеријума: формална допустивост и одсуство правних сметњи, институционална независност од извршне власти, интегритет, репутација и углед у јавности, стручна компетентност у домену медијске регулације и права, искуство руковођења институцијом и управно-процесна способност, способност остваривања двотрећинске већине и колегијалност, кредибилитет према спољним актерима, независност мишљења и отпорност на притисак, те доказана приврженост транспарентности и одговорности.

 

* Колико је битно да се изабере председник? По неким изјавама ваших колега из „супротног табора“ испада да то и није сад толико важно.

– Његову улогу не треба глорификовати, али наравно, она је важна. Прво, председник РЕМ-а утврђује дневни ред, заказује седнице, води седнице, може да вам да реч или не. Потписује одлуке. Довољно је да не ставите нешто на дневни ред, да то одложите за неки други пут. Свако од нас има право 24 сата пре седнице да да примедбу на дневни ред. Али примедба иде на гласање и ако нас је четири према четири, ваш предлог никад не мора да буде изгласан. Неке важне тачке тако могу довека да остану ван дневног реда, што се у историји РЕМ-а дешавало. На крају, нови буџет треба изгласати до 1. новембра. То је неки оптимални рок до којег треба да постигнемо консензус.

Ми се залажемо да функционишу неке ствари које би могле без председника, али за то немамо подршку. Можемо да се упознамо са свим притужбама. Њих у овом тренутку има око 200, а не 20.000.

* Да ли РЕМ може да профункционише пре изборне кампање?

– РЕМ би морао да најкасније 10 дана по расписивању избора измени свој план надзора за извештавање о предизборној кампањи и методологију мониторинга медија. Било би идеално кад би крајем септембра профункционисао. Сви знамо да је и ту било врло упитних ствари око тога како је РЕМ у изборним кампањама радио. Тренутно ради по методологији донесеној 2023. године и за тај мониторинг не могу да кажем да је лош, али би морао да се доради, да се у мониторинг уведу неке додатне категорије, као и у правилнику како се прати предизборна кампања, који мора да буде детаљнији. По мени, он је општи, а кад је нешто опште, можете ту да угурате шта год хоћете.

* Ако икада дођемо у прилику да средимо нашу медијску сцену, од чега да почнемо?

– Прво морамо да донесемо нови статут, јер је овај у РЕМ-у из 2005. године, још из времена када је постојао РРА. Он мора да кореспондира са последњим изменама медијских закона из 2023. године. Након статута морамо да мењамо правилник. Нама су избори у Мађарској показали колико вештачка интелигенција може негативно да утиче на предизборну кампању. Тога код нас нема ни у траговима. Овде се прича свела на то да смо ми ушли у РЕМ да затварамо медије. Што није тачно. Ми смо ушли у РЕМ да направимо атмосферу у друштву у којој ће медији радити по закону и етичком кодексу, пратећи европски пакет медијских закона. Ако си свесно радио онако како не треба, онда свесно мораш да прихватиш своју одговорност и да за њу будеш санкционисан. У закону је распон тих санкција јако велик. Морамо доћи до свести да не може свако да ради шта хоће. Данас, барем када причамо о електронским медијима, свако ради шта хоће и мисли да никад у животу никоме за то неће одговарати. Као што нико не одговара за опасну кампању јавног таргетирања Н1 и Нове, где се без икаквих доказа обешчашћују медији који не одговарају режиму.

* Да, али и председник је сам рекао да ви хоћете да дођете у РЕМ да бисте затворили Информер.

– Кад се примени закон и етички кодекс као и сва расположива анализа доћи ће се до тога шта је одређени медиј радио. Онда ћемо видети резултате. Ако се ти резултати примене и не буде помиловања која председник иначе дели, то ће бити опомена свим другима да не могу тако да раде. Мислим да су сви у том ланцу одговорни, од произвођача преко оператера до новинара. Ако ја сад кажем нешто непримерено, ружно, што је говор мржње, а ви као особа која мене интервјуише на то не реагујете и ви саучесник. То сте учили на факултету, да морате да реагујете. Не може свако да говори свашта, ма на којој функцији био.

Стручна јавност упозоравала да Гарић не може да буде члан РЕМ-а Милош Гарић радио је у Националу, Куриру, Пресу, Експресу, ТВ Мосту из Звечана, Косову онлајн и Вечерњим новостима. Из Фондације Славко Ћурувија раније су упозорили на проблематичну биографију овог члана РЕМ-а. Своју независну продукцију „Гарнетс“ је угасио тек два дана пошто је постао члан Савета. Био је саветник министра готово до постављења на место у РЕМ-у. Представљао је Министарство информисања на састанку у вези са изменама и допунама три кључна медијска закона. Гарић, по писању медија, нема десет година стажа у електронским медијима колико би морао за ову функцију, јер по закону онлајн верзија штампаних медија није електронски медиј. До десет година дошао је тако што је истовремени рад у два медија рачунао посебно па је стигао до десет, а заправо је реч о шест година.