Вести
08. 10. 2026.
Забрињавајуће низак ниво медијске писмености на Западном Балкану: Алгоритми генератор поларизације у друштву
Традиционални медији се готово уопште не баве темом медијске писмености, земље Западног Балкана се суочавају са политичким превирањима у току којих се манипулише информацијама, а истраживачки медији који представљају светлу тачку у медијском систему суочавају се са притисцима и покушавају да одрже своју публику на сајтовима и прикажу грађанима истините информације.
Ускоро се очекује извештај Европске комисије о напретку који укључује и оцену стања у медијима и слободи изражавања за земље у процесу проширења, али уредници регионалних истраживачких медија сматрају да оцене Европске комисије неће бити позитивне.
Ово су само неки од закључака са панела о медијској писмености на конференцији “Медији под пристиском: Како да наставимо да извештавамо истинито” који је данас организовала Делегација ЕУ у Србији.
Весна Радојевић, новинарка КРИК-а и уредница “Раскрикавања”, оценила је да је ситуација у Србији забрињавајућа када је медијска писменост у питању.
“Друштвене мреже и разне дигиталне платформе су места на којима можемо да чујемо дебате и критике према Влади, јер немамо традиционалне медије који би нам то омогућили. То се могло видети од када су почели студентски протести у Србији. Студенти воде своју кампању на друштвеним мрежама, али иду и од врата до врата и разговарају са људима. Међутим, пре свега је њихова кампања усмерена на друштвене мреже”, рекла је Радојевић, илуструјући како се нови канали јавне комуникације користе као замена за традиционалне медије онда када се они затворе за неке групације или идеје.
Како је казала, друштвене мреже су место на ком се може видети шта се заправо дешава у Србији. Додала је и да су за истраживачке медије платформе једини канал комуникације.
“Сваки пут када се суочавамо са кампањом блаћења, добијемо доста донација од стране појединачних донатора у Србији. КРИК је 2015. године кренуо са подршком грађана. Мислим да су се људи након Нетфликса и других платофрми навикли да плаћају онлајн садржаје. Прошле године смо од донација смо добили 20 одсто годишњег буџета КРИК-а. То је поприлична сума новца”, рекла је Радојевић.
Како је оценила, највећи број традиционалних медија у Србији су “машине за Српску напредну странку”.
“Немамо проблем да дођемо до наше публике, наш проблем су разне врсте притисака са којима се уочавамо. Имамо кампање које се воде против нас као што су кампање блаћења, финансијских притисака, безбедносних проблема. То није слућај само са новинарима КРИК-а већ и са новинарима из других медијских кућа”, рекла је она.
Када су у питању манипулације информацијама и лажне вести, Радојевић је истакла да та област “није толико напредна у Србији”.
“Не постоји алтернатива, ако желите да радите свој посао, урадићете га иако има превише притисака. Немамо институције нити политичку вољу да унапредимо неке ствари у Србији”, рекла је Радојевић.
Додала је да медијска писменост треба да буде део наставног плана уместо да се о медијској писмености говори на обукама.
Ана Петрушева, новинарка БИРН-а у Северној Македонији, рекла је да је ситуација у тој земљи по питању медија и ангажовања “поприлично катастрофална”, јер медији “јуре ствари које укључују емоције или пак оне садржаје који ће донети велики број кликова”, па су тако уређивачка независност и интерес јавности на дну списка.
“Међутим, када је реч о раду БИРН-а, ми се бавимо истраживачким новинарством. Баш зато што такав садржај не може да се нађе нигде другде сем на сајту БИРН-а, публика долази код нас”, рекла је Петрушева.
“Наша публика се годинама повећава и то је једна награда за вишемесечни рад на текстовима”, рекла је Петрушева.
Када је у питању медијска писменост, напоменула је да су старији грађани ти који су мање едуковани и да гледају “само оно што им се пласира између две турске сапунице”.
“Целокупна старија популација добија информације углавном са ТВ-а и веома су подложни пропаганди. С друге стране имате младе који су дигитализовани и на ТикТок-у. Та два света не комуницирају међусобно. Медијске навике старијих у Северној Македонији су више окренуте ТВ-у у поређењу са младима”, каже Петрушева.
Она је додала и да постоји велики притисак на медије да информације које објављују буду видљивије за алгоритме који бирају текстове које ће преузимати и приказивати на друштвеним мрежама и другим платформама.
“У македонским медијима се вештачка интелигенција не користи на креативан начин, већ се садржај копира, а новинари се не труде да текст који им ЦхатГПТ да мало измене. Буквално се врти исти садржај у медијима изнова и изнова”, додала је она.
Селма Жулић, из Медијацентра у Сарајеву, рекла је да је сагласна да су медији у незавидној позицији када је у питању медијско образовање и медијска писменост.
“Доста смо закаснили у том погледу и потребно је да се убрзамо и ангажујемо све генерације. С друге стране, важни фактори који не иду у нашу корист јесу уређивачке политике које нису фокусиране на медијску писменост и све је мање средстава за један системски програм на том пољу. Институционализација овог процеса у Босни и Херцеговини није нимало успешна јер се то претворило у политичко питање”, казала је Жулић.
Како је истакла, ситуација у другим земљама Западног Балкана није ништа другачија на овом пољу, јер земље нису успеле да укључе медијску писменост у програм образовања.
Подсетила је да су у Босни и Херцеговини одржани избори пре пар дана и да су алгортими који узправљају садржајем у медијима и на друштвеним мрежама допринели поларизацији у оквиру кампања.
“Изашли смо из кампање, а и даље је турбулентно време за уреднике и новинаре. Извештавамо 24 сата о резултатима, а алгоритам је одрадио свој део посла у овом окружењу: дошло је до великог броја сукоба међу грађанима. На срећу, они нису били наоружани. Али то се дешава у друштву где имамо низак ниво медијске писмености и свести о раду алгоритама и томе како они утичу на наше формирање нашег мишљења”, рекла је Жулић.

Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.