„Ударце смо добили сви који смо били у првом реду – и новинари који су извештавали, и грађани, и студенти. Немам озбиљнијих повреда, али чуо сам да су студенти озбиљније повређени".

Иначе, напад се догодио док је декан Патрик Дрид са полицијом покушавао да уђе у зграду Факултета.

Богосављевић каже да је за време напада био обучен у прес прслук.

УНС истиче да је неприхватљиво што је полиција ударала новинаре пендрецима на радном задатку, потпуно игноришући прес обележја која су са собом носили.

УНС тражи да Министарство унутрашњих послова (МУП) покрене поступак унутрашње контроле и да припадници интервентне полиције и жандармедије који су примењивали силу над новинарима буду кажњени.

УНС и ДНКиМ истичу да би министру били ради домаћини у посети медијима на КиМ.

УНС и ДНКиМ подсећају да су раније већ протестовали због начина на који су расподељена средства на овом конкурсу.

Увидом у резултате конкурса, уочљиво је да су одбијени пројекти две успешне медијске куће са Косова и Метохије које раде од 2000. године и цењене су због свог професионалног извештавања, а да су значајна средства додељена организацијама које нису познате медијској заједници на Косову и Метохији.

УНС је истакао да је од 20 милиона динара, колики је буџет конкурса за електронске медије на Косову и Метохији, остало нераспоређено 1.459.200 динара предвиђених за медије чији су издавачи невладине организације, а да је пројеката тих медија било на конкурсу.

УНС је тада истакао и да је из записника видљиво да спорне одлуке о расподели средстава нису биле једногласне, већ да се један члан комисије свакој од њих противио. Ипак, готово ниједна његова примедба није усвојена.

УНС-у се обратио учесник медијског конкурса у Ћуприји који је одбијен с образложењем да „према економској класификацији конкурса за организације цивилног друштва нису предвиђена средства за расподелу“, односно да удружења грађана немају право на учешће на конкурсу за производњу медијских садржаја.

„Раније смо уредно добијали позиве за конференције Националног савета Мађара, али последњих месеци то више није случај. Не зову нас јер нисмо подобни, нисмо режимски медији. Из Општине Сента нас ни иначе нису позивали“, рекла је за УНС Мина Делић.

У Општини Сента до тренутка објављивања овог саопштења нико се није одазвао на позиве УНС-а, док Национални савет Мађара није одговорио на питање УНС-а упућено, по њиховом захтеву, имејлом.

УНС позива Национални савет Мађара и Општину Сента да прекину праксу селективног позивања медија на конференције.

УНС истиче да je Законом о јавном информисању и медијима забрањена непосредна и посредна дискриминација уредника медија, новинара и других лица у области јавног информисања, те да се слобода јавног информисања не сме повређивати злоупотребом службеног положаја и јавних овлашћења.

Новинарка Инсајдера снимала је прилог о томе да ли је скуп испред Народне скупштине где су постављени бели шатори пријављен полицији, с обзиром на то да ова редакција од МУП-а данима није добила одговор на то питање.

Након што је узела изјаве од неколико грађана, она се упутила у Пионирски парк, када су је на улазу зауставили непознати мушкарци који су јој забранили да уђе у парк.

С обзиром на то да су полицијски службеници били присутни, колегиница Стевић их је упитала због чега не може да уђе и ко су лица која јој то забрањују.

Присутни полицајци су јој рекли да је улаз слободан, али нису одговорили ко су особе које јој не дозвољавају да уђе, нити су јој они сами омогућили да то уради и настави са обављањем свог посла.

УНС изражава забринутост због све чешћих напада и ометања новинара у њиховом раду, а нарочито је забринут због све чешћег изостајања реакције полиције и то у случајевима када су на лицу места и када и сами присуствују овим инцидентима.

„У тренутку бомбардовања у згради су радили техничари и остало производно особље. Процењује се да је у згради у тренутку напада радило око 120 цивила. Најмање 16 цивила је убијено, а још 16 је рањено“, пише у извештају ове организације која наводи и да је НАТО погодио мету коју је циљао.

У извештају Амнести интернешнела наведен је и цитат некадашњег британског премијера Тонија Блера који је рекао да је РТС бомбардован и зато што је емитовао снимке страдања цивила, које су преузимали и западни медији, што је, према његовим речима, слабило подршку рату у оквиру НАТО алијансе.

„Били смо свесни да ће се те слике вратити и да ће постојати инстинктивна симпатија за жртве кампање“, рекао је Блер за Би-Би-Си.

Извештај Амнести интернешенела указује и на то да из НАТО-а није било упозорења да је „конкретан напад на централу РТС-а неизбежан“.

„Званичници НАТО-а у Бриселу рекли су за Амнести интернешенел да нису дали конкретно упозорење јер би то угрозило пилоте“, пише у извештају.

УНС, Струковни синдикат РТС-а и СИНОС поручују да је крајње време да за овај ратни злочин одговарају налогодавци и извршитељи.

У НАТО бомбардовању РТС-а, у ноћи између 22. и 23. априла 1999. године убијени су:  Јелица Мунитлак (27), шминкер, Ксенија Банковић (27), видео-миксер, Дарко Стоименовски (25), техничар у размени, Небојша Стојановић (26), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић (30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (33), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милован Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, и Слободан Јонтић (54), монтер.

Телефонски позив уследио је након јучерашњег састанка новинара и медијских радника РТС-а који је организовала неформална група "Наш пРоТеСт".

Адвокати УНС-а саветују новинаре и медијске раднике који су позвани од службеника БИА да обавесте уреднике РТС-а, иако им је саветовано да о томе не говоре са "трећим лицима".

УНС стоји на располагању колегиницама и колегама за сваки вид правне помоћи и савета.

„Молим вас немојте ДА ЗОВЕТЕ И ШАЉЕТЕ ПОРУКЕ овој СНС анимир дами са РТСа која је синоћ ушла у зграду са кордоном полиције Апелујем на вас да је не ЗОВЕТЕ И ЗОВЕТЕ И ШАЉЕТЕ УВРЕДЉИВЕ ПОРУКЕ ХВАЛА НА САРАДЊИ“, написао је он уз објаву броја телефона новинарке Ракић.

УНС истиче и да су јуче у Београду облепљени плакати, односно, како се на њима наводи - потернице, са фотографијама уредника РТС-а, Ненада Љ. Стефановића, Сандре  Перовић, Милоша Јанковића, Бојане Млађеновић, Мирјане Брајковић, Владимира Кецмановића, Душана Убовића и Милице Недић, а на којима је натпис „ТРАЖИ СЕ“.

УНС поново истиче да свако има право да буде незадовољан радом новинара и медија, да је критика њиховог рада легитимна, али да је непустиво означавање новинара, јавно дељење њихових приватних података и објављивање потернице за њима.

УНС истиче да је овакво означавање новинара може озбиљно угрозити њихову безбедност и апелује на грађане да се од тога уздрже.

Она је, како се наводи, имала јасно истакнуту новинарску легитимацију.

„Након инцидента, новинарка се обратила полицајцу који је био присутан на лицу места. Уместо да предузме мере заштите и евидентира напад, полицијски службеник јој је рекао: 'Чувајте се, и према нама се односе тако'', наводи Истиномер.

УНС изражава забринутост због све чешћих напада на новинаре, који угрожавају њихову безбедност, стварају атмосферу страха и повређују право јавности да буде правовремено информисана из што више извора.

УНС је посебно забринут због све чешћег изостајања реакције полиције и то у случајевима када су на лицу места и када и сами присуствују нападима на новинаре.

Одређен број новинара и медијских радника РТС-а, како је УНС сазнао, добио је јутрос обавештење да не долази на посао, а велики број њих од синоћ је у згради.

УНС истиче да је од 20 милиона динара, колики је буџет конкурса за електронске медије на Косову и Метохији, остало нераспоређено 1.459.200 динара предвиђених за медије чији су издавачи невладине организације.

УНС истиче да је из записника видљиво да спорне одлуке о расподели средстава нису биле једногласне, већ да се један члан комисије свакој од њих противио. Ипак, готово ниједна његова примедба није усвојена.

УНС и ДНКиМ траже од Министарства да формира комисију која ће обићи медије који су конкурисали, како би непосредно стекла увид у рад, капацитете и професионалност тих медија, као и да након стицања апсолоутног увида у стање на терену, приступи разматрању пројеката и расподели средстава.  УНС и ДНКиМ истичу да би им били ради домаћини у тој посети.

УНС и ДНКиМ подсећају да су иницијатори конкурсног суфинансирања медија на КиМ, као и увећања средстава за подршку професионалном новинарству на овом подручју.

УНС и ДНКиМ, узимајући у обзир тешку финансијску ситуацију медија на КиМ,  имају еснафску обавезу да од Министарства информисања и телекомуникација траже поништавање Конкурса за Косово и Метохију.

Радић је рекао да су полицајци видели нападе, али да нису реаговали. 

“Тукли су нас конкретно Марко Попадић и екипа Реље Огњеновића, који је предводио редаре. Све се види јасно на снимку. Поломљена нам је камера и оштећена целокупна опрема”, рекао је Радић за УНС.

УНС изражава забринутост због све чешћих напада на новинаре, који угрожавају њихову безбедност, стварају атмосферу страха и повређују право јавности да буде правовремено информисана из што више извора.

“Покушавао је ми истргне телефон из руку, али неуспешно. Рекао сам му да сам новинар, а онда сам приметио да је у близини директор Покрајинског фонда за европске послове и развој Огњен Допуђ, и тражио да реагује. Иако Допуђ није реаговао, овај младић је отишао”, навео је Стрика.

Стрика се тада удаљио са нападнутим грађанином и позајмио му свој телефон да би могао да позове породицу.

“У том тренутку пришла су нам тројица мушкараца са капуљачама. Један од њих му је отео мој телефон из руку и бацио га у реку, а потом и побегао”, навео је Стрика.

Стрика наводи да је овај напад пријавио полицији и да чека информацију о томе како ће тужилаштво квалификовати ово дело.

УНС тражи од надлежних да истраже овај случај насиља над колегом и покрену поступак против одговорних, како би на недвосмислен начин била послата порука да је насиље над новинарима кажњиво и недопустиво.

УНС истиче да оваква реакција Тужилаштва на изјаву која је извучена из контекста, и то 12 дана након што је саопштена, представља напад на слободу говора, мишљења и изражавања.

Поред бројних тешкоћа које су евидентиране у току уноса података у систем (нестанка претходно унетих докумената, поновног уноса и др.) уочена су и груба кршења Закона о јавном информисању и медијима у локалним срединама.

УНС, АНЕМ и ПУ ''Локал прес'' траже од Министарства информисања и телекомуникација (МИТ) да јавности објасни како је дошло до кршења закона.

Уочено је, између осталог, да поједини кандидати за чланове комисија имају различите статусе у конкурсним комисијама - у једним су именовани као самостално пријављени кандидати– медијска стручњаци, док су у другим комисијама изабрани као представници новинарских и медијских удружења.

Подсећамо да новим Законом о јавном информисању (ЗЈИМ) није могуће да један кандидат буде у истој години пријављен у ЈИС и као самостални кандидат и као представник новинарског и медијског удружења.

Тако је на пример, кандидат Милош Рајковић у комисијама у Обреновцу и Новом Пазару именован као члан Удружења радио станица РАБ Србија (РАБ), док је у општини Бабушница у комисију изабран као медијска стручњак.

Милош Рајковић је и у својој биографији, која је објављена на сајту МИТ-а, навео да се пријављује као самостални кандидат, док  је и  у коначној листи кандидата коју је објавио МИТ, наведен као „представник РАБ-а“.

УНС, АНЕМ И ПУ ''Локал прес'' позивају МИТ да објасни како је ова ситуација могућа,  као и то са којег налога у ЈИС-у се кандидује Милош Рајковић – са личног као медијски стручњак или га у комисије предлаже РАБ Србија?

Са друге стране, кандидат Саша Кокаљ је у обрасцу за пријаву, на месту где се обележава да ли се у ЈИС пријављује самостално или као кандидат новинарског и медијског удружења, обележио оба.

Он је у прелиминарној ранг листи МИТ-а наведен као медијски стручњак, у првој верзији коначне ранг листе објављене 17. Марта (а коју УНС, АНЕМ И ЛП имају сачувану) писало је да је он предстваник удружења “Медијска заједница Србије”, док у коначној листи која се данас може преузети са сајта МИТ-а (а такође под датумом 17. март) поново пише “медијски стручњак”.

Кокаљ је изабран и у комисију МИТ-а за оцену пројеката по Конкурсу за унапређење професионалних и етичких стандарда и истраживања у области јавног информисања у 2025. години, као медијски стручњак.

УНС, АНЕМ и ПУ ''Локал прес'' пре свега, постављају питање због чега је МИТ, без обавештења јавности, мењао податке у коначној ранг листи објављеној на сајту, али и то како је могуће да стручна служба МИТ-а није од Кокаља тражила да се одреди и у обрасцу пријаве исправи неправилно обележене обе опције.

УНС, АНЕМ и ПУ ''Локал прес'' питају и ко је коначно одредио да ли ће Кокаљ бити самостални кандидат или представник удружења Медијска заједница Србије?

УНС, АНЕМ и  ПУ ''Локал прес'' упозоравају и да се у ЈИС-у не може видети архива промена података, нити време објављивања појединих информација, па се дешава  да се конкурси накнадно уносе у ЈИС, под ранијим датумом.

УНС, АНЕМ и ПУ ''Локал прес'' подсећају МИТ да редовно прате процес пројектног суфинансирања и да са сигурношћу тврде да се подаци мењају и исправљају, без икаквог јавно видљивог трага о томе.

УНС, АНЕМ и ПУ ''Локал прес'' истичу да је најмање десет конкурса објављено у ЈИС-у, највише под датумом 28.2. (када је последњи дан за расписивање конкурса у законском року), иако су они заиста у ЈИС унети неколико дана касније.

УНС, АНЕМ и ПУ ''Локал прес'' подсећају да се по новом Закону о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ) (члан 31) „поступак пројектног суфинансирања спроводи искључиво преко Јединственог информационог система“.

„Конкурс се расписује у облику јавног позива и објављује се на веб презентацији органа из става 1. овог члана, као и на веб порталу Јединственог информационог система за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у области јавног информисања“, пише у ЗЈИМ.

УНС, АНЕМ и ''Локал прес'' постављају питање како је могуће да локалне самоуправе касне са објављивањем конкурса у ЈИС-у иако су поједине  данима раније објавиле конкурс на  својим сајтовима. На тај начин рокови за пријаву  пројеката и кандидата теку, а конкурс је на ЈИС-у објављен данима касније.

Поједине локалне самоуправе, попут Новог Пазара, Ражња, Бабушнице, донеле су Решење о именовању комисије, али до данас она нису објављена у ЈИС-у.

„Радио Гораждевац је увек настојао да буде професионалан, објективан, у складу са законима и Етичким кодексом новинара. Kоришћени термини су искључиво у контексту професионалног извештавања о актуелним догађајима, без било каквих политичких ставова или подршке било којој страни. Наш рад је увек био фокусиран на истину, истинитост информација и поштовање новинарске етике“, истиче Димитријевић.

Овакво таргетирање, напомиње он, веома брзо се шири на Фејсбуку, Инстаграму и Телеграм каналима.

“Планирамо да овај случај пријавимо свим надлежним институцијама, како би се открило ко стоји иза портала, удружењима и организацијама за слободу медија, како бисмо заштитили наше новинаре и осигурали да се овакви напади не понове”, подвлачи Дарко Димитријевић.

УНС и ДНKиМ напомињу да су термини које користе српски медији на Kосову и Метохији у складу са тренутно важећим законима, који коришћење другачијих израза препознају као кршење уставног поретка и за собом повлаче могућност губитка лиценце за рад, као и да ни на који начин не одражавају личне ставове и опредељености запослених.

УНС и ДНKиМ истичу да је таргетирање и улажење на овај начин у обрачун са новинарима и медијским кућама неприхватљиво, јер би овакво обележавање могло угрозити безбедност новинара и медијских радника. 

„Упутио ми је вербалне увреде, а затим ми се унео у лице. Овакве ствари се не смеју сматрати  нормалним већ морамо живети у друштву у коме је такво понашање неприхватљиво“, навео је он.

Због тога се, каже, обратио полицији која је, како наводи благовремено реаговала.

Припадници Полицијске управе у Зрењанину у цивилу, који су обезбеђивали овај скуп, су, како додаје Његовић Дрндак, брзо удаљили овог човека од њега, а затим и узели изјаве од Његовића Дрндака и сведока – фоторепортера портала volimzrenjanin.com.

УНС поздравља брзу реакцију полиције и истиче да су увреде и насртаји на новинаре неприхватљиви, те да виновници морају да сносе одговорност.

„Дошао сам да видим шта се дешава. У једном моменту је кренуло гурање у близини штанда где је био и господин који ме је напао. Телефоном сам снимао шта се дешава, а два господина из СНС-а су кренула према мени и питала ме шта ту снимам. Пришли су ми близу, представио сам им се да сам новинар и да због тога снимам“, објашњава Драгојло.

Након тога, каже он, један од њих je насрнуо на њега.

„Тада господин, знамо већ сада ко је и шта је, али не бих да помињем имена то полиција треба да уради, говори ми ‘а новинар новинар’ и онда насрће на мене. То је један од разлога и зашто сам изашао јавно јер се види да му је додатна мотивација била да ме нападне пошто сам новинар“, каже за УНС Драгојло.

Драгојло истиче да се све то дешавало на метар или два од полиције.

„Полиција је само стала између нас. Ја сам показао новинарску легитимацију БИРН-а, захтевао да га легитимишу и приведу. Међутим, ништа се од тога није десило. Тај човек је стајао пет метара иза, практично га је полиција штитила, пошто су практично мене одгуривали. Полиција није радила свој посао“, објашњава Драгојло.

УНС истиче да су физички напади на новинаре неприхватљиви и да виновници морају да сносе одговорност.

У једном тренутку, како за УНС каже новинар Ненад Томашевић, који је догађај снимао телефоном, пришао му је старији господин уносећи му се у лице.

“Уопште ми није дозволио да се представим, износећи ми бројне увреде. Нисам желео да улазим ни у какав конфликт, само сам спустио телефон. Пришла ми је госпођа и питала ме ко сте ви, ја сам јој само поставио питање ‘да ли сте ви из Шапца?’”, истиче Томашевић и додаје:

“У међувремену је дошла колегиница Мијаиловић из недељника "Глас Подриња" која им је објаснила да смо новинари, међутим, ни тада се нису стишали. Могу разумети да ме госпођа и  господин нису препознали, међутим и они грађани који ме познају нису пришли да укажу да смо новинари”, напомиње Томашевић.

Месецима уназад, напомиње, прате одавање поште настрадалима у Новом Саду и многи га људи у Шапцу познају. Никада, како истиче, такву непријатност колеге и он нису доживели. Случај, напомиње нису пријавили полицији.

УНС истиче да су застрашивања и претње новинарима неприхватљиви и да виновници морају да сносе одговорност.

Таблоид Информер је прекршио правила професионалног извештавања и етичких норми и на његовој мети су се овога пута нашли студенти у блокади Факултета политичких наука у Београду.

У одговору на ту кампању и дехуманизацију студенти Факултета политичких наука су одговорили саопштењем у коме Информеру најављују "медијски рат" и износе претње. 

УНС упозорава да је недопустив и опасан сваки вид претње и позива студенте да се уздрже и ограде од последњег саопштења или да прецизно објасне шта следи, како наводе у саопштењу, после ове објаве.

УНС континуирано упозорава своје чланство и медије да се стриктно и са повећаном пажном придржавају Kодекса новинара Србије и да поштују највише етичке стандарде професије у тренутку појачаних тензија у друштву.