Na konferenciji, na kojoj će biti predstavljen Sporazum o poštovanju autorskih prava novinara i medija, govoriće advokat UNS-a Dušan Popović, glavni i odgovorni urednik sajta telegraf.rs Igor Ćuzović, menadžer za etičke standarde u WMG-u Petar Jeremić i generalni sekretar UNS-a Nino Brajović.

Sporazum o saradnji medija u vezi s preuzimanjem tekstova i poštovanjem autorskih prava novinara i medija sačinjen je na osnovu zaključaka sa sastanaka održanih u novembru i decembru 2024. godine u UNS-u i skupa u Novom Pazaru održanog 3. juna ove godine, a na kojima je učestvovalo oko 40 novinara i urednika onlajn medija u Srbiji.

Novinari i novinarke razgovaraće na konferenciji o pravilima za preuzimanje autorskog sadržaja, praćenju i dokazivanju povreda autorskog prava, kao i ulozi i odgovornosti urednika u očuvanju autorskih prava u digitalnom okruženju.

Prema evidenciji advokata UNS-a, tužbe za zaštitu autorskih prava (osim za fotografije) su retke, što ukazuje na nedostatke u postojećoj regulativi i sudskoj praksi. Zato je potrebno formulisati konkretne predloge i smernice koje će podstaći poštovanje autorskih prava, fer odnose među novinarima i medijima, i unaprediti profesionalne standarde.

Sporazum će stupiti na snagu 1. jula 2025. godine.

Pristupanjem Sporazumu, mediji se obavezuju da će aktivno raditi na primeni utvrđenih smernica i principa u svom radu.

Skup u Pres centru UNS-a poslužiće u izradi vodiča za onlajn medije, sa praktičnim uputstvima o primeni autorskih prava, primerima dobre prakse i savetima za prepoznavanje i rešavanje kršenja prava.

Zainteresovani se za učešće na skupu mogu prijaviti na imejl adresu nino.brajovic@uns.rs, slanjem imena i prezimena i redakcije u kojoj rade ili sa kojom sarađuju.

U prilogu možete pronaći tekst Predloga sporazuma o poštovanju autorskih prava novinara i medija. 

Ovo je sedma godina zaredom da Sekcija za medije OEBS-a na Kosovu organizuje posete za mlade novinare koji obilaze medijske agencije, udruženja i institucije.

Novinari sa Kosova* su od predstavnika UNS-a dobili informacije o istorijatu ovog, kako je rečeno, drugog najstarijeg udruženja novinara u Evropi, načinu funkcionisanja, finansijskoj nezavisnosti organizacije i položaju novinara i medija.

Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović i glavna urednica sajta UNS-a Kristina Kovač Nastasić razgovarali su sa mladim novinarima o bezbednosti novinara i medijskih radnika, ekonomskom položaju medija, kao i manjinskim redakcijama u Srbiji.

Kovač Nastasić i Brajović su prisutnima rekli da je UNS ove godine zabeležio veći broj pritisaka, pretnji i napada nego prethodne, kao i da je evidentiran najveći broj fizičkih napada u poslednjih pet godina.

Bilo je reči i o nepravilnostima u procesu sufinansiranja medijskih projekata i načinima na koje se Udruženje bori protiv toga.

Gosti su posebno interesovanje izrazili za Memorijalnu sobu UNS-a u kojoj su fotografije i karikature predsednika UNS-a od osnivanja, 1881. godine.

„Skupštinski odbor za kulturu i informisanje, nadležan je da raspiše i objavi javni poziv, ceni blagovremenost pristiglih predloga i utvrđuje ispunjenost zakonskih uslova (kako za predložene kandidate, tako i za ovlašćene predlagače) i utvrđuje konačan predlog svih kandidata, koji objavljuje na internet prezentaciji Narodne skupštine“, podsetio je UNS Odbor na početku Prigovora.

Pojam elektronskog medija i iskustvo u oblasti elektronskih medija 

UNS je istakao da  je odredbama člana 4. stav 1. tačka 6) Zakona o elektronskim medijima određeno da je elektronski medij program, odnosno celokupni programski sadržaj radija i televizije, kao i programski sadržaj dostupan na zahtev putem mreža elektronskih komunikacija, što znači da, po ZEM-u, zakon ne prepoznaje portale kao elektronske medije.

„Odbor ne pravi jasnu razliku između elektronskih medija u smislu člana 4. Zakona o elektronskim medijima (televizija, radio, medijske usluge na zahtev) i pojma medija u smislu odredbi člana 35. st.2. Zakona o javnom informisanju i medijima koji pod medijem naročito podrazumeva dnevne i periodične novine, servis novinske agencije, radio-program i televizijski program i elektronska izdanja tih medija, kao i samostalna elektronska izdanja (uređivački oblikovane internet stranice)“, naveo je UNS.

Kako se dalje navodi u Prigovoru UNS-a, odredbama člana 10.stav 3. tačka 2 i tačka 3. Zakona o elektronskim medijima određeni su uslovi koje kandidati za članove Saveta REM treba da ispunjavaju, a to je između ostalog i iskustvo u oblasti elektronskih medija.

Otuda, napisao je UNS, novinari, urednici, stručnjaci (pravnici, politikolozi, komunikolozi, sociolozi) moraju imati desetogodišnje iskustvo u oblasti elektronskih medija (televizija, radio, medijske usluge na zahtev), pa kandidati koji ovaj uslov ne ispunjavaju, ne mogu biti kandidati za članove Saveta REM.

„U biografijama nekih kandidata primetno je da ne poseduju iskustvo, a posebno ne desetogodišnje, u oblasti elektronskih medija, te takve kandidature ne mogu i ne smeju biti prihvaćene“, istakao je UNS u Prigovoru.

Sukob interesa

UNS je u Prigovoru skupštinskom ODboru za kulturu i informisanje naveo da je članom 15. ZEM-a između ostalog određeno da član Saveta ne može biti lice koje je vlasnik ili vlasnik udela pružaoca medijskih usluga, akcionar, član organa upravljanja i drugih organa, zaposlen, lice pod ugovorom ili lice koje ima interes.

Stavom drugim je, napisao je UNS, određeno da je kandidat dužan da ovlašćenom predlagaču dostavi pisanu izjavu da ne postoje smetnje za izbor utvrđene ovim članom.

„Dakle, pre nego što ovlašćeni predlagači predlože kandidate za članove Saveta REM, pisanom izjavom kandidat pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću izjavljuje da nije vlasnik, vlasnik udela pružaoca medijskih usluga, niti akcionar, član organa, zaposlen, lice pod ugovorom ili lice koje ima pravni interes u pravnim licima koja se bave proizvodnjom, distribucijom ili emitovanjem radio i televizijskog programa ili delatnostima koje su povezane“, istakao je UNS u Prigovoru.

Kako je navedeno, „ispunjenost ovog uslova odnosno odsustvo ovih smetnji ceni se u trenutku davanja izjave kandidata ovlašćenom predlagaču koja se dostavlja Odboru Narodne skupštine nadležnom za informisanje“.

UNS je Odbor za kulturu i informisanje podsetio i da je tačkom 6. Javnog poziva za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta REM  koji je objavljen u „Službenom glasniku RS”, broj 40 od 8. maja 2025. godine određeno da se za člana Saveta Regulatora može predložiti i izabrati samo lice koje ispunjava uslove propisane člana 10. i člana 15. Zakona, dok je tačkom 8 Javnog poziva propisano da je ovlašćeni predlagač dužan da uz dokaze o ispunjenosti  uslova kandidata dostavi i pisani pristanak kandidata u skladu sa članom 13. stav 3. i pisanu izjavu kandidata kojom ovlašćenom predlagaču potvrđuje da ne postoje smetnje za njegov izbor za člana Saveta Regulatora propisane članom 15. stav 1. Zakona.

„Primer izjave objavljen je i na internet stranici Narodne skupštine Republike Srbije. Uvidom u sadržinu izjave jasno je da kandidat pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću izjavljuje da u trenutku podnošenja izjave ne postoje zakonske smetnje  utvrđene u članu 15. Zakona o elektronskim medijima“, naveo je UNS.

Otuda, istakao je UNS, „proizvoljno tumačenje Odbora da se ispunjenost ovog uslova iz člana 15. ceni tek u momentu ako kandidat bude izabran za člana Saveta REM, nije u saglasnosti sa Zakonom o elektronskim medijima“.

„Podsećamo da se ova izjava daje u postupku predlaganja, u pisanoj formi i to ovlašćenom predlagaču koji je dostavlja Skupštinskom odboru za kulturu i informisanje. Zakon treba da važi i da se primenjuje jednako za sve, nezavisno od toga ko je ovlašćeni predlagač i ko su predloženi kandidati. Ako u trenutku predlaganja kandidata nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 10. i člana 15. Zakona o elektronskim medijima taj kandidat ne može biti izabran“, zaključio je UNS u Prigovoru.

Podsetimo, Tužilaštvo za organizovani kriminal nije prihvatilo nadležnost za rešavanje ubistva Milana Pantića za koje pravosudnog pomaka nema skoro 24 godine i predmet prošle godine vratilo u jagodinsko tužilaštvo, praktično na početak.

Udruženju novinara Srbije (UNS) iz ovog tužilaštva odgovorili su februara 2024. godine da nema zakonskog osnova za zasnivanje njihove nadležnosti.

Dokumentacija o ubistvu jagodinskog novinara i dopisnika „Večernjih novosti“ Milana Pantića sakupljena u spisima jagodinskog tužilaštva nalazila se u Tužilaštvu za organizovani kriminal 16 meseci.  

Tako se, po drugi put, Tužilaštvo za organizovani kriminal oglasilo nenadležnim.

Prvi put je to bilo sredinom 2020. godine kada je "utvrđeno da za sada ne postoje zakonski osnovi propisani Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije za postupanje tog tužilaštva".

Na UNS-ovu inicijativu Međunarodna federacija novinara je u junu 2022. godine usvojila Rezoluciju o Milanu Pantiću.  

Rezolucijom je zatražen efikasan pravosudni postupak i angažovanje srpskog Tužilaštva za organizovani kriminal kako bi posle više od dve decenije bili otkriveni i kažnjeni nalogodavci i ubice novinara Milana Pantića.

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić je u junu 2022. godine napisao da je „još pre pet godina, Komisija završila najveći deo posla vezan za ubistvo dopisnika 'Večernjih novosti' iz Jagodine“.

Matić je naveo da je policijski ubistvo razjašnjeno.

„Postoje imena ljudi koji su izvršili ubistvo i koji se bave naručenim likvidacijama. Međutim, to je veoma teško dokazati jer je 'lice mesta' nakon ubistva loše obrađeno i kontaminirano. Radna grupa za istrage ubistava novinara godinama insistira da Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal preuzme slučaj, pošto ima veći manevarski prostor, jer je u pitanju istinski organizovani kriminal koji je bio povezan sa jednom konkretnom privatizacijom iz doba Pantićeve likivdacije“, Matićeve su reči.

Milan Pantić je poznati jagodinski novinar koji je pisao tesktove o spornim privatizacijama koji su se posebno odnosili na cementaru Novi Popovac i Jagodinsku pivaru.  

Milan Pantić ubijen je 11. juna 2001. godine u ulazu zgrade u kojoj je živeo sa porodicom, nekoliko koraka od svog stana. Vraćao se iz prodavnice, u ruci je držao kesu sa veknom hleba, kada je napadnut i udarcima u glavu usmrćen.

Rakočević je rekao da je hleb Milana Pantića simbol novinarske profesije i da se nalazi i u rukama tužilaštva.

„Ovo je onaj zločin nad kojim stojimo svi poniženi, jer svi znamo sve. Što se tiče policije, što se tiče javnosti, stvar je čista i jasna kao suza. Nedostaje trenutak da tužilaštvo u Beogradu preuzme slučaj“, zaključio je Rakočević.

On dodaje da nedostaje politička volja i želja za istinom, kako bi se, kako je rekao, odgovorni za smrt pravedne i nevine žrtve otkrili.

Predstavnik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Saša Mirković strahuje da će ćutanje institucija dovesti do zastarevanja ovog zločina.

„Sledeće godine navršiće se četvrt veka od ovog tragičnog događaja i plašim se da ako se nešto ne desi u narednom periodu postoji opravdana opasnost da ovaj tegedija, ovaj zločin ode u zastarelost“, istakao je Mirković.

On je dodao da smo u međuvremenu, od prošlogodišnjeg obeležavanja smrti Milana Pantića, suočeni sa inicijativom studenata koji insistiraju na tome da institucije rade svoj posao i da mu to daje nadu da će se naredna godina i obeležavanje ovog zločina dočekati sa nekim novim, boljim vestima koji će voditi ka razrešenju.

Autorka i urednica dokumentarnog TV serijala "Zelena patrola na delu" Ruža Helać ovogodišnja je dobitnica nagrade, koja nosi ime Milana Pantića, dopisnika "Večernjih novosti" iz Jagodine.

Nagrada za novinarsku hrabrost biće joj uručena u redakciji Novosti, pošto je bila sprečena da danas dođe u Jagodinu.

Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović pročitao je njeno pismo zahvalnosti.

„Velika je čast dobiti priznanje koje nosi ime hrabrog novinara Milana Pantića. Dobitnici ovog priznanja se upisuju u istoriju srpskog novinarastva“, napisila je Helać.

„Od novinara koji su dobili ovo priznanje hrabriji su žiri i porodica Milana Pantića koja istrajava, u ovim teškim vrmenima, u odbrani vrednosti zbog kojih je život izgubio novinar Milan Pantić“, zaključuje Helać.

Uprkos apelima UNS-a, redakcija se nikad nije vratila u ove prostorije. Osnivač i urednik lista i televizije Rade Đorđević je preminuo 14 godina nakon ovog događaja, 5. juna 2022. godine, gotovo na dan kada su izbačeni iz prostorija, ne dočekavši pravdu.

Tadašnji zamenik predsednika opštine Predrag Milanović sada je predsednik Opštine Svilajnac, a TV Centar, koji je nakon gašenja TV Resave useljen u prostorije opštine, i dalje emituje program.

Dok TV Resava nikad nije nastavila sa redovnim radom, list „Resavski poštonoša“ od 2015. godine ponovo postoji kao onlajn medij. Njegova sadašnja urednica je Dragana Kovačević Đorđević.

Podsetimo, 4. juna 2008. godine, opštinska komisija je, po nalogu Milanovića, uprkos važećem ugovoru o zakupu, iz prostorija izbacila redakciju TV Resava i oduzela joj deo opreme koji je bio u vlasništvu opštine. Na čelu ove komisije bila je Dragana Radević, koja je danas zamenica predsednika opštine Svilajnac.

Krivične prijave protiv članova komisije i zamenika predsednika opštine koji su naredili prekid programa su odbačene, a u prostor je posle temeljne rekonstrukcije useljena novosnovana TV Centar.

Kako je UNS ranije pisao, većinski vlasnik ove medijske kuće bila je majka Predraga Milanovića Dobrila, a direktorka televizije upravo Dragana Radević. Televizija je bila registrovana na kućnoj adresi Milanovića. Kada je UNS objavio ove činjenice, rukovodioci televizije su promenjeni, ali je finansiranje TV Centar iz budžeta opštine nastavljeno.

Inače, UNS je odmah nakon nasilnog iseljavanja televizije „Resava“ tražio da opštinsko rukovodstvo vrati redakcije u zakupljeni prostor i nadoknadi štetu nastalu nezakonitim nasilnim prekidom programa. Milanović je nekoliko dana kasnije rukovodstvu UNS-a obećao da će omogućiti povratak ovih redakcija u prostor iz kojeg su nasilno iseljeni, ali se to nije desilo.

UNS je Milanovića pitao zašto nikada, iako je obećao, nije omogućio da se redakcija TV Resava vrati u prostorije iz kojih je nasilno iseljena. 

UNS ga je pitao i da objasni kako komentariše činjenicu da je TV Centar, koji je i sada u nekadašnjim prostorijama TV Resava, bio registrovan na njegovoj kućnoj adresi, a da je direktorka bila današnja zamenica predsednika opštine, a tadašnja predsednica opštinske komisije koja je ugasila televiziju, Dragana Radević.

Odgovor na ova pitanja do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.

Kako je izgledalo projektno sufinansiranje medija u Zrenjaninu u toku proteklih 10 godina?

Ukoliko Zrenjanin poredimo sa drugim sredinama, kod nas je situacija mnogo bolja! Konkursi se redovno raspisuju, komisije su (do sada, tj. uvođenja novog informacionog sistema) koliko-toliko vodile računa da se doprinese pluralizmu mišljenja u javnom prostoru. To se postizalo finansiranjem medija koji imaju različite uređivačke politike. Ističem stručnost i kooperativnost mr Olivere Ristić iz Gradske uprave. Ona je svima na raspolaganju i olakšava nam da uz što manje nervoze prođemo komplikovane procedure.

Gradska vlast u Zrenjaninu je raspisivala konkurs svake godine, ali je često probijala zakonom predviđen rok. Kako su se ta kašnjenja odrazila na rad medija?

Tačno je da je bilo kašnjenja, ali nisu u pitanju izuzetno dugi vremenski intervali koji bi ugrozili funkcionisanje medija. Neke lokalne samouprave su na vreme raspisivale konkurse, ali su potom „teglile“ sa donošenjem odluka o raspodeli sredstava. Mišljenja sam da je to mnogo veći problem, jer se (ne)namernim odlaganjem iskazuje nesposobnost administracije ili pak umišljaj da se oteža funkcionisanje medija.

Koliki udeo ima projektno sufinansiranje preko državnih konkursa u finansiranju Vašeg medija?

List "Zrenjanin" svake godine dobija različite novčane iznose. Udeo projektnog sufinansiranja se kreće između 2 i 5 odsto u odnosu na prihod. 

Šta su Vam najveći izazovi po pitanju projektnog sufinansiranja?

Primetno je rastegljivo tumačenje zakona i pravilnika. Posledice su da se nekoliko eksperata upitne stručnosti i u poznom životnom dobu multiplikuje u desetinama komisija "od Vardara pa do Triglava". Brojni kvalitetni kadrovi ostaju neangažovani uprkos zavidnom praktičnom i/ili naučnom iskustvu. Ne verujem u slučajnosti, pa stoga stičem utisak o koordinisanoj akciji. Uveren sam da će to biti predmet istraživanja nadležnih državnih organa. Što bi rekao jedan tužilac, svaki predmet ima svoje vreme!

Kakvo je vaše iskustvo sa Jedinstvenim informacionim sistemom koji je počeo sa primenom ove godine?

Jedinstveni informacioni sistem je pokazao niz tehničkih manjkavosti (na primer, nemogućnost ispravljanja unetih podataka, nestanak već učitanih sadržaja i slično). Pojedini učesnici nisu mogli da dobiju povratnu informaciju od nadležnog ministarstva, pa su odustajali od apliciranja. Zašto je bilo teško organizovati u ključnom vremenskom intervalu (prvom kvartalu ove godine) brojniju službu podrške? Time bi se izbeglo da niko ne odgovara na pozive ili pak na upućene mejlove. Jedinstveni informacioni sistem je paradigma stanja u društvu! Ukazuje na sve naše slabosti: pokušaj sticanje lake zarade, sukob interesa, odsustvo morala...

Ove godine ste učestvovali na konkursu za medijsko sufinansiranje koji je raspisalo Ministarstvo. Možete li da podelite sa nama to iskustvo, šta se dogodilo na tom konkursu?

Konkurs Ministarstva je bio poput serijala “Dosije X”. Na početku, kao i na kraju epizode, mnogo toga je nejasno. Divim se brojnim kolegama koji su bili članovi komisija. Uspeli su u rekordnom roku da pročitaju na hiljade strana predloženih projekata, unesu ocene u sistem i eventualno napišu komentar. Neretko su postizali jedinstven stav. Kao da ih je vodila neka nevidljiva sila koja ih je držala budnim danima i noćima. Ne vidim drugo objašnjenje za njihovu nadmoćnu sposobnost koju su demonstrirali u rekordnom roku. Listu "Zrenjanin", iako najtiražniji regionalni nedeljnik, nije podržan nijedan projekat. Očito da sam kao master ekonomista i sudski veštak ekonomsko-finansijske struke omanuo! 

Kako biste sumirali deceniju primene sistema projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja u Srbiji?

Opisao bih naš položaj u tom sistemu kao "više od autonomije, manje od nezavisnosti". Bio bih neiskren ukoliko bih dao paušalnu negativnu ocenu. Nažalost, kola zvana sistem javnog informisanja srljaju ka provaliji. Umesto da pokušamo da ih zaustavimo, mi menjamo kontrolnu tablu i osveživač na retrovizoru. Na početku uspostavljanja sistema projektnog finansiranja sam primećivao kvalitetan rad ne malog broja komisija. Bilo je situacija da nam je odbijen projekat, ali smo znali zašto je to tako. Vremenom su loši đaci iz medija koje prati mali broj ljudi zauzeli pozicije i počeli su da nam se svete.  Neodoljivo me podsećaju na Nušićevu gospođu ministarku.

Šta bi bili prvi konkretni koraci ka reformi ovog sistema kako bi postao pravičniji?

Neophodno je vratiti principe stručnosti i transparentnosti. To je najbolji lek za sukob interesa i korupciju. Time se postiže da kvalitet ispliva, svi bivaju zadovoljni, a mediji realizuju nekomercijalne projekte koji doprinose boljem javnom informisanju. Osnov za kreiranje navedenog sistema je donošenje preciznih zakonskih i podzakonskih rešenja koji ne bi mogli biti tumačeni na način koji pogoduje vlasti ili pak birokratiji u ministarstvima. Takođe, nužna je precizna sankcija za sve one koji se ogreše o pravne norme.

Kako bi izgledao idealan model sufinansiranja iz Vaše perspektive?

Ko god bude razvijao novi model sufinansiranja, naći će se u teškoj situaciji. Biće izložen raznim lobijima. Potrebno je izbeći dosadašnju praksu da nam sisteme kreiraju samo oni koji nisu upravljali medijima ili se pak profesionalno nisu bavili novinarstvom. Prethodnih decenijama smo svedočili brojnim radnim grupama čiji su članovi neretko bili predstavnici: akademske zajednice bez prakse, nevladinih organizacija bez znanja i udruženja bez članova. U navedenom trijumviratu vlast olako ostvaruje svoje nečastive ciljeve. Zato su danas mnogi medijski radnici, što bi rekao predsednik UNS-a, ili sluge ili aktivisti. Novi model sufinansiranja treba da doprinese nezavisnosti redakcija i uklanjanju iz profesije svih onih koji su doprineli njenom unižavanju.

Posebno zabrinjava podatak da je zabeleženo 16 fizičkih napada, što je za 13 više nego u istom periodu prošle godine. U UNS-ovu bazu uneto je i šest slučajeva onemogućavanja rada više nego lane, kao i dva pritiska više nego prošle godine. Tako je zabeleženo šest pritisaka i 12 slučajeva ometanja u radu.

U prvih pet meseci četiri novinarke dobile su otkaz zbog, kako su navele, iskazivanja svog političkog stava što je UNS ocenio kao primere cenzure.  Uz ove, UNS je evidentirao i slučaj cenzure dopisnika RTS-a iz Novog Sada Milana Srdića, koji je naveo da je prilog koji je radio za RTS menjan bez njegove saglasnosti. U ovom periodu UNS je zabeležio i pet policijskih zadržavanja novinara, dok prošle godine nije bilo takvih slučajeva.

Zabeležen je i pokušaj prisluškivanja novinarke BIRN-a, kao i javno deljenje ličnih podataka novinara RTS-a.

U bazi je UNS evidentirao osam uvreda i tri napada na imovinu – jednako kao prošle godine.

Ipak, zabeleženo je manje pretnji  - 13 naspram prošlogodišnjih 18, kao i slučajeva diskriminacije medija – četiri naspram 15 prošlogodišnjih.

Fizički napadi u prisustvu i bez reagovanja policije

UNS je u ovom periodu zabeležio najviše fizičkih napada u poslednjih pet godina.

Samo u maju bilo je pet fizičkih napada, od koji se pet odigralo na skupovima Srpske napredne stranke.

Prošle nedelje je na skupu SNS-a u Jelašnici napadnuta ekipa televizije N1 i novinar „Glasa Zaječara“ Miljko Stojanović.

Kako je novinar N1 Miodrag Sovilj rekao za UNS, snimatelja ove televizije, Stojanovića i njega su, dok su izveštavali, pratili nepoznati muškarci, a jedan od njih je Stojanoviću istrgao telefon iz ruku.

“Ušli smo u prostor koji nije ograđen, snimali pokrivanja i pitali ljude koji su došli zbog čega su tog dana poželeli da budu u Jelašnici i da li znaju da će uskoro biti održani lokalni izbori. Kolegi Miljku Stojanoviću je, dok je radio prenos uživo, jedan od ljudi koji su ih pratili oteo telefon i stavio ga u džep”, dodaje Sovilj.

Sovilj navodi da je od tog čoveka zahtevao da Stojanoviću vrati telefon, a da je u međuvremenu druga osoba udarila kamermana N1 po ruci.

“Čovek koji je oteo telefon kolegi rekao je : ‘Vi ste izdajnici ove zemlje i niste dobrodošli. Izađite odavde’. Naglasio je: ‘Ovo je moja molba za sada”. U tom trenutku je snimatelj N1 koji je bio pored mene podigao kameru da snimi šta se dešava. Druga osoba ga je udarila po ruci”, kaže Sovilj.

Taj prostor je, kako kažu Sovilj i Stojanović, obezbeđivao veliki broj policajaca. Ipak, kada su, kako dodaju, prišali jednom od njih i ispričali mu šta se dešava, on nije reagovao.

Nakon ovog napada usledila je, kako navodi Stojanović, i kampanja targetiranja na Fejsbuk stranici „Zaječarski blok“.

Na skupu SNS-a u Nišu, koji je održan 17. maja, napadnuti su novinarka Južnih vesti Tamara Radovanović i ekipa televizije Nova S.

Tamara Radovanović je, kako je za UNS rekla, napadnuta dok je snimala kako građani zvižde autobusima koji prevoze ljude koji su bili na mitingu.

„Dogodila se i rasprava nekih ljudi za koje pretpostavljam da su bili učesnici SNS skupa, sa policijom, kada mi je prišao, meni nepoznat muškarac i gurnuo mi ruku, pokušavši da mi izbije telefon iz ruke”, rekla je Radovanović.

Ona je rekla da se ovaj napad dogodio naočigled policajca u civilu.

“Preveo me je na drugu stranu ulice i poručio mi da ‘ne izazivam tenziju’. Ubrzo sam sa kolegama otišla odatle", objasnila je Radovanović.

Ista je, kako navode dopisnica TV Nova S Ivana Marković i snimatelj ove televizije Dejan Marković, bila reakcija policije i kada su oni bili napadnuti tog dana.

Dvojica nepoznatih muškaraca napala su ih, kako piše Nova, kada su izveštavali sa Svenarodnog sabora i bili ispred metalne ograde, kojom je Trg Kralja Milana bio odvojen za učesnike skupa. 

Prisutni muškarci su ih, kako navode, gurali i vikali na njih preko megafona.

S druge strane, novinar Stefan Miljuš napadnut je kada je izveštavao sa okupljanja na Trgu Nikole Pašića, povodom Prvog maja - Međunarodnog praznika rada.

Kako je pisao Insajer, Miljuš je, pre nego što je napadnut, zabeležio kamerom telefona incident u kom je grupa građana napala vojne veterane koji su prolazili Trgom. Kada je primetio da ga nepoznati muškarac sa kačketom snima, Miljuš je počeo da snima njega.

Kako se vidi na snimku koji je objavio Insajder, Miljuš je pitao nepoznatog čoveka zbog čega ga je snimio, da bi mu on odgovorio da “mu je bolje da beži”.

Nakon toga, muškarac je Miljuša, kako se vidi na snimku, dvaput udario po ruci, pokušavajući da mu izbije telefon kojim ga je snimao.

Otkazi kao vid cenzure

Ovu godinu obeležili su i otkazi koje su novinarke, kako ističu, dobile zbog podrške studentskim protestima na društvenim mrežama.

Urednica vikend izdanja „Politike“ Sandra Gucijan i urednica Hronike Dorotea Čarnić obaveštene su da su nakon više od 20 godina rada, odlukom vlasnika ovog lista Bobana Rajića, proglašene tehnološkim viškom.

Ovu odluku, kako su navele, rukovodstvo nije obrazložilo.

Podsetimo, kako je rekla Dorotea Čarnić za UNS, ona i koleginica Gucijan veruju da otkaz ima političku pozadinu s obzirom na to da obe „od pada nadstrešnice i početka studentskih protesta nisu krile da podržavaju studente“.

„Posao u hronici podrazumeva i bavljenje delikatnim temama kao što su pad nadstrešnce, zvučni top, napadi na studente, korupcija, kriminal...  Nisam se uvek poslednjih meseci slagala sa uređivačkom politikom, jer nisam želela da učestvujem u tome da svojim pisanjem i uređivanjem na bilo koji način zaštititim odgovorne za teška krivična dela. Moji politički stavovi ni na koji način nisu mogli da nanesu štetu listu 'Politika', niti su uticali na moju profesionalnost,“ rekla je tada Čarnić za UNS.

Gucijan je za UNS istakla da je ovo prvi put da se ovako otpušta u „Politici“ i navela da novinari „Politike“ nikada ranije nisu doživeli tako iznenadne i momentalne otkaze.

Prethodno je i novinarka “Večernjih novosti” Vojislava Crnjanski Spasojević, kako je navela, dan nakon objavljivanja fotografije sa protesta ispred Ustavnog suda na svom „Instagram“ profilu dobila otkaz.

Policijsko zadržavanje novinara koji su izveštavali sa događaja

Neki novinari koji su izveštavali sa događaja privođeni su, a neki od njih su i zadržavani u polociji. Novinara Zumera Darka Gligorijevića policija je zadržala dan nakon što je izveštavao iz Studentskog grada. Policija je kako je naveo, upala u redakciju i odvela ga u svojstvu svedoka, a zatim ga je zadržala kao osumnjičenog za narušavanje javnog reda i mira.

Gligorijević je autor snimaka sa Milošem Pavlovićem, koji su veče pre toga objavljeni na Zumeru.

„Na ovim snimcima se vidi da je Miloš Pavlović udaren, ali da može da hoda“, rekao je Arsić.

Policija je u Nišu, 17. maja, privela i dopisnika australijskog SBS radija Nikolu Doderovića dok je izveštavao.

Doderović je tog dana za UNS rekao da je bio sa studentom Filozofskog fakulteta u Nišu, kada ih je na Trgu kralja Milana zaustavilo šest-sedam pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova.

 „Tražili su nam lične karte i novinarske legitimacije, a potom priveli na razgovor. Bili su saradljivi, ispitivali su nas šta smo radili i zašto smo došli da snimamo. Zadržani smo bili na razgovoru više od sat i po vremena, što je bilo nepotrebno“, rekao je Doderović.

Član komisije koja će ocenjivati projekte i predstavnik UNS-a Ninoslav Miljković potvrdio je za UNS da u JIS-u nije postojala nijedna evidentirana prijava do danas, iako su mu, kako kaže, iz opštine Golubac ranije rekli da su tri projekta prijavljena na konkurs.

UNS je pitao Opštinu Golubac zbog čega  je samo 100.000 dinara odvojeno za medije ove godine i da li smatraju da je to dovoljno novca za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

Kako su nam odgovorili, „reč je o opštini koja spada u najnerazvijenije i samim tim nema mogućnosti da budžet za konkurs bude veći“.

Inače, u ovogodišnjoj komisiji opštine Golubac dva od tri člana komisije su nezavisni medijski stručnjaci - Dalibor Bubnjević i Dragana Kožan.

Zakon o javnom informisanju i medijima predviđa da većinu u konkursnoj komisiji treba da čine predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, ukoliko takav predlog postoji.

“Izabrani članovi su imali najveći broj poena, po bodovnoj listi. S obzirom da u našem slučaju imamo samo jedno novinarsko i medijsko udruženje koje ispunjava zakonske uslove za predlaganje članova komisije (UNS, prim.nov), tako smo postupili na osnovu člana 21, stava 4 Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i u komisiju izabrali dva medijska stručnjaka”, kažu iz opštine Golubac za UNS.

Na teritoriji te opštine od 2015. godine do danas raspisana su svega četiri konkursa, pokazuju podaci iz UNS-ove baze. Od toga, dva konkursa, 2015. i 2016. godine nisu bila u skladu sa propisima, a konkurs iz 2015. godine je zbog toga i poništen.

„Ove godine vlast je procenila da ne znamo da pišemo projekte, da su naši novinari nepismeni, iako mislim da su ove godine naši projekti bili najbolji do sada“, rekao je Radomirović.

On je istakao da je to zbog toga što su mediji u njegovom vlasništvu izveštavali o studentskim protestima u Nišu.

„Protest sudenata u Nišu 1. marta je bio centralni događaj i naravno da smo o tome izveštavali. Samo smo radili svoj posao, nismo nažao nikome ništa učinili. Izveštavanje je naša uloga. Sada sam državni neprijatelj broj jedan“, istakao je on.

Na pitanje šta će biti sa zaposlenima i radno angažovanima u ovom listu, Radomirović je rekao da će, nažalost, postati tehnološki višak, pre svega oni koji su radili na projektima kojih je otprilike 30 odsto.

„Nismo još stavili sve na papir, moramo da vidimo koji je minimum novca potreban da bismo eventualno održali makar nedeljno izdanje“, rekao je on.  

Kako je Vlada navela u svom saopštenju, Zakon o javnim medijskim servisima ima  za cilj da unapredi rad javnih medijskih servisa, obezbedi veću odgovornost prema korisnicima i stabilizuje finansiranje.

Advokat UNS-a Gordana Konstantinović kaže da pitanje finansiranja javnih servisa nije do kraja rešeno, imajući u vidu da nisu uvažene primedbe članova radne grupe o povećanju takse, a kojim bi se omogućilo nesmetano funkcionisanje prevashodno Radio-televizije Vojvodine (RTV).

„Ekonomska samostalnost doprinosi suštinskoj nezavisnosti uređivačke politike i ostvarivanju svrhe javnih servisa, a to je javni interes“, rekla je Konstantinović.

Ona objašnjava da je predlog dela radne grupe bio da visina takse iznosi 1 odsto minimalne cene rada, a da je izmenama Zakona o javnim medijskim servisima predviđeno da se taksa može usklađivati na godišnjem nivou, ali da ne može biti niža od 0.6 odsto minimalne zarade u Srbiji.

„U izmenama piše i da predlog za usklađivanje takse zajednički podnose Upravni odbori oba javna servisa ministarstvu nadležnom za informisanje“,  pojašnjava Konstantinović.

Ona ističe i da se RTV do kraja godine, po predlogu zakona, delimično finansira iz budžeta Republike Srbije.

„Zbog toga je pitanje funkcionisanja ovog javnog servisa i u budućnosti upitno, što ukazuje da finansiraanje javnih servisa ipak nije do kraja rešeno“, kaže Gordana Konstantinović.

Novina u novom nacrtu zakona je, dodaje Konstantinović, i institucija Poverenika za zaštitu slušalaca, gledalaca i čitalaca kojeg bira i razrešava Programski savet, a kojem će zadatak biti da „štiti interes javnosti, kao i prava i interese građana“.

Poverenik ne može biti neko ko je zaposlen u javnim servisima i mora imati 10 godina iskustva u elektronskim medijima.

„Precizirane su i odredbe koje regulišu pitanja nadležnosti Upravnog odbora i direktora javnih servisa“, kaže Gordana Konstantinović.

Šta se menja Zakonom o izmenama i dopunama zakona o javnom informisanju i medijima

U predlog Zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom informisanju i medijima uneta je odredba o javnim nabavkama medijskih usluga.

Ipak, kaže Konstantinović, pitanje koje medijske usluge se mogu naručivati, po kojim kriterijumima se biraju osobe koje pružaju usluge, kao i pitanje evidencije dobijenih sredstava nije uređeno.

Članovi 84 i 85 ZJIM, o kojima je u prethodnom periodu bilo najviše polemike, a koji se odnose na pretpostavku nevinosti i izveštavanje sa suđenja, promenjeni su u potpunosti u odnosu na prvobitni predlog Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

„Prethodni predlog bio je restriktivan i mogao se tumačiti u pravcu ograničavanja slobode izveštavanja, dok je novim predlogom predviđeno da novinari imaju slobodu da izveštavaju i komentarišu funkcionisanje krivično-pravnog sistema, uključujući i krivične postupke koji su u toku“, objašnjava Konstantinović.

Ona izražava bojazan da u praksi ovo može predstavljati problem i proizvesti različita tumačenja, imajući u vidu da drugi zakoni predviđaju isključenje javnosti sa suđenja u određenim slučajevima, a što garantuje i Evropska konvencija o ljudksim pravima i osnovnim slobodama.

Put do nacrta medijskih zakona

Podsetimo, UNS je 19. maja reagovao  i obavestio javnost da tadašnja tvrdnja Ministarstva informisanja i telekomunikacija (MIT) da nacrti dva od tri medijska zakona koji su tog dana predstavljeni članovima radnih grupa za izmene i dopune ovih zakona, uz obrazloženje da predstavljaju usaglašen tekst rada radnih grupa i Evropske komisije, ne odgovara istini.

UNS je podsetio da Radna grupa za izradu Izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM), koja je formirana da bi odgovorila na primedbe Evropske komisije na ZJIM usvojen 2023. godine, nikada nije dobila konačnu verziju nacrta teksta na kojem je radila, niti joj je poznato koji je tekst Ministarstvo poslalo Evropskoj komisiji.

UNS je tada istakao da ono što je 19. maja predstavljeno kao usaglašen tekst nacrta Radne grupe i Evropske komisije ne predstavlja tekst koji je uradila Radna grupa.

Takođe, naveo je tada UNS, kada je reč o Izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, članovima Radne grupe na sastanku je predočena konačna verzija Nacrta ovog Zakona u koji su unete primedbe Evropske komisije, a sa kojima članovi Radne grupe takođe nisu bili upoznati.

UNS je tada istakao i da su na sastanku, članovi radnih grupa, predstavnici UNS-a, Lokal Presa, ANEM-a i profesor Rade Veljanovski tražili od MIT-a da se o predstavljenim nacrtima sprovede javna rasprava, što nije prihvaćeno.

Nakon saopštenja UNS-a Ministartvo informisanja i telekomunikacija dalo je članovima radnih grupa 48 sati da pošalju svoje primedbe na predstavljene zakone, posle čega je tekst upućen Evropskoj komisiji.

Članovi radnih grupa ni nakon toga nisu bili upoznati sa verzijama medijskih zakona koje su upućene Evropskoj komisiji, niti sa njenim eventualnim primedbama, već su te nacrte dobili danas,posle usvajanja na sednici Vlade Srbije.

Predlog Zakona o elektronskim medijima Vlada Srbije usvojila je još 16. maja 2025. godine.

Predstavnici EFJ-a upozorili su da se demokratija ne može zamisliti bez slobodnih medija, te pozvali evropske institucije i nacionalne vlade da preduzmu konkretne mere u zaštiti novinara i slobode govora.

Rezolucija o stanju medijskih sloboda u Srbiji

Kako bi se skrenula pažnja i na probleme sa kojima se suočavaju navinari u Srbiji Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ su predložili zajedničku Rezoluciju.

U Rezoluciji se navodi da je u toku 2024. godine zabeleženo čak 166 slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara, dok je u prvih pet meseci 2025. godine registrovano već 128 incidenata. Posebno se ističu fizički napadi, digitalni nadzor, kao i izostanak adekvatne reakcije institucija – pre svega policije, koja u nekim slučajevima uklanja novinare sa lica mesta umesto da sankcioniše napadače.

,,Zato nam je važno da EFJ nastavi da prati šta se dešava i da izvrši pritisak i na ostale međunarodne partnere kao što su Evropska komisija, Savet Evrope, OEBS i druge, kako bi se prekinuo lanac nekažnjivosti koja je uvek bila prisutna u Srbiji kada su u pitanju napadi na novinare”, rekla je Tamara Filipović, generalna sekretarka NUNS-a.

U skladu s tim, Generalna skupština EFJ osudila je napade i nekažnjivost, pozvala srpske institucije da hitno reaguju i izveštavaju o slučajevima, pozvala međunarodne organizacije da pojačaju pritisak na Srbiju, izrazila solidarnost sa nezavisnim novinarima i medijima i pozvala medije, naročito javne servise, da garantuju uređivačku nezavisnost i zaštitu novinara.

Jelena L. Petković iz Udruženja novinara Srbije (UNS), kao član ekspertske grupe za pitanja frilensera, delegatima i posmatračima istakla je da će prema dosadašnjim podacima ovo možda biti godina sa najviše zabeleženih napada na novinare, te da se sve to dešava u situaciji aposlutne nekažnjivosti za zločine nad novinarima.

„Novinari su vređani, maltretirani, prisluškivani, čak i fizički napadani i hapšeni. Dok reportere na terenu zastrašuju i privode, na televizijama su meta najviših državnih funkcionera“, rekla je Petković.

"Nakon devet godina suđenja za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, niko nije kriv. Konačnom odlukom Apelacionog suda, prethodno osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, četiri bivših pripadnika državne bezbednosti su oslobođeni optužbi", pojasnila je prisutnima na Skupštini EFJ.

Petković je dodala da fondaciju koja nosi ime Slavka Ćuruvije, tuže trojica od četvorice bivših pripadnika Službe državne bezbednosti - sada slobodni građani.

Za Komisiju za istraživanje ubistava novinara u Srbiji, ubistvo novinara Milana Pantića je razrešeno. Nalogodavnci i motivi su poznati, nedostaju materijalni dokazi sa mesta zločina. Ipak, 24 godine nakon zločina, tužilaštva u Srbiji igraju opasnu igru nekažnjivosti.

Petković je ukazala i na 20 novinara i medijskih radnika, Srba, Albanaca, kao i ekipu nemačkog časopisa Štern koji su, dok su obavljali svoj posao na Kosovu i Metohiji, između 1998. i 2005. godine, ubijeni, kidnapovani ili su nestali.

“Samo jedan zločin je rešen u sudskom postupku pred Međunarodnim tribunalom u Hagu. U 19 od ovih slučajeva niko nije pozvan na odgovornost. Evropska federacija novinara (EFJ) usvojila je tri rezolucije: u Portugalu 2018, u Zagrebu 2021 i u Prištini 2024, tražeći formiranje Međunarodne komisije eksperta za istragu ovih zločina. To se nije dogodilo“, rekla je ona.

Deklaracija o situaciji u Gazi

Posebno alarmantna situacija zabeležena je u ratnim zonama, poput Ukrajine i Gaze, gde su novinari svakodnevno izloženi ekstremnom riziku. U ratom zahvaćenim prostorima i ove godine je više desetina medijskih radnika izgubilo život u toku obavljanja profesionalnih zadataka, dok su mnogi drugi ranjeni ili pritvoreni.

U Gazi broj ubijenih novinara dostigao je zabrinjavajuće razmere, a pristup tačnim informacijama postao je gotovo nemoguć zbog ograničenja kretanja, gašenja medija i gubitka lokalne infrastrukture. Sa tim u vezi, svi prisutni delegate, odnosi organizacije čiji su oni predstavnici, jednoglasno su usvojili Rezoluciju koju su podneli predstavnici Slovenije o čemu je pisao i UNS.   

Deklaracija frilens novinara Evrope

U Deklaraciji frilens novinara Evrope koja je takođe usvojena na Skupštini EFJ-a ističu se izazovi i neophodne mere koje je potrebno preuzeti u vezi sa radnim uslovima, pravednim tretmanom i egzistencijom slobodnih novinara.

“Slobodni novinari širom Evrope predstavljaju ključni stub demokratije i slobodnog protoka informacija zahvaljujući svojoj nezavisnosti. Dostojanstveni radni uslovi su neophodni jer su slobodni novinari integralni članovi medijskog ekosistema“, navodi se u Deklaraciji.

Potrebno je, piše dalje, uspostaviti mehanizme koji obezbeđuju da slobodni novinari imaju pristup pravima i beneficijama koje se odnose na zaposlene, gde je to moguće.

Slobodni novinari zahtevaju uvođenje minimalnih naknada i ugovornih standarda koji odražavaju složenost, vreme, ulaganje i vrednost njihovog rada. Prakse plaćanja moraju garantovati pravednu i pravovremenu isplatu, kao i dodatnu kompenzaciju za ponovno korišćenje i reprodukciju novinarskog sadržaja, posebno imajući u vidu aktuelni razvoj veštačke inteligencije.

„Slobodni novinari moraju biti uključeni i ohrabreni da sami definišu svoje tarifne uslove, dok jednostrano povećanje tarifa od strane urednika nije prihvatljivo“, piše u Deklaraciji.

Pristup sistemima socijalne zaštite je ključan, navodi se.

“Sistemi socijalne zaštite širom Evrope moraju uključiti odredbe koje omogućavaju slobodnim novinarima pristup pravima poput bolovanja. Vlade i socijalni partneri treba da rade na obezbeđivanju prenosivosti prava iz oblasti socijalne zaštite preko granica“, piše u Deklaraciji.

Kada je reč o zaštiti autorskih prava, u Deklaraciji se navodi da izdavači i tehnološke kompanije treba da sarađuju sa sindikatima novinara na uspostavljanju kolektivnih licenci koje omogućavaju slobodnim novinarima da budu plaćeni za korišćenje svog rada, uključujući i za obučavanje generativnih AI modela.

“Zakon o autorskim pravima mora sprečiti neovlašćenu eksploataciju rada slobodnih novinara, uz specifične mere zaštite od otkupa, otplate dugova i trajnih prenosa prava“, piše u ovom dokumentu.

Generalna skupština EFJ-a okupila je ove godine predstavnike 73 novinarske organizacije iz 44 evropske zemlje, koje ukupno predstavljaju oko 295.000 medijskih radnika.

Skupština je, pored izbora novog rukovodstva, razmatrala i niz rezolucija u vezi sa slobodom medija, bezbednošću novinara i borbom protiv cenzure, lažnih vesti i govora mržnje. Suorganizatori skupa u Budimpešti bili su Savez mađarskih novinara (HPU) i Udruženje mađarskih novinara (MUOSZ), uz podršku Mađarske konfederacije sindikata (MASZSZ).

Božić je naveo da sada nema racionalnog objašnjenja za ukidanje programa i da je, kako kaže, ubeđen da je ovo vrsta političkog pritiska.

Vlasnika Orion Telekoma Slobodana Đinovića UNS je pitao koji je razlog ukidanja kanala N1 kada ugovor važi da marta naredne godine, ali odgovor nismo dobili.

Podsećamo da je operator Orion Telekom samo pola sata pre isključenja obavestio korisnike da N1 od danas, 4. juna 2025. godine, neće više biti deo njihove ponude.

Drugoplasirana u ovoj kategoriji je Lina Vaben sa pričom „Rene Damgard se oprašta od života i svoje nećake“.

Nagrada za inovacije pripala je Katarini Bruner, Rebeki Čiselski, Ingi Dahvici, Sebastijanu Majneku i Maksimilijanu Cireru za priču „Pod nadzorom. Kako podaci o lokaciji ugrožavaju nemačku bezbednost“.

Drugoplasirani u ovoj kategoriji sa tekstom „Put ka iskupljenju: Kako se izraelski rat protiv Hamasa pretvorio u odskočnu dasku za jevrejsko naseljavanje u Gazi“ su Jardena Mihaelija, Avija Šarfa, Idit Frenkel, Asi Oren i Urija Talšira.

Ovogodišnji dobitnici nagrade za istraživačko novinarstvo su Marijuce Nistor i Natalije Zaharesku za priču „Služeći Moskvi“, a drugoplasirani su Aiko Kempen, Laurenca Šrajnera i Fina Starkena sa pričom „Bizmarkova koliba u šumi“.

Najbolji tekst u kategoriji Javni diskurs je „Majke na kraju sveta“ Kataržine Boni, a drugoplasirani „Mašine za pamćenje“, autorke Džesike Trejnor.

Nagrada za novinarstvo o migraciji pripala je Gabrijeli Galvin sa pričom „Odrastanje 'nezapadnjaka' u danskoj državi dadilji“. Drugoplasirani u ovoj kategoriji je Marko Taunsend za tekst „Brutalna istina iza smanjenja broja migranata u Italiji: Batine i silovanja od strane snaga koje finansira EU u Tunisu“.

Ovogodišnji dobitnik specijalne nagrade je Abzas Media i Forbidden Stories za „Projekat Baku konekcije“, koji koordinišu Forbidden Stories i njihovih 15 medijskih partnera.

Novinarke i novinari iz Novog Pazara su o dokazivanju povreda autorskog prava razgovarali sa advokatom Dušanom Popovićem, generalnim sekretarom UNS-a Ninom Brajovićem, menadžerom za etičke standarde u WMG-u Petrom Jeremićem, kao i glavnim i odgovornim urednikom portala Telegraf.rs Igorom Ćuzovićem.

Na skupu je predstavljen i Predlog sporazuma o saradnji medija u vezi sa preuzimanjem tekstova, koji je sačinilo Udruženje novinara Srbije u saradnji sa advokatom Dušanom Popovićem i predstavnicima dvadesetak onlajn medija.

Ovaj sporazum je, kako je rekao advokat Dušan Popović, koristan i za novinare i medijske kuće zato što reguliše imovinska i moralna prava, i to na način koji je regulisan Zakonom o autorskom i srodnim pravima.

“Kao što novinari imaju interes da budu naznačeni kao autori u svakom članku, kao autorskom delu, te da se njihovi tekstovi ne menjaju, čime stiču kredibilitet u esnafskom društvu i profesiji, tako i mediji kao najčešći nosioci imovinskih autorskih prava imaju ekonomski interes da koriste autorska dela svojih zaposlenih”, objasnio je on.

Pravo citiranja je, kako je napomenuo, Zakonom propisano kao dozvoljeno korišćenje autorskog dela.

“To podrazumeva da se iz novinarskog teksta može izvući deo, koji se može koristiti u neizmenjenoj formi, a pod uslovom da se navede autor i izvor teksta”, apostrofirao je Popović.

Drugi važan aspekt je traženje dozvole.

Prilikom javnog prikazivanja tuđeg autorskog dela obavezno je, kako naveo Popović, zatražiti dozvolu autora ili nosioca imovinsko-autorskog prava.  

“Važno je poštovati moralna prava autora, koja između ostalog podrazumevaju navođenje imena i prezimena, odnosno pseudonima ili znaka autora, te prava na zaštitu integriteta autorskog dela”, naveo je on.

Popović je rekao da se sama informacija se smatra autorskim delom, tako da je ona slobodna za korišćenje svakome.

“Međutim, način saopštavanja informacije, ukoliko ima elememte originalnosti i kreativnosti, predtavlja delo autora”, dodao je.

Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović rekao je da je u novinarskoj praksi retkost da se prilikom preuzimanja teksta navede ime izvornog autora, a da se dešava i da se ne navede ni medij sa kojeg je prenet sadržaj.

“Novinarstvo je autorska profesija, a novinarski sadržaj, u mnogim slučajevima, ima karakter autorskog dela. Ipak, neretko dolazi do neetičkog preuzimanja tuđeg sadržaja bez navođenja izvora i autora, čime se krše Kodeks i Zakon”, objasnio je Brajović.

Ta praksa, kako je dodao Brajović, mora da prestane i mora se vrednovati tuđi, kao što se poštuje i svoj rad. Sporazum je, kako je naveo, iskorak u ovom smeru.

Ipak, govornici su ukazali na to da, zakonska obaveza stalnog potpisivanja autora sa sobom nosi i određene izazove. Menadžer za etiku u WMG-u Petar Jeremić je kao jedan od problema naveo potpisivanje tekstova u čijoj izradi učestvuje više osoba.

“Dešava se da novinar pošalje sadržaj, neko iz redakcije kontaktira drugu stranu, a da se zatim dodatno uključe i urednici. Po novom Zakonu, predviđeno je da se svi koji su učestvovali u izradi teksta moraju potpisati, makar inicijalima. Ipak, u slučajevima poput ovog koji sam naveo može biti nepraktično”, objasnio je Jeremić.

On kao menadžer za etičke i profesionalne standarde, kako je naveo, nema ovlašćenja da odobri ili zabrani objavljivanje određenog sadržaja. To je, dodao je, praksa i svetskim medijima.

“Uloga menadžera za etičke i profesionalne standarde je savetodavna. Ova osoba treba da pruži smernice kolegama, odgovori na pitanja u vezi sa profesionalnim dilemama i ukaže na greške, objašnjavajući razloge i načine za njihovo ispravljanje”, naveo je on.

Kada su novinari u dilemi da li imaju dozvolu da sadržaj prenesu iz nekog medija, on im, kako je dodao, savetuje da pristupe odeljku “Uslovi korišćenja” na tom sajtu i provere deo Copyrights.

Sama činjenica da se o ovim temama razgovara, kako je naveo, povoljan je znak promena.

Do pre nekoliko godina, kako je rekao, bilo je uobičajeno da se izvor navede bez linkovanja.

Slična je bila i praksa sa fotografijama.

"One su se masovno preuzimale bez plaćanja i uz kršenje autorskih prava. Tek kada su počele da stižu prve tužbe i kazne, redakcije su počele da uvode nove standarde i poštuju pravila”, dodao je on.

Kao praksu prilikom preuzumanja tekstualnog sadržaja glavni i odgovorni urednik sajta Telegraf.rs Igor Ćuzović naveo je model prenošenja putem tizera.

“Ovaj model podrazumeva prenošenje naslova i jedne rečenice ili najave teksta, uz link ka izvornom portalu”, naveo je on.

Budući da je dominantan biznis model medija uglavnom oglašavanje, nacionalni medij koji je preuzeo tekst loklanog medija, uzeo je ovoj redakciji i veliki deo finansijskog kolača.

“Umesto lokalne redakcije koja je mukotrpno radila da bi kreirala određeni sadržaj, hiljade pregleda i samim tim i finansijska dobit odlaze redakciji koja je samo prenela tekst. Forma tizera je dobro rešenje za ovaj problem”, naveo je on.

Ona je u izjavi za Udruženje novinara Srbije (UNS) rekla da će i dalje raditi na tome da pomogne novinarima i novinarkama koji se u svakodnevnom radu suočavaju sa sve većim problemima - nesigurnim radnim uslovima, političkim pristicima, pretnjama i nesigurnošću.

"Brojni su izazovi pred nama. Ukrajina, Gaza, mnogo novinara je izgubilo živote. Mi ne pomažemo samo u opremi i obukama, nego želimo da radimo na tome da se čuje glas tih novinara", rekla je Sever za UNS.

Ona je dodala da se u proteklom mandatu glas Evropske federacije novinara ipak čuo.

„Naši amandmani su uvelikoj meri bili prihvatani prilikom donošenja važnih evropskih zakona i direktiva u medijskoj oblasti a koji utiču na naš rad“, rekla je.

Sever je istakla je su uslovi u kom rade novinari na Kosovu jedan od velikih problema.

"Nekoliko puta smo zajedno radili na tome i nadam se da ćemo nastaviti. Nalazimo tačke u kojima možemo sarađivati. Otvorili smo ranijom posetom Srbiji oči ljudima koji su došli iz Evrope. Iskreno, ni ja, koja sam upoznata sa situacijom, nisam dosta toga znala", istakla je Sever.

Ona je posebno naglasila da želi da nastavi da radi na tome da se sa situacijom širom našeg regiona upoznaju svi iz Evrope, te da da joj je važno da kolege osete da se sa njom na ovoj poziciji njihovi glasovi glasnije čuju.

Za potpredsednika EFJ izabran je Pablo Alkuel (SNJ-CGT, France) iz Francuske. On je bio jedini kandidat, jer je Marta Barsenila Eskano (FSC-CCOO, Spain) odustala od kandidature zbog obaveza koje već ima u EFJ. 

"Ovu funkciju prepuštam u najbolje moguće ruke i mislim da je Pablo pravi izbor za potpredsednika — i obećavam vam, ako ne bude radio onako naporno kako znam da može, lično ću ga 'kazniti'”, našalila se Marta.

Iskusni sindikalista je u svom govoru istakao da želi nastavi da se bori za slobodu medija, nezavisnost i protiv nesigurnih uslova rada u novinarstvu.

"A da bismo to postigli, moramo raditi na jačanju jedinstva među međunarodnim i evropskim novinarima, uz poštovanje svih u svim organizacijama u kojima delujemo", istakao je on.

Nakon brojanja glasova u Izvršni odbor ušli su:

Andrea Roth Allan (Nemačka)

Allan Boye Thulstrup  (Danska)

Renske Heddema (Holandija)

Antonis Repanas (Grčka)

Xhemalj Rexa (Kosovo*)

Banu Tuna(Turska)

Sergiy Tomilenko (Ukrajina)

EFJ predstavlja 295.000 novinara kroz 73 novinarske organizacije iz 44 evropske zemlje. Suorganizatori Izborne skupštine EFJ-a u Budimpešti su Savez mađarskih novinara (HPU) i Udruženje mađarskih novinara (MUOSZ), uz podršku Mađarske konfederacije sindikata (MASZSZ).

Skupštini je prisustvovala i Dominik Pradalije, predsednica Međunarodne federacije novinara (IFJ). Ona je istakla da su u poslednjih nekoliko godina, ubistva novinara postala česta — u više od 90 posto slučajeva ubistava novinara širom sveta počinioci ostaju nekažnjeni.

"U dve trećine tih slučajeva, ubice ostaju neidentifikovane i verovatno nikada neće ni biti identifikovane. To znači da je praktično bez rizika ubiti novinara. Među ubijenim novinarima mnogi bili lokalni reporteri. Ne dopisnici koji idu u ratne zone, već ljudi koji su već na licu mesta i mogu da prenesu autentične informacije. Oni su ti koji ginu. Oni su ti koji rizikuju svoje živote. Ipak, prema međunarodnom pravu, ne postoji priznanje da novinari trpe veće rizike u poređenju sa ostalim civilima", rekla je Pradalije.

Skup u Mađarskoj juče je otvorio gradonačelnik Budimpešte Gergely Karacsony koji je pozdravljajući učesnike skupa poručio da novinari nisu sami u borbi za slobodu štampe, te da je Budimpešta je mesto mostova, a najvažniji most je slobodno novinarstvo.

Nakon njega prisutnima se obratio Jan Bratu, predstavnik Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) koji je govorio o  važnosti primene novinarskog kodeksa.

,,Digitalne pretnje često idu ruku pod ruku sa fizičkim napadima na novinare, medijski radnici moraju da se zaštite od uznemiravanja i zastrašivanja. Moramo da radimo i na pravnim reformama. Državne institucije će biti u iskušenju da koriste tehnološki nadzor, izvan njegove legitimne i legalne upotrebe, a ja sam više puta isticao ogromne izazove koje nadzor novinara predstavlja za profesiju u celini, za sposobnost novinara da razviju odnose poverenja sa svojim izvorima i da ispune svoju dužnost poverljivosti. Posebno je važno da se zaštitimo od lažnih vesti. Poslovni modeli i algoritmi koji nagrađuju lažne vesti, uvek su na štetu činjeničnih i objektivnih informacija”, rekao je Bratu. 

Delegat UNS-a na Skupštini EFJ-a je predsednik Društva novinara Vojvodine, UNS-ovog ogranka u Vojvodini, Predrag Rava. Izbornoj skupštini prisustvuje i članica UNS-a Jelena L. Petković, koja je deo radne grupe koja se bavi pitanjima frilensera. 

Dušan Đurić rođen je u Beogradu 10. novembra 1929. godine. Diplomirao je na Novinarskoj i diplomatskoj školi 1952. godine. Novinarstvom je počeo da se bavi 1949. godine u redakciji za inostranstvo Radio Beograda, gde je bio urednik emisije na nemačkom jeziku do 1950. godine.

Bio je saradnik Publicističkog odeljenja Direkcije za informisanje Vlade FNRJ od 1951. do 1952. godine.

Najveći deo novinarske karijere proveo je u „Večernjim novostima", u kojima je radio od 1954. do 1979. godine, prvo kao reporter u sportskoj i beogradskoj, zatim kao izveštač i komentator u političkoj rubrici.

Jedan je od osnivača škole novinarstva u „Večernjim novostima", a od 1979. do 1990. predavao je u Jugoslovenskom institutu za novinarstvo.

Autor je više knjiga i udžbenika novinarstva.

Knjigu „Osnovi novinarstva“ objavio je 1981. godine, udžbenik „Smisao i tehnika novinarskog rada“ 1982. godine, a knjigu „Novinarska radionica“ 1983. godine, "Profesija novinar" (2001). Njegovo najpoznatije delo „Novinarska enciklopedija“, objavljeno je 1997. godine i imalo je nekoliko izdanja.

Dušan Đurić dobitnik je godišnje nagrade „Svetozar Marković" Udruženja novinara Srbije (1971) UNS-ove Nagrade za životno delo (1997), godišnje nagrade „Večernjih novosti" (1975), nagrade Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva u Beogradu (1987), nagrade „Slobodan Glumac" za dugogodišnji uspešan rad u „Večernjim novostima" (1994), nagrade Saveza novinara Jugoslavije za životno delo (1999)...

Dušan Đurić će biti sahranjen sutra, 5. juna na seoskom groblju u Crepaji u 11 časova.

Izveštaj će predstaviti i ekspertske grupe koje se bave  pitanjima radnih prava (LAREG), frilenserima (FREG), rodne ravnopravnosti i raznolikosti (GENDEG), radiodifuzije (BREG) i autorskih prava (AREG). Izbornoj skupštini prisustvuje i članica UNS-a Jelena L. Petković, koja je deo radne grupe koja se bavi pitanjima frilensera. 

Za sutra je predviđeno glasanje za novog predsednika i druge organe EFN-a koji će evropsku novinarsku organizaciju voditi u periodu 2025-2028. godina.

Jedini kandidat za predsedničko mesto je dosadašnja predsednica Maja Sever iz Hrvatske. Kandidati za potpredsednika su Marta Barsenila Eskano iz Španije i Pablo Alkuel Garbarini iz Francuske. Bira se i Upravni odbor u koji će od  jedanaest prijavljenih biti izabrano devet članova.  

EFJ predstavlja 295.000 novinara kroz 73 novinarske organizacije iz 44 zemlje Evrope. Suorganizatori događaja su Savez mađarskih novinara (HPU) i Udruženje mađarskih novinara (MUOSZ), uz podršku Mađarske konfederacije sindikata (MASZSZ).

Prestavnik Udruženja novinara Srbije na skupštini EFN-a je Predrag Rava, član Uprave UNS-a.

Kako komentarišete ishod ovogodišnjeg konkursa za sufinansiranje medijskih projekata koji je raspisao Kragujevac?

Očekivao sam ovakve rezultate. Prethodnih godina napravljena je razrađena mašinerija od strane vlasti. Novac koji je namenjen za sufinansiranje projekata odlazi prorežimskim medijima. Ista je situacija i na nivou republike i na lokalu. Postoje tri portala iz Kragujevca koja su dobila novac, ali vi na tim sajtovima ne možete da nađete nijednu vest koja pokušava da zagrebe probleme u društvu i gradskoj vlasti. Mesecima traju studentski protesti, ali kod njih nema vesti o tome. Kod njih se pojavi reakcija Srpske napredne stranke (SNS) na neki događaj, ali nema vesti o onome na šta reaguju. To je suprotno novinarskoj logici.

Koliki udeo ima projektno sufinansiranje preko državnih konkursa u finansiranju Kragujevačkih novina?

Znači nam taj novac koji je moguće dobiti putem projektnog sufinansiranja. Nije to presudan izvor prihoda, ali svaki dinar je značajan. Mi smo i ove godine imali odlično napisan i vrlo aktuelan projekat, ali po nalogu vlasti komisija ga je loše bodovala. Neki kragujevački portali koji su vrlo čitani kao što su Glas Šumadije i Presek takođe nisu dobili novac. Svako ko kritikuje vlast, ne treba da se nada novcu na konkursima. Ceo proces je ispolitizovan.

Gradska vlast u Kragujevcu nekoliko godina nije raspisivala konkurse za sufinansiranje medijskih projekata od javnog značaja, iako je na to obavezuje Zakon o javnom informisanju i medijima. Kako je to uticalo na kragujevačke lokalne medije?

U Kragujevcu konkurs nije raspisivan šest godina, a to je period kada je gradonačelnik bio Radomir Nikolić, sin bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića. On je zanemarivao zakon i ignorisao obavezu Grada da raspisuje konkurs. U tom periodu propao je veliki broj lokalnih informativnih glasila. Lokalni mediji ne mogu da se samofinansiraju, ali to je slučaj i u razvijenim evropskim zemljama. Samo u tim zemljama postoje pošteni mehanizmi da se finansijski pomogne medijima.

Šta su Vam najveći izazovi po pitanju projektnog sufinansiranja?

Konkurs i  njegova realizacija traju godinu dana, a vi kad pišete projekat ne možete da predvidite šta će se u tih narednih godinu dana dešavati i šta će biti aktuelno. Zato biramo sporovozne teme koje zapravo nisu toliko interesantne. Treba mediji da se bave i istorijom, ali to nije prevashodni cilj.

Kakvo je vaše iskustvo sa Jedinstvenim informacionim sistemom (JIS) koji je počeo sa primenom ove godine?

JIS je napravio još veće probleme svima koji su slali konkursnu dokumentaciju. Medijima je bilo teško da se uključe u taj sistem. To je jedna sporedna tehnička stvar, ako mene pitate i ne doprinosi transparentnosti procesa.

Kako biste sumirali deceniju primene sistema projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja?

Još 2014. godine kada je rečeno da je to jedini način ulaganja javnih finansija u medije, bilo je rezervi, ali niko nije očekivao da to može toliko da se ispolitizuje. To je postao mehanizam SNS za forsiranje svojih medijskih miljenika.

Komisije koje treba da boduju projekte sastavljene su uglavnom od ljudi prorežimske orijentacije. Oni se ne ponašaju kao profesionalci, već dobiju instrukcije kome treba da dodele novac. Ljudi koji se predstavljaju kao stručnjaci meni su često potpuno nepoznati. Oni su uglavnom na margini medijske profesije. Nedavno smo saznali da je jedan od članova komisije koji je ocenjivao projekte istovremeno bio u 44 lokalne komisije i jednoj komisiji u ministarstvu. Taj čovek ima više od 70 godina. Ne znam kako je on stigao da pročita sve te projekte. Mislim da ti članovi komisije ni ne čitaju projekte. Oni dobiju od lokalnih moćnika spisak podobnih i nepodobnih.

Šta bi bili prvi konkretni koraci ka reformi ovog sistema kako bi postao pravičniji?

Model medijskog sufinansiranja nije sam po sebi loš, ali ga treba depolitizovati. Nedopustivo je da partije i moćni pojedinci imaju uticaj na taj proces. Jako je važno da profesionalci čitaju te projekte i da kriterijum za izbor članova komisije bude stroži. Konkursno sufinansiranje bi moglo da funkcioniše, ako bi se radilo pošteno. Takođe, taj model ne dozvoljava medijima da se bave najaktuelnijim temama, nego nekim sporovoznim i to treba menjati.

Za odluku da Udruženje novinara Srbije nije prekršilo Kodeks glasali su svi osim predstavnice Asocijacije medija u Komisiji za žalbe Jelke Jovanović, koja je bila uzdržana, kao i Olivere Milošević i Mateje Agatonovića, koji su odlučili da ne glasaju jer su predstavnici UNS-a u Komisiji za žalbe. Ishod glasanja je sličan i kada je u pitanju SANA, s tim što su Agatonović i Milošević u ovom slučaju glasali za to da nije prekršen Kodeks.

Budući da je u tekstovima objavljenim na sajtu UNS-a i portalu agencije SANA opisana ista situacija, ali na različite načine, Komisija za žalbe je o njima vodila objedinjenu raspravu. U tekstovima je opisan događaj na protestu ispred JKP „Vodovod i kanalizacija“ u Novom Pazaru, čiji su akteri bili urednik portala SNews Medin Halilović i urednik portala indeksonline.rs Eldin Ćorović.  

UNS i SANA objavili demanti - nema prekršaja Kodeksa

Kada je u pitanju sajt UNS-a, Medin Halilović žalio se na tekst „Novinar na novinara - Urednik portala indeksonline.rs tvrdi da ga je napao kolega Medin Halilović“. Halilović je u žalbi naveo da su u tekstu „objavljene netačne i neproverene informacije, bez potvrda zvaničnih organa i pravosnažne sudske presude, u kojem je označen kao počinilac krivičnog dela“.

„Objavljivanjem ovakvih informacija pred javnošću i kolegama mi je povrijeđena čast i profesionalni kredibilitet, bez prava da iznesem svoj stav i mišljenje. Objavljivanje ovakvih sadržaja naštetilo je mom integritetu i profesiji ali i ugledu medija čiji sam urednik“, naveo je on.

UNS je Halilovića, kako i sam navodi, tog dana kontaktirao za izjavu. Ipak, objavljenu izjavu Halilović je ocenio kao „dosoljenu“, navodeći da je zloupotrebljeno „njegovo javljanje na telefonski poziv" i „molba da ga nazovu kasnije, nakon izlaska iz prostorija policije".

U žalbi je naveo i da je UNS njegov odgovor na tekst objavio, ali četiri dana nakon što ga je poslao i dodao „da su razlog možda bili praznici“.

UNS je odgovorio da su neistiniti navodi Halilovića da su u tekstu objavljene „netačne i neproverene informacije“, „bez potvrda zvaničnih organa i pravnosnažne sudske odluke“ i da je netačno da je on označen kao počinilac krivičnog dela.

„U četvrtak, 17. aprila u 15 sati i 15 minuta UNS je na službeni mejl dobio informaciju od glavnog urednika portala indeksonline.rs Eldina Ćorovića o, kako je naveo, ‘incidentu’ koji se taj dan dogodio u Novom Pazaru, kada ga je, po njegovim rečima ’fizički i verbalno napao lokalni novinar Medin Halilović“, naveo je UNS i priložio printskrin imejla kao dokaz.

U odgovoru piše i da je po prijemu ovog imejla, UNS, koji je i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, kontaktirao Ćorovića, koji je potvrdio navode iznete u imejlu.

UNS je, kako se navodi u odgovoru, u skladu sa pravilom dužne novinarske pažnje i poglavljem Odnos prema izvorima o obavezi novinara/novinarki da konsultuju više izvora, kontaktirao i drugu stranu - Halilovića.

Nakon što je Haliloviću saopšteno šta je Ćorović rekao za UNS, od njega je zatraženo da odgovori na te navode. Halilović je, piše UNS, izjavu dao i odgovorio ono što je u tekstu u potpunosti preneto.

Upitan da li je tačno da je trenutno u policiji zbog opisanog slučaja, Halilović je, dodaje UNS, odgovorio da je tamo drugim povodom, što je takođe verno preneto u tekstu na koji se on žalio.

„Dakle, UNS je po prijemu informacije istu proverio i stupio u kontakt sa gospodinom Halilovićem koji je izjavio da nema komentar, da su to laži i neistine, da nije napao Ćorovića, već da mu je prišao da mu nešto kaže u vezi sa njegovim tekstom. Potom je dodao, da se Ćorović možda uplašio, ali da nije tačno da ga je napao“, navodi Udruženje novinara Srbije.

UNS je u odgovoru istakao da je u potpunosti postupio u skladu sa odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima i odredbama Kodeksa, kao i da je verno preneo ovu izjavu.  Ovo Udruženje navodi da je tačno, nepristrasno, potpuno i blagovremeno javnost izvestilo o događaju i u samom tekstu navelo da prenosi izjave Ćorovića i Halilovića. UNS je, dakle, naveo da se u tekstu nije bavio tvrdnjama, pretpostavkama ili nagađanjima, niti je na bilo koji način povredio pretpostavku nevinosti Halilovića.

UNS je istakao da na sajtu nije objavljena „netačna“ ili „dosoljena“ izjava, kao i da javljanje na telefonski poziv nije zloupotrebljeno, već da je verno preneto sve što je Halilović naveo.

„Nejasno je koji deo njegove verno prenete izjave predstavlja ’dosoljenu izjavu’ i šta pod ovim žalilac uopšte misli. Takođe je rekao, ’ako želite više informacija, pozovite me kasnije kada izađem iz policijske stanice’. S obzirom na to da je prethodno odgovorio na sva pitanja UNS-a, da mu je data mogućnost da se izjasni na navode Ćorovića, što je i učinio, novinarka ga nije više zvala“, navedeno je u odgovoru na žalbu.

UNS ukazuje da se Halilović u zahtevu za odgovor pozvao na pogrešne odredbe nevažećeg Zakona i da ovaj odgovor nije ispunjavao zakonske uslove za objavljivanje odgovora određene članom 109. Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM).

„ZJIM određuje da glavni urednik nije dužan da objavi odgovor, ako u zahtevu za objavljivanje odgovora podnosilac nije naveo svoje ime i adresu, odnosno naziv i sedište, kao i ako nije potpisao odgovor lično, odnosno ako uz odgovor koji je podnet preko punomoćnika nije priloženo specijalno punomoćje (što ne sadrži Halilovićev zahtev)“, ukazao je UNS.

Urednik, prema ovom Zakonu, nije dužan da objavi odgovor ako se on odnosi na mišljenje, a ne na tvrdnju o činjenicama, odnosno ako se odgovorom ne osporava istinitost, potpunost ili tačnost prenosa informacije

Ipak, UNS je odgovor objavio, imajući u vidu da je reč o kolegi, iako nije ispunjavao zakonske uslove za objavljivanje odgovora određene članom 109. ZJIM.

Iz odgovora Halilovića je, kako navodi UNS, vidljivo da on ne demantuje da ga je novinarka UNS-a zvala, niti da je dao izjavu, već da iznosi tvrdnju da je reč o „dosoljenoj izjavi“.

„Dakle, on ne negira komunikaciju sa novinarkom, ne negira da je izjavu dao, već mu se, čini se, ne sviđa izjava koju je dao. A to je nešto što nema veze sa UNS-om koji je izjavu verno preneo“, istakao je UNS.

Sa istim tvrdnjama, Halilović se žalio i na tekst objavljen na sajtu agencije SANA, koja je prenela tekst Regionalne informativne agencije (RINA).

U tekstu objavljenom na sajtu agencije SANA, nisu uključene izjave Halilovića i Ćorovića već se tvrdi da RINA prenosi da je „tokom protesta ispred preduzeća ‘Vodovod i kanalizacija’ u Novom Pazaru došlo je do incidenta kada je glavni i odgovorni urednik portala Indeksonline.rs Eldin Ćorović fizički i verbalno napadnut od strane novinara Medina Halilovića“.

Halilović je naveo da njegov „odgovor na objavljeni tekst koji je poslao mejlom 24. aprila nije objavljen već je nakon toga, umetanjem i prikazivanjem da je to objavljeno 19. aprila“.

Iz agencije SANA odgovorili su da demanti Halilovića nikad nisu dobili, već da su ga preneli iz agencije RINA, kao izvorni tekst.

Predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) u Komisiji za žalbe Milena Vasić rekla je da je UNS po obimu i sadržini objavio odgovor i više nego što je bio u obavezi, jer se neki njegovi delovi ne odnose na spornu informaciju. Halilovićev demanti je, kako je istakla Vasić, objavila i SANA. To što ga je, kako dodaje, prenela sa drugog sajta, ne osporava činjenicu da je odgovor objavljen.

Sa tim je bila saglasna i Olivera Milošević, koja je rekla da su u agenciji SANA postupili u skladu sa profesionalnim standardima baš zbog toga što su, pored inicijalnog teksta, preneli i demanti.

Jelka Jovanović je pak bila uzdržana jer joj, kako je rekla, iz svega navedenog nije jasno šta se zapravo dogodilo.

Na to je Rodoljub Šabić rekao da je važno odlučiti da li je Haliloviću u tekstovima povređeno neko pravo, a da je iz svega navedenog jasno da nije.

“Objavljen je tekst, objavljen je demanti i tu je priča završena. Šta je pozadina- nije ni meni najjasnije, ali to nije predmet odlučivanja”, rekao je on.

Halilović je podneo žalbu na tekstove o ovom slučaju koji su objavljeni i u drugim medijima, a Komisija će o njima odlučivati na sledećem zasedanju. 

Komisija za žalbe jednoglasno: Srpski telegraf je prekršio Kodeks

Komisija za žalbe je jednoglasno odlučila da je Srpski telegraf u svom štampanom i onlajn izdanju prekršio član 5 poglavlja Istinitost izveštavanja i član 3 poglavlja Poštovanje dostojanstva.

Emeceta Srbija se Savetu za štampu žalila na tekst „Bežite što dalje od Emecete“, objavljen u štampanom, ali i onlajn izdanju ovog dnevnog lista  „Republika.rs“ sa naslovom ”Zaobiđite Emecetu da vas ne bi bolela glava kao mene- priča ogorčene Novosađanke koja je prošla golgotu sa poznatim lancem prodavnica nameštaja i bele tehnike”. Emeceta je u žalbi navela da je tekst neistinit i uvredljiv, te da negativno predstavlja njihovo poslovanje.

U tekstovima je predstavljeno negativno iskustvo jedne potrošačice koja je Emeceti uputila reklamaciju. Iako se navodi da je prošla „golgotu“, Emeceta u žalbi tvrdi da je reklamacija rešena u zakonskom roku, uz više ponuđenih opcija, a to su vaučer od 5.000 dinara, zamena proizvoda, naručivanje dela ili povraćaj novca. Potrošačica je, navodi se, izabrala vaučer, čime je reklamacija uspešno zatvorena.

Iz Emecete su dodali da su zbog ovog teksta tužili Srpski telegraf, a uz žalbu su priložili i presudu koja se odnosi na prethodno objavljeni tekst, kojom su, kako su naveli, želeli da ukažu na kontinuitet objavljivanja neistinitih informacija u vezi sa ovom firmom.

Iz Emecete su napisali da su novinari dobili zvaničan odgovor koji je objavljen u tekstu, ali da su iz njega izvučeni zaključci suprotni sadržaju izjave, pa su tako, prema njihovim rečima, čitaoci dovedeni u zabludu.

U odgovoru na žalbu redakcija je navela da tekstovi predstavljaju novinarski prikaz iskustva potrošača i da su sve izjave autentične i prenete u skladu sa profesionalnim standardima. Iz Srpskog telegrafa su naveli da je čitaocima jasno da je reč o ličnoj perspektivi korisnika usluga. Redakcija je, kako se navodi, omogućila i predstavljanje druge strane, jer je Emeceta imala pravo na odgovor.

Za naslove navode da predstavljaju novinarski izraz u Potrošačkoj rubrici, koji je “često emotivan i direktno zasnovan na iskustvu čitalaca”.

“Bežite iz Emecete’ je stav sagovornice, što je potpuno jasno iz samog naslova”, navodi Srpski telegraf u odgovoru na žalbu.

Sa ovim stanovištem nije bio saglasan predstavnik Asocijacije medija u Komisiji za žalbe Zlatko Čobović, koji je naveo da u naslovu objavljenom u štampanom izdanju nije naznačeno da je u pitanju stav žene koja je kupovala u Emeceti, a ne čitave redakcije.

Predstavnica Asocijacije medija u komisiji za žalbe Jelka Jovanović rekla je da tekstovi poput ovog odražavaju nešto što bi moglo predstavljati “antipropagandni program”, odnosno kampanje pokrenute protiv neke kompanije.

Sa ovim gledištem bila je saglsana i predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) u Komisiji za žalbe Tamara Skroza, koja rekla da ovo nije prvi takav slučaj kada je u pitanju Srpski telegraf.

Ovoj sednici Komisije za žalbe nije prisustvovala predstavnica javnosti Sanja Pavlović, dok je predstavnicu UNS-a Jelenu Petković menjao Mateja Agatonović.