Kineske kolege su zainteresovane za mogućnosti saradnje sa srpskim novinarima u vezi sa izveštavanjem o i iz Kine, kao i kulturnim razmenama kineskih i srpskih novinara i organizovanje „Dijaloga medija i tink-tenkova Kine i Centralne i Istočne Evrope“.

UNS je goste upoznao sa svojim istorijatom i podsetio na tradiciju odnosa srpskih i kineskih novinara.

Predstavnici UNS-a istakli su da prijateljstvo i saradnja kineskih i srpskih kolega traje dugo i da je UNS uvek raspoložen da je proširi i ojača novim zajedničkim projektima.

Članarina se može platiti lično u UNS-u (Beograd, Resavska 28/I), svakog radnog dana od 8 do 15.30 časova, na tekući račun UNS-a 170-30003646000-69 kod Unikredit banke, kao i putem sajta UNS-a.

Članarina za koleginice i kolege sa Kosova i Metohije iznosi 1.000 dinara, a za pripravne članove 600 dinara. Članovi UNS-a stariji od 80 godina oslobođeni su plaćanja članarine.

Međunarodna novinarska legitimacija staje 2.500 dinara i važi dve godine. Članarina se može uplatiti lično, u prostorijama UNS-a ili na tekući-račun UNS-a 170-30003646000-69. Koleginice i kolege koje žele pres karticu u futroli veličine pasoša potrebno je da doplate 600 dinara.

Izmirenjem članarine stičete  pravo i na brojne popuste i pogodnosti.

To je samo jedna važna osobina njegovog novinarskog izraza, dodaje žiri, jer je Ćulibrk otišao dalje novim stazama izazova.

„Kod njega su činjenice – mermerni stub koji drži i izdržava celu spisateljsku kulu“, naveo je žiri.

„Tu su i takozvane afere, ili slučajevi. Oni duboko zadiru u tkivo zbivanja, odnosa, poslova i poslovanja, ali se, zahvaljujući Ćulibrkovom načinu pisanja, kao na dlanu, pred nama rasvetljavaju mnoge mane društva, koje bi ostale gurnute sa strane“, stoji u obrazloženju žirija.

Ćulibrk u novinarskoj borbi za društvom bez korupcije i krađa „ne koristi rečnik osvetnika, tužioca, sudije, nego činjenicama ukazuje na maligna tkiva koja razaraju ili nagrizaju organizam društva. Zbog tih istina i dijagnoza Ćulibrk je često napadan od najviših vrhova vlasti do činovničkih poltrona“, navodi žiri.

U obrazloženju se dalje ističe da Ćulibrka ništa nije obeshrabrilo, da nastavlja ubedljivo i žestoko.

„Njegovi tako građeni tekstovi, visokog profesionalnog značaja i poštenja, predstavljaju pravu blagodet u današnjem srpskom novinarstvu, koje je ušlo u mutne vodotoke i na samoj je ivici opstanka. Milan Ćulibrk je novinarski pregalac koji čistih i zlatnih ruku može da nosi nagradu po imenu Aleksandra Tijanića, jednog od najboljih izabranika srpskog novinarstva“, zaključuje žiri.

O nagradi su ove godine odlučivali Manojlo Vukotić (predsednik žirija), Zara Tijanić, Olivera Kovačević i prošlogodišnji dobitnik Zoran Kesić.

Nagrada će biti uručena 21. decembra u Pres centru UNS-a (Knez Mihailova 6/3, Beograd) na dodeli godišnjih nagrada UNS-a.

UNS ovu nagradu za novinarsku hrabrost dodeljuje od 2015. godine.

Do sada su je dobili: Jelena Popadić 2015. godine ("Politika"), Gorislav Papić 2016. godine (RTS), Ljubica Gojgić 2017. godine (RTV) , Veljko Lalić 2018. godine ("Nedeljnik"), Živojin Rakočević 2019. godine (Politika), Jelena Zorić 2020. godine (N1), Sandra Petrušić 2021. godine (NIN),  Vuk Cvijić 2022. godine (NIN), Ranko Pivljanin 2023. godine (list “Nova“) i Zoran Kesić 2024. godine (emisija „24 minuta“). 

Ovaj sud juče je doneo odluku da novinarku „Pištaljke“ Snežanu Đurić oslobodi svih optužbi po privatnoj krivičnoj tužbi koju je protiv nje pokrenuo Antić.

Antić je u pismu naveo da je odlučio da uloži žalbu Apelacionom sudu.

„Iako sam tokom celog procesa bio meta kontinuiranih napada i negativnih objava portala 'Pištaljka', nisam se javno oglašavao sve do danas. Smatrao sam da sud treba da postupi nepristrasno, bez dodatnog pritiska. Po mom mišljenju, to se nije dogodilo, pa ću nastaviti pravnu borbu pred Apelacijom, jer istinu želim dokazati pred višim sudom“, naveo je Antić.

On je rekao da „duboko poštuje slobodu medija, ali isto tako zagovara odgovorno i istinito novinarstvo.

„Zato sam podneo tužbu – ne da bih ućutkao medije, već da bih se zaštitio od zloupotrebe medijskog prostora i neprofesionalnog izveštavanja koje je direktno i ozbiljno narušilo moj lični i institucionalni ugled“,naveo je Antić.

On ističe da tužba protiv novinarke „Pištaljke“ „nije SLAPP tužba, već  zakonit pokušaj da se zaštiti istina, čast i ugled – moji lično, ali i institucije koju sam predstavljao“.

„Netačna je tvrdnja novinarke Snežane Kovačević (koja se potpisuje kao Snežana Đurić) da 'nikada nisam uputio demanti' i da navodno 'koristim SLAPP tužbe da im oduzmem vreme'“, kaže Antić.

On u odgovoru navodi da je „pisanim putem tražio objavljivanje ispravke i prenošenje pravosnažne presude u vezi sa tvrdnjama navodnih 'uzbunjivača' na koje su se oslanjali“, ali da „ni portal ni novinarka nisu odgovorili niti objavili ispravku i pravosnažnu presudu kojom je jasno presuđeno da uzbunjivača u ovom slučaju nema, iako su to bili u obavezi“.

„Novinarka Snežana Kovačević objavila je o meni neistine, bez da me je kontaktirala, bez provere izvora i bez dokaza. Uz to je objavila moju ličnu fotografiju naovlašćeno preuzetu sa sajta Veslačkog saveza Srbije, bez dozvole (jasno je na internet stranici Veslačkog saveza Srbije istaknuto da su sve fotografije autorski zaštićene) i uz pogrešno označenog autora, čime su povređene odredbe Zakona o autorskim i srodnim pravima“, naveo je on.

Antić je u pismu UNS-u podsetio da Kodeks novinara Srbije zahteva proveru činjenica, konsultovanje više nezavisnih izvora, poštovanje pretpostavke nevinosti i objavljivanje ispravke u slučaju netačne informacije.

„Ništa od ovoga, u spornom slučaju, nije ispoštovano“, napisao je on.

Kako je dodao, „pravni tim portala 'Pištaljka' zastupao je Ivanu Vlahović u sporu za zaštitu uzbunjivača protiv Veslačkog saveza Srbije, a istovremeno, novinarka istog portala pisala je tekstove koji su me direktno pominjali i optuživali za navodni 'obračun i odmazdu prema uzbunjivačima'“.

„To predstavlja sukoba interesa i nedopušteno povezivanje medijskih aktivnosti sa pravnim zastupanjem, situaciju koju Kodeks novinara izričito zabranjuje“, kaže Antić.

On je naveo i da je „sud kasnije pravosnažno utvrdio da Ivana Vlahović nije bila uzbunjivač, čime su osporene tvrdnje na kojima je deo izveštavanja počivao“.

„Uprkos tome, 'Pištaljka' i autorka teksta, Snežana Đurić – Kovačević, nikada nisu objavili pomenutu presudu niti ispravku, što ukazuje na svesno prećutkivanje činjenica koje demantuju njihove ranije tvrdnje“, navodi Antić.

Antić je u pismu istakao i da su, „objavljivanjem njegove fotografije u kontekstu neosnovanih optužbi, portal i novinarka stvorili atmosferu linča: usledili su napadi, uvrede i pretnje na moj račun, što je ozbiljno ugrozilo moje dostojanstvo i ličnu bezbednost. Takvo javno targetiranje nije novinarstvo, to je javno označavanje i društvena stigmatizacija“.

Na kraju pisma, Antić je naveo da „sankcije koje je u tužbi tražio za novinarku Snežanu Đurić - Kovačević nisu proizvoljna želja, već su određene zakonima naše države i predstavljaju zakonsku posledicu kada su povređena prava ličnosti i kada je učinjena šteta časti i ugledu“.

„Gde odgovornosti nema – nema ni pouzdanog novinarstva, ni pravde, ni dostojanstva“, naveo Antić.

Kategorije za koje UNS dodeljuje nagrade su:

* Nagrada za životno delo   

 Nagrađuje se ukupan rad i zapažen doprinos novinarstvu.

* Nagrada za uređivanje „Dimitrije Davidović“ 

Dodeljuje se za najbolji godišnji uređivački koncept i ostvarenje.

* Nagrada za novinarsko stvaralaštvo „Laza Kostić“  

Dodeljuje se prema oblicima novinarskog izražavanja u kategorijama:

- vest i izveštaj,
- reportaža,
- karikatura

* Nagrada za fotografiju "Jaroslav Pap" 

Dodeljuje se za fotografiju objavljenu u medijima.

* Nagrada „Bogdan Tirnanić“ 

Pripada autoru komentara ili kolumne.

* Specijalna nagrada „Žika M. Jovanović“ 

Dodeljuje se za doprinos istoriji štampe i novinarstva, za teorijske radove o novinarstvu i publicističko delo.

* Zlatna povelja 

Nagrada se dodeljuje za dugogodišnji rad i doprinos novinarstvu i razvoj novinarske organizacije.

Pravo predlaganja i pravo učešća na konkursu imaju svi zainteresovani.

Prijave predloga

Rok za slanje predloga je 10. decembar 2025. godine, u 23.59č.

Predloge za nagrade treba poslati putem formulara u nastavku. Neophodno je da predlagač klikne na link nagrade za koju želi da pošalje predlog i popuni formular. 

Nagrada Bogdan Tirnanić

Nagrada Laza Kostić – za vest ili izveštaj

Nagrada Laza Kostić – za reportažu

Nagrada Laza Kostić – za karikaturu

Nagrada Jaroslav Pap – za fotografiju

Nagrada Dimitrije Davidović

Zlatna povelja

Nagrada za životno delo

Nagrada Žika M. Jovanović za istoriju štampe i novinarstva

Nagrade najuspešnijima u ovoj godini biće uručene na Dan UNS-a, 21. decembra.

Istog dana biće uručena i UNS-ova nagrada za borbenost u novinarskom izražavanju „Aleksandar Tijanić“.

Novinar Foneta Miloš Milić kazao je niškim studentima sa Filozofskog fakulteta da je veštačka inteligencija korisna, ali da treba da budu pažljivi kada je upotrebljavaju. 

“Modeli AI mogu ideološki da usmeravaju stanovništvo, da ga dezinformišu i to je važno da imamo na umu”, rekao je Milić.

Po njegovim rečima, AI neće uništiti novinarstvo i čini ga boljim, ali je neophodno da novinari imaju na umu da je AI asistent, a ne autor tekstova.

“AI je brz, a ti si pametniji. AI nam ne širi vidike, nudi nam stalno slične sadržaje. Ti alati mogu da vam napišu knjigu, ali će kršiti tuđa autorska prava. Često ti alati mogu da nas zavedu, treba biti pažljiv”, rekao je Milić.

Kazao je da AI nema osećaj za odgovornost i da je zato važno da novinar koristi te alate na etičan način.

Novinarka Aleksandra Ničić iz UNS je govoreći o etičkoj primeni AI kazala da je neophodno da novinari naznače čitaocima i gledaocima ako su koristili veštačku inteligenciju za kreiranje sadržaja.

Po njenim rečima, AI alati su se pokazali kao dobar odabir kada je reč o istraživanju tema, planiranju sadržaja i optimizaciji tekstova na internetu.

Dodala je da su za planiranje i proizvodnju sadržaja posebno korisni jezički modeli poput ChatGPT, Claude-a, Gemini-ja, Perplexity-ja i Microsoft Copilota, ali je važno znati specifičnosti svakog od njih i iskoristiti njihove prednosti.

„Tako je Claude dobar za stilske korekcije, ChatGPT je sveobuhvatan, a omogućava dodavanje dokumenata i analiziranje podataka iz njih, Microsoft Copilot je dobar za planiranje strukture tekstova, dok je Perplexity delotvoran za dalje istraživanje“, objasnila je Ničić.

Urednica portala N1 Jelena Petrović kazala je da često koristi AI alate za traženje informacija i SEO optimizaciju, ali da je novinar onaj koji kreira stil.

“AI je deo naše svakodnevice. Ako istrenirate dovoljno dobro veštačku inteligenciju, ona može da vam pomogne. Može da vam uradi neku korisnu analizu, da promeni strukturu članka, a na nama je da naučimo da je pametno koristimo i ne robujemo joj”, rekla je Petrović.

Kazala je da se često dešava da AI alati daju urednicima nove perspektive i nove teme.

Po njenim rečima, obavezna je provera svega šta AI alati pripreme, a etički pristup prilikom njihovog korišćenja je nešto šta svaki odgovoran novinar treba da ima na umu.

Upozorila je da veštačka inteligencija može da dovede do uniformisanosti tekstova, a da greške dovode do ugrožavanja reputacije i gubitka poverenja publike.

Predavači su sa studentima vežbali načine upotrebe nekoliko AI alata na kraju predavanja.

U istraživanju je učestvovalo 436 novinara frilensera iz 33 države (21 država članica EU, 13 drugih evropskih zemalja i osam zemalja van Evrope), uključujući i novinare iz Srbije.

Više od trećine, čak 36,7 procenata je izjavilo da je radilo i besplatno – polovina da bi podržala određene ciljeve, ali trećina da bi imala ili zadržala vidljivost na tržištu rada.

“Ova studija je od ključnog značaja jer potvrđuje ekstremnu prekarnost u kojoj se nalaze frilens novinari, kojih je sve više u profesiji. Ona šalje poruku novinarskim sindikatima i udruženjima: da imaju obavezu da ponude ciljanu pomoć frilens novinarima kako bi pomogli njihove specifične potrebe. Takođe, poruka je kreatorima politika, što sam imao priliku da kažem 8. decembra evropskim komesarima Roksani Minzatu, odgovornoj za socijalna prava i Glenu Mikalefu, odgovornom za kulturu. Organizovali su okrugli sto o radnim uslovima radnika u kulturnom sektoru, a ja sam im predao kopiju izveštaja koji je gotovo jednoglasno 3. decembra usvojio Evropski ekonomski i socijalni komitet o radnim uslovima novinara”, kaže Rikardo Gutijerez, generalni sekretar Evropske federacije novinara (EFJ) za Udruženje novinara Srbije i podvlači: 

“Ovaj izveštaj sadrži niz konkretnih preporuka, uključujući sprovođenje evropskih smernica koje omogućavaju zaključivanje kolektivnih ugovora u korist frilensera. Vreme je da pređemo sa reči na dela!”

Ovo je prva studija o frilens novinarima u Evropi, nakon izveštaja Evropske federacije novinara (EFJ) iz 2015. godine.

Nestabilni prihodi

Za većinu – 60, 8 procenata frilensera novinarstvo je glavni izvor zarade, ali često zahteva dodatno finansiranje. Ostalih 40 procenata od novinarstava uspeva da zaradi samo petinu potrebnih prihoda, pokazuje studija.

“Ukratko, čak i u najpovoljnijim okolnostima, frilens novinarstvo retko je jedini izvor prihoda novinara, što dodatno učvršćuje nesigurnost i ograničava punu profesionalnu posvećenost”, navodi autorka studije Rut de Fruto.

Skoro polovina ispitanika odgovorila je da su u statusu frilensera više od 15 godina, što osporava tezu da je frilensing privremeno stanje.

“Umesto toga, potvrđuje da predstavlja konsolidovan radni trend, usko povezan sa usponom digitalnog novinarstva, naročito sa pojavom platformi poput Fejsbuka, na primer”, podvlači autorka.

Ipak, istraživanje ukazuje da digitalne platforme nisu glavni poslodavac. Dominanta većina frilensera u Evropi, čak 68 procenata, radi za više medija istovremeno: štampane novine i magazine, onlajn medije i društvene mreže.

To, podseća autorka, pokazuje da je frilens strukturni, komplementarni ili zamenski model zaposlenja. Istovremeno, većina frilensera nije formalno povezana sa medijskim kompanijama ili organizacijama, što ih obavezuje da se registruju u okviru nacionalnih šema samozaposlenih, kako bi legalno obavljali novinarsku delatnost.

Istražvanje ističe i pojavu tzv. “lažnih frilensera”, odnosno situaciju kada su samozaposleni integrisani u strukturu medijske organizacije i podložni istim obavezama i rasporedima kao stalno zaposleni.

Evropska federacija novinara (EFJ) je ove godine podvukla da ovakva situacija ima ozbiljne negativne posledice kada je reč o pravima na socijalnu zaštitu, penzije i bolovanje.

Samo 1,2 odsto frilensera ima stalne ugovore.

Žensko lice frilensa, dvostruka prekarnost

U Evropi, frilens novinarstvo ima žensko lice, čak 61,9 procenata su frilenserke. Istovremeno, da bi zaradile za život, njih 65,6 odsto moraju da obavljaju dopunske poslove. Čak 64, 2 procenata frilenserki izjavilo je da prošle godine objavilo tekstove za koje nisu bile plaćene.

Većina frilenserki kazala je da ostaju posvećene profesiji, ali su nezadovoljne i iscrpljene zbog uslova rada. To potvrđuje i činjenica da je samo 3,2 odsto žena reklo da su potpuno zadovoljne i da ne bi menjale ništa u vezi sa svojom trenutnom radnom situacijom.

Više od polovine frilenserki izjavilo je da njihova egzistencija u potpunosti zavisi od novinarstva. Dok njih 60,1 odsto ističe da im - između 80 i 100 odsto godišnjeg prihoda -  dolazi od frilens novinarstva. Ekonomska stabilnost je daleko od zagarantovane jer 35,8 procenata navodi da im je mesečni prihod neregularan ili neizvestan.

Šest od deset novinara doživelo burnout

Šest od deset profesionalnih novinara (60,3 odsto) je doživelo burnout, odnosno sindrom izgaranja, pokazuje studija, a glavni faktori za to su ekonomska i radna nesigurnost, neizvesni prihodi, nepredvidivi rasporedi i prekomerno opterećenje.

Hronični umor je češći među mladim i sredovečnim novinarima, dostižući vrhunac između 30 i 39 godina života. U tom razdoblju 70,5 odsto frilensera navodi da ga je iskusilo.

Sindrom izgaranja pogađa više žene nego muškarce – čak 66,5 procenata novinarki doživelo je burnout.

“Jer, žene trpe dodatne pritiske, kao što su teret brige o porodici, diskriminacija na radnom mestu ili ekonomska nesigurnost, što dodatno pojačava nivo stresa”, zapaža de Fruto, obrazlažući da nije problem samo u prihodima, već i da vrsta ugovora igra veliku ulogu.

Takođe, frilenseri se suočavaju sa sve većim pritiskom da njihovi tekstovi imaju dobar “učinak” na internetu, a rapidni upliv veštačke inteligencije dodatno je promeno dinamiku profesije, pojačavajući konkurenciju.

Sve te okolnosti čine posao stresnijim i značajno povećavaju rizik od profesionalnog sagorevanja, ukazuje studija.

Autorka dodaje i da emocionalna iscrpljenost ne pogađa samo one koji se oslanjaju isključivo na novinarstvo, već i one koji ga kombinuju sa drugim radom. Detaljnije, podaci istraživanja ukazuju da što je veći stepen vezanosti za profesiju - veća je verovatnoća da će se iskusiti posledice burnout-a.

Put ka boljem

U potrazi za mogućim rešenjem, sve veći broj samozaposlenih novinara aktivno traži alternativne izvore finansiranja, poput direktne monetizacije na platformama za plaćenje i donacije, kao način direktne finansijske podrške publike.

Više od polovine evropskih novinara - 56,8 odsto koji su učestvovali u Taktak-ovom istraživanju izrazilo je spremnost da koristi takve platforme.

Opstanak na tržištu, nezamenjivog, a veoma neizvesnog frilens novinarstva, zavisi od mnogo faktora, a pre svega od: pravične zarade, boljih uslova rada, podrške mentalnom zdravlju...

Ističući da rešavanje problema sa kojima se frilenseri suočavaju zahteva višeslojni pristup i angažovanje svih u medijskom sistemu, studija ističe da su frilens novinarima prevashodno potrebni alati i znanje za samostalno upravljanje karijerom i odbranu svojih prava:

“Medijske organizacije snose odgovornost za obezbeđivanje fer radnih uslova i podsticanje okruženja koje ceni kvalitet novinarstva, a javne administracije moraju uspostaviti regulatorne okvire i podržavajuće politike koje garantuju održivost i pravičnost u sektoru, prepoznajući frilens novinarstvo kao temeljni stub demokratije i informacione raznolikosti”.

Oni su posetili muzej Emisione tehnike i obišli spomen-obeležje na kojem su sačuvani otisci šaka velikog broja istaknutih ličnosti koji su pomogli obnovu tornja.

Veterani su u muzeju pogledali i film inicijatora akcije, novinara Miloša Bata Milatovića “Feniks sa Avale plave”.

Predsednik veterana UNS-a Petar Trajković rekao je da su se na ovom mestu sa namerom okupili u decembru - mesecu u kojem UNS kao inicijator akcije, obeležava svoj rođendan i dodeljuje novinarske nagrade.

On je podsetio na značaj akcije koju je UNS vodio i istakao da joj se, iako veoma ozbiljnoj, danas u javnosti ne pridaje značaj kakav zaslužuje.

Trajković je istakao da će veterani UNS-a podneti predlog Gradu Beogradu da Miloš Bato Milatović dobije priznanje Grada za svoje zasluge.

O samoj akciji, početku radova 2005. godine, problemima sa kojima se UNS suočavao prilikom izgradnje, saradnji sa RTS-om i predstavnicima države u ovom poslu, ali i uspesima ove i drugih akcija UNS-a, veteranima je govorio generalni sekretar UNS-a Nino Brajović.

On je podsetio i na veliki broj javnih ličnosti, ali i građana koji su svojim prilozima pomogli obnovu tornja.

"Obnova Avalskog tornja je najveća ikada organizovana akcija koju su vodili srpski novinari", rekao je Brajović.

Avalski toranj srušen je u NATO bombardovanju 29. aprila 1999. godine, u 22.40č. On je danas najvažniji telekomunikacioni objekat u Srbiji i jedan od najmodernijih u Evropi.

Obnovljen je na istom mestu i po istom projektu kao onaj porušen 1999. godine.

Zoran Žujović rođen je 1949. godine u Rajkovcu, kod Mladenovca. Završio je srednju saobraćajnu školu.

Žujović je bio zaljubljenik u automobilizam i jedan od najaktivnijih članova Auto kluba, sekcije automobilskih novinara UNS-a.

Iz Mladenovca je sarađivao sa brojnim specijalizovanim časopisima iz automobilizma. Bio je dopisnik JSL "Sport", Ekspres politike, Auto-moto revije, Autosrbija.club-a, Motorsporta Srbija, Auto magazina...

Osnovao je i izdavao specijalizovani časopis u Mladenovcu Motorsport. Organizovao je brojne relije oldtajmera.

Radio je kao sekretar Auto moto kluba Jugoauto, jedan je od osnivača auto-moto društva u Mladenovcu. Bio je predsednik ASK Veteran Motor Sport Rajkovac i član brojnih udruženja ljubitelja oldtajmera.

Napisao je više knjiga o auto moto sportu i bio veliki kolekcionar publikacija iz te oblasti. Bio je i međunarodni sudija auto moto trka.

Nijedan Pres reli UNS-a nije mogao da se zamisli bez revije starovremenskih vozila koje je organizovao naš Žuja.

Zoran Žujović Žuja biće sahranjen danas  u 13 sati, na groblju u Rajkovcu. 

„Za sobom je ostavio dubok trag u redakciji i novinarstvu, kao i poštovanje svih koji su imali priliku da sa njim rade“, navele su "Večernje novosti".

Ilija Borovnjak rođen je 31. januara 1936. godine u selu Brezna, kod Gornjeg Milanovca. Diplomirao je 1961. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu, grupa za svetsku književnost  i teoriju književnosti.

Iste godine počeo je da se bavi novinarstvom, kao novinar–pripravnik u "Večernjim novostima". 

„Radio je kao saradnik, zatim urednik beogradske rubrike, urednik unutrašnje-privredne rubrike, šef Deska i pomoćnik glavnog i odgovornog urednika. Od 1975. godine je bio rukovodilac OOUR 'Večernje novosti', a potom ponovo šef Deska i zamenik glavnog i odgovornog urednika. U dva navrata bio je pomoćnik, odnosno zamenik generalnog direktora NIGP 'Borba', a od jula 1984. godine do 1987. godine glavni i odgovorni urednik 'Večernjih novosti'", naveli su iz ove redakcije.

Ilija Borovnjak bio je i pomoćnik sekretara SIV za informacije u Vladi Ante Markovića, glavni i odgovorni urednik „Sporta“, a do odlaska u penziju direktor i glavni i odgovorni urednik Izdavačkog preduzeća „Jugoslovenski pregled“.

Dobitnik je više novinarskih nagrada i priznanja.

Mesto i vreme sahrane biće naknadno objavljeni.

O krivično-pravnoj zaštiti novinara u praksi i iskustvima iz rada Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG) govoriće javni tužilac i član SRG Branko Stamenković, član SRG i predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić, predstavnice UNS-a o NUNS-a u SRG Dragana Bjelica i Marija Babić, dok će advokat UNS-a Nenad Krajnović predstaviti konkretne predloge UNS-a za izmene Krivičnog zakonika.

Poseban segment biće posvećen regionalnim iskustvima i krivično pravnoj zaštiti novinara u Hrvatskoj i Crnoj Gori, o čemu će govoriti advokatkinja Vesna Alaburić i advokat Branko Anđelić.

O evropskim i svetskim primerima zakonske zaštite novinara, mehanizmima ranog reagovanja i dobrim praksama koje mogu da se primene i u Srbiji govoriće međunarodni stručnjak za medijske slobode Ejdan Vajt, predsednica Evropske federacije novinara (EFJ) Maja Sever i generalni sekretar EFJ-a Rikardo Gutjeres.

Molimo vas da se za učešće na skupu prijavite do 16. decembra na imejl marijaana.mil@gmail.com.

Na kraju svake sesije, učesnici će imati priliku da postave pitanja govornicima. Prisutnima će biti obezbeđen simultani prevod za engleski jezik.

UNS organizuje ovaj skup uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

Iako je inicijativu pokrenuo sindikalni deo EESC, navodi EFJ, njihovo mišljenje „Radna prava novinara i medijskih profesionalaca kao garancija nezavisnosti i istinitog informisanja“, dobilo je na glasanju široku podršku predstavnika druga dva stuba – poslodavaca i civilnog društva.

„Izveštaj je usvojen sa 209 glasova za, 4 protiv i 11 uzdržanih“, istakao je EFJ.

Izveštaj EESC, navodi EFJ, ukazuje na brzo rastuću nesigurnost ove profesije u Evropi u svim njenim oblicima: socijalnu i ekonomsku deregulaciju, porast nesigurnih radnih angažmana, različite vrste pritisaka, neobnavljanje kolektivnih ugovora, verbalno i fizičko nasilje, povećanje obima posla, opšte pogoršanje mentalnog zdravlja u redakcijama, itd.

„Suočen sa ovom dramatičnom situacijom, koja ugrožava pravo građana na pristup informacijama, izveštaj počinje navođenjem 13 preporuka, poput usvajanja evropske direktive o psihosocijalnim rizicima na radu, efikasne primene novog Evropskog propisa o slobodi medija, finansijske podrške medijskoj industriji suočenoj sa dominacijom američkih veoma velikih onlajn platformi, unapređenja socijalnog dijaloga radi postizanja kolektivnih ugovora koji štite prava frilensera, regulisanja upotrebe veštačke inteligencije u medijima i slično.

„Jučerašnje ubedljivo glasanje u korist izveštaja EESC o radnim uslovima novinara u Evropi šalje ključnu poruku“, izjavila je Maja Sever, predsednica EFJ-a.

„Poslodavci su se pridružili sindikatima i civilnom društvu u osudi nesigurnog položaja novinara, koji ugrožava vladavinu prava i demokratiju u Evropi. Evropska komisija i vlade moraju odgovoriti na ovaj jednoglasni apel: hitne mere su neophodne kako bi se novinarima omogućilo da nastave svoj rad i tako garantuju građanima pravo na slobodne i nezavisne informacije“, rekla je Sever.

Hose Antonio Moreno Dijaz, član grupe radnika u EESC i izvestilac, rekao je da se „novinari često susreću sa lošim radnim uslovima koji im onemogućavaju da svoj posao obavljaju kvalitetno“.

„Kao čuvari slobode informisanja, neophodno je da se zalažemo za bolje uslove. To uključuje zaštitu ličnog integriteta, mentalnog blagostanja i radnog okruženja novinara, uz podsticanje socijalnog dijaloga i kolektivnog pregovaranja u medijskoj industriji“, rekao je on, a prenosi EFJ.

Kristijan Mos, član grupe organizacija civilnog društva u EESC i koizvestilac,  rekao je da „previše novinara radi u nestabilnim poslovima bez adekvatne socijalne zaštite ili osnovnih radnih prava“.

 „Ne možemo očekivati hrabro izveštavanje kada ljudi od kojih zavisimo za informacije i sami nisu zaštićeni“, rekao je on.

EFJ je pozivao vlasti Evropske unije i država članica da odmah preduzmu akcije u vezi sa 13 konkretnih preporuka navedenih u izveštaju i da ih sprovedu što je pre moguće, u konsultaciji sa novinarskim organizacijama.

Izveštaj preuzmite u prilogu. 

UO Preporuku je doneo „s obzirom na specifične okolnosti koje se odnose na radni, životni, zdravstveni i socijalni status, i položaj zaposlenog u odnosu na utvrđene elemente povrede, kao i dosadašnjeg rada zaposlenog koje se mogu ceniti kao olakšavajuće okolnosti“.

Podsetimo,  Radio-televizija Srbije objavila je 5. novembra da je pokrenula disciplinski postupak zbog povrede radne obaveze Ivana Plavšića, a 25. novembra uručen mu je otkaz.

„Zaposleni je 4. novembra u večernjim satima, predstavljajući se kao novinar RTS-a, vređao građane okupljene na platou ispred Narodne skupštine - rečima: 'Da Bog da im pocrkala deca, imali rak svi u kući, svi do jednoga, stoko, stoko neprosvećena, đubrad jedna, bićete razvlačeni'“, naveo je RTS obrazlažući pokretanje disciplinskog postupka.

Kako su tada istakli u saopštenju, „RTS oštro osuđuje i smatra nedopustivim takvo istupanje bilo koga od svojih zaposlenih“.

Radionica će biti održana u sredu, 10. decembra 2025. godine na Filozofskom fakultetu u Nišu, Ćirila i Metodija 2.

Teme radionice:

-  razumevanje veštačke inteligencije i njene primene u novinarstvu

-  korišćenje VI alata za proizvodnju medijskog sadržaja

-  etički izazovi u primeni VI u novinarstvu

-  zaštita privatnosti i primena VI

-  izazovi u zaštiti autorskih prava u svetu veštačke inteligencije

Izvršna urednica portala N1 Jelena Petrović i novinar Foneta Miloš Milić će novinarima i studentima novinarstva govoriti o primeni VI u novinarstvu, etičkim izazovima i važnosti zaštite privatnosti i autorskih prava, dok će novinarka UNS-a Aleksandra Ničić sa učesnicima isprobati neke od korisnih alata za primenu u svakodnevnom novinarskom radu.

Prijava

Prijave su do 8. decembra u 15.00 časova. Zainteresovani za prijavu treba da popune prijavni formular. UNS će izabrati do 20 kandidata koji će učestvovati na radionici.

Kandidatima koji ne žive u Nišu, UNS će nadoknaditi putne troškove. Hrana i osveženje su obezbeđeni. 

Karadžić je podsetio da po novom Zakonu o javnim medijskim servisima direktor raspisuje konkurse, vodi ih i odlučuje o rezultatima.

Na pitanje UNS-a šta ga sprečava da ih raspiše odmah, Karadžić je rekao da je pozicija direktora pozicija poslovnog organa i da je on koristi onako kako smatra da je najbolje za RTV.

Podsetimo Upravni odbor Javne medijske ustanove „Radio-televizija Vojvodine“ doneo je 7. oktobra ove godine odluku kojom se poništava javni konkurs za imenovanje direktora programa, kao i konkurs za imenovanje glavnih i odogovrnih urednika medija, koji su bili raspisani u martu ove godine.

Kako je navedeno na sajtu RTV-a, odluka je doneta u skladu sa Mišljenjem Ministarstva informisanja i telekomunikacija (MIT) od  15. avgusta ove godine.

MIT je u mišljenju RTV-u odgovorio da se moraju poništiti odluke o raspisivanju javnih konkursa, jer je nakon njihovog donošenja, 25. juna, stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, kojim su izmenjene odredbe koje se odnose na izbor direktora programa i glavnih urednika“.

Kako piše u odluci, Ministarstvo je ovakvo mišljenje donelo „imajući u vidu da novim zakonom nije predviđeno po kom postupku će se okončati već započeti konkursi, kao i primenom opšteg načela zabrane retroaktivnosti zakona“.

Konkurs za sedam glavnih i odgovornih urednika i direktora programa RTV-a, koji su više godina u v.d. statusu, raspisan je krajem marta.

Prethodno je glavni poverenik sindikata “Nezavisnost” u RTV-u  Darko Šper sedam dana štrajkovao glađu, a jedan od Šperovih zahteva upućenih Karadžiću bilo je raspisivanje konkursa za glavne i odgovorne urednike i direktora programa.

Dilema ko bira urednike

UNS je još u avgustu Gorana Karadžića upitao šta se dešava sa raspisanim konkursima.

On je tada UNS-u rekao da rukovodstvo ove medijske kuće čeka odgovor MIT-a na molbu za tumačenje Zakona o javnim medijskim servisima (ZJMS), u vezi sa tim da li urednike bira on ili Upravni odbor RTV-a.

Razlog za ovu pravnu dilemu je, objasnio je tada Karadžić, to što je konkurs raspisan u martu, kada je važio prethodni ZJMS, prema kome urednike bira Upravni odbor.

Sredinom juna usvojene su izmene i dopune Zakona o javnim medijskim servisima, koje propisuju da urednike bira generalni direktor ove medijske kuće.

„Generalni direktor javnog medijskog servisa imenuje i razrešava glavne urednike, koji se imenuju nakon sprovedenog javnog konkursa na period od četiri godine i koji mogu biti imenovani najviše dva puta, a obrazloženu odluku o imenovanju čini dostupnom javnosti“, piše u novom Zakonu o javnim medijskim servisima.

Nesigurni u vezi sa tim da li prilikom izbora urednika primenjuju novi ili stari Zakon, iz rukovodstva RTV-a su, kaže Karadžić, tražili mišljenje Ministarstva.

„Shvatili smo da tu postoji pravna nejasnoća, a da pravnici daju različita tumačenja. Zbog toga smo tražili od Ministarstva mišljenje o najboljem načinu za izbor urednika i direktora programa“, rekao je Karadžić.

Novak Grujić rođen je 2. decembra 1981. godine. Završio je XIV beogradsku gimnaziju.

Novinarstvom je počeo da se bavi 2000. godine u listu „Sport“. Bio je veliki ljubitelj i poznavalac sporta.

Od 2013. godine pisao je za portal „Pištaljka“.

Dobitnik je nagrade Evropske unije za istraživačko novinarstvo u kategoriji mladih novinara 2016. godine, za seriju tekstova u okviru „Pištaljkinog“ projekta „Opštinski radar“.

Bio je član UNS-a od 2017. do 2021. godine.

Sahrana Novaka Grujića biće sutra, 3. decembra, sa početkom u 13 sati, na groblju Lešće u Beogradu.

Generalni direktor Dragan Bujošević je u obavezi da obavi razgovor sa svim kandidatima koji ispunjavaju uslove, a odluka o imenovanju direktora Radio Beograda i glavnog urednika Prvog programa mora biti doneta najkasnije do 20. decembra 2025. godine.

Nagrada „Aleksandar Tijanić“ dodeljuje se za tekstove ili priloge objavljene u štampanim, elektronskim ili onlajn medijima, ali i za novinarski potez koji bi zavredeo ovu nagradu.

Za nagradu mogu da konkurišu novinari koji rade u medijima u Srbiji, a radovi moraju biti objavljeni u periodu od 28. novembra 2024. godine do 28. oktobra 2025. godine.

Kandidata za nagradu mogu predložiti novinari i drugi građani Srbije, kao i organizacije registrovane u Republici Srbiji.

Predloge za nagradu treba poslati putem formulara koji se nalazi na linku.

Ime dobitnika biće objavljeno 13. decembra, na dan kada je Aleksandar Tijanić rođen.

Nagrada će biti uručena 21. decembra, na dodeli godišnjih nagrada UNS-a.

Nagrada je prvi put dodeljena 2015. godine.

„Iz toga proizilazi da su pre više od decenije lokalne samouprave za medije opredeljivale dvostruko više novca nego u 2023. godini, kada je izdvojeno najviše novca za projektno sufinansiranje. To je pokazala baza podataka koju je UNS čitavu deceniju dopunjavao rešenjima i novim podacima“, rekao je Brajović.

Najviše konkursa, pokazala je baza, raspisano je 2019. godine. Najveći iznos opredeljen za projektno sufinansiranje bio je, prema bazi, 2023. godine, a najveći pad u opredeljenim sredstvima dogodio se u 2024. godini.

Kao rekorderi, odnosno mediji koji su dobili najviše novca za prethodnih 11 godina izdvajaju se RTV Novi Pazar (403.2 miliona dinara), Novosadska TV  (234.8 miliona), Zona Plus - Niš (174.1 milion), VTV Subotica (92 miliona), RTV Kanal M – Paraćin (71.7 miliona), Sremska televizija (67.8 miliona) i Belami Niš (60.2 miliona), pokazuje UNS-ova baza finansiranjemedija.rs.

UNS se, rekao je Brajović, uvek zalagao da dva odsto budžeta lokalnih samouprava bude opredeljeno za medijske projekte, kako bi se održao dostignuti nivo ulaganja u medije pre privatizacije, ali taj predlog nikad nije uvažen.

Urednica sajta UNS-a i autorka „Sive knjige“ Kristina Kovač Nastasić napravila je rekapitulaciju procesa projektnog sufinansiranja, ukazujući na probleme i trendove u tom procesu.

Na samom početku procesa – 2015. i 2016. godine, problem su, kako je rekla, bili nezakoniti uslovi učešća na konkursima, kao i problematični sastavi komisija za ocenu projekata.

„Opštinama je bilo teško da prihvate da nezavisni članovi komisija odlučuju raspodeli novca, pa su u komisijama imenovani čak i činovnici iz opštinskih službi, dok su odluke komisija prekrajane. Proces je bio netransparentan. Taman kada smo preležali ove 'dečje bolesti',  od 2017. do 2020. godine javili su se novi problemi“, objasnila je Kovač Nastasić.

Članovi komisija su, kako je rekla, u godinama koje su usledile često bili predstavnici novoosnovanih udruženja – PROUNS, Društva novinara Niša, Asocijacija elektronskih medija Vojvodine i Comnet-a...čije su se aktivnosti svodile isključivo na učešće u komisijama.

„Favorizovani su mediji bliski vlasti, šampioni po kršenju novinarskog kodeksa“, ukazala je Kovač Nastasić.

Problemi su, kako je objasnila, intenzivirani u periodu od 2021. do 2023. godine. kada je dolazilo do čestih sukoba interesa u sastavima komisija, ali i nastavljeno favorizovanje i finansiranje medija koji krše Kodeks. Osvrnula se i na primer TV Belami, koji je, kako je navela, pokazatelj da je tvrdnja novinarskih i medijskih udruženja da se novac raspodeljuje po političkoj podobnosti medija, tačna.

„RTV Belami u Nišu je svake godine dobijao tradicionalno najviše novca, ali kada je ova televizija rešila da izveštava sa protesta, ove godine od Grada Niša nije dobila ni dinar“, ukazala je ona.

U 2024. godini zabeležen je drastičan pad kada je u pitanju izdvajanje novca za projektno sufinansiranje. Ovo je, kako je dodala Kovač Nastasić, posledica donošenja novog Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM) i pravila bodovanja kandidata za članove komisija, ali i projekata, što je proizvelo strah kod lokalnih samouprava da neće imati kontrolu nad raspodelom sredstava.

Ove godine prvi put se ocenjivanje projekata sprovodilo preko Jedinstvenog informacionog sistema – JIS. Ipak, iako je, kako je navela Kovač Nastasić, za JIS izdvojeno 715 hiljada evra, ovaj sistem je nepretraživ, nema uporedne podatke, a naročiti problem je što ne možemo videti unazad menjane podatke.

Ukazala je i na činjenicu da je u 2025. godini u velikom broju komisija odlučivali isti ljudi.

Kao preporuke za poboljšanje procesa, predstavnici UNS-a naveli su uvođenje minimalnog procenta lokalnih budžeta za sufinansiranje projekata, zabranu da se dostignuti nivo izvdvojnih sredstava smanjuje u narednim godinama, uspostavljanje mehanizama za utvrđivanje relevantnosti udruženja koja predlažu članove komisija.

Takođe, neke od navedenih preporuka su i poboljšanje transparentnosti i pretraživosti aJIS-a, precizno definisanje i sankcionisanje sukoba interesa, ustanovljenje mehanizama kontrole bodovanja, razvijanje sistema evaluacije sprovedenih projekata. Predstavnici UNS-a preporučili su i razvijanje sistema evaluacije sprovedenih projekata, pružanje podrške medijima za pripremu projekata i profesionalizaciju i obuke za članove komisija.

Predstavnik ANEM-a i medijski stručnjak Saša Mirković ukazao je na to da je zakonski okvir dobar, ali da postoji nedostatak političke volje da se zakoni primene u praksi.

Želeći da testira model projektnog sufinansiranja koji je definisan zakonom iz 2023. godine, prijavio se, kaže, ove godine kao nezavisni kandidat za učešće u komisijama na 29 konkursa.

„Šta se desilo? Desilo se da, zbog ‘bodovnog inženjeringa’ - koji je posledica kako naknadnog tumačenja zakona i izrade pravilnika, tako i netransparentnog korišćenja Jedinstvenog informacionog sistema -  ja, sa svojom biografijom, nisam bio izabran ni u jednu od tih 29 komisija“, rekao je on.

On je kao paradoks naveo i činjenicu da je na konkursu Grada Beograda 2024. godine dobio maksimalnih 100 poena za biografiju, ali da ni tada nije imenovan za člana komisije.

„Ni to nije bilo dovoljno da budem izabran. Kako je bilo više kandidata sa ovim brojem bodova, pristupalo se žrebu. Voleo bih da znam ko je sproveo taj žreb, ko su bili svedoci“, naveo je on.

Rekao je da ovaj primer odražava podvojenost unutar društva, kao i činjenica da se ovom skupu, kao i na skupovima ANEM-a i Lokal presa sa sličnom temom,  uprkos blagovremenim pozivima, niko iz Minstarstva informisanja i telekomunikacija nije pojavio.

Dodao je da podvojenost unutar društva dobija formalne oblike i osvrnuo se na poziv koji je ovih dana stigao pojedinim medijskim i novinarskim udruženjima iz Ministarstva informaisanja i telekomunikacija da učestvuju u radnoj grupi za transpoziciju Evropskog akta o slobodi medija u Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima, ali da među tim udruženjima nisu ANEM, Lokal pres, Asocijacija medija i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV).

„Opravdano je, naravno, što je poziv stigao UNS-u i NUNS-u, ali ne i to što poziv nisu dobila pomenuta medijska udruženja. Umesto toga, masovno su pozvani predstavnici novoosnovanih organizacija i njihovih ‘satelita’“,  rekao je Mirković.

Članuca Upravnog odbora Lokal presa Marija Obrenović rekla je da se od 2015. godine – iz godine u godinu se ponavljala rečenica da „od ovoga ne može gore“.

Sada, kako je dodala, već svi strahuju da izgovore tu rečnicu. Osvrnuvši se na izazove sa kojima se suočavaju lokalni mediji, navela je da  većina kolača ostaje u nacionalnim medijima i da lokalnim medijima ostaju mrvice. Ove godine, kako je ukazala, neki mediji su ostali i bez tih mrvica.

„Ko god je izveštavao sa studentskih protesta ostao je bez sredstava. Ne navijao – već izveštavao. Slučaj porodice Radomirović i Belamija to rečito pokazuje “, rekla je ona.

Glavni i odgovorni urednik Za medije iz Zaječara Dušan Vojvodić rekao je da postoji nekoliko desetina načina za izigravanje zakona, ali da niko za to nije kažnjen.

Govorio je o upravnom sporu u Kladovu, po tužbi Za medije, kada je presuđeno da je komisija koja je odlučivala o raspodeli sredstava postupila mimo Zakona. 

„Nikada nismo dobili naknadu štete“, rekao je.

Podsetio je i na istraživanje Za medije o slučaju zloupotrebe budžetskog novca koji su na konkursu Ministarstva kulture i informisanja, novac dobile i firme - G.F.C. i Essentis, koje ne proizvode medijske sadržaje i nemaju zaposlene.

Vojvodić se osvrnuo i na trenutno stanje na lokalnoj medijskoj sceni.

„Lokalna medijska scena ne postoji, već postoje samo propagandni mediji koji su inspirisani koruptivnim delovanjem, jer im je to platforma da prisvoje neki novac. Nisam čuo u poslednjih deset godina predlog kako da prevaziđemo ovu situaciju – u Timočkoj krajini imamo samo moju redakciju. Možda postoje mediji, ali ja govorim o redakciji, zajedništvu“, rekao je Vojvodić.

On je inače bio jedan od sagovornika koje su u okviru istraživačkih tekstova pisale mlade novinarke i studentkinje novinarstva.

Tako su danas i studentkinje Danka Jakšić i Milica Mihajlović govorile o najvećim izazovima u pisanju ovih istraživačkih priča.

Kao izazove navele su lošu komunikaciju sa lokalnim samoupravama, neobučenost kadra i neznanje o procesu projektnog sufinansiranja.

"Sivu knjigu sufinansiranja projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja (2015-2025)" prezmite u prilogu:

Snimak događaja pogledajte u prilogu.

  

 

"Siva knjiga" je nastala u okviru projekta „Gde smo deceniju posle medijske reforme u Srbiji“, a uz finansijsku podršku Vlade Norveške, Vlade Švajcarske i Balkanskog fonda za demokratiju, projekta Nemačkog Maršal fonda Sjedinjenih Američkih Država. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost Udruženja novinara Srbije (UNS) i ne odražava stavove Vlade Norveške, Vlade Švajcarske, niti GMF BTD-a ili njegovih partnera.

Posle medijske reforme i uvođenja sistema projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja 2015. godine u kom lokalne samouprave, pokrajinske vlasti i republika dodeljuju budžetski novac medijskim projektima, UNS je redovno, iz godine u godinu, prikupljao i objavljivao podatke i originalna dokumenta iz ovog procesa. 

Ovom prilikom UNS će uz podatke predstaviti zapažanja, trendove, izneće primere iz prakse na sva tri nivoa vlasti, uočene nepravilnosti i zloupotrebe.

Biće reči i o primeni medijskih zakona i transparentnosti konkursa, radu komisija, količini novca koji se dodeljuje, položaju lokalnih medija i uticaju projektnog sufinansiranja na kvalitet medijskog sadržaja.

Govoriće:

- Predstavnik Ministarstva informisanja i telekomunikacija (očekujemo potvrdu)

- Nino Brajović, generalni sekretar UNS-a 

- Kristina Kovač Nastasić, urednica sajta UNS-a i autorka analize o projektnom sufinansiranju medija 

- Saša Mirković, medijski stručnjak i predstavnik ANEM-a 

- Marija Obrenović, predsednica Upravnog odbora Lokal presa 

- Dušan Vojvodić, glavni i odgovorni urednik ZA media 

- Milica Mihajlović, novinarka/ studentkinja koja je učestvovala u istraživanju 

- Danka Jakšić, novinarka/ studentkinja koja je učestovala u istraživanju 

Moderator: Jelena Čolović, novinarka Bete

Direktan prenos događaja možete pratiti preko Jutjub kanala Pres centra UNS-a.

Ovaj sadržaj nastao je u okviru projekta „Gde smo deceniju posle medijske reforme u Srbiji“ koji su podržali Vlada Norveške, Vlada Švajcarske i Balkanski fond za demokratiju, projekat Nemačkog Maršal fonda Sjedinjenih Američkih Država. Sadržaj je isključiva odgovornost Udruženja novinara Srbije (UNS) i ne odražava stavove Vlade Norveške, Vlade Švajcarske, Nemačkog Maršal fonda – Balkanskog fonda za demokratiju ili njihovih partnera.