Na sajtu ovog Univerziteta piše da je ovo trogodišnji program koji nosi 360 „credits“, što je ekvivalent 180 ESPB bodova po bolonjskom sistemu.

Podsetimo, UNS je prekjuče pitao Upravni odbor Radio-televizije Srbije (RTS) da li, u skladu sa članom 25. Zakona o javnim medijskim servisima, diploma Manje Grčić ima najmanje 240 bodova stečenih akademskim obrazovanjem, ali odgovor nismo dobili.

UNS je, takođe, ranije upitao UO RTS-a da li je diploma Manje Grčić nostrifikovana u Srbiji. Ni na ovo pitanje do danas nema odgovora.

UNS je pozvao i Manju Grčić, ali se ona nije odazvala na poziv, ni ostavljenu poruku.

Podsetimo, na prvoj javnoj sednici Upravnog odbora Radio-televizije Srbije otvorene su koverte sa prijavama na konkurs za imenovanje generalnog direktora RTS-a. Pristiglo je 10 prijava, a zaključeno je da pet kandidata imaju potpune prijave, među kojima je i Manja Grčić.

Naknadno je pristigla još jedna u roku poslata prijava, a Upravni odbor je na drugoj sednici utvrdio da ona ispunjava uslove konkursa.

Jula prošle godine je pokušano izvršenje, ali, kako kaže Mitrić, izvršitelj nije u stanu nasilnika našao ništa više od jednog televizora.

„Očigledno su godine opstrukcije izvršenja pomogle da nasilnik svoju imovinu na različite načine prikrije i prepiše na druge“, kaže Mitrić za UNS.

Veruje, kako navodi, da je sve unapred dogovoreno i da se već godinama svesno izigrava pravo.

„Nesumnjivo je da i danas ima zaleđinu tamo gde ne bi smeo da ima, što me zabrinjava“, dodao je on.

Pre julskog pokušaja izvršenja, u februaru 2025. godine izvršitelji su, uz pomoć policije, pokušali da popišu imovinu napadača.

„Moj napadač ovog puta je ostavio kod kuće, vrlo podlo, svoju staru majku. Složio sam se da staroj ženi ne stajemo još više na muke. Izvršenje je tada odloženo“, rekao je Mitrić.

Kako ističe, svaki put kada se zakaže izvršenje, on mora da plati taksu, ali i da obezbedi dva svedoka i bravara.

„Sve to košta. Molio sam izvršitelje da pre nego što zakažu izvršenje istraže situaciju, kako ne bih svakih 15 dana plaćao, a da dođemo i zateknemo zaključana vrata“, kaže on.

Mitrić navodi da mu svako izvršenje iz džepa 'izbije' oko 200 evra, a da je za svih ovih dvadeset godina koliko čeka pravdu, na sve pravne postupke potrošio svoju godišnju bruto platu.

„Godišnja bruto plata otišla mi je na istinu i profesiju“, kaže on.

Mada, kako kaže, postoje tri presude za izvršenje, do danas nije naplatio ni dinara, a jedne presude se odrekao jer nije više mogao da plaća skupe sudske takse.

Ipak, navodi, srećan je i zahvalan što ima podršku kolega.

"Sve ove godine i moja redakcija i novinarska udruženja, domaća i međunarodna pružala su mi veliku podršku. To zaista znači, naročito posle ovoliko godina", kaže Mitrić.

Podsetimo, Mitrić je 12. septembra 2005. godine pretučen  u ulazu u zgradu u kojoj živi. Napad je usledio nakon serije verbalnih pretnji i uništavanja njegovog automobila.

Kako je rekao ranije za UNS, pretučen je „na samo desetak koraka od bašte pune gostiju u kojoj su bila četiri policajca, u civilu, van dužnosti i, kako se kasnije ispostavilo, dvojica ljudi koji su označeni kao ’česta policijska operativna veza’“.

Zbog ovog događaja te godine dodeljeno mu je policijsko obezbeđenje, pod kojim živi i danas.

Biši policajac osuđen je 2011. godine na godinu dana zatvora za fizički napad, ali je, kaže Mitrić za UNS, odslužio samo deo kazne jer je bio obuhvaćen abolicijom tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića. Od tada odbija da plati sudske troškove.

Fizički napad je, smatra Mitrić, od početka bio povezan sa njegovim novinarskim radom zbog činjenica koje je objavljivao i zbog toga što je bio „kost u grlu mnogima“.

„Ovo što se meni dogodilo nipošto nije samo lokalni incident, jer sam pisao o  brojnim temama – od eksploatacije peska i šljunka na Drini, do trgovine narkoticima, kriminala i prizvodnje sirćetne kiseline u Bijeljini“, rekao je Mitrić.

On je napravio paralelu između napada zbog kojeg je pod policijskom zaštitom i ubistva novinara Milana Pantića.

„Razlika je možda samo u tome što sam ja imao više sreće“, rekao je Mitrić, inače, dobitnik nagrade za novinarsku hrabrost 2006. godine koja nosi ime njegovog ubijenog kolege iz „Večernjih novosti“ Milana Pantića.

Šešelj je, navodi se u odluci suda, u obavezi da presudu o svom trošku objavi u listu „Politika“, kao i da Miljanović Zubac nadoknadi troškove parničnog  postupka u iznosu od 126.600 dinara.

Nataša Miljanović Zubac tužila je Šešelja zbog uvreda koje je njoj i njenoj porodici uputio 2021. godine u emisiji „Dobro jutro, Srbijo“ na Televiziji Hepi, ali i u emisiji „Novo jutro“ emitovanoj na televiziji Pink nekoliko dana kasnije.

Novinarku je nazivao pogrdnim imenima, a naveo je i da se zbog događanja povezanih sa vladikom Grigorijem „njen suprug ubio na grobu svoga oca“.

Sud je utvrdio da je Šešelj, iznoseći uvredljive navode o Miljanović Zubac u televizijskim emisijama na nacionalnim frekvencijama, povredio njeno pravo na čast, ugled i ljudsko dostojanstvo.

Ocenjeno je i da su izjave u kojima joj je Šešelj pripisivao navodnu aferu i povezivao je sa samoubistvom njenog supruga, činjenično-vrednosni navodi koji mogu da nanesu tešku povredu časti i ugleda.

Takvi vrednosni sudovi ne podležu dokazivanju istinitosti, naveo je sud, dodajući da činjenične tvrdnje Šešelj nije dokazao, iako je teret dokazivanja bio na njemu.

Sud je utvrdio da su sporne izjave izazvale kod Miljanović Zubac  intenzivan i dugotrajni duševni bol, imajući u vidu sadržinu navoda, način i mesto njihovih saopštavanja (putem medija sa nacionalnom frekvencijom), kao i posledice koje su imali na njen privatni, porodični i profesionalni život.

Miljanović Zubac je u tužbenom zahtevu navela da su kod nje Šešeljeve izjave prouzrokovale stres, depresiju, sramotu i strah od osude javnosti.

Navela je da je sve što je Šešelj u toj emisiji izgovorio „brutalna laž“.

Šešelj je osporio tužbeni zahtev u celosti, ali je potvrdio da je u emisijama na Pinku i Hepiju naveo sve ono što je citirano u tužbi.

„Nikada nisam čuo za Miljanović Zubac dok nisam dobio informaciju da je bila ljubavnica Grigorija Durića (…) Ona nije jedina koju sam pominjao zbog afere sa Grigorijem Durićem“, rekao je Šešelj i dodao da kod njega nije postojala namera da okleveće nju u javnosti, već da je to deo obračuna sa vladikom Grigorijem.

Kako je UNS-u potvrdio advokat Nataše Miljanović Zubac Vladimir Todorić, Šešelj se žalio na ovu presudu Apelacionom sudu.

UNS je ovaj slučaj medijski pratio od samog početka, odnosno od trenutka kada je Miljanović Zubac tužila medije koji su preneli Šešeljeve izjave, a zatim i Šešelja.

Milica Mila Knežević rođena je 22. septembra 1932. godine u Baru. Diplomirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Svoj prvi novinarski tekst objavila je u "Narodnoj obnovi" 1958. godine, dok se novinarstvom profesionalno bavila od 1960. godine.

Od 1962. godine bila je novinar u Televiziji Beograd, gde je radila 33 godine. Od toga je 15 godina bila novinar TV Dnevnika. Pratila je mnogobrojna kulturna zbivanja. Bila je izveštač, komentator, pisala je kritičke osvrte.

Knežević je bila i autor većeg broja dokumentarnih emisija i serijala. Pripremala je priloge za serije „Likovi revolucije“, „Lično viđenje“, „Nešto sasvim lično“, „Ostavština za budućnost“ i drugih.

U većini emisija učestvovali su istaknuti stvaraoci i kulturni radnici, iznosili svoja viđenja kulturnog razvoja, upoznavali gledalište sa svojim stvaralaštvom.

Knežević je radila i u Sekretarijatu za informisanje 1956. godine, kao i u Zavodu „Jugoslavija“ od 1956. do 1961. godine.

Sa svakim kandidatom predviđen je predupisni razgovor za upoznavanje sa programom i predavačima i istovremeno predstavljanje zainteresovanog za pohađanje škole.

Kurs traje dva meseca, a časovi su vikendima, subotom i nedeljom, od 10 do 14 sati.

Novinarska škola UNS-a organizuje nastavu za fizički prisutne polaznike u prostorijama u Knez Mihailovoj 6/3 i omogućava istovremeno praćenje nastave na daljinu za one koji ne žive u Srbiji ili nisu zbog udaljenosti u mogućnosti redovno da putuju u Beograd.

Polaznici Novinarske škole UNS-a biće u prilici da pišu svoje prve vesti i izveštaje sa terena, oblikuju naslove u skladu sa novinarskim standardima, vežbaju javni nastup, fotografišu i snimaju.  

Na kraju kursa polaznici polažu završni ispit. Oni koji sa uspehom završe Novinarsku školu dobijaju diplome.

Novinarska škola postoji od 1997. godine u okviru UNS-a i tradicionalno obuhvata upoznavanje sa novinarstvom u štampi, novinskim agencijama, radiju, televiziji i onlajn medijima.

Školarina je 53.000 dinara (uključen PDV) i postoji mogućnost isplate u pet mesečnih rata.

Zainteresovani za upis mogu se prijaviti i zakazati termin predupisnog razgovora pisanim putem na dragana.bjelica@uns.rs ili pozvati na 011 26 22 865 ili 062 530 337.

Nastava počinje po formiranju grupe, u martu ove godine.

Novinarka Jelena Petković, predstavnica UNS-a u ovoj ekspertskoj grupi, rekla je da je u prethodnoj godini u Srbiji zabeležen najveći broj napada, pretnji i pritisaka na novinare i medije.

„Sve se ovo dešava u stanju potpune nekažnjivosti za ubistva novinara u Srbiji, gde nezavisni i kritički mediji godinama rade u veoma nepovoljnom okruženju, trpeći političke, ekonomske i bezbednosne pritiske, uključujući kampanje blaćenja u provladinim medijima, javno ciljanje od strane nosilaca javnih funkcija, kao i strateške tužbe (SLAPP) usmerene na zastrašivanje i finansijsko iscrpljivanje redakcija. A frilenseri su na dnu ovog pregleda, u najgoroj situaciji“, istakla je ona.

Rad frilensera ocenjuje kao prekaran i nesiguran.

„Frilens novinari su na dnu. Nemaju mogućnost stabilnog finansijskog prihoda. U osnovi zavise od milosti poslodavca - kako, koliko i kada će ih platiti. To dovodi do toga da su frilens novinari prisiljeni da rade druge poslove ili da rade čak i besplatno, kako bi ostali i opstali u poslu, ali i zadržali članstvo u udruženjima“, rekla je ona.

Ne postoje tačni podaci o broju frilensera u Srbiji, navela je Petković, dodajući da je razlog tome što se mnogi novinari frilenseri okreću drugim poslovima zbog izuzetno teških uslova rada i mogućnosti zarade.

„Sa druge strane, aktuelni protesti, okupili su brojne mlade frilensere koji izveštavaju i za etablirane medije, ali i za profile na društvenim mrežama. Udruženja su objavila da je preksinoć u Novog Sadu više novinara bilo izloženo policijskom nasilju. Pored ostalih redakcija, i mladi novinari iz Blokada INFO, medija koji vode studenti, Mašine i drugih redakcija. Policija ih je fizički gurala u stranu i ometala u radu“, istakla je ona na sastanku.

U ovim uslovima, novinarska udruženja, navela je Petković, reaguju i obezbeđuju akreditacije za članstvo mladim frilens novinarima.

„Primajući ih u svoje članstvo, obezbeđuju im podršku i na terenu i van terena. Za odlazak na teren udruženja im obezbeđuju pres prsluke i legitimacije kako bi bili prepoznati kao novinari. Van terena, udruženja frilenserima pružaju nekoliko oblika pravne zaštite i zastupanja, bilo da su napadnuti, izloženi pretnjama ili pritisku, ili imaju neke razloge zbog kojih im je potrebno pravno savetovanje. U vreme protesta oba udruženja, i UNS i NUNS, imala su otvorena vrata za pomoć i podršku svim novinarima”, rekla je ona.

Vanja Maja iz Sindikata novinara Portugala ukazala je na problem nedostatka socijalne podrške i zaštite za frilensere.

“Pokazuje se da imamo mnogo zajedničkih problema, pa i  kada je reč o niskim primanjima za frilensere koji nemaju ustanovljene sisteme plaćanja. Čak i u slučajima kada oni postoje, ne poštuju se”, istakla je ona.

Predstavnica Udruženja novinara Bosne i Hercegovine Ajdin Kamber navela je da je položaj novinara u ovoj zemlji prilično težak, kao i da je situacija posebno teška za frilensere.

„Najveći problem frilensera u BiH je njihov pravni status i nedostatak socijalnih i zdravstvenih rešenja. Postoji nekoliko strukovnih udruženja koja rade na zaštiti novinara i medijskih prava, ali nemamo nikakvu vrstu sindikata novinara koji bi nam mogao pomoći da rešimo neke probleme. Takođe, pojedini mediji su zatvoreni. Na primer, u Al Džaziri Balkans su radile stotine novinara, snimatelja i drugog medijskog osoblja, takođe i frilensera koji su sada ostali bez posla”, navela je Kamber.

Na težak položaj frilensera ukazala je i Odrun Mitbo iz Sindikata novinara Norveške.

“Ono što je zajednički problem za sve nas jeste da, kao novinari, imamo samo dovoljno novca da preživimo. Ali, neki su težoj situaciji”, rekla je Mitbo osvrćući se na situaciju u Bosni i Hercegovini i Srbiji.

Španska novinarka Magda Bandera je ovom prilikom predstavila istraživanje „Bela knjiga o frilens novinarstvu u Evropi: izazovi, prilike i put ka održivosti“.

Studija je rezultat rada koji je koordinirala profesorka Rut de Fruto, zajedno sa timom sa Univerziteta u Malagi, a rezultat je istraživačkog projekta na evropskom nivou koji je sproveo Taktak u saradnji sa Displej Jurop. Studija se zasniva na onlajn anketi sprovedenoj između jula i novembra 2024. godine sa 436 novinara iz 33 zemlje i sveobuhvatnom pregledu literature završenom prošle 2025. godine.

„Sve prijave koje su pristigle REM-u su objavljene na veb sajtu REM-a, kao i svi izveštaji koji su sačinjeni od strane Stručne službe“, odgovorili su nam iz REM-a.

REM je u istom periodu primio i „25 zahteva za izdavanje dozvola za emitovanje i 34 zahteva za produženje dozvola“, rečeno je UNS-u.

Sve ove prijave i zahtevi su, međutim, na čekanju, jer odluke o njima, po Zakonu o elektronskim medijima, donosi Savet REM-a koji ne postoji već skoro godinu i tri meseca.

Mediji koji su podneli zahteve za produženje dozvole i kojima su u međuvremenu one istekle, mogu biti u problemu jer bez dozvole neće imati pravo da učestvuju na konkursima za projektno sufinansiranje, niti na tenderima i javnim nabavkama.

Ovo može ozbiljno ugroziti njihov rad, naročito kada je reč o lokalnim medijima koji najčešće opstaju zahvaljujući upravo ovim prihodima.

Podsetimo, po Zakonu o javnom informisanju i medijima, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, autonomna pokrajina i lokalne samouprave u obavezi su da medijske konkurse raspišu do 1. marta.

Uslov za učešće na konkursu je da elektronski mediji imaju dozvolu za emitovanje programa. 

Prigovori i odluke o dozvolama nisu jedino što čeka novi Savet.

Kako je UNS-u potvrđeno u REM-u, ni Godišnji plan nadzora za 2026. godinu nije usvojen jer nije imenovan Savet.

Po Zakonu o elektronskim medijima, ovaj plan trebalo je da bude usvojen do 20. decembra 2025. godine.

„Biće usvojen nakon imenovanja Saveta“, kažu iz REM-a.

Podsetimo, REM je početkom 2025. godine, radeći bez Saveta, počeo da na svom sajtu objavljuje izveštaje koje je sačinila Služba za nadzor i analizu ovog tela, a po prijavama koje su protiv emitera podnete REM-u nakon 5. novembra 2024. godine.

Do tada, uvid u ove izveštaje imali su samo članovi Saveta REM-a, koji su na sednicama donosili konačne odluke po prijavama.  

Ranija praksa u REM-u bila je da po prijavi protiv emitera za kršenje medijskih zakona i podzakonksih akata, Služba za nadzor i analizu sačinjava izveštaj i prosleđuje ga Savetu REM-a, koji na svojim sednicama o prijavama donosi konačnu odluku.

Ipak, iako su sada izveštaji stručne službe dati na uvid javnosti, to ne znači da oni imaju pravno dejstvo.  Odluke po prijavama i dalje mora doneti Savet REM-a.

Njihova zastupnica Jasna Trifunović navela je u sudnici da je tek juče dobila dokumentaciju koja je u odgovoru na tužbu najavljena za pripremno ročište i koju je trebalo da dostavi „Politikina“ advokatska kancelarija Isailović.

Prethodno pripremno ročište zakazano za 23. decembar prošle godine, iako su isti akteri bili u sudnici, pomereno je za mesec dana radi dostavljanja upravo te dokumentacije od strane tuženih.

„Pripremala sam se noćas“, rekla je advokatica Trifunović i ukazala sudiji da je to razlog zbog kog će izlaganje trajati duže od uobičajenog.

Sporni datum

Ona je navela da Odluka o izmeni pravilnika o sistematizaciji poslova na osnovu kog je sprovedena procedura otkaza kod poslodavca nije uredno objavljena. Nalazila se u zaključanoj vitrini odakle je bilo moguće videti samo naziv dokumenta, navela je ona.

„Ovaj akt čak i da je bio uredno objavljen 12. maja 2025. godine, nije mogao stupiti na snagu 20. maja, prema pravilima računanja rokova. Rok za stupanje na snagu počinje da teče 13. maja, pa se računa osam dana. Nijedna odluka, ni rešenje o otkazu ugovora o radu, nisu mogli da budu doneti 20. maja“, rekla je Trifunović.

Otkaz je dat tužiljama, nastavila je advokatica, usled ekonomskih i organizacionih promena, ali u rešenjima uopšte nisu obrazložena ni ekonomskim ni organizacionim promenama koje su navodno nastale kod tuženog.

„Poslovi koje su obavljale tužilje nisu prestali“, kazala je advokatica i kao dokaz navela da je u Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji od 12. maja prošle godine utvrđeno da rubrikama i redakcijama rukovode urednici rubrika i redakcija.

„Smatram da se radi o fiktivnom tehnološkom višku. Tužilje su dobile otkaz iz potpuno drugih razloga koji nisu ni ekonomske ni organizacione prirode kod tuženog“, navela je.

Objava fotografije i reakcija na Apel za RTS

Ova advokatica je dalje iznela da je od urednica „Politike“ traženo da zaključe sporazum o prestanku radnog odnosa, zato što je Sandra Gucijan, na svom profilu na društvenoj mreži, objavila fotografiju sa javnom ličnošću koja nije po ukusu „Politike“ i zbog toga što su obe reagovale na tekst pod nazivom Apel za prekid nasilja nad zaposlenima u RTS-u, objavljenom u prazničnom trobroju, jer je sadržao neistinite informacije.

Trifunović je osporila obrazloženje iz odgovora na tužbu da je „Politika“ organizacione promene sprovela kako bi uvećala odgovornost glavnog i odgovornog urednika.

„To je nelogična tvrdnja i pravni cilj koji nije ostvariv. Odgovornost glavnog urednika po Zakonu o javnom informisanju i medijima je apsolutna. On odgovara za sadržinu svakog teksta i čitavog broja, što znači da njegova odgovornost ne može biti uvećanja niti umanjena internim aktima poslodavca“, rekla je Trifunović u sudnici.

Otkazi urednicama „Politike“, dalje je rekla, predstavljaju akt diskriminacije, za šta zna da se ne sudi u ovoj sudnici, ali da treba imati u vidu kontekst, kao i da po Zakonu o javnom informisanju i medijima ne može prestati radni odnos novinaru zbog iznošenja političkog mišljenja.

Predložila je saslušanje Darka Pejovića i Aleksandra Bojovića, koji su bili zamenici otpuštenih urednica „Politike“, kao i novinarke Aleksandre Petrović.

Advokatski pripravnik Filip Kostić iz advokatske kancelarije Isailović potvrdio je da ostaje pri navodima iz odgovora na tužbu. Predložio je saslušanje Marka Albunovića, glavnog urednika „Politike“.

Sudija je odredila formalni okvir trajanja suđenja na 24 meseca i šest ročišta.

Sledeće ročište zakazano je za 1. april od 10.30 sati u Prvom osnovnom sudu kada će biti saslušane otpuštene urednice „Politike“.

Šta piše u tužbi?

Obe urednice „Politike“ dobile su istog dana otkaz, po istom osnovu u okviru istog postupka rešavanja navodnog viška zaposlenih, piše u tužbi protiv firme „Politika novine i magazini, Društvo za izdavanje novina i magazina DOO Beograd“.

U tužbi je navedeno da se radi o nezakonitom otkazu. Da tuženi nije poštovao zakon jer nije učinio dostupnim svim zaposlenima „Odluku o izmeni pravilnika o sistematizaciji poslova `Politika novine i magazini d.o.o`“ i „Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji `Politika novine i magazini d.o.o`“ od 12. maja 2025.

Na taj način je, piše u tužbi, povređeno pravo tužilja da znaju koje se promene uvode i na koga mogu ostaviti posledice.

To isto važi i za „Odluku o potrebi rešavanja viška zaposlenih“ i „Odluku o utvrđivanju viška zaposlenih“ koje su donete istog dana, 20. maja prošle godine, istovremeno sa rešenjima o otkazu za obe urednice „Politike“.

„Takvo postupanje pokazuje da nije sproveden zakonit i postupni proces utvrđivanja viška zaposlenih, već da je unapred bilo odlučeno da tužiljama prestane radni odnos“, piše u tužbi.

Konstatuje se da je poslodavac zloupotrebio pravo na organizaciju rada kako bi simulirao tehnološki višak, a faktički eliminisao tužilje sa radnog mesta.

Istaknuta je i selektivnost, te da je, prema saznanjima tužilja, izmena sistematizacije i ukidanje radnih mesta usmerena na dve organizacione jedinice „Vikend desk“ i „Rubrika Hronika“, što pokazuje da je cilj eliminacija konkretnih zaposlenih.

Ukidanje mesta urednika za Hroniku i Vikend izdanje, piše u tužbi, pratilo je formiranje radnog mesta „pomoćnik glavnog i odgovornog urednika“, na kojim poslovima rade dotadašnji pomoćnici otpuštenih urednica.

U tužbi se tvrdi da samim tim što postoji „pomoćnik glavnog i odgovornog urednika“ u organizacionim jedinicama „Rubrika Hronika“ i „Vikend desk“, potvrđena je potreba za obavljanjem posla koje su radile Gucijan i Čarnić, te da se isti posao u praksi obavlja, samo pod drugim nazivom.

Sandra Gucijan i Dorotea Čarnić od suda su tražile da poništi nezakonite otkaze i da ih vrati na posao u „Politiku“.

Odgovor na tužbu

Advokatska kancelarija Isailović, koja zastupa „Politiku“, odgovorila je da tužbeni zahtev osporava u celini.

Naveli su da je netačna tvrdnja tužilja da je bez objektivne osnove izmenjen akt o sistematizaciji poslova kod tuženog.

„Suprotno tvrdnjama tužilja, sporne izmene tuženikovog akta o sistematizaciji zasnovane su na ekonomskim i organizacionim potrebama koje se ogledaju u potrebi za optimizacijom i unapređenjem procesa i organizacije rada u cilju ostvarenja racionalizacije i ušteda u tuženikovom poslovanju“, piše u odgovoru na tužbu.

Navedeno je da je donesena poslovna odluka da „ove potrebe zadovolji smanjenjem broja zaposlenih, uz istovremeno davanje većih odgovornosti glavnom i odgovornom uredniku“.

Takođe je osporena tvrdnja da kod tuženog i dalje postoji potreba za obavljanjem poslova koje su izvršavale tužilje.

„Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika ne obavlja iste poslove koje su obavljali urednici rubrika. Urednici rubrika nisu pomoćnici glavnog i odgovornog urednika. Naprotiv.“, piše u odgovoru na tužbu koji potpisuje advokatska kancelarija Isailović.

Brajović je istakao da Telekom, kao telekomunikaciona firma, koristi svoju moć za kontrolu medija, dok je Veljanovski ukazao na nedostatak neutralnosti u medijima pod Telekomovim vlasništvom.

On je ukazao da je Zakon iz 2014. godine omogućio telekomunikacionim kompanijama da poseduju medije, što je suprotno evropskim standardima.

„Telekom je pre svega telekomunikaciona kompanija, i zarada od telekomunikacija daleko je veća od zarade od medija. Pitanje je da li je to zdravo za samu kompaniju, ali činjenice su takve“.

Brajović je podsetio da je sličan obrazac postojao i kod SBB-a, odnosno Junajted medija grupe, koja je u svom portfoliju imala veliki broj televizija i proizvodila programski sadržaj, a u isto vreme posedovala i tri štampana medija.

„Kao organizacija civilnog društva u Srbiji, još 2014. godine smo se protivili takvom standardu, jer po našem mišljenju distributeri ne bi trebalo da kontrolišu i štampane medije. To je u skladu sa evropskim standardima koje smo ranije primenili, prema kojima list Politika ne sme da favorizuje svoja izdanja preko prodajnih kanala, kioska ili distribucije“, naveo je on.

Podsetio je da je slučno urađeno i sa RTS-om, koji je morao da odvoji emisionu tehniku i veze, kako ne bi uticao na distribuciju televizijskog signala drugih emitera.

„Međutim, kada je reč o televizijama koje proizvode medijski sadržaj, a kasnije i o novinama, to je dozvoljeno telekomunikacionim kompanijama. Posledica takvog opredeljenja vidi se upravo danas, kao rezultat odluka iz 2014. godine“, rekao je Brajović.

Docent na Računarskom fakultetu i nacionalni direktor PauseAI u Srbiji Svetozar Janković rekao je da svaka primena veštačke inteligencije mora da bude bezbedna i odgovorna i ukazao na rizike njene upotrebe danas, ali i u budućnosti.

„Danas su ti rizici dezinformacije, dipfejk, gubitak radnih mesta, mentalni i zdravstveni problemi, problemi životne sredine, autonomna oružja. U bliskoj budućnosti problemi će biti vezani za sajber bezbednost – napade na mrežama, rizike koncentracije moći. Postoje i egzistencijalni rizici o kojima se malo priča, kao i razvoj opšte inteligenecije (Artificial General Intelligence) za koju mnogi naučnici smatraju da će doći za sedam do 10 godina“, naveo je on, i dodao da će tada veštačka inteligencija imati mogućnost da razume i primeni naučeno poput čoveka.

Potrebno je više pričati o ovim rizicima, istakao je Janković, kako bi se pronašla moguća rešenja.

Na konferenciji se govorilo i o tome šta medijske kuće mogu da urade da zaštite svoj medijski sadržaj, naročito one medijske kuće koje su uvele pretlatu, kao i da li medijske kuće treba da traže naknadu od kompanija koje razvijaju generatine modele za treniranje njihovih podataka.

Janković je mišljenja je da mediji treba da zahtevaju naknade od velikih AI modela jer je ekonomska suština medija njihov sadržaj.

„Veliki modeli koriste  njihov sadržaj za stvaranje svoje vrednosti bez plaćanja medijima i to nije fer poslovanje. To je malo i do medija, ako oni dopuste velikim modelima da koriste njihove sadržaje da bi kreirali svoje odgovore, to je sečenje sopstvene grane“, istakao je Janković.

Popović: AI generisan sadržaj može biti autorsko delo ako autor svojim uputstvima značajno utiče na njegovo kreiranje

Advokat Dušan Popović istakao je da se još uvek nije oformila sudska praksa oko autorskog prava u vezi sa veštačkom inteligencijom.

Ako bi računarski program sam konstruisao neko delo, rekao je Popović, onda to ne bi moglo da bude autorsko delo. Za autorsko delo, kako je naveo, mora da postoji rad čoveka.

„Međutim, ukoliko bi autor usmeravao rad programa, on bi na neki način kreator tog dela. Autor tada daje kreativni, duhovni deo, dok tehnologija postupa po tim uputstvima. Tada bi se moglo reći da je čovek kreirao autorsko delo korišćenjem određenog programa“, istakao je on.

Petrović: Mediji će se vratiti kvalitetu, kako bi zadržali posetu u jeku AI summary trenda na Guglu

Novinarka UNS-a i moderatorka panela Aleksandra Ničić napomenula je da je Rojtersov institut za istraživanje novinarstva naveo da opada čitanos brojnih portala zbog toga što čitaoci ne žele da pristupe portalima već čitaju sažetke koje daje Gugl u AI odeljku (AI summary).

Izvršna urednica portala N1 Jelena Petrović istakla je da trenutno njihova kuća nema takvih problema.

„Rojtersov institut i neki drugi instituti su predvideli da će ove godine biti pad od 25 odsto globalnog gugl pretrage i da će taj broj do 2029. godine iznositi 43 posto, što će se odraziti na medije. Trenutno nemamo tu vrstu problema. Što se tiče budućnosti sa tim će se svi suočiti, pa i mi. U svetu se prave timovi koji će praviti tekstove koji će biti deo AI rezimea. To će biti jako teško. Mi smo portal koji je dominantno informativan i sada razmišljati da u šest ili sedam rečenica kažemo sve da bi nas Gugl 'povukao', to i nije neka opcija“, naglasila je ona.

Mediji, dodala je Petrović, imaju pred sobom ozbiljan zadatak da budu autentični, a to je loše za medije koji nemaju originalan sadržaj.

„Sada neće biti rangiranje u prvom planu. Fokus će se premestiti na to da mediji ponude originalan ekskluzivan i dodatni sadržaj u vidu interaktivne mape, multimedijalnog sadržaja, infografike, nešto što će korisnicima ponuditi i nešto drugo. Mediji će morati da se okrenu ka tome. To će biti i dobro jer će proizvoditi više kreativnog sadržaja. To što se pojavio rezime nateraće medije da vode računa malo više i o svojim čitaocima, o originalnosti i autentičnosti što nije loša stvar“, istakla je ona.

Dobardžić: AI je kao vatra i nuklearna energija – ako je koristite odgovorno i dobronamerno, imaćete koristi od nje

Profesor na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu Edib Dobardžić zaključio je da ga sve što se dešava u vezi sa veštačkom intelignecijom i njenim uticajem na ljude podeća na dve stvari - pronalazak vatre i nuklearnu energiju.

„Obe stvari možete da koristite za mnogo dobre i mnogo loše stvari. Tako je isto i sa veštačkom inteligencijom“, istakao je on.  

Učesnici panela govoriće o praktičnim iskustvima iz redakcija, kao i aktuelnim pravnim, etičkim i društvenim dilemama koje prate sve češću primenu alata veštačke inteligencije u novinarstvu.

O rizicima koje veštačka inteligencija nosi po informisanje i demokratiju govoriće docent na Računarskom fakultetu i nacionalni direktor PauseAI u Srbiji Svetozar Janković.

Profesor na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu Edib Dobardžić objasniće prisutnima kako da prepoznaju dipfejk sadržaj, a ukazaće i na rizike koje generativni modeli nose po privatnost korisnika.

Izvršna urednica portala N1 Jelena Petrović govoriće o strategijama za zadržavanje čitalaca u jeku razvoja AI summary opcije na Guglu, kao i o internom AI sistemu koji ima N1.

Advokat Dušan Popović govoriće o tome koliko primena alata veštačke inteligencije narušava autorska prava, kao i ko je autor sadržaja koji je generisala veštačka inteligencija.

Moderatorka panela biće novinarka UNS-a Aleksandra Ničić.

Na 28. Sednici Odbora, van snage je stavljena Odluka o pokretanju postupka za predlaganje kandidata na predlog ovlašćenih predlagača udruženja novinara, udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i udruženja čiji su ciljevi zaštita dece.

Kako je na početku sednice navela predsednica Odbora Nevena Đurić, „zaključno sa 18. januarom nije stigao nijedan predlog kandidata, a Odboru su upućene brojne primedbe na neprimerenost trenutka za objavljivanje javnog poziva“.

„Dobili smo optužbe da je Odbor namerno objavio poziv u vreme praznika, da je poziv objavljen u subotu, a da je u 15 dana koliko traje konkurs, sedam bilo neradno“, navela je ona i dodala da je činjenica da su „još nekoliko dana brojne organizacije, pa i državni organi radili ograničeno“.

Podsetimo, poziv je objavljen u subotu, 3. januara,a  rok za predlaganje kandidata bila je nedelja, 18. januar 2026. godine.

Đurić je istakla da obustavljanje postupka predlaže „s obzirom na brojnost primedbi i sa željom da ovaj proces, kao i do sada, bude obavljen otvoren, javno dostupan, inkluzivan i da ima najširi legitimitet“.

Narodni poslanik Jovan Janjić istakao je da je rok za predlaganje kandidata bio juče i da je moguće da u narednim danima predlozi stignu poštom, te da je iz Udruženja novinara Srbije (UNS) dobio inormaciju da su poslali predlog kandidata.

On je zbog toga predložio da se glasanje odloži za dva dana i da se sačeka da poslati predlozi pristignu.

Poslanik Radomir Lazović je istakao da je „ova situacija smešna i da je jasno da je želja vladajuće partije da kontroliše REM, te da je osnovni problem nastao kada nije uspela to da uradi“.

„Sada, verovatno na pritisak EU potpuno zaustavljate proces. Ne možete nikoga da prevarite. Ako je tačno da je neko poslao predlog, smatram da to treba prvo da se ispita, da napravimo pauzu i vidimo. Bila bi sramota da kažete da se niko nije prijavio, ako to nije tačno”, rekao je Lazović.

On je istakao da smatra da je ovaj postupak „propao i da bi trebalo ponoviti proces za izbor svih članova Saveta REM-a“.

Nevena Đurić istakla je da je „rok bio do danas, a ne do juče“, ali da se, „bez obzira na to, ne raspravlja o tome nego o stavljanju Odluke van snage“.

Poslanica Ivana Rokvić istakla je da smatra da je predlog da se proces obustavi nečija naredba i da je simptomatično da se niko iz GONGO udruženja, koja su uvek, kako kaže, u niskom startu, nije prijavio.

Ona je takođe istakla da treba videti da li će u narednim danima poštom stići neki predlog kandidata.

Narodni poslanik Nebojša Bakarec istakao je da su upravo od opozicije, odnosno “blokadera“, stigle optužbe da se pokušava da se ubrza proces i da su zato izabrani neradni dani za objavu poziva.

„Tačno je, želimo da ubrzamo, ali proces ulaska u EU. Međutim, pošto postoje primedbe, i jesu bili neradni dani, treba da se ponovi proces“, rekao je Bakarec.

On je podsetio da je i predsednik države pozvao da se ponovo otvori dijalog sa nevladinim sektorom i pozvao predsednicu Skupštine Brnabić da pokuša da obnovi proces.

„On brine o državi, a brinemo i mi. Niko nam nije ništa odredio i naložio“, rekao je Bakarec.

Podsetimo, 19. decembra 2025. godine, izabrani članovi Saveta Regulatornog tela koje su predložili navedeni predlagači podneli su ostavke - Mileva Malešić, Ira Prodanov Krajišnik, Rodoljub Šabić i Dubravka Valić Nedeljković, nakon čega im je prestao mandat.

Deset dana kasnije, 29. novembra 2025. godine, Odbor za kulturu i informisanje je doneo Odluku o pokretanju ponovnog postupka za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, a javni poziv je objavljen 3. januara 2026. godine.

Kada su u pitanju beskamatne pozajmice, UNS je preko Fonda solidarnosti „Jovan i Žinet Pantelić“ isplatio 9.233.000 dinara, a preko Fonda „Dobrica Kuzmić“ 162.000 dinara.

Uprava UNS-a odlučila je da 2. juna 2004. godine formira potporni fond koji nosi ime predsednika UNS-a u periodu od 1933. do 1938. godine – Dobrice Kuzmića. Fond nosi Kuzmićevo ime jer je u njegovom mandatu UNS učinio najviše na jačanju novinarske solidarnosti.

Članovi Fonda „Dobrica Kuzmić“ imaju pravo na beskamatnu pozajmicu do 18.000 dinara, bespovratnu pomoć prilikom rođenja deteta koja iznosi 16.000 dinara,  bespovratnu pomoć za lečenje do 20.000 dinara, a članovi porodica preminulih članova imaju pravo na posmrtninu koja iznosi 13.000 dinara. Svi članovi UNS-a su i članovi ovog Fonda.

Koleginice i kolege koje žele da postanu članovi Fonda solidarnosti „Jovan i Žinet Pantelić“ ne moraju da bude članovi UNS-a.

Za učlanjenje je potrebno popuniti formulare dostupne na sajtu UNS-a i dostaviti ih lično, poštom ili na imejl adresu bozana.calov@uns.rs.

Voljom svojih članova UNS je 1969. godine obnovio Fond solidarnosti, čime je posle pauze od 32 godine nastavljen rad potpornog društva Beogradskog novinarskog udruženja (1932–1937), čiji je UNS pravni sledbenik.

 Članovi Fonda solidarnosti „Jovan i Žinet Pantelić“ imaju obezbeđeno životno osiguranje za slučaj povrede, invaliditeta i smrti.Članovi Fonda imaju pravo i na beskamatnu pozajmicu u iznosu od 40.000 dinara koje vraćaju u deset mesečnih rata.

Fond solidarnosti „Jovan i Žinet Pantelić“ je pravni sledbenik Fonda solidarnosti. Ime Fonda je promenjeno decembra 2024. godine, u čast .Jovana i Žinet Pantelić koji su UNS-u zaveštali zemljište i kuću u Vrnjačkoj Banji.

Osim preko potpornih fondova, UNS u posebnim slučajevima, a odlukom Izvršnog odbora, isplaćuje direktnu pomoć ugroženim koleginicama i kolegama.

Trend Tramp 2.0 se, prema Rojtersovom institutu, širi i kopira neslućenom brzinom širom sveta, a danak uzima profesionalno novinarstvo u kome novinari odgovaraju za svaku pisanu i izgovorenu reč. Sudeći po ovom istraživanju, ulogu medijskih profesionalaca polako preuzimaju influenseri koje medijski zakoni ne obavezuju da izveštavaju profesionalno, odgovorno i u interesu javnosti, što otvara prostor za brojne dezinformacije.

Kao odgovor na konkurenciju influensera, tri četvrtine (76 odsto) izdavača navodi da će ove godine pokušati da ohrabre svoje novinare da se ponašaju poput njih. Polovina (50 odsto) planira partnerstva sa influenserima radi distribucije sadržaja, oko trećine (31 odsto) planira da ih zapošljava, na primer za vođenje naloga na društvenim mrežama, dok 28 odsto razmatra da otvori studio za influensere.

Ovaj trend, kako se navodi u istraživanju, „često dolazi u paketu sa bujicom zastrašujućih pravnih pretnji protiv izdavača i kontinuiranim pokušajima da se uruši poverenje označavanjem nezavisnih medija i pojedinačnih novinara kao onih koji proizvode lažne vesti“.

Pesimistične prognoze za pripadnike „četvrte grane vlasti“ dodatno podgreva veštačka inteligencija, koja „struji digitalnim prostorom“. To je u skladu sa predviđanjima Rojtersovog instituta iz 2024. godine, kada je istaknuto da će „da će 2026. godine veliki deo sadržaja na internetu biti proizveden sintetički, odnosno korišćenjem veštačke inteligencije i različitih računarskih tehnika“.

Kako su se predviđanja Rojtersovog instituta iz 2024. godine uglavnom obistinila, trenutni nalazi stvaraju opravdanu bojazan za novinarsku profesiju.

Ipak, čelni ljudi tradicionalnih medija koji su učestvovali u istraživanju bili su optimistični u pogledu načina finansiranja i istakli da će se „fokusirati na ponovno osmišljavanje svojih poslovnih modela za doba veštačke inteligencije, sa sadržajem koji je prepoznatljiviji i sa izraženijim ljudskim licem“.

Multimedijalni storiteling biće sve važniji u ovom domenu kako bi se omogućilo da sadržaj bude prijemčiviji, dok će urednici nastaviti da razmatraju kako je najbolje da koriste alate veštačke inteligencije u produkciji i distribuciji medijskog sadržaja.

Inače u ovom, najnovijem istraživanju Rojtersovog Instituta učestvovalo je 280 urednika, direktora i rukovodilaca vodećih onlajn medija iz 51 zemlje i teritorije.

Optimizam po pitanju poslovanja, pesimizam po pitanju profesije

Tek nešto više od trećine (38%) urednika, direktora i rukovodilaca koji su učestvovali u istraživanju bilo je optimistično u pogledu budućnosti novinarstva u narednoj godini, 22 procenta manje nego pre četiri godine.

„Razlozi koje su navodili su politički motivisani napadi na novinarstvo, gubitak sredstava USAID-a koja su ranije podržavala nezavisne medije u mnogim delovima sveta, kao i značajan pad poseta na brojnim onlajn portalima“, navodi Rojtersov Institut.

Dok je prošle i pretprošle godine u istraživanju Rojtersovog institua „Novinarstvo, mediji i tehnološka predviđanja“ isticano da pada saobraćaj sa društvenih mreža, ove godine, prvi put je evidentiran značajan pad poseta sa pretraživača.

„Podaci analitičke kuće Chartbeat, korišćeni u ovom izveštaju, pokazuju da je ukupan saobraćaj ka stotinama informativnih sajtova iz Gugl pretrage već počeo da opada, pri čemu izdavači koji se oslanjaju na 'lajfstajl' sadržaje navode da su posebno pogođeni uvođenjem Gugl AI pregleda“, piše u izveštaju Rojtersovog instituta.

Izdavači su prvi put istakli da će u naredne tri godine pasti poseta sa pretraživača – i to za 40 odsto. Ovaj pad neće značiti da čitaoci neće pristupati medijima preko Gugla, ali značiće ređi pristup medijima sa pretraživača.

Tako će usled AI funkcija, koje sumiraju tekstove, fokus biti na multimediji, pa će u njihovom poslovanju važne biti platforme koje distribuiraju ovakav sadržaj – Jutjub, Tiktok i Instagram.

Više od polovine ispitanika je pokazalo optimizam  u pogledu sopstvenih poslovnih izgleda, slično kao i prošle godine.

„Izdavači sa pretplatničkim modelima, koji se obraćaju imućnijoj publici i imaju snažan direktan saobraćaj, vide put ka dugoročnoj profitabilnosti, dok oni koji se i dalje oslanjaju na oglašavanje i štampu strahuju od naglog pada prihoda i uticaja AI pretrage na finansijski rezultat“.

Pretplata je tako glavni izvor prihoda na koji se fokusira čak 76 odsto izdavača koji su učestvovali u istraživanju, a prate je baner oglašavanje (za koje se opredelilo 68 odsto izdavača) i nejtiv oglašavanje (za koje se opredelilo 64 odsto izdavača). Zanimljiv je podatak onlajn prenosi događaja uživo postaju važan deo strategije prihodovanja.

Smanjeno je oslanjanje na podršku čitalaca i donacije, te se na njega oslanja samo 18 odsto izdavača.

Iako veštačka inteligencija donosi ozbiljne poremećaje u distribuciji i saobraćaju ka medijskim sajtovima, deo izdavača u njoj vidi i potencijalni novi izvor prihoda, pre svega kroz licenciranje sadržaja i modele podele prihoda sa AI četbotovima. Međutim, očekivanja su izrazito neujednačena i zavise od veličine, tržišne pozicije i tipa medija.

„Oko petine (20%) izdavača – uglavnom iz 'premium' medijskih kuća – očekuje da će budući prihodi biti značajni, dok polovina (49%) smatra da će doprinos biti manji. Još jedna petina (20%), uglavnom lokalni izdavači, javni servisi ili mediji iz manjih zemalja, ne očekuje nikakav prihod od AI ugovora“.

AI se sve češće koristi u novinarskom radu, naročito za prikupljanje informacija (analizu podataka, praćenje izvora, transkripciju), kao i za brži razvoj digitalnih proizvoda i alata, ali još uvek manje kao zamena za novinare, a više kao podrška njihovom radu.

Više od polovine čelnih ljudi različitih svetskih medija navodi da AI nije ukinula nijedno radno mesto

Dve trećine ispitanika navelo je da uvođenje veštačke inteligencije nije dovelo do smanjenja broja zaposlenih, odnosno AI nije zamenila nijednog zaposlenog.

Oko 16 odsto čelnih ljudi u medijima navelo je da su njihove medijske kuće blago smanjile broj zaposlenih, dok je oko 9 odsto ispitanika navelo da je razvoj AI iziskivao nove zaposlene koji će raditi kao konsultanti za primenu veštačke inteligencije ili na sličnim pozicijama.

Medijske kuće koriste veštačku inteligenciju prevashodno za tehničke i organizacione poslove, ali AI alati se u velikoj meri primenjuju i za analizu podataka, praćenje izvora i automatsku transkripciju. Ove primene ukazuju na to da se i dalje u većoj meri primenjuju alati koji ne generišu novi sadržaj od generativnih modela.

Uprkos tome, mnogi izdavači su naveli da će sadržaj niskog kvaliteta sve više rasti zbog sve većeg oslanjanja na AI. Ovakav sadržaj širiće se društvenim mrežama, koje neće biti u stanju da razlikuju AI generisan sadržaj od onog koji nije sintetički.

Knjige se mogu preuzeti u Sekretarijatu UNS-a, Resavska 28/1, Beograd, svakog radnog dana od 8 do 16 sati.

Izdavačka kuća „Vukotić Media“ donirala je sledeće knjige:

-          „Dara iz Jasenovca“ – Nataša Drakulić

-          „Biznis klasa“ – Miša Brkić

-          „Bolji život“ – Nikola Savić

-          „Crničani“ – dr Miodrag Stojković

-          „Krv je voda“ – Igor Marojević

-          „Sva lica opozicije“ – Zoran Stojiljković

-          „Jesmo li prevareni“ – Aleksandar Tijanić

-          „Olovne reči“ – Manjo Vukotić

-          „Lajkovačka pruga“ – Radovan Beli Marković

-          „Lična dokumenta“ – Ljubivoje Tadić

-          „Krcun“ – Bojan Dimitrijević

-          „Nas dva brata“ –  Vule Žurić

-          „Hulim i potpisujem“ – Radmila Lazić

-          „Komšije“ – grupa autora

-          „Biznis klasa“ – Miša Brkić

Presudom, Vrhovni sud ukazuje da oslobađajuća presuda Apelacionog suda u Beogradu delove obrazloženja zasniva na pogrešnoj interpretaciji sadržine zapisnika o iskazima svedoka i samih iskaza, i to iskaza svedoka Milorada Ulemeka Legije, Aleksandra i Miloša Simovića, te Dejana Milenkovića i Miladina Suvajdžića.

Apelacioni sud je utvrdio da Legija nije ostao pri iskazu koji je dao 8.1.2014. godine pred Tužilaštvom za organizovani kriminal (TOK), odnosno da iskaz nije potvrdio na glavnom pretresu pred prvostepenim i drugostepenim sudom, kao i da okrivljeni, branioci i sud nisu bili u mogućnosti da ga direktno pitaju u vezi sa činjenicama o kojima se pred tužilaštvom izjašnjavao.

Međutim, sadržina zapisnika i transkripta sa suđenja, govore drugačije, navodi Vrhovni sud.

„Legija je na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom održanom dana 26.9.2016. godine izjavio da nema ništa posebno da kaže osim onoga što je već izjavio i da nema šta da doda, nakon čega su mu učesnici u postupku postavljali pitanja. Isto važi i za glavni pretres pred drugostepenim sudom koji je održan dana 8.3.2023. godine, kada je izjavio da nema šta da doda ni da oduzme od onoga što je rekao na prošlom svedočenju i da sve što je rekao stoji u zapisniku i on stoji iza toga“, piše u obrazloženjenju odluke Vrhovnog suda.

Apelacioni sud pogrešno je interpretirao sadržinu zapisnika, navodi Vrhovni sud, iz čega je izveo dalje pogrešan zaključak u pogledu Legijinog iskaza i u pogledu toga da li su učesnici u postupku mogli da mu direktno postavljaju pitanja. Ono što je, ističe se dalje, Apelacioni sud utvrdio da piše u zapisnicima i ono što u zapisnicima zaista piše je različito.

Istu povredu je Apelacioni sud učinio i u pogledu ocene iskaza svedoka Miloša i Aleksandra Simovića.

„Utvrdio je da oni nisu ostali pri iskazu koji su tužilaštvu dali 10.1.2014. godine iako su na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom dana 27.9.2016. godine izjavili da ostaju pri izjavi i da neće ništa dodavati ni oduzimati (Miloš Simović) odnosno da ne može da se izjasni da li ostaje pri iskazu (Aleksandar Simović)“, navodi se u presudi.

Apelacioni sud istu grešku, navodi Vrhovni sud, pravi i prilikom ocene iskaza svedoka Miladina Suvajića i Dejana Milenkovića Bagzija, „kada zaključuje da su se oni izjašnjavali o informacijama koje su od nekog čuli i da to mogu biti samo određene indicije vezano za predmet postupka, kao i da iskazi sadrže različite informacije“.

Vrhovni sud nalazi da su se ovi svedoci detaljno izjašnjavali kako o činjenicama koje su im lično poznate, tako i o tome kako su i od koga dobili određene informacije, a što je sve sadržano u zapisnicima.

Vrhovni sud dalje navodi da je obrazloženje presude Apelacionog suda o izveštaju o presnimavanju, forenzičkoj analizi i pregledu pohranjenih podataka o ostvarenom telefonskom saobraćaju od 12.2.2012. godine kontradiktorno, nejasno i da uopšte ne može da se utvrdi šta je bilo uopšte predmet analize Apelacionog suda. 

„Obrazloženje je toliko protivrečno, jer sud prvo navodi da je odbijen predlog odbrane da se predmetni izveštaj izuzme kao nezakonit. Potom sud konstatuje da prihvata stav iz ranijeg rešenja Apelacionog suda, Posebnog odeljenja od 29.6.2018. godine da je reč o zakonitom dokazu jer ‘u spisu postoje dokazi o svakoj preduzetoj procesnoj radnji vezano za 40 DLT traka..’ da bi potom zaključio da se ovaj dokaz ne može prihvatiti kao pouzdan i verodostojan jer nije urađeno veštačenje u skladu sa zakonom“.

Vrhovni sud ukazuje da je u toj situaciji upravo drugostepeni sud mogao da naredi ponovno veštačenje i otkloni nedostatke u nalazu i mišljenju.

Vrhovni sud ukazuje i da Apelacioni sud nije interpretirao, niti analizirao međusobnu komunikaciju Kuraka, Romića i Radonjića u periodu od 9.4.1999. godine do 12.9.1999. godine a ipak je našao da nije verodostojna i da je nepouzdana.

Konstantinović: Presuda značajna jer ukazuje na ozbiljne propuste drugostepenog suda  

Presuda Vrhovnog suda, kako ocenjuje advokat Udruženja novinara Srbije (UNS) Gordana Konstantinović, ne znači ništa kada je reč o pravdi za Ćuruviju.

„Ova presuda Vrhovnog suda ne može uticati na pravnosnažnu oslobađajuću presudu funkcionerima Službe državne bezbedonsti, niti doneti pravdu ubijenom Ćuruviji i njegovoj porodici jer je reč o odluci koja je bez ikakvog praktičnog efekta“, kaže ona.

Međutim, dodaje, značaj ove presude Vrhovnog suda, vidi u tome što ukazuje na ozbiljne propuste drugostepenog suda. 

Ukupan iznos sredstava opredeljen za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u Žagubici je osam miliona dinara. Najniži iznos koji se može dodeliti po projektu je 20.000, a najviši 6.400.000 dinara.

Žagubica je, inače, prvobitno objavila da je rok za prijavu članova komisije za ocenu projekata 12. januar, ali je ovaj rok naknadno produžen za još sedam dana.

Podsetimo, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija (MIT) još nije objavilo preliminarnu rang listu kandidata sa bodovnom listom, koji su se prijavili za članove komisija.

Nakon što je objavi, MIT mora da odredi rok za žalbe, posle čega se objavljuje konačna rang lista.

S obzirom na to da je do 19. januara, kada je rok za predlaganje članova komisije u Žagubici, ostalo još sedam dana, postavlja se pitanje kako će ova opština formirati komisiju i sprovesti konkurs ukoliko MIT do tada ne objavi konačne rang liste kandidata.  

UNS onlajn u decembru 2025. godine imao je oko 63.306 posetilaca više nego u istom mesecu prošle godine i skoro duplo više nego mesec ranije, u novembru, kada je sajt posećen 42.597 puta.

Poseta sajtu UNS onlajn od 2015. godine konstatno je rasla. Ipak, od početka 2025. godine Gugl analitika beleži značajan porast u posetilaca što pokazuje da čitaoci imaju poverenje i veruju sajtu UNS-a.  

Prethodna najveća zabeležena poseta bila je u junu prošle godine kada je sajt posećen 49.259 puta.

Kao i svakog meseca, i u decembru 2025. godine na sajtu UNS-a objavljivane su najvažnije medijske informacije iz Srbije i sveta, tekstovi o radnim pravima novinara, odnosno problemima sa kojima se susreću koleginice i kolege, otkazima i disciplinskim postupcima protiv njih, napadima na novinare i medijske radnike, informacije i analize o medijskim konkursima i projektnom sufinansiranju, zaštiti autorskih prava, ali i retrospektiva medijske godine za nama...

O najvažnijim medijskim informacijama na sajtu UNS obaveštava svoje članove slanjem e-biltena na više od 7000 adresa tri puta nedeljno, kao i postavljanjem vesti na naloge UNS-a na društvenim mrežama Fejsbuk, X i Instagram.

Redakcija se zahvaljuje na poverenju.

Dragoslava Peskarević je rođena 21. marta 1936. godine u Beogradu. Završila je gimnaziju i apsolvirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Katedri za englesku književnost.

Zaposlila se 1961. godine u redakciji nedeljnika „Beogradska nedelja“ u kom je paralelno radila poslove sekretara redakcije i novinara. U „Novosti iz Jugoslavije“, list za jugoslovenske radnike na privremenom radu u inostranstvu, prešla je 1966. godine. Tamo je uz poslove sekretara redakcije pripremala redovne rubrike „Odgovori čitaocima“, pisala o životu jugoslovenskih radnika, pogotovo u SR Nemačkoj.

U „Dugu“ dolazi 1972. godine. Preporučujući je za članstvo u Udruženje novinanara Srbije, šest godina od njenog dolaska u ovaj časopis, glavni i odgovorni urednik „Duge“ Velimir Vesović napisao je: „Drugarica Dragana Peskarević došla je u `Dugu` i zaposlila se kao sekretar jedne redakcije u kojoj su svi radili sve. Bilo je to vreme pokretanja nove serije `Duge` i izuzetnih redakcijskih napora“, dodavši da je iz broja u broj osim što je organizovala posao, prisustvovala redakcijskim sastancima, obezbeđivala autore, dogovarala se sa njima i sama pisala „informacije, portrete i razgovore“.

Dok je radila u „Dugi“ paralelno je kao novinarka sarađivala sa „Praktičnom ženom“ i listom „Film“.

Peskarević počinje isključivo da se bavi novinarstvom 1978. godine kada prelazi u „Praktičnu ženu“. Tu posle posvećenog novinarskog rada postaje urednica modne rubrike.

Posebno je bila ponosna na tekstove i naslovne strane „Praktične žene“ kojima su predstavljani domaći modni kreatori, odeća i pojedinci iz srpske i jugoslovenske modne industrije.

Po odlasku u penziju redovno je sarađivala sa listom „VIVA“, od 2000. do 2006. godine.

Peskarević je skoro pola veka bila član UNS-a i značajno je svojim radom doprinela razvoju ove najstarije srpske novinarske organizacije.

Od 2000. godine priključila se Klubu novinara veterana, a njegov predsednik postala je 2011. Inicirala je i sprovela brojne aktivnosti. Dobitnica je Zlatne povelje UNS-a, za dugogodišnji rad i doprinos razvoju novinarstva, koja joj je uručena 2022. godine.

Dragoslava Peskarević govorila je engleski i italijanski jezik.

Biće upamćena po eleganciji, pojavi koja je na prvi pogled sagovorniku davala do znanja da se radi o osobi istančanog modnog ukusa, kao i njenoj blagosti, strpljenju i pravičnosti.

Iza Dragoslave Peskarević, ostali su sin i ćerka, Dragan i Ivana, unuci Teodora i Ivan, i praunike Darija i Sofija. 

U knjizi, "Trideset i tri puta kako postati novinar“ Branimira Kovača, na to pitanje Miloš Lazić je odgovorio kratko i jasno:

"Lako mi je odgovoriti na pitanje: Kako sam postao novinar? Jednostavno, rodio sam se i odrastao kao takav. Ceo život i sve škole koje sam učio (makar i na kratko) bili su samo usputni događaji do ovoga danas i ovoga što jesam. Tek kada se zaposliš i uđeš u ogromnu zgradu ,Politike', dokučiš da niko nikad ne postaje novinar, već se takav čovek jednostavno rađa i živi tako kako živi. Novinarski. Drugačije.“

Pisao je od rane mladosti. Najpre u ,"Studentu“ i ,"Omladinskim novinama“, pa ,"Reporteru“, oprobao se i na Beogradskom programu Televizije Beograd, a potom, postao je novinar ,"Blica“, "Ilustrovane Politike“ (najduže) i, na kraju, lista "Politika“ u kojoj je pisao do poslednjeg daha.

Nije morao da se potpisuje da bi se znalo ko je napisao tekst. Stil mu je bio jedinstven, prepoznatljiv, kao i izbor tema.

Pisao je o takozvanim običnim ljudima, u kojima je otkrivao nepoznanice, podvižništvo, dobrotu, hrabrost, umeće življenja, lepotu… ali i o selima i varošicama Srbije, u zabitima otkrivao dragulje. Po Srbiji, i kojekude po belom svetu.

Otišao je "poslednji Mohikanac“ slavnog doba pisaca reportaža, zvezdanih reporterskih imena. Gutao je život, kao vazduh, kao vodu, kao da mu je svaki dan poslednji. Primerice, jednom smo slučajno, po različitim poslovima pristigli u Niš i susreli se u hotelu "Park“, na legalu. Skoro da smo dočekali zoru, jer razgovor je bio prilično tečan. Probudio sam se, jedva, oko devet i na doručku zatekao Lazića zagnjurenog u blokove s belešakama. Nešto je zapisivao, nešto precrgtavao.

Ispostavilo se da je do tog vremena već obavio posete i razgovore za tri teksta, a jedan i izdiktirao stenografima. Tog jutra pretekao je i Šabana Bajramovića koji je sa neke svirke došao kući nekoliko minuta kasnije od novinara koji ga je tražio.

Miloš Lazić je novinar starog kova, klasik. Strogo se držao novinarskih, etičkih pravila. Senzacionalizam ga nikada nije povukao. Pazio je da u tekstu nikoga ne povredi, svaki iole sumnjiv podatak bio je više puta proveren.

Posebno je vodio računa o jeziku.

Jednom je jedna lektorka u jednoj izdavačkoj kući, posle čitanja njegovog rukopisa, uredniku rekla: Ovaj piše arhaično. To je zato, prokomentarisao je Lazić tom uredniku, što pišem srpski. Srpski je postao zastareo. Sada se piše anglosrpski. Nije piletina, nego čiketina. Nije gotovina, nego keš. To je nobl.

Bezbroj je primera koliko je pomagao ljudima, ne samo pišući o njihovim nevoljama. Davao je sve što se moglo dati. Ko nije imao gde da spava, imao je mesto u njegovoj garsonjerici na Čuburi, gde se spavalo,osim popreko na jedinom krevetu, i na udobnom tepihu. Jednom se tamo negde kod Bogoslovije pored njega zaustavio razdrnadani ,,jugo“ i čovek, sudeći po govoru Ličanin, izbeglica, upitao Lazića za neku zametnu ulicu na Karaburmi. Miloš je pokušao da mu objasni, ali bezuspešno. Zato je uskočio na suvozačko mesto i oštro reko: Vozi! – pokazujući rukom pravac kao vojskobođa. Posle se vratio autobusom.

Bio je nerazdvojan sa Željkom Sinobadom, fotoreporterom "Ilustrovane“. Na svaki, ama na svaki zadatak išli su zajedno. Onda se Željko razboleo. Teško se razboleo. Miloš ga je posećivao skoro svakodnevno, donosio mu ovo i ono, pričali su telefonom. Tako je jednom prilikom Željko poželeo da jede lučane paprike.

A bio je juni. Snašao se Miloš Lazić  za papriku, ispekao je na ringli, oljuštio... ma majstor je bio i za kulinarstvo (objavio je dve kuvarske knjige) ali ovde, naravno, nije reč o veštinama.

Reč je o duši čoveka koji se upravo preselio u naša sećanja. Više ga nećemo sresti u ,,Politikonom“ liftu, u kafanici "Herceg-Novi“, ili nekoj drugoj, ni slučajno u Nišu...

Iza Miloša Lazića ostali su supruga Jasna, kćerke Milica i Marija i sin Dušan. Ispraćaj za kremacija biće u sredu 14. januara u 11 časova na Novom groblju u Beogradu.