Za preuzimanje PRESS prsluka i šlemova potrebno je pokazati legitimaciju UNS-a ili legitimaciju medija za koji novinar radi ili izveštava, kao i ličnu kartu.

Zaštitni šlemovi se izdaju na revers i potrebno ih je vratiti u roku od 10 dana od preuzimanja.

Novinar/novinarka može preuzeti po jedan PRESS prsluk i šlem.

UNS je za novinare obezbedio osveženje i WI-FI, a uz to, članovi UNS-a moći će da predahnu, kao i da izmire članarinu i overe novinarsku legitimaciju.

Novinarima će biti dostupni advokati UNS-a.

Brojevi telefona UNS-ovih advokata i novinara koji će dežurati:

Predsednik UNS-ovog ogranka u Vojvodini Predrag Rava - 0631661800

Advokat Gordana Konstantinović – 0649410489

Advokat Nenad Krajnović – 0638760082

Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović - 063315246

Novinarka UNS-a Jelena Marković - 0640623865 (Viber)

UNS poziva policiju, građane i redare da vode računa o bezbednosti novinara i omoguće im da neometano obavljaju svoj posao.

Rakočević je bio inicijator da Arhiv Kosova i Metohije i Dom kulture u Gračanici sačine ovaj zbornik u kojem je objavljeno 25 naučnih radova „o stradanju našeg naroda u širem i užem smislu“ tokom tri dana Martovskog pogroma od 17. do 19. marta 2004. godine.

Kako je rekao Rakočević, na Sajmu knjiga u Beogradu, čitaoci zbornika mogu da saznaju da su za vreme Martovskog pogroma stradale crkve, freske, arhitektura, manastiri, urbane sredine, gradska naselja, biblioteke, zdravstvo, školstvo, ali i da su gradovi „u potpunosti iseljeni i opustošeni“.

„Pogrom je najveći mirnodopski zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata jer je u Evropi više od 50 hiljada ljudi odlučilo da poništi jednu civilizaciju u punom kapacitetu“, naglasio je Rakočević.

Dodao je da je važno da se piše o ovoj temi „jer kada civilizacija strada - ona traži mnoge oči, uglove i duhove da to objasne.

Istoričar Nemanja Dimitrijević je rekao su u zborniku objavljeni istorijski, politikološki, radovi za istoriju umetnosti i radovi iz istorije kulture sećanja.

„Teško je pisati o Kosovu zato što svako od nas ima neko svoje Kosovo. Kosovo nije samo geografski pojam, to je zavičaj. Svako od nas ima neki svoj zavičaj koji brani.  Mi smo pokušali da pišemo o tom zavičaju“, rekao je Dimitrijević.

Dodao je da je u zborniku predstavljeno stradanje našeg naroda u gnjilanskom kraju, Prištini, Prizrenu, Peći, Štrpcu.

„Martovski pogrom je očistio gradove od Srba. Taj pogrom je napao ono što je najosetljivije za Srbe, a to je kulturna baština - crkve i manastire. Ti dani su bili dani straha, dani u kome je manastirska porta bila puna naroda“, zaključio je Dimitrijević.

Kako je rekao, u zborniku se nalazi više stotina fotografija Živojina Rakočevića i Radio Kim-a.

Istoričar i recenzent knjige Milan Gulić je ukazao da je o ovakvim temama važno govoriti, ali i da nam ovaj zbornik pomaže da objasnimo sebi šta nam se dogodilo.

„Ovaj zbornik smestio je u kontekst šta se dogodilo u martu 2004. godine i pokazao da je to samo jedna od etapa u pokušaju da se svi srpski tragovi na Kosovu i Metohiji u potpunosti očiste“, rekao je Gulić.

Zaključio je da je zbornik „dobar primer i putokaz“.

„Nisam siguran da mi sa našim zbornicima i našim radovima možemo da utičemo na mišljenje druge strane. Nisam siguran ni koliko druga strana može da utiče na nas, ali postoje generacije koje dolaze i o tome neće ništa znati. Mi moramo da im ponudimo priču i našu istinu o tome“, istakao je on.

Dodao je da postoje ljudi koji ne žive u našem podneblju, a interesuje ih da znaju šta se dogodilo.

„Jedna od najtragičnijih stvari koju nam je zbornik pokazao jeste da je u Martovskom pogromu nestala urbana zajednica Srba na Kosovu i Metohiji sa izuzetkom Kosovske Mitrovice“, dodao je Gulić.

Šlemove i prsluke koleginice i kolege mogu preuzeti u prostorijama UNS-a u Beogradu (Resavska 28/I), u kancelariji DNV-UNS-a u Novom Sadu (Bulevar Mihajla Pupina 6/III), kao i u kancelariji u Gračanici (Ulica Cara Lazara) svakog radnog dana od 10 do 13 sati.

Za preuzimanje je potrebno pokazati legitimaciju UNS-a ili legitimaciju medija za koji novinar radi ili izveštava, kao i ličnu kartu.

Zaštitni šlemovi se izdaju na revers i potrebno ih je vratiti u roku od 10 dana od preuzimanja.

Koleginicama i kolegama iz drugih mesta, članovima UNS-a sa plaćenom članarinom za 2025. godinu, PRESS prsluci mogu se poslati poštom. Oni koji žele da im PRESS prsluci budu poslati poštom, potrebno je da se jave na mejl unsinfo@uns.org.rs i navedu ime i prezime, medij za koji rade ili sa kojim sarađuju, adresu i broj novinarske legitimacije.

Svaka kolega ili koleginica može preuzeti po jedan PRESS prsluk i po jedan šlem.

Za više informacija u vezi sa preuzimanjem PRESS šlemova i prsluka u Gračanci i Novom Sadu moguće je kontaktirati koleginice Jelenu Marković (br. tel: +381640623865) i Ljiljanu Remecki (+381603077227).

Medigrup je najveći privatni zdravstveni sistem u regionu usmeren na sveobuhvatnu brigu o zdravlju na više od 75 lokacija širom Srbije, a popust je dostupan na 64 lokacije.

Bojković je dodala da nagrada za novinarsku humanost za nju predstavlja čast, ali i odgovornost da je u daljem radu opravda i nastavi putem kojim je krenula.

Žiri: Priča koja je odraz empatije i čistog života 

Kako je navela predsednica žirija koji je odlučivao o nagradi Ana Marković, emisija govori o Miloradu Jurkoviću stolaru koji je postao humanista. 

“Kada je pre deset godina napravio prvu hranilicu za bebe, Milorad je odlučio da tu hranilicu putem društvenih mreža pokloni”, navela je ona.

Od tada do danas, istakla je Marković, napravio je preko 3000 tih stolica koje nikada nije naplatio.

“Tokom emisije saznajemo da izrađuje i poklanja nameštaj, ikone i svakodnevno prikuplja pomoć i lekove za najugroženije. Zbog toga je žiri odlučio da nagrada pripadne Biljani Bojković, novinarki  RTS-a u nadi da će ova nagrada biti podstrek kako njoj, tako i ostalim kolegama da se bave ovom tematikom”, zaključila je Marković.

Član žirija, novinar RTS-a u penziji Miloš Bato Milatović je rekao da je emisija puna topline, čistog života i ljudskosti.

“U emisiji ništa nije forsirano, sve je prirodno i spontano.  Taj stolar je ostavio amanet svom sinu da nastavi njegovim putem. To je ostavština za budućnost, da je takvih ljudi više bilo bi u svetu bolje. Zaista sam uživao u toj emisiji”, naveo je Milatović.

Od nagrade “Avalski toranj” do priznanja “Đoko Vještica”

Član Uprave UNS-a Petar Živković je na početku događaja ispričao kako je nastala ideja da se ustanovi nagrada i dobije ime Đoko Vještica.

Prvobitna ideja je, kako je naveo, bila da se nagrada zove „Avalski toranj“, ali su predstavnici UNS-a, shvativši koliko su novinari moćni u akcijama solidarnosti u UNS-u, odlučili da ona nosi ime novinara.

“Setili smo se da imamo kolegu od koga smo svi naučili i koji je veći i od Alalskog tornja. I onda je bilo lako, biće nagrada ‘Đoko Vještica’. Znamo za šta je nagrada ustanovljena i za koga”, rekao je on.

Živković je istakao da nagradu Đoko Vještica zaslužuju autori koji su krenuli putem kojim je Đoko Vještica išao i koji je utabao.

“Već godinama imamo zadovoljstvo da čitamo divne stvari, upoznajemo divne ljude, nove mlade autore koji se potrude da napišu nešto što će ulepšati ovu našu svakodnevnu atmosferu da ovaj grad, Srbiju, narod malo oplemene na svoj način”, istakao je Živković.

Dodeli nagrade prisustvovala je i ćerka Đoka Vještice.

Emisija prikazuje i kako je Mile svom sinu ostavio u amanet da nastavi njegovim stopama.

„Pričom o stolaru Miletu, Biljana Bojković je prikazala čoveka za koga humanost nema granice. Ovom prilikom želimo da podstaknemo koleginicu Bojković da nastavi da se bavi ovom tematikom i bude podstrek i ostalim kolegama, kao što je to svojevremeno radio i sam Đoko Vještica“, navedeno je u obrazloženju žirija.

Članovi žirija koji su odlučivali o nagradi su Ana Marković (prošlogodišnja dobitnica nagrade i predsednica žirija), Miljan Baćović (donator) i novinari Miloš Bato Milatović, Petar Živković i Mateja Agatonović.

Ovom nagradom UNS tradicionalno nagrađuje autore novinarskih tekstova i priloga koji pokreću humane akcije, podstiču solidarnost i zajedništvo i kritički ukazuju na socijalno neodgovorno ponašanje u društvu.

Trend rasta zabeležen je u svakoj kategoriji, a posebno je alarmantan broj fizičkih napada na novinare, jer se, prema UNS-ovoj bazi, u proteklih godinu dana desilo čak 56 fizičkih napada, što je sedam puta više nego lane. Ovaj broj fizičkih napada ubedljivo je najveći u poslednjih pet godina.

Dok su u periodu između 1. novembra prošle i pretprošle godine evidentirana dva privođenja novinara, od pada nadstrešnice do danas zabeleženo je četiri puta više ovakvih slučajeva.

Zabrinjavajuće je i da se pripadnici policije, koji bi trebalo da zaštite novinare, sumnjiče za više od osmine ukupnog broja ugrožavanja novinara u ovom periodu.

U periodu između dva prva novembra značajno je povećan i broj pretnji, pa su u UNS-ovoj bazi upisane 43 pretnje naspram 29 u istom periodu lane.

Zabeležen je i veći broj pritisaka i uvreda - 34 u odnosu na 30 lane, kao i slučajeva onemogućavanja rada i diskriminacije novinara - 33 u odnosu na 27 lane.

Novinari koji su se usprotivili uređivačkoj politici ili su pak delili proteste na privatnim profilima na društvenim mrežama dobili su otkaz, a u UNS-ovoj bazi evidentirano je 27 ovakvih slučajeva. U bazi su zabeležena i tri slučaja cenzure.

Zabeleženo je i sedam napada na imovinu više nego prošle godine (osam u odnosu na jedan prošlogodišnji), kao i po jedan slučaj hakovanja i pokušaja prisluškivanja više nego lane (po dva slučaja ukupno). Evidntirano je i pet slučajeva doxing-a, odnosno javnog deljenja ličnih podataka, kao i četiri direktna zastrašivanja novinara.

Dostaviti: Predsednici Narodne skupštine Ana Brnabić

Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine 

Predmet: Zahtev za objavljivanje tačnog rezultata glasanja na osnovu glasova tri legitimna ovlašćena

predlagača u kategoriji nacionalnih saveta nacionalnih manjina

Datum: 22. 10. 2025. 

Poštovana gospođo Brnabić,

Organizacije predlagači izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog grubog kršenja Zakona o elektronskim medijima u procesu izbora članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koje je nastupilo 21. oktobra 2025. godine odlukama i radom Stručne službe Narodne skupštine.

Uprkos izveštaju Odbora za kulturu i informisanje objavljenom 14. oktobra 2025. godine, u kojem je utvrđena lista ovlašćenih predlagača i kandidata/kandidatkinja, Stručna služba je omogućila prisustvo i glasanje predstavnika/predstavnica devet nacionalnih saveta koji nemaju utvrđen status ovlašćenih predlagača. Time je došlo do direktnog kršenja člana 13. Zakona o elektronskim medijima, koji propisuje da pravo glasa imaju isključivo ovlašćeni predlagači koji su učestvovali u procesu nominovanja kandidata/kandidatkinja.

Prema pozivu na usaglašavanje, koji je Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine uputio nacionalnim savetima, jasno je navedeno da se na sastanak usaglašavanja pošalje po jedan predstavnik/predstavnica za tri ovlašćena predlagača — Bošnjačko nacionalno vijeće, Albanski nacionalni savet i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine. Uprkos tome, na sastanku se pojavilo još devet predstavnika nacionalnih saveta i ukupno glasalo dvanaest lica, čime je direktno narušen integritet i zakonitost postupka.

Na osnovu važećih zakonskih procedura i izveštaja Odbora, legitimni glasovi pripadaju isključivo trima nacionalnim savetima koji su predložili svoje kandidate/kandidatkinje, kako je i navedeno u izveštaju Odbora za kulturu i informisanje. 

Stoga zahtevamo:

1. Da se da utvrdi koji su punovažni glasački listići na osnovu potpisa na glasačkim listićima koji su zahtevani prilikom glasanja;
2. Da se naloži poništavanje svih ostalih, nevažećih listića u kategoriji nacionalnih saveta nacionalnih manjina;
3. Da se u zapisniku sa glasanja objave rezultati glasanja na osnovu glasova tri legitimna ovlašćena predlagača — Bošnjačkog nacionalnog vijeća, Albanskog nacionalnog saveta i Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine;

Zahtevamo od Odbora za kulturu i informisanje i Narodne skupštine Republike Srbije da u najkraćem roku ispravi ovu ozbiljnu povredu u procesu izbora Saveta REM-a. Napominjemo da je odluka o povratku u proces i kandidata/kandidatkinja i predlagača doneta na osnovu Izveštaja o utvrđenoj listi organizacija koje zajedno čine jedinstvenog ovlašćenog predlagača kao i listi kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije od 14. oktobra 2025. godine, a na osnovu pretpostavke da stručna služba Narodne skupštine Republike Srbije ima zakonsku obavezu da zaključke tog izveštaja sprovede u daljem postupku.

S poštovanjem,

Organizacije predlagači u različitim kategorijama ovlašćenih predlagača:

Nagrada je ustanovljena je na Skupštini UNS-a, 21. decembra 2024. godine, u spomen na doprinos kolege Doderovića novinarstvu.

Biće dodeljivana svake druge godine u Nišu.

Na konkurs se mogu prijaviti svi novinari, bez obzira da li su članovi UNS-a, osim članova Uprave i drugih organa Skupštine UNS-a.

Na konkursu se dodeljuje jedna nagrada.

Predloge za nagradu treba poslati putem formulara koji se nalazi na LINKU, do subote, 25. oktobra 2025. godine u 23.59č.

Ko je bio Milorad Doderović?

Milorad Doderović rođen je 1953. godine u selu Marovac, opština Medveđa.

Novinarstvom se profesionalno bavio od 1978. godine. Više od četiri decenije posvetio je ovom pozivu, naročito razvoju novinarstva u Nišu.

U junu 1989. godine bio je urednik niškog omladinskog nedeljnika Grafit, kada je zbog njegovog intervjua sa Momom Kaporom, 101. broj ovog nedeljnika zabranjen.

Njegove autorske emisije emitovane su na televizijama NTV i Zona plus, a bio je i saradnik emisije Hronika regiona RTS-a.

Dvanaest godina u niškim Narodnim novinama bio je politički komentator, urednik i izveštač iz saveznog i republičkog parlamenta.

Od 2001. do 2009. godine bio je šef dopisništva „Glasa javnosti" i Kurira iz Niša. Jedan je od osnivača Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF) u Nišu.

Od 1994. godine bio je stalni dopisnik programa na srpskom jeziku australijskog državnog Es-Bi-Es radija.

Tokom novinarske karijere objavljivao je svoje tekstove u jugoslovenskim i srpskim novinama i časopisima.

Kao član Uprave i Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS) aktivno se zalagao za slobodu medija i bolji položaj novinara.

Svoj prvi roman „Hodžina kći" objavio je 2018. godine u izdanju Udruženja pisaca „Sedmica" iz Frankfurta i niške agencije Svici. Knjigu „Sedma sila bez krila" je objavio 2019. godine, u kojoj je prikazao mnogobrojna iskustva i anegdote iz bogate novinarske karijere.

Preminuo je 30. decembra 2020. godine u Nišu.

Udruženje novinara Srbije (UNS), Lokalna fondacija Niš i porodica Doderović pokrenuli su prošle godine akciju prikupljanja sredstava za oslikavanje murala doajenu novinarstva Miloradu Doderoviću, u Nišu, na zgradi u kojoj je živeo. Mural je otkriven juna 2024. godine.

Kolege su se na skupu prisetile njenog dugogodišnjeg rada u novinarstvu i književnosti i istakle značaj koji je Ćurguz imala u novinarskom i književnom svetu.

„Obišla je više država, a gde god da je bila - govorila je o jugoslovenskim književnicima i položaju žena u Jugoslaviji“, prisetila se njena dugogodišnja prijateljica i novinarka Slobodanka Vučković.

Kako je rekla, dok joj je muž obavljao dužnost generalnog konzula, najduže su bili u Pakistanu i Skandinavskim zemljama, gde je ona radila kao prevodilac švedskog jezika.

Danica Diković Ćurguz rođena je 10. novembra 1942. godine u Užicu.

Bila je spoljni saradnik Sarajevskog oslobođenja u kulturnoj rubrici. Pisala je putopise. 

Pisala je romane, eseje, putopise. Njen roman “Sećanje na strah” svojevremeno je bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu, dok je za knjigu eseja “Na litici” dobila Deretinu nagradu.

Diković Ćurguz je bila član UNS-a od 1975. godine.

Bila je i član Udruženja književnika Srbije.

Danica Diković Ćurguz preminula je 2.oktobra.

Publikacija obuhvata tri tematske celine - evropski regulatorni okvir, domaće zakonodavstvo i etičke smernice. Na taj način, publikacija pruža pregled ključnih normi i preporuka koje se odnose na rodnu ravnopravnost i medijsko izveštavanje.  

Kroz ovaj vodič, UNS i Savet Evrope žele da podstaknu mlade novinarke i novinare da prepoznaju i primene rodno-odgovorni pristup u svakodnevnom radu, oslanjajući se na domaće i međunarodne standarde.

Bojković je nagradu dobila za emisiju „Od stolara do humaniste“ koja se emituje u okviru dokumentarnog serijala "Put pobednika", a u kojoj opisuje rad stolara Mileta koji pravi hranilice za bebe i poklanja ih, a dodatno pravi krevete i nameštaj za porodice u teškoj materijalnoj situaciji i prikuplja pomoć i lekove za najugroženije. 

Emisija opisuje i kako je Mile svom sinu ostavio u amanet da nastavi njegovim stopama.

„Pričom o stolaru Miletu, Biljana Bojković je prikazala čoveka za koga humanost nema granice. Ovom prilikom želimo da podstaknemo koleginicu Bojković da nastavi da se bavi ovom tematikom i bude podstrek i ostalim kolegama, kao što je to svojevremeno radio i sam Đoko Vještica“, naveo je žiri u obrazloženju za nagradu.

Članovi žirija koji su odlučivali o nagradi su Ana Marković (prošlogodišnja dobitnica nagrade i predsednica žirija), Miljan Baćović (donator) i novinari Miloš Bato Milatović, Petar Živković i Mateja Agatonović.

Nagrada će Biljani Bojković biti uručena u Pres centru UNS-a, u ponedeljak, 27. oktobra, u 11 sati.

Emisiju "Od stolara do humaniste" pogledajte u nastavku.

Skupština Republike Srbije će za člana Saveta REM-a glasanjem izabrati jednog od ova dva kandidata.

Mileva Malešić i Đorđe Vlajić izabrani su većinom glasova na sastanku ovlašćenih predlagača kome su prisustvovali predsednik UNS-a Živojin Rakočević, predsednik NUNS-a Željko Bodrožić i predsednica PROUNS-a Slađana Ostojić.

Na sastanku je izabrano dvoje od troje kandidata. Malešić i Vlajića predložili su UNS i NUNS, dok je Maju Mišković Marković predložio PROUNS.

Skupština će za članove Saveta REM-a izabrati i po jednog iz preostalih osam grupa kandidata.

Podsetimo, Savet Regulatornog tela za elektronske medije ne postoji duže od 11 meseci, odnosno od 4. novembra 2024. godine kada je, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, prethodnom sastavu Saveta prestao mandat.

Ko su Mileva Malešić i Đorđe Vlajić?

Mileva Malešić bila je dugo glavna i odgovorna urednica i direktorka Televizije Forum i portala Forum info, medija civilnog sektora u okviru Udruženja Forum žena Prijepolja. Završila je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Malešić je od 1979. do 2008. godine bila i novinarka, urednica i direktorka u lokalnom nedeljniku „Polimlje“ i Radio Polimlju. U svojoj višedecenijskoj karijeri, Malešić je bila dopisnica novinskih agencija Beta i Tanjug, dnevnih listova „Politika“, „Glas javnosti“, „Blic“, Radio Beograda.

U pet mandata bila je članica Upravnog odbora Lokal presa, a od 2014. do 2016. bila je predsednica Upravnog odbora ove organizacije.

Danas je članica Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije, kao i grupe Novinarke protiv nasilja.

Ćorće Vlajić završio je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. Vlajić je 47 godina novinar i urednik, pretežno u javnim servisima – RTS-u i Bi-Bi-Siju. Njegov profesionalni rad obeležili su oganizovanje proizvodnje televizijskog i radio programa, kao i rad na pripremi internih akata javnog servisa, medijskih zakona i Kodeksa novinara Srbije.

Vlajić je bio i urednik TV servisa Vesti u novinskoj agenciji Fonet, dopisnik BBC World Service-a iz Beograda, kao i glavni urednik Prvog programa Radio Beograda.

Prethodno je bio urednik i voditelj glavnih informativnih emisija („Dnevnik“, „Novosti dana“) i specijalizovanih informativnih programa („Argument više“, „Nedeljom u 10“).

Na konkurs mogu biti prijavljeni radovi objavljeni u štampanim, onlajn i elektronskim medijima u periodu od 26. oktobra 2024. godine do 19. oktobra 2025. godine.

Za nagradu „Đoko Vještica“ mogu konkurisati novinari iz Srbije i drugih zemalja, ukoliko su njihovi radovi doprineli humanim akcijama čiji se sadržaj odnosi na Srbiju.

Nagrada “Đoko Vještica” ustanovljena je 2011. godine.

Dosadašnji dobitnici su - Dragoljub Janojlić („Palanačke novine“) 2011, Silvija Slamnig („Kurir“) i Sadik Hamidović (net radio „Veselje“) 2012, Tamara Grujić (TV Prva) i Branko Stanković (RTS) 2013, Miroljub Dugalić („Politika“) 2014, Stevo Lapčević („Sremske novine“) 2015, Velimir Perović („Blic“) 2016, Ana Stamenković (RTS) i Danijela Davidov Kesar („Politika“) 2017, Stevo Lapčević („Sremske novine“) 2018, Jasna Đurović (TV Prva) 2019, Slobodan Vasić (Radio Bravo) 2020, Olivera Radić (Jedinstvo) za 2021. godinu, Milan Popović (RTS) za 2022. godinu, Jelena S. Spasić (Kurir) i Jelena Jorgačević Kisić (Vreme) za 2023. godinu, kao i Ana Marković (TV Prva) za 2024. godinu.

Đoko Vještica rođen je 9. maja 1939. godine u selu Otrić u opštini Gračac (Hrvatska). Novinarsku karijeru započeo je u listu „Borba“.  Novinari ovoga lista sa Vješticom su 1970. godine osnovali Radio Studio B.

Vještica je voleo svoj Beograd i najpoznatiji je po organizovanju humanitarnih akcija, ali i kao pokretač brojnih akcija za uređenje grada i zelenih površina.

UNS mu je 1976. godine dodelio nagradu „Svetozar Marković“, a 2005. godine Nagradu za životno delo.

Predloge za nagradu treba poslati putem formulara koji se nalazi na linku.

Kao razlog napuštanja Euronews Srbija, Milić navodi da ova televizija već duže vreme nije ono što je bila kada se zaposlio.

„Euronews Srbija više ne sledi ona načela na kojima smo nastali pre četiri i po godine. U međuvremenu su mnoge moje kolege napustile tu redakciju, dobijajući otkaze, ili sami shvatajući da tu ne treba da budu. Sa Euronews Srbija se nisam rastao u lošim odnosima, ali mislim da mi tamo više nije mesto“, dodao je Milić.

Do saradnje sa Fonetom je, kako je rekao, došlo kada su mu se iz ove novinske agencije javili ove jeseni sa idejom da vodi emisiju Kvaka 23, koju je za života radio Zoran Sekulić.

„To je za mene velika čast i treba ‘ući u Zoranove cipele’. Nadam se da ću moći to da uradim, a svakako se radujem novom poslu“, dodao je Milić.

U planu, kaže, ima i Jutjub projekat koji će obuhvatati primenu veštačke inteligencije (AI), kojom se bavio i u emisijama Euronews centar i Prompt nedelje.

Podsetimo, Milić je u okviru ovih emisija analizirao novosti u onlajn sferi, uz poseban osvrt na razvoj AI alata i izazove u njihovoj primeni.

Na listi kandidata koje su udruženja novinara predložila su Mileva Malešić i Đorđe Vlajić (koje su predložili i UNS i NUNS) i Maja Mišković Marković (koju je predložio PROUNS).

UNS, NUNS i PROUNS na sastanku će glasanjem utvrditi zajednički predlog dva od tri kandidata koji ulaze u skupštinsku proceduru.

Nakon toga, za članstvo u Savetu REM-a Skupština glasanjem bira jednog, kako iz ove, tako i iz preostalih osam grupa.

Kandidate u kategoriji novinarskih udruženja, po Zakonu o elektronskim medijima, predlažu udruženja novinara u Republici Srbiji, od kojih svako ima najmanje 300 članova sa plaćenom članarinom, a registrovana su najmanje tri godine pre raspisivanja javnog poziva.

Inače, Odbor za kulturu i informisanje je na jučerašnjoj sednici usvojio listu organizacija i kandidata za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) iz preostale dve kategorije - udruženja kompozitora, filmskih, scenskih i dramskih umetnika i kategorije udruženja za zaštitu dece i time utvrdio listu ovlašćenih predlagača i kandidata iz svih devet kategorija.

Podsetimo, Savet Regulatornog tela za elektronske medije ne postoji duže od 11 meseci, odnosno od 4. novembra 2024. godine kada je, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, prethodnom sastavu Saveta prestao mandat.

MR Čukarica će članovima UNS-a, sa prioritetom i po stručnim standardima, pružiti radiološku i ultrazvučnu dijagnostiku.

Nakon svake dijagnostike pacijentu će biti izdat lekarski izveštaj i snimak sa arhiviranjem podataka na CD-u, uz objašnjenje kliničkog lekara specijaliste.

Svakom pacijentu će biti objašnjeni medicinski protokoli, a ujedno će biti obavljena stručna priprema za radiološku dijagnostiku, očitavanje snimaka i daljeg stručnog upućivanja ukoliko je potrebno.

Više o MR Čukarica, pregledima, dijagnostici i cenama pogledajte na linku.

Ali, kako iznutra izgleda medijska scena Mađarske? Da li se novinari javno politički svrstavaju? Koji je odnos snaga za vlast „prijateljskih“ i „neprijateljskih“ medija? Postavljaju li novinari od vlasti naručena pitanja? Postoji li „rat“ medija? Ima li kampanja blaćenja novinara? Koja je snaga tabloida tamo, a kolika ovde?

Na ove teme Kohan je odmah prihvatio da razgovara, iako to novinari najčešće izbegavaju.

Sam će reći da ne mora da bira između rada u mediju u kom je i da umre od gladi.

Radi to što voli, a to je političko novinarstvo. O spoljnoj politici piše komentare, ima emisiju na Jutjub kanalu „Mandinera“, koji ulazi u najposećenijih deset, nekad i pet onlajn medija u Mađarskoj.

Natprosečno obrazovanje, to što govori ruski, nemački i engleski jezik i što je s novim tehnologijama odrastao, čine ga dobrim i samouverenim sagovornikom koji s lakoćom analizira medijsku scenu posle šest godina rada i 24 navršene godine.

Jedno od zapažanja je da u Mađarskoj tabloidni mediji nemaju to mesto koje imaju u Srbiji. Da takav model kod njih više ne funkcioniše.

„Rekao bih da su žuti i tabloidni mediji mnogo izraženiji u Srbiji“.

U Mađarskoj, kaže Kohan, postoje politički tabloidi, ali je njihova gledanost i čitanost drastično opala poslednjih godina.

Štaviše, listovi koji se bave takvom vrstom sadržaja suočili su se s padom publike i dovođenjem svog opstanka u pitanje.

„Politički tabloidi sa vrlo niskim novinarskim standardima više ne prolaze u Mađarskoj“.

Naš sagovornik smatra da to što u Srbiji tabloidi imaju prođu nije samo zbog namera vlasnika medija, već i zbog ukusa srpske publike.

Na pitanje da li na tabloidnost medijske scene utiče vlast i to šta ona želi da ima u medijima naš sagovornik odgovara da „ne možete naterati ljude da čitaju ono što ne žele da čitaju“.

Igra li neku ulogu novac koji ide tim medijima?

„Naravno, važno je koji mediji dobijaju finansije, ali ako su finansirani, a nisu čitani to onda nema smisla. I tada zapravo ne utiču na to kako ljudi u Srbiji razmišljaju“, odgovara Kohan.

Postoje razlike u načinu na koji srpska vlada oblikuje medijski prostor u poređenju s Mađarskom, kaže, i naravno, postoje kulturne razlike.

„Ali, zaista želim da naglasim da ne možete naterati ljude da čitaju ono što ne žele da čitaju“.

Svaka politička zajednica, koja želi da ima svoj medijski prostor i da on odražava njene ideje, ali i kritički sagledava sopstveni rad, smatra Kohan, mora da ima efikasne medije. To znači, dodaje, da ima medije koje ljudi smatraju pravim i veruje im.  

Tu je, reći će ovaj mladi novinar, nastala prekretnica u Mađarskoj, koja se još nije desila u Srbiji.

Ako se pogleda čitava medijska scena, naš sagovornik kaže da su u Mađarskoj provladine radio stanice u prednosti, da je kod televizija situacija pola-pola, dok je kod onlajn medija, koje smatra najvažnijim, vrlo mala prednost na strani opozicionih medija.

On kaže da postoji jedna velika opoziciona informativna televizija i jedna velika opoziciona komercijalna televizija, i preslikana situacija na provladinoj strani.

Konkretnije, s jedne strane je RTL Klub, komercijalni kanal u stranom vlasništvu koji je pro-opozicioni, a s druge TV2, kanal u mađarskom vlasništvu koji je provladin i uspeo je poslednjih godina da postane gledaniji od svog konkurenta.

Njihova publika je uporediva, pojašnjava Kohan, i večernje vesti su i dalje najvažniji izvor informacija za Mađare starije od 40 godina.

U dve relevantne informativne televizije, koje skoro da osim politike ništa drugo nemaju, značajno veću gledanost ima proopoziciona ATV televizija, nego provladina HirTV. Ali obe, kaže Kohan, imaju manju publiku od vodećeg komercijalnog dvojca.

Smatrao je upoređivanje broja novina koje postoje nebitnim, „jer mediji nisu važni zato što postoje, već zato što imaju publiku“.

Kohanov „Mandiner“, koji je konzervativne orjentacije, ima onlajn izdanje, Jutjub kanal i nedeljnik. Glavni proizvod je onlajn medij čija je poseta od 250.000 do 450.000 pojedinačnih čitalaca dnevno.

„To nas svrstava u nacionalnih deset, ponekad i pet. Najveći mediji u Mađarskoj dosežu od 800.000 do milion čitalaca u dobrom danu, a oko 600.000 u lošem. Sledeći nivo ispod nas ima između 150.000 i 200.000 posetilaca dnevno. Dakle, mislim da se relevantni mađarski mediji mogu svrstati u tri nivoa, a mi smo čvrsto na čelu drugog nivoa“.

Naš sagovornik kaže da u Mađarskoj trenutno postoji relativno uravnotežena i raznolika medijska scena koja je rezultat niza zdravih i nezdravih finansijskih i medijskih praksi.

Naravno, veoma politički paralelna.

Svakom čitaocu u zemlji je jasno, govori Kohan, da li čita opozicione ili provladine novine, i to je jednostavno tako.

„Mađari su prihvatili to kao životnu činjenicu. Ljudi više zaista ne veruju u koncept objektivnih medija. Razumeju da, ako žele da se približe stvarnosti, moraju čitati više različitih izvora“.

Na pitanje ko je kriv što mađarska javnost ne veruje u objektivno novinarstvo, Kohan odgovara da je zahvalan zbog tog jasnog odnosa i brutalne iskrenosti kojom Mađari pristupaju svojim medijima.

„Mislim da je to proizvod poslednjih petnaest godina. Pre toga, konzervativni mediji gotovo da nisu postojali“.

Objašnjava da su se konzervativni mediji pojavili paralelno sa vlašću Viktora Orbana i izazvali talas interesovanja jer su pokazali kako mediji mogu imati potpuno različite uglove gledanja i da se o istoj priči ili situaciji, u istoj zemlji, može izveštavati na sasvim drugačiji način.

„Ljudi su odjednom shvatili da ono što su dobijali 20 godina nakon pada komunizma, pa sve do Orbanovog dolaska na vlast, predstavlja samo jedan ugao. A da postoji i drugi pogled, konzervativni ugao, koji je veoma, veoma drugačiji“.

Danas su oba ta ugla mejnstrim u Mađarskoj, kaže Kohan.

„Svaki od njih ima veće poverenje kod svojih čitalaca. Jedni su bliži provladinoj, drugi opozicionoj zajednici. I generalno, mislim da ovakav način postojanja u medijima, gde je svima jasno da li su „za“ ili „protiv“ vlasti, koja je polarizujuća tu nema sumnje, čini medije iskrenijima i kredibilnijima nego u nekim drugim zemljama“.

Na pitanje da li javno kao novinar kaže da podržava vlast Viktora Orbana ili to samo po sebi proizilazi iz činjenice da radi u provladinom mediju Kohan odgovara da biti „provladin“ nije njegovo glavno obeležje.

„Naravno, označen sam kao provladin i identifikujem se sa tom političkom zajednicom, ali to je naprosto zato što radim gde radim. Ne vičem svaki dan `Živeo Orban`. To ne smatram svojom novinarskom ulogom“, govori Kohan.

Možete li da kritikuje vlast i koju slobodu imate u mediju koji se svrstava u provladine?

„Moja sloboda proizilazi iz činjenice da sam obrazovan, da imam znanje i da nisam egzistencijalno zavisan od jednog medija. Dakle, mogu da radim u ovom listu sve dok ono što ja pišem odgovara njima, a ono što oni traže odgovara meni. Upravo zbog toga, nemam nikakav strah da kritikujem vladu, iako generalno imam simpatije prema njoj“.

Kritikovao je, kaže, u više navrata i po raznim temama. Na primer: kursa mađarske forinte prema evru, vanrednog stanja koje već godinama šteti poslovanju, obrazovnom sistemu, i, kaže da je kritikovao oštrije nego mnoge njegove opozicione kolege.

„Ali sve to ne menja činjenicu da se u najvažnijim pitanjima mađarske i evropske politike: migracija, rata u Ukrajini, konkurentnosti evropske ekonomije, kineskih investicija u Mađarskoj, vrlo iskreno svrstavam uz vladu. Dakle, da, ja sam provladin, ali nisam slep za greške sopstvenog političkog tabora i ukazujem na njih“.

Na pitanje da li vlast na višim i nižim nivoima odgovara na pitanja medija koji nisu pod konrolom vlasti, zapravo, medija koji nisu provladini, Kohan odgovara da u Mađarskoj ne postoje mediji koje kontroliše vlast.

„Dobro je što ste napravili tu razliku, jer iskreno ne verujem da u Mađarskoj postoje mediji koje direktno kontroliše Orbanova vlada. Postoje mediji koji su povezani ili prijateljski orjentisani, ali snaga medija leži u tome da nije kontrolisan“.

Biti kontrolisan, dodaje, pokazuje vrlo ružno lice i uništava kredibilitet vrlo brzo.

Kohan kaže da postoji razlika u pristupačnosti političara prema „prijateljskim“ i „neprijateljskim“ novinarima, ali da ta razlika nije toliko velika da bi građani bili uskraćeni za odgovore svojih političara na teška pitanja.

„Nije veoma često, ali razumno redovno, vodeći mađarski političari na vlasti daju intervjue antivladinim medijima“, odgovara Kohan.

Objašnjava da postoji tradicija nedeljnih ili dvonedeljnih vladinih konferencija za štampu, koje traju dva do tri sata, gde ministar koji predsedava kabinetom premijera razgovara sa svim relevantnim novinarima.

To je razgovor koji ima slobodni tok i gde novinari imaju priliku da postave više pitanja i potpitanja, da se vraćaju na neke teme.

Pitanja na ovim konferencijama nisu, kaže Kohan, ni na koji način dogovorena ili novinarima dostavljena od strane visokih vladajućih zvaničnika.

Kohan je u UNS razgovoru koji smo objavili na našem Jutjub kanalu govorio o (ne)postojanju solidarnosti u mađarskoj novinarskoj zajednici, odgovorio na pitanja o tome da li ima kampanja protiv novinara, koja znanja i veštine imaju mladi novinari u Mađarskoj i kako bi od 1 do 10 ocenio medijske slobode u naše dve zemlje.

Pogledajte razgovor:

Podsetimo, novi izbor članova Saveta REM-a prekinut je početkom jula zbog neslaganja predstavnika civilnog sektora i Odbora za kulturu i informisanje u vezi sa tim koje organizacije iz ove dve kategorije (udruženja kompozitora, filmskih, scenskih i dramskih umetnika i kategorije udruženja za zaštitu dece) ispunjavaju zakonske uslove da budu ovlašćeni predlagači.

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) predstavila je 1. oktobra  izveštaj u kom odgovara na sva pitanja proistekla iz rasprave u Skupštini Srbije u vezi sa predlagačima i kandidatima iz ove dve kategorije.

Odbor za kulturu informisanje Nacrt izveštaja o kojem se danas glasalo sačinio je na osnovu tumačenja OEBS-a od 1. oktobra i dodatnih pojašnjenja koje je OEBS dostavio juče, a o tome koje organizacije su, po Zakonu o elektronskim medijima, ovlašćeni predlagači.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje održanoj početkom jula usaglašeni su kandidati za članove Saveta REM-a u preostalih sedam od devet kategorija.

Na osnovu izveštaja koji je danas usvojen, ovlašćeni predlagači u kategoriji kompozitora, filmskih, scenskih i dramskih umetnika su:

1. Udruženje muzičkih umetnika Srbije "UMUS";
2. "Udruženje scenskih umetnika, stručnjaka i saradnika u kulturi Srbije" USUS;
3. Udruženje "Jet Clock";
4. Udruženje muzičkih umetnika i izvođača Vojvodine "Vojvodina ton"
5. Udruženje stripskih umetnika Srbije
6. Udruženje dramskih pisaca Srbije,
7. DOKSRBIJA - Dokumentaristi Srbije,
8. "Asocijacija filmskih reditelja Srbije" AFRS,
9. Udruženje scenarista Srbije

10. Srpska asocijacija snimatelja

11. Udruženje dramskih umetnika Srbije UDUS;

12. Udruženje filmskih umetnika Srbije UFUS;

13. Udruženje filmskih glumaca Srbije UFGS;

14. Udruženje kompozitora Srbije;

15. Udruženje kompozitora Vojvodine;

16. Savez dramskih umetnika Vojvodine.

Iz kategorije udruženja za zaštitu dece, ovlašćeni predlagači su:

1. "Centar za socijalno preventivne aktivnosti - GRIG";
2. Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika nasilja nad ženama "ATINA";
3. Centar za integraciju mladih;
4. Grupa za decu i mlade "Indigo";
5. "Bečejsko udruženje mladih" BUM;
6. Centar za rad sa decom, mladima i porodicom "Vrdničak";
7. "Centar za prava deteta";
8. Prijatelji dece Srbije;
9. Udruženje građana Zlatiborski krug;

10. "Prijatelji dece grada Niša";

11. "Podrška porodici SIDRO";

12. Mreža organizacija za decu Srbije;

13. Prijatelji dece Beograda;

14. Udruženje građana " Kokoro" – Bor;

15. Udruženje za podršku deci i osobama sa invaliditetom i njihovim porodicama "REALNO";

16. Udruženje "IMAM IDEJU";

17. "Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S";

18. Udruženje centar za kreativni i održivi razvoj "MISTURAFINA";

19. NVO Svetionik;

20. Udruženje "GRUPA MAŠTA";

21. Udruženje RUŽICA;

22. Udruženje dečiji centar Zaječar;

23. Udruženje  "Okular";

24. Užički centar za prava deteta;

25. "ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima";

26. Udruženje Pomoć deci;

27. "Prijatelji dece opštine Surčin";

28. "Prijatelji dece opštine Zvezdara";

29. "Udruženje građana LIBERO";

30. Centar za kreativni razvoj-Knjaževac;

31. Prijatelji dece opštine Požarevac;

32. Somborski edukativni centar;

33. Kreativna pedagogija;

34. "Centar za proizvodnju znanja i veština";

35. Prijatelji dece opštine Inđija;

36. Nacionalna asocijacija roditelja i nastavnika Srbije;

37. Centar za obrazovne politike;

38. Ženski centar 21. vek

39. Udruženje Centar projektnih ideja

40. Centar za razvoj i društvenu integraciju Novi Sad;  

41. Centar za aktivizam Vranje;

42. Naša Surdulica za sve;

43. Romski kulturni prosvetni centar;

44. Udruženje Snaga porodice;

45. Srpsko-Romsko udruženje građana "Integrativni Global Centar";

46. Udruženje Roma Novi Bečej;

47. Beogradski centar za osobe sa invaliditetom;

48. Savez udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom;

49. Udruženje za pomoć osobama sa L.Down sindromom Niš;

50. Udruženje roditelja dece oštećenog sluha "URDOS";

51. Društvo za pomoć MNRL – Aleksinac;

52. Udruženje za pomoć MNRO Taša Delić;

53. Međuopštinska organizacija gluvih i nagluvih Kikinda;

54. Savez udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama Srbije;

55. Savez gluvih i nagluvih Vojvodine;

56. Udruženje za pomoć MNRO Ivanjica;

57. Udruženje Centar "Novi Svet"

58. Udruženje osoba sa invaliditetom Beograd;

59. Udruženje "Bezbedno dete";

60. Udruženje za pomoć osobama sa invaliditetom"Duga";

61. Udruženje Osoba sa mentalnim invaliditetom Niš;

62. Okružna organizacija saveza slepih Srbije Kragujevac;

63. Kraljevačko udruženje za pomoć osobama sa autizmom;

64. Centar za nestalu i zlostavljanu decu;

65. Udruženje Zajedno;

66. Udruženje "Čepom do osmeha";

67. Udruženje "Inicijativa 021";

68. Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama "Zagrljaj" Topola;

69. Društvo za pomoć Mentalno Nedovoljno Razvijenim Osobama Aleksandrovac.

Odbor je utvrdio listu predloženih kandidata koji ispunjavaju uslove za člana Saveta Regulatora a koje predlažu udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora u Republici Srbiji:

1.           Vladimir Đurić

2.           Predrag Kotur

3.           Željko Hubač

4.           Ivan Lalić

5.           Tea Dimitrijević

6.           Dragoljub Ilić

7.           Mladen Matičević

8.           Gorica Popović

9.           Ira Prodanov Krajišnik

10.        Predrag Momčilović

Odbor je na današnjoj sednici utvrdio i listu predloženih kandidata koji ispunjavaju uslove za člana Saveta Regulatora  a koja su predložila udruženja čiji su ciljevi zaštita dece:

1.           Dušan Aleksić

2.           Dubravka Valić Nedeljković

3.           Miloš Radunović

4.           Tanja Janković

Savet Regulatornog tela za elektronske medije ne postoji duže od 11 meseci, odnosno od 4. novembra 2024. godine kada je, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, prethodnom sastavu Saveta prestao mandat.

Kada Odbor utvrdi konačnu lista kandidata, za svaku kategoriju u kojoj ima više od dvoje predloženih, organizuju se sastanci predlagača. Oni treba da se usaglase o dva kandidata koji ulaze u skupštinsku proceduru.

Nakon toga, za članstvo u Savetu REM-a Skupština glasanjem bira po jednog iz svake od devet kategorija.

Za propusnice mogu da se prijave članovi UNS-a koji su izmirili članarinu za ovu godinu.

Prednost će imati koleginice i kolege koje UNS ranije nije akreditovao za Sajam.

Zainteresovani članovi koji žele da se akredituju za ovaj događaj treba da pošalju svoje podatke (ime, prezime, kontakt i ime redakcije sa kojom sarađuju) na mejl unsinfo1@uns.org.rs najkasnije do ponedeljka, 20. oktobra u 12 časova.

Za više detalja o ovogodišnjem Sajmu knjiga pod sloganom „Tvoja nova priča“ posetite sajamknjiga.rs.