„Prema ekonomskoj klasifikaciji konkursa za organizacije civilnog društva nisu predviđena sredstva za raspodelu, te proizilazi da Udruženje građana „Regionalni institut za politikološka istraživanja i javno mnjenje ABERDAR“ NEMA PRAVO UČEŠĆA NA KONKURSU“, pisalo je u imejlu koji je stigao redakciji „Glasa Pomoravlja“.

Udruženje novinara Srbije (UNS) protestovalo je zbog odluke Opštine da iz konkursa isključi medije čiji su osnivači organizacije civilnog društva i tražio da konkurs bude poništen.

UNS je u svom saopštenju istakao da je članom 22. Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM) propisano da učešće na konkursu imaju sva pravna lica i preduzetnici pod uslovom da su upisani u Registar medija ili Evidenciju proizvođača medijskih sadržaja.

Aleksandar Racić iz „Glasa Pomoravlja Info“ za UNS je danas rekao da je ranije pozvao Opštinu i da im je ukazao na to da nemaju pravo da ih isključe sa konkursa, jer udruženja građana - izdavači medija imaju pravo učešća.

„Najpre su kao problem naveli to što smo udruženje građana, a zatim to što nemamo zaposlenih. Rekao sam im da mi ništa od navedenog ne onemogućava da učestvujem na konkursu. Kako mi nisu dali mogućnost žalbe, rekao sam im da postoji verovatnoća da ću ih tužiti. Nakon toga sam se konsultovao i sa advokatima UNS-a. Nisam siguran da li je u pitanju bila namera da nas isključe ili neznanje“, naveo je on.

Kako je UNS-u rečeno iz Opštine Ćuprija, ovaj projekat je, nakon razgovora sa pravnicima iz ove Opštine i poredstavnicima Ministarstva informisanja i telekomunikacija, ipak odobren u JIS-u, odnosno vraćen u konkurenciju.

Pravilnik o sufinansiranju projekata predviđa da se većina članova komisije imenuje se na predlog novinarskih i medijskih udruženja. Kako je, navodi se u Zapisniku o žrebanju Opštine Bačka Topola, tri kandidata imalo isti broj poena, opština je „pristupila žrebanju“.

Predstavnica UNS-a Sandra Iršević, predstavnik Saveza udruženja „Asocijacija radio-televizija Srbije“ Vladan Stefanović i predstavnik Društva novinara Vojvodine Petar Njaradi imali su po 93 poena.

Kako se navodi u Zapisniku, nijedan od navedenih kandidata, iako pozvan, nije prisustvovao žrebanju u kancelariji Opštine, održanom 16. aprila.

Predsednica Komisije za sprovođenje Javnog konkursa Livia Mentuš, navodi se,  je za kandidate koji nisu prisustvovali žrebanju, pred pristunim članovima Komisije u prazne koverte stavila hartije sa imenima odsutnih kandidata.

„Sve koverte koje sadrže imena kandidata ubačene su u neprozirnu kutiju, koja je prethodno pokazana prisutnim članovima Komisije radi utvrđivanja da je prazna. Nakon ubacivanja svih koverti, kutija je zatvorena neprozirnim poklopcem. Predsednica Komisije za sprovođenje Javnog konkursa zatim je ručno promešala koverte u kutiji (tresući kutiju) pred prisutnima, a potom nasumice izvlačila koverte jednu po jednu“, opisuje se u Zapisniku.

Nakon izvlačenja svih koverti, utvrđen je redosled izvlačenja, odnosno redosled imenovanja članova komisije.

1. Sandra Iršević
2. Petar Njaradi
3. Vladan Stefanović

S obzirom na rezultate žrebanja, Opština Bačka Topola 23. aprila formirala je komisiju u sastavu Sandra Iršević, Petar Njaradi i Branislav Sančanin, samostalno prijavljen kandidat.

Ipak, kako se navodi u rešenju objavljenom u Jedinstvenom informacionom sistemu (JIS), Opština je juče objavila Rešenje o poništenju dela rešenja o imenovanju članova komisije i umesto Sančanina, koji je obavestio Opštinu da neće biti u mogućnosti da ocenjuje projekte,  na osnovu rang liste, imenovala Tatjanu Ćitić, takođe samostalno prijavljenu.  

Popust ne obuhvata eventualne materijalne troškove, koji se odnose na administrativne takse, sudske, troškove veštačenja u predmetu ili druge troškove,  koji se plaćaju od strane Primaoca usluge, naknade goriva za zastupanje pred državnim organima ili sudovima van teritorije Beograda.

Advokat Dejan Nedić, vlasnik kancelarije, ima trideset godina iskustva i iza sebe više od hiljadu uspešno rešenih sporova. Pojedince kojima su povređena ljudska prava u civilnim i krivičnim postupcima u Srbiji zastupao je pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Zahvaljujući znanju francuskog jezika, vodio je ostavinske postupke naših sugrađana u frankofonskim zemljama. Zastupajući deo porodice Karađorđević, uspešno je sproveo restituciju Vile Crnogorka u Užičkoj ulici u Beogradu.

Nedić je ujedno i sudski tumač za francuski jezik pri Višem sudu u Beogradu, a nalazi se i na spisku advokata Ambasade Republike Francuske u Srbiji.

Ipak, njegova kancelarija u kojoj rade tri advokata, prvenstveno je posvećena rešavanju poteškoća građana pred domaćim institucijama.

„Mi smo čisti praktičari, najviše se bavimo građanskim pravom, kao što su nasledna prava, neimovinski i imovinski odnosi, promet imovine i stvari. Zastupamo u vanparničnim i parničnim postupcima, u zaključivanju svih vrsta ugovora, izvršnim postupcima. Ostvarili smo i brojne uspehe pred prekršajnim sudovima – dugi niz godina zastupali smo radnike GSP, koji su najčešće prekršajno prijavljivani“, kaže Nedić.

Kontakt telefon advokata Dejana M. Nedića: +38163346323.

U tom periodu, redovni članovi UNS-a na objavljene kandidature mogu podneti prigovor Kandidacionoj komisiji (zaključno sa 8. majem 2025. godine). Prigovori se dostavljaju na mejl adresu skupstina@uns.rs. Rok za rešavanje po podnetim prigovorima je tri dana.

Liste kandidata sa biografijama

Kandidat za predsednika UNS-a:

1. Živojin Rakočević

Kandidati za članove Nadzornog odbora UNS-a:

1. Borojević Dijana
2. Vujošević Dušanka
3. Zvizdić Ljubenko
4. Ilić Novka

Kandidati za članove Suda časti UNS-a:

1. Dojčinović Nikoleta
2. Durman Rastislav
3. Iršević Sandra
4. Petković Gordana
5. Stanković Branko

Kandidati za članove Uprave UNS-a: 

1. Avramović Goran
2. Agatonović Mateja
3. Albijanić Dušan
4. Vitomirović Miljan
5. Vlajić Milan
6. Vranješević Bogdan
7. Grubeša Aleksandar
8. Deurić Dragana
9. Dulanović Željko
10. Eror Gordana
11. Živković Petar
12. Ivković Sonja
13. Kovačević Olivera
14. Kovačević Ružica
15. Marinković Katarina
16. Milošević Nemanja
17. Milošević Olivera
18. Mihajlović Darinka
19. Nedeljković Marko
20. Nikolić Dubravka
21. Ničić Budimir
22. Obradović Neven
23. Orlić Aleksandra
24. Rava Predrag
25. Sivački Goran
26. Stefanović Stanojević Jovanka
27. Stojanović Dragan
28. Todorović Dragan
29. Ćirić Slobodan
30. Ćurčija Marija
31. Honić Edib
32. Džunova Stošić Branislava

U UNS-ovoj bazi evidentirano je i više slučajeva ometanja u radu nego u istom periodu prethodne godine – devet u poređenju sa šest prošlogodišnjih.

Dok lane nije zabeležen nijedan slučaj hapšenja, ove godine evidentirana su tri slučaja. UNS je u četiri meseca ove godine zabeležio i dve uvrede više nego u istom periodu lane – ukupno osam.

Ipak, u UNS-ovoj bazi je u četiri meseca ove godine zabeleženo po osam pretnji i slučajeva onemogućavanja rada manje nego prošle. Tako je UNS u prva četiri meseca ove godine zabeležio osam pretnji i četiri slučaja diskriminacije. Zabeleženo je i tri napada na imovinu, dva slučaja cenzure, javno deljenje brojeva mobilnog telefona novinara RTS-a. 

Novinari žrtve fizičkih napada, u vidokrugu policije

Posebno zabrinjavajući podatak je da je u četiri meseca ove godine značajno povećan broj fizičkih napada.

Poslednji napad desio se novinarki Istinomera, koja je, u okviru radnog zadatka, snimala šatore postavljene preko puta Narodne Skupštine, kada joj je nepoznati muškarac, kako se navodi na sajtu ovog portala, prišao, udario je po ruci i izbio joj telefon.

Ona je imala jasno istaknutu novinarsku legitimaciju.

„Nakon incidenta, novinarka se obratila policajcu koji je bio prisutan na licu mesta. Umesto da preduzme mere zaštite i evidentira napad, policijski službenik joj je rekao: 'Čuvajte se, i prema nama se odnose tako''', navedeno je na sajtu Istinomera.

Nekoliko dana ranije, sredinom aprila, fizički je napadnut i zamenik glavnog urednika portala 021 Zoran Strika, dok je izveštavao sa odlaska Novosađana na miting Srpske napredne stranke (SNS) u Beograd.

Strika je za UNS rekao da je napadnut dok je kamerom telefona beležio kako dvojica muškarca obaraju i udaraju građanina koji je snimao odlazak građana na SNS miting, a potom mu bacaju telefon u Dunav. Kada je jedan od prisutnih primetio da Strika snima ovaj incident, on ga je, kako navodi, fizički napao, hvatajući ga za ruku i vrat.

“Rekao sam mu da sam novinar, a onda sam primetio da je u blizini direktor Pokrajinskog fonda za evropske poslove i razvoj Ognjen Dopuđ, i tražio da reaguje. Iako Dopuđ nije preduzeo ništa, ovaj mladić je otišao”, naveo je Strika.

Strika se tada udaljio sa napadnutim građaninom i pozajmio mu svoj telefon da bi mogao da pozove porodicu.

“U tom trenutku prišla su nam trojica muškaraca sa kapuljačama. Jedan od njih mu je oteo moj telefon iz ruku i bacio ga u reku, a potom i pobegao”, naveo je Strika.

Istog dana u Beogradu, na skupu “Ne damo Srbiju” napadnuta je i ekipa KTV-a iz Zrenjanina.

Vlasnik KTV-a Danijel Radić za UNS je rekao da su okupljeni na mitingu u Beogradu fizički nasrnuli na njega, na novinara ove medijske kuće Nemanju Šarovića i snimatelja Sinišu Nikšića.

Radić je rekao da su policajci videli napade, ali da nisu reagovali. 

“Tukli su nas Marko Popadić i ekipa Relje Ognjenovića, koji je predvodio redare. Sve se vidi jasno na snimku. Polomljena nam je kamera i oštećena celokupna oprema”, rekao je Radić tada za UNS.

Najtežu povredu, kako je rekao Radić, zadobio je tehničar kojem su tog dana izbijena tri zuba.

U martu je fizički napadnuta i novinarka “Storytellera” Brankica Matić, dok je izveštavala sa skupa ispred osnovne škole. Kada je pokušala da uzme izjavu od nekoliko učesnika protestnog skupa roditelja koji traže redovnu nastavu, usledili su verbalni napadi, vikali su na nju, unosili joj se u lice, a potom je na nju fizički nasrnuo muškarac i istrgao joj telefon iz ruke.

Novinar BIRN-a Saša Dragojlo takođe je u martu bio žrtva fizičkog napada. Dragojlo je napadnut, na pijaci Đeram u Beogradu kada je izveštavao sa protesta protiv aktivista SNS-a.

“Krenulo je guranje u blizini štanda gde je bio i čovek koji me je napao. Telefonom sam snimao šta se dešava, a dva gospodina iz SNS-a su krenula prema meni i pitala me šta tu snimam. Prišli su mi blizu, predstavio sam im se da sam novinar i da zato snimam“, objašnjava Dragojlo.

Nakon toga, kaže on, jedan od SNS aktivista je nasrnuo na njega.

Dragojlo je istakao da se sve to dešavalo na metar ili dva od policije.

„Policija je stala između nas. Pokazao sam novinarsku legitimaciju BIRN-a, zahtevao da ga legitimišu i privedu. Međutim, ništa se od toga nije desilo. Taj čovek je stajao pet metara iza, praktično ga je policija štitila, pošto su mene odgurivali. Policija nije radila svoj posao“, objašnjava Dragojlo.

Urednik fotografije lista “Zrenjanin” Jovan Njegović Drndak bio je žrtva uvreda i unošenja u lice. Nepoznati muškarac je, protiveći se protestu ispred suda u Zrenjaninu, vređao urednika fotografije lista „Zrenjanin“ Njegovića Drndaka i unosio mu se u lice, dok je fotografisao.

Njegović Drndak je za sajt UNS-a rekao da je na protestu ispred suda u Zrenjaninu stariji čovek najpre vređao i psovao đake i studente, a zatim i njega kada je to pokušao kamerom da zabeleži.

„Uputio mi je verbalne uvrede, a zatim mi se uneo u lice“, naveo je on.

Zbog toga se, kaže, obratio policiji koja je, kako navodi blagovremeno reagovala.

U februaru je fizički napadnuta i novinarka „In medije“ Verica Marinčić, ali i njen kolega Miodrag Blečić, tokom protestne šetnje, koju su organizovali studenti i srednjoškolci u Inđiji.

Verica Marinčić za sajt UNS-a rekla je da je stariji čovek psovao kolegu Blečića i nju, kao i da ju je udario po ruci u kojoj je držala telefon, pokušavajući da ga snimi.

Fizički je napadnuta i novinarka TV „Informer“ Branka Lazić, dok je izveštavala sa skupa ispred Skupštine Grada Beograda. Grupa okupljenih građana ometala je u radu, vređala, gađala jajima i polila crvenom bojom.

Iako je u provladinim medijima kružila informacija da UNS nije reagovao povodom napada na Branku Lazić, koji se dogodio ispred Narodne skupštine, ovo udruženje osudilo je svaki od pomenutih fizičkih napada. UNS je izrazio zabrinutost zbog sve češćih napada na novinare, koji ugrožavaju njihovu bezbednost, stvaraju atmosferu straha i povređuju pravo javnosti da bude pravovremeno informisana iz što više izvora.

Novinari hapšeni zbog izveštavanja i izražavanja stavova

Nemanja Šarović je u maju dva puta priveden – najpre dok izveštavao iz kampa „Studenata 2.0“ u Pionirskom parku, a zatim i ispred zgrade u kojoj živi. UNS je reagovao na hapšenje koje se dogodilo dok je izveštavao iz Pionirskog parka, protestujući i navodeći da je neprihvatljivo.

UNS je protestovao i zbog hapšenja kolumniste i publiciste „Peščanika“ Dejana Ilića, koji je 12 dana pre privođenja u emisiji “Pokreni se” na televiziji “Nova” izrazio bojazan o mogućim ishodima političke krize, upotrebivši i reč „krvoproliće“.

Ilić je, kako je naglasio UNS, u svojoj izjavi naveo krvoproliće kao najgori ishod, istovremeno se zalažući za druga rešenja.

UNS je istakao da ovakva reakcija Tužilaštva na izjavu koja je izvučena iz konteksta, i to 12 dana nakon što je saopštena, predstavlja napad na slobodu govora, mišljenja i izražavanja.

Objavljivani mobilni telefoni zaposlenih na RTS-u i lepljene poternice

UNS je u aprilu tokom prvog dana blokade Radio-televizije Srbije (RTS) i Radio-televizije Vojvodine (RTV) pozvao studente i građane da omoguće radno angažovanim u javnim servisima i gostima programa nesmetan dolazak u javne servise. Blokada RTV-a završila se nakon 24 sata, dok blokada RTS-a još uvek traje.

Inače, tokom blokade RTS-a, likovi urednika ove televizije našli su se na poternicama, a na društvenoj mreži X sa profila „Kristal Met Dejmon“ objavljeni su brojevi telefona novinara RTS-a Nikoline Rakić, Milenka Krišana i Marka Ivasa.

„Molim vas nemojte DA ZOVETE I ŠALjETE PORUKE ovoj SNS animir dami sa RTS-a koja je sinoć ušla u zgradu sa kordonom policije Apelujem na vas da je ne ZOVETE I ZOVETE I ne ŠALjETE UVREDLjIVE PORUKE HVALA NA SARADNjI“, napisao je on uz objavu broja telefona novinarke Rakić.

Novinari RTS-a pozvani na informativni razgovor

UNS je u aprilu obavešten i da je nekoliko novinara i medijskih radnika RTS-a telefonom pozvano od pripadnika Bezbednosno-informativne agencije da dođu na informativni razgovor. Svi su se, naveo je UNS, odazvali tim pozivima, ali nisu razumeli zašto su baš oni pozivani. Telefonski poziv usledio je nakon sastanka novinara i medijskih radnika RTS-a koji je organizovala neformalna grupa "Naš pRoTeSt".

UNS je tražio od Vlade Srbije i Narodne skupštine odgovor na pitanje zašto je BIA pozivala novinare i medijske radnike RTS-a na razgovor.

Pretnja novinarki Kosseva i targetiranje redakcije Radio Goraždevca

Službenica u Opštini Severna Mitrovica Fatime Staviljeci pretila je novinarki portala Kossev Dragani Vukosavljević da će doći sa policijom u kancelariju.

“Vidimo se za dva minuta. Da da, ima da izbrišeš ime iz momenta ili ću da dođem sa policijom, to ti ćeš da rešiš. Imam da te tužim budi ubeđena, i ko ti dao broj i sve“, pretila je Staviljeci.

UNS je sa svojim ogrankom na Kosovu i Metohiji osudio pretnju i zatražio od Kosovske policije da hitno istraži ovaj slučaj, ističući da su zastrašivanja i pretnje novinarima neprihvatljivi i da vinovnici moraju da snose odgovornost.

U seriji tekstova koje je objavio portal SrpskiGlas.rs obeležavana je redakcija Radio Goraždevca gde su ih, između ostalog, optužili da „podržavaju nezavisnost Kosova“ i pozvali na njihov bojkot.

Glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević rekao je za UNS da ovaj napad nije samo pokušaj klevete, već ozbiljna bezbednosna pretnja, jer je takvo targetiranje potencijalno opasno za sve koji rade za ovaj medij.

UNS je zatražio da hitno prestane ova kampanja, ističući da je targetiranje i ulaženje na ovaj način u obračun sa novinarima i medijskim kućama neprihvatljivo, jer bi ovakvo obeležavanje moglo ugroziti bezbednost novinara i medijskih radnika.

U četiri meseca ove godine UNS je evidentirao tri slučaja ugrožavanja novinara na Kosovu i Metohiji, odnosno neodgovarajućeg postupanja policije. Međutim, medijski radnici koji su slučajeve prijavili UNS-u nisu želeli da Udruženje javno reaguje, što dovodi do zaključka da ne postoji poverenje medijskih radnika u rad, efikasnost i efektivnost bezbednosnih organa na Kosovu i Metohiji.

Medijske ekipe zaključavane i vređane

Novinarke i novinare koji su u Skupštini Novog Sada pratili konfereniciju za novinare predsednice gradske Skupštine Dine Vučinić, obezbeđenje je, kako je rekla novinarka N1 Ksenija Pavkov, zaključalo u pres sali.

 „Predsednica Skupštine nam je objasnila 'da to rade zbog naše bezbednosti i da su takve mere neophodne da bi se skupština uopšte održavala'. Ne mogu da prihvatim takvo objašnjenje, posle toliko godina izveštavanja. Svi nas tamo poznaju, zaista je ponižavajuće. Sa svih prozora su čak poskidali kvake, pa nijedan nije mogao da se otvori“, rekla je ona.

Pavkov je dodala da ih je prethodno, pre ulaska u Skupštinu, obezbeđenje detaljno pretresalo.

UNS je protestovao, ističući da je zaključavanje novinara i onemogućavanje slobode kretanja neprihvatljivo.

UNS je pokušao da stupi u kontakt sa glavnim urednikom Informer TV-a Draganom J. Vučićevićem kako bi saznao razlog „vraćanja“ regionalne dozvole, ali se on nije javio na poziv, niti odgovorio na poruku.

Dozvola za kablovsko emitovanje, koju takođe izdaje REM, znatno je jeftinija, a naknada JP Emisiona tehnika i veze (ETV) se u tom slučaju ne plaća.

Iz odgovora REM-a saznajemo i da se Informer TV istovremeno obratio i ETV-u sa molbom da joj isključe signal u zoni raspodele Avala.

Kako navode iz REM-a, odluka o oduzimanju regionalne dozvole biće doneta od strane Saveta REM-a, i to nakon imenovanja novog saziva.

„Informer više neće biti u obavezi da plaća naknadu za pružanje medijske usluge Regulatornom telu“, piše u odgovoru REM-a.

Informer je u novembru prošle godine dobio regionalnu dozvolu, tri dana pre nego što je po Zakonu o elektronski medijima istekao mandat članovima Saveta REM-a. Kako su tada pisali mediji, pre donošenja ove odluke nije ispoštovan Zakon o elektronskim medijima i nije održan razgovor sa kandidatom.

Od promene vlasničke strukture SBB-a, tačnije od aprila ove godine, Informer TV se, pored Telekoma, može pratiti i na SBB-u, što mu obezbeđuje pokrivenost na praktično celoj teritoriji Srbije.

Podsetimo, UNS je u martu ove godine pisao činjenici da se 27 medija prethodne dve godine nije prijavilo na konkurse REM-a za dobijanje, odnosno produženje dozvola koje su do tada imali za emitovanje televizijskog programa putem terestričkog digitalnog prenosa, te da su svoj program odlučili da emituju isključivo putem kabla.

Predstavnici medija sa kojima je tada UNS razgovarao, kao razlog su navodili velike finansijske namete koji su dužni da plaćaju REM-u i ETV-u.

Na pitanje šta činjenica da emiteri odustaju od terestričkih dozvola za emitovanje finansijski znači za REM, nismo dobili odgovor.

U dugogodišnjoj karijeri radio je kao novinar i reporter na Bliskom Istoku, u Evropi, Australiji,  Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Bio je dopisnik brojnih svetskih listova.

Fernando Francis je dugo godina bio ratni reporter, izveštavao je sa Bliskog Istoka, gde je bio i ranjen.

„Bio sam mlad novinar i, pošto niko nije hteo da izveštava iz ratova, shvatio sam to kao šansu da izgradim karijeru. Počeo sam u Iranu za vreme sukoba sa Irakom, a nastavio u Bejrutu tokom građanskog rata. Mi tada nismo imali zaštitnu opremu i osiguranje, pa sam prestao sa sobom da vodim fotoreportere, kako ne bih rizikovao još nečiji život osim svog. Tako sam počeo da se bavim fotografijom“, rekao je Francis pre tri godine u intervjuu za BizLife.

Radio je u Jordanu, Libanu, Kuvajtu i Saudijskoj Arabiji, ali i kao dopisnik „Gardijana“.

U Australiju je otišao osamdesetih godina prošlog veka. Radio je za australijske medije „SBS“, „ABC“ i druge. Pokrenuo je i svoj list „Al Bajrak“, koji je izlazio na arapskom jeziku i čitala ga je arapska manjina u Australiji.

Dugo godina bavio se i dokumentarnom fotografijom. U Srbiji je živeo prvo povremeno od 2015. godine, a onda i stalno od 2017. godine. Bio je oženjen istoričarkom umetnosti Zojom Bojić.

I u Srbiji se bavio fotografijom, ali, kako kaže njegova supruga, to su bile fotografije iz svakodnevnog života.

„Imao nekoliko izložbi fotografija. Njegovi radovi bili su izloženi u Galeriji RTS-a, u Novom Sadu, Kragujevcu...Trebalo je u maju da otvori izložbu i u Nišu, ali ona će sada biti odložena. Nadam se da ću uspeti jednom da je ipak tamo organizujem. Bio je veoma ugledan reporter i novinar i veoma voljen čovek. Novinar starog kova koji se držao pravih novinarskih postulata tokom čitavog svog radnog veka“, rekla je za UNS njegova supruga Zoja Bojić.

Fernando Francis preminuo je 21. aprila u Vrčinu u 75. godini.

Kako je za UNS rekla Mina Delić, novinarka lista „Slobodna reč“ (Szabad Magyar Szó), ovaj medij, kao i list „Slobodna reč“ na srpskom jeziku i nedeljnik „Čaladi Ker“ (Családi Kör) nisu juče bili pozvani na konferencije za štampu koje je u Subotici organizovao Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, a u Senti Opština.

UNS je pozvao Nacionalni savet Mađara i Opštinu Senta da prekinu praksu selektivnog pozivanja medija na konferencije.

„ Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine se zahvaljuje na ukazanom problemu, i – kao i dosledno do sada – pozive ćemo i dalje dostavljati medijima na dosadašnjoj mejling listi bez diskriminacije“, odgovorili su UNS-u iz Nacionalnog saveta.

U presudi se ističe i da je to tema od interesa za javnost, „jer javnost ima opravdani interes da se upozna sa ovim dešavanjima i isto doprinosi javnoj debati i raspravi u društvu“.

Ovakvom odlukom Apelacioni sud u Beogradu je preinačio presudu Višeg suda po kojoj su lokalni nedeljnik „Takovske novine“ i njegov glavni i odgovorni urednik Nebojša Savić bili obavezni da predsedniku opštine Gornji Milanovac Dejanu Kovačeviću na ime naknade štete zbog povrede časti i ugleda solidarno isplate 100.000 dinara.

Sada, sa pravosnažnom presudom u korist „Takovskih novina“, tužilac Kovačević dužan je da uredniku i „Takovskim novinama“ na ime troškova parničnog postupka isplati 275.506,25 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude.

Takođe, Kovačević je presudom Apelacionog suda obavezan i da Saviću i „Takovskim novinama“ u narednih 15 dana isplati dodatnih 33.750 dinara na ime troškova drugostepenog postupka.

Podsetimo, prvi čovek vladajuće Srpske napredne stranke u Gornjem Milanovcu tužio je lokalni nedeljnik jer su mu „povredili čast i ugled“ objavom saopštenja političke organizacije koja je u tom momentu imala odbornike u lokalnoj skupštini. Kovačević je tužbom tražio naknadu od 1.000.000 dinara.

Preneto saopštenje imalo je nadnaslov „GG 'Pobedi i spasi Opštinu G. Milanovac'“ i naslov „Obelodanjena mahinacija Kovačevića“.

Kao saopštenje grupe građana, navedeno je u tužbi Kovačevića, prenet je veći deo teksta Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) „kojim se ukazuje da Aleksandra Jovičić i njena preduzetnička agencija 'Niveus tim' ostvaruju zaradu fiktivnim poslovima, zahvaljujući ličnim odnosima sa uticajnim članovima vladajuće političke stranke“.

Viši sud u Beogradu 4. septembra 2023. godine presudio je u prvostepenom postupku da su „Takovske novine“ i Nebojša Savić obavezni da na ime pretrpljene nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, solidarno isplate Dejanu Kovačeviću 100 hiljada dinara, kao i 257.219 dinara na ime troškova parničnog postupka.

Apelacioni sudje sada naveo da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje, ali da „smatra da iskazano pravno stanovište prvostepenog suda nije pravilno, jer je prvostepeni sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo“.

Kako navodi Apelacioni sud „predmetni tekst ukazuje na poslovnu povezanost tužioca sa spornim javnim nabavkama, pa su, kako je tužilac predsednik opštine Gornji Milanovac i samim tim nosilac javne funkcije, u ovom slučaju granice kritike široke, te je kao takav Kovačević da trpi veće kritike i više lezionih informacija u vezi sa funkcijom koju obavlja, nego druga lica“.

Sud dalje podseća da su urednik i novinar dužni da sa pažnjom primerenom okolnostima provere poreklo, istinitost i potpunost informacije, te da su preuzete informacije dužni da prenesu verodostojno i potpuno.

Po oceni suda, „sporni tekst je prenet u celosti, verodostojno i potpuno“.

„Nisu prekoračili opseg dobijenih informacija, odnosno nisu ušli u domen proizvoljne razrade teksta koja nije utemeljena na dokazima, niti tekst sadrži bilo kakve vrednosne sudove, odnosno ne predstavlja protivpravnu inkriminaciju koja je nedopuštena i stvara sliku o tužiocu“, navodi Apelacioni sud u presudi.

Ovaj sud je ocenio da su “tuženi ispoštovali dužnu novinarska pažnju i postupali u svemu u skladu sa članom 9 Zakona o javnom informisanju i medijima, budući da u tekstu nisu izneti neprimereni i neadekvatni vrednosni sudovi, ne iznose se konačni sudovi i zaključci, niti se navodi da tužilac ‘krši zakon’, da je ‘vršio zloupotrebu službenog položaja’, te da je ‘lopov’, kao što se apostrofira u tužbi i tokom postupka”.

Kako se ističe, “predmet ovog teksta nije istraživanje i uloga tuženih da sprovedu istragu o nepravilnostima ili nedostacima u postupku javnoh nabavki, već su tuženi verodostojno preneli saopštenje u kome se iznose sumnje o povezanosti tužioca kao političara i funkcionera sa predstavnicima agencije ‘Niveus tim’”.

Suđenje u Višem sudu po tužbi protiv „Takovskih novina“ počelo je 18. novembra 2021. godine.

Tekst o kom je odlučivao sud objavljen je 3. decembra 2020. godine na stranicama na kojima „Takovske novine“ objavljuju saopštenja političkih organizacija, tako što je preneto saopštenje Grupe građana „Pobedi i spasi opštinu Gornji Milanovac“, koja je u tom trenutku ima odbornike u tamošnjoj skupštini.

Na ovu presudu Apelacionom sudu žalili su se i Nebojša Savić i „Takovske novine“, ali i predsednik opštine Gornji Milanovac Dejan Kovačević.

Na presudu Apelacionog suda Kovačević ima pravo ulaganja revizije Vrhovnom sudu.

Vence poginulim kolegama položili su, osim članova porodica i prijatelja, i predstavnici Udruženja novinara Srbije i Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Ove godine, venac su položili i studenti, koji već devet dana blokiraju ulaze u Radio-televiziju Srbije.

Medić: Pitanje koje i dalje nema odgovor – Zašto?

Na pomenu poginulim radnicima RTS-a noćas je govorio Miroslav Medić, brat poginulog Siniše Medića.

On je istakao da su „tog 23. aprila 1999. godine u dva sata i šest minuta, zločinački avioni NATO pakta ispalili su rakete na zgradu RTS-a. Bez upozorenja. Bez griže savesti. Bez ljudskosti. Po prvi put u istoriji ratovanja bombardovana je jedna medijska kuća smeštena u gusto naseljenom delu grada, ne vodeći računa o mogućem broju civilnih žrtava“.

„Tog dana, na tom mestu, ubijeno je 16 ljudi. Šesnaest običnih ljudi sa svojim snovima, porodicama, planovima. Desetoro od njih 16 nije imalo priliku da zasnuje svoju porodicu. Neko je odlučio da im sve to oduzme, da im oduzme ono najvrednije što imaju: život“, naveo je Medić.

Kako je kazao, „NATO moćnici su odlučili da bombarduju zgradu RTS-a pravdajući taj zločin tako što su govorili da RTS emituje lažne vesti i širi propagandu Miloševićevog režima, i ima komandnu ulogu u vojnim operacijama vojske Jugoslavije“.

„To naravno nije bilo tačno. U zgradi RTS-a su bili samo civili, tehničko osoblje i novinari što mogu da potvrde i strani izveštači koji su slali svakoga dana svoje izveštaje iz ove zgrade. RTS je tada samo emitovao izveštaje o zločinima koje su činili albanski teroristi na Kosovu i NATO zločinci širom naše zemlje. Ta istina je ono što ih je bolelo i zbog čega su dobijali kritike u svojim zemljama. Zato su želeli da ućutkaju RTS i da se u svetu čuje samo njihova verzija događaja na terenu“, istakao je on.

Niko od NATO čelnika nikada nije odgovarao za ovaj zločin.

Međunarodne novinarske organizacije, podsetio je Medić u svom govoru, su odmah posle bombardovanja izjavile da RTS nikako nije mogao biti legitimni vojni cilj i da je u pitanju klasičan ratni zločin. I pored toga i tužbi povređenih i porodica poginulih protiv NATO zemalja, koje su učestvovale u zločinu, sud za ljudska prava u Strazburu se oglasio nenadležnim u ovom slučaju.

„Mi, porodice poginulih, nećemo i ne možemo da ćutimo. Ovaj zločin niko nije priznao. Niko za njega nije odgovarao. Niko nije rekao: 'Žao nam je'. Mi ne tražimo osvetu ni mržnju već istinu. I bar jedno: 'Izvinite'“, istakao je Medić.

On je ponovo, u ime porodica, upitao: „Zašto ništa nije učinjeno da se zaposleni zaštite u vreme vazdušne opasnosti? Zašto tadašnji direktor RTS-a nije postupio po naredbi Savezne vlade, kojom je bio obavezan da izmesti zaposlene i tehniku na rezervnu lokaciju za vreme ratnog stanja? Zašto je samo on odgovarao? A oni koji su morali da nadgledaju sprovođenje naredbe nisu nikada pozvani na odgovornost. Neki su čak i odlikovani. Pa se samim tim logično postavlja pitanje: da li su naši najmiliji bili žrtvovani zarad medijske kampanje tadašnjeg režima? To je takođe ono što nas boli svih ovih godina“.

Medić je rekao da „danas stojimo ovde ne samo da se sećamo, već i da ne dozvolimo da zločin postane normalizovan a žrtve zaboravljene“.

U bombardovanju zgrade RTS-a živote su izgubili: Jelica Munitlak – šminker, Ksenija Banković – video-mikser, Darko Stoimenovski – tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović – tehničar mastera, Dragorad Dragojević – radnik obezbeđenja, Dragan Tasić – električar, Aleksandar Deletić – dizajner programa, Slaviša Stevanović – tehničar u razmeni, Siniša Medić – dizajner programa, Ivan Stukalo – tehničar u razmeni, Dejan Marković – radnik obezbeđenja, Milan Joksimović – radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović – tehničar mastera, Slobodan Jontić – monter, Milovan Janković – precizni mehaničar i Tomislav Mitrović – režiser programa.

Udruženje novinara Srbije (UNS), Strukovni sindikat Radio-televizije Srbije i Sindikat novinara Srbije (SINOS) uoči obeležavanja 26 godina od ubistva 16 medijskih radnika u NATO bombardovanju RTS-a, ponovo su istakli da je ta vojna organizacija počinila ratni zločin i uvela praksu napada na medije u međunarodnim sukobima, a da uprkos tome niko iz NATO struktura nije odgovarao.

Za pogibiju radnika RTS-a do sada je odgovarao Dragoljub Milanović, koji je 2002. osuđen na deset godina zatvora zbog nepoštovanja naređenja Savezne vlade, po kojem je zaposlene i tehniku trebalo da izmesti iz zgrade u Aberdarevoj ulici.

U skladu sa odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima (Sl. glasnik RS, br. 83/2014, 58/2016, Čl. 83, 84, 86 i 87 ... ) i Kodeksom novinara Srbije, zahtjevam da, bez naknade, odlaganja, korigovanja i komentarisanja, u prvom narednom broju, odnosno u prvoj narednoj emisiji od prispeća odgovora (u istom trajanju i broju karaktera kao u prilogu) kao poseban sadržaj objavite sljedeći odgovor:

"Nije tačno da je novinar Medin Halilović fizički i verbalno napao urednika portala indeksonline.rs Eldina Ćorovića jer naslov vijesti i interpretacija događaja nisu potkrepljeni dokazima. U konkretnom slučaju došlo je do interakcije između Halilovića i Ćorovića, ali nije bilo prijetnji smrti, niti nasilja i sprečavanja snimanja. Naprotiv, dok je stajao u neposrednoj blizini više pripadnika policije i više lice koja su snimala događaja pozvao ga je da se sklone iz gužve i direktno u lice, od njega, kao kolege uzme izjavu i mišljenje u vezi njegovih tvrdnji da je `neki kvazi novinar krao dnevnice iz turske novinske agencije`, kao i u vezi podnošenja `krivične prijave zbog sumnje za korpciju u vezi medijskih projekata za 2023. i 2024. godinu` od strane medija na čijem čelu je Ćorović. Navodi Ćorovića, povodom ovog događaja, su subjektivni i vjerovatno tendenciozni s ciljem da izbjegne odgovornost pred javnošću, našteti ugledu Halilovića, integritetu i profesiji. Zbog označavanja Medina Halilovića u javnosti kao počinioca krivičnog djela on će kod pravosudnih organa i regulatornih tijel zatražiti svoja prava. Posebno je poražavajuće i predstavlja kršenje etičkih standarda i Kodeksa novinara Srbije od streane urednice portala Udruženje novinara Srbije koja je objavila netačnu  i "dosoljenu" izjavu Medina Halilovića zloupotrebljavajući njegovo javljanje na telefonski poziv i molbu da ga nazove kasnije, nakon izslaska iz prostorija policije".

S obzirom da je u spornom tekst objavljen link ka jednom mediju (indeksonline.rs), a da u istom tekstu to nije učinjenon prema našem poratlu SNEWS (snews.rs) molim Vas da to uradite.

Unaprijed zahvaljujem.

Srdačno,

Medin Halilović, novinar i urednik

U dugogodišnjoj karijeri radio je kao novinar i reporter na Bliskom Istoku, u Evropi, Australiji,  Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Bio je dopisnik brojnih svetskih listova.

Fernando Francis je dugo godina bio ratni reporter, izveštavao je sa Bliskog Istoka, gde je bio i ranjen.

„Bio sam mlad novinar i, pošto niko nije hteo da izveštava iz ratova, shvatio sam to kao šansu da izgradim karijeru. Počeo sam u Iranu za vreme sukoba sa Irakom, a nastavio u Bejrutu tokom građanskog rata. Mi tada nismo imali zaštitnu opremu i osiguranje, pa sam prestao sa sobom da vodim fotoreportere, kako ne bih rizikovao još nečiji život osim svog. Tako sam počeo da se bavim fotografijom“, rekao je Francis pre tri godine u intervjuu za BizLife.

Radio je u Jordanu, Libanu, Kuvajtu i Saudijskoj Arabiji, ali i kao dopisnik „Gardijana“.

U Australiju je otišao osamdesetih godina prošlog veka. Radio je za australijske medije „SBS“, „ABC“ i druge. Pokrenuo je i svoj list „Al Bajrak“, koji je izlazio na arapskom jeziku i čitala ga je arapska manjina u Australiji.

Dugo godina bavio se i dokumentarnom fotografijom. U Srbiji je živeo prvo povremeno od 2015. godine, a onda i stalno od 2017. godine. Bio je oženjen istoričarkom umetnosti Zojom Bojić.

I u Srbiji se bavio fotografijom, ali, kako kaže njegova supruga, to su bile fotografije iz svakodnevnog života.

„Imao nekoliko izložbi fotografija. Njegovi radovi bili su izloženi u Galeriji RTS-a, u Novom Sadu, Kragujevcu...Trebalo je u maju da otvori izložbu i u Nišu, ali ona će sada biti odložena. Nadam se da ću uspeti jednom da je ipak tamo organizujem. Bio je veoma ugledan reporter i novinar i veoma voljen čovek. Novinar starog kova koji se držao pravih novinarskih postulata tokom čitavog svog radnog veka“, rekla je za UNS njegova supruga Zoja Bojić.

Datum i mesto sahrane Fernanda Francisa biće naknadno objavljeni.

UNCG smatra da svako ima pravo da bude nezdovoljan radom novinara i medija i da je kritika njihovog rada legitimna, ali da je nedopustivo blokirati rad novinara i njihovo pojedinačno targetiranje.

Posebno je nedopustivo da se u javnosti saopštavaju privatni podaci kao svojvrsne potjerice za novinarima.

UNCG ističe da aktuelni odnos jednog dijela javnosti Srbije, koji targetira novinare RTS-a, ozbiljno može ugroziti njihovu bezbjednost i ovim putem pelujemo da se oni koji drže u blokadi RTS više od sedam dana, uzdrže od takvih načina disciplinovanja novinara.

Uoči obeležavanja 22/23.aprila  1999. godine, 26 godina od ubistva 16 medijskih radnika u NATO bombardovanju RTS-a ponovo ističu da je ova vojna organizacija počinila ratni zločin i uvela praksu napada na medije u međunarodnim sukobima, a da uprkos tome niko iz NATO struktura nije odgovarao.

U izveštaju organizacije Amnesti internešenel iz 2000. godine navodi se da su snage NATO počinile ozbiljna kršenja zakona rata, što je dovelo do nezakonitog ubijanja civila, a među istaknutim slučajevima je i ubistvo 16 medijskih radnika RTS-a, koje je kvalifikovano kao ratni zločin.

„U trenutku bombardovanja u zgradi su radili tehničari i ostalo proizvodno osoblje. Procenjuje se da je u zgradi u trenutku napada radilo oko 120 civila. Najmanje 16 civila je ubijeno, a još 16 je ranjeno“, piše u izveštaju ove organizacije koja navodi i da je NATO pogodio metu koju je ciljao.

U NATO bombardovanju RTS-a, u noći između 22. i 23. aprila 1999. godine ubijeni su:  Jelica Munitlak (27), šminker, Ksenija Banković (27), video-mikser, Darko Stoimenovski (25), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (26), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (29), električar, Aleksandar Deletić (30), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (33), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milovan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa, i Slobodan Jontić (54), monter.

Sjećajući se tragično stradalih kolega, koji su samo radili svoj posao, pozivamo sve odgovorne za blokadu RTS-a da omoguće novinarima Javnog servisa Srbije da rade svoj posao kako najbolje znaju i umiju, kao i da dostojno obilježe trenutke stradanja svojih kolega.

Zatečeni višednevnim pritiskom i izolacijom kojom je podvrgnut kolektiv Javnog TV servisa Republike Srbije, začuđen mirom i rezignacijom kojom novinarska esnafska udruženja u zemlji i svijetu posmatraju osmodnevno maltretiranje izražavamo  solidarnost sa žrtvama svojevrskog geta.

Ne mireći se ni sa čime što se dešava, gdje je ponižen ne samo RTS već i država Srbiju, duboko i iskreno smo solidarni kako sa novinarima, tako i sa svim časnim i poštenim ljudima u RTS.

Predsjednik UNCG Tihomir Burzanović

Sekretar UNCG Ivan Milošević

Podgorica 22.aprila 2025.g.

Kao što je Ajfelova kula simbol ljubavi, Avalski toranj je simbol susreta - putnika sa Beogradom, prošlosti sa sadašnjošću i ruševina sa novim životom.

Natpis “Kod kuće ste” koji je lebdeo među oblacima

Avalski toranj se, kako piše na zvaničnom sajtu, gradio od 1961. do 1965. godine kada je pušten u rad, a bio je jedini toranj na svetu koji je za presek imao jednakostranični trougao. 

“Kad se prilazilo Beogradu, on je sa sve četiri strane sveta poručivao: ‘Stigli ste, tu ste’. S druge strane, svaki dobronameran putnik bi uvek kada ga vidi rekao ‘Hvala ti, Bože, što sam stigao u voljeni Beograd i daj mi da se ponovo vratim. Kada ga nije bilo, uvk bih pomislio”, rekao za sajt Udruženja novinara Srbije (UNS) Miloš Bato Milatović, koji je zajedno sa ovim udruženjem pokrenuo akciju obnove Avalskog tornja.

Za Milatovića je Avalski toranj bio orijentir, ali i mesto sastajanja, jer bi tu sa suprugom, sa kojom je u braku 58 godina, dočekivao zajedničke prijatelje. Za pilota je, kaže Milatović, Avalski toranj bio zamena za natpis “Dobro došli” ili poruku “kod kuće ste”.

Krik poput Munkovog

Stabilan, na tri noge, Avalski toranj odolevao je košavi, gromovima, zemljotresima. Bombama, nažalost, nije mogao. 

U noći između 29. i 30. aprila 1999. godine u jeku NATO bombardovanja, Avalski toranj je srušen.  

Milatović je rekao da je ruševine uočio ujutru, 30. aprila, iz gradskog saobraćaja.

“Kada sam sa suprugom išao od Trošarine prema Rakovici, Avalaski toranj bi se video sa leve strane. Tog dana smo svi zabrinuto ćutali, a autobus je bio prepun. Odjednom je usledio krik. Svi su pogledali u levo, i rekli: ‘A gde je Avalaski toranj? Nema ga“, rekao je Milatović.

Usledila je reakcija koja je podsećala na Munkov ‘Krik’. 

Tada je, kaže, obećao sebi da će ga obnoviti. Nekoliko godina kasnije sastao se sa kolegama iz UNS-a sa kojima je pokrenuo zajedničku akciju obnove Tornja na Avali.

Početak UNS-ove akcije

Medijska akcija obnove Avalskog tornja počela je, kaže Bato Milatović, 2002. godine, kada je svoj plan predstavio tadašnjem predsedniku UNS-a Ninu Brajoviću.

“Seo sam kod njega i ispričao mu svoju želju. On je rekao: ‘Dobra ti je ideja. Evo ti kancelarija i naša podrška”, seća se Milatović.

Sadašnji generalni sekretar, a tadašnji predsednik UNS-a, Nino Brajović kaže da je Milatovićeva ideja za njega bila odlična, ali da je istovremeno i strahovao.

“U pitanju je bio strah kako ćemo mi, kao amateri, to da izvedemo bez ičije pomoći”, kaže Brajović za sajt UNS-a.

Zbog toga su, kako je rekao, počeli da testiraju javnost, motivišući medije da pišu o ideji obnove Avalskog tornja. To je, dodaje Brajović, dobro razumeo i generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić, koji im se pridružio u akciji.

Toranj zračio lepotom i modernizmom

Avalski toranj, kaže Nino Brajović, odlikovala je ne samo arhitektonska lepota, već i duh modernizma s kraja 60-ih i početka 70-ih godina 20. veka.

Nakon što je NATO srušio Avalski toranj, pokazalo se, kaže Nino Brajović, da je on deo našeg kolektivnog pamćenja. On ga je i nakon što je srušen uvek pogledom tražio, iako je znao da ga tamo više nema.

“Smatrao sam da Beograd ne može da bude to što jeste ukoliko toranj ne vratimo na njegovo mesto. Poražavajuće i ponižavajuće delovala je ta hrpa srušenog betona i gvožđa koja je stajala na Avali”, rekao je Brajović. 

Beograd je ostao bez zastave

Akciju je otvorio egzibicioni meč koji su u prepunoj hali “Pionir” 2005. godine odigrali Ana Ivanović i Novak Đoković. Prihod od ulaznica išao je za izgradnju Avalskog tornja.

Ubrzo je Avalski toranj dobio i svoju himnu, koju je komponovao Kornelije Kovač, a tekst “Sa Avale plave” napisao Ljubivoje Ršumović.

Ršumović je za sajt UNS-a rekao da svima koji su učestvovali u izgradnji Avalskog tornja čestita jubilej. Podestio je na stihove pesme, rekavši da je te 1999. godine “Beograd ostao bez zastave”, i da su bile potrebne “nove blizine da zagrejemo ruke i glave, da se opet ponosno vine Toranj vrh Avale plave”.

Osim stihova i nota, važne za obnovu bile su i slike, a tu je važnu ulogu, kako kaže inicijator akcije Bato Milatović, imala Olja Ivanjiciki.

“Olja Ivanjicki nam je pomogla da okupimo veliki broj slikara, koji su donosili svoje radove. Preko Jutarnjeg programa RTS-a smo vodili aukcije za prodaju tih slika”, priča Bato Milatović.

Akciji se pridružilo mnogo građana Srbije – od zaposlenih u kulturno-umetničkim društvima i pozorištima do đaka i penzionera.

“Jedan veličanstven događaj bio je kada je škola „Vasa Čarapić“ zajedno sa školom „Dragojlo Dudić“ sa Zvezdare organizovala susret. Prikupljali su đački dinar. Uporedo su i penzioneri slali po 100, 150 dinara. Mi smo im govorili da to ne rade i da sačuvaju novac, ali nisu nas slušali”, rekao je on.

Nedostajao je mnogo i morao je da se vrati

Udruženje novinara Srbije je tokom ove akcije sa RTS-om sakupilo skoro tri miliona evra za izgradnju tornja, a ostatak do devet miliona finansirala je država.

Generalni sekretar UNS -a Nino Brajović ističe da je na kraju teško bilo nabaviti skupu opremu koja se nalazi na vrhu Tornja.

“Pomogao nam je i ministar Oliver Dulić, jer je, iako je toranj bio završen, za dobijanje upotrebne dozvole bilo potrebno nabaviti skupe lampe koje služe kao signalizacija za avione koji lete tim koridorom”, rekao je Brajović.

Brajović je dodao da je najvažnuiju ulogu sa strane države u ovoj akciji imao ministar za kapitalne investicije u dve Vlade Srbije — Velimir Ilić. On je, zajedno sa UNS-om i RTS-om, formirao Odbor za izgradnju Avalskog tornja.

Velimir Ilić za sajt UNS-a kaže da je, imajući u vidu izazove sa kojima su se susretali, obnova Avalskog tornja bila na nivou remek-dela.

“Probali smo kamionima da raznosimo materijal, ali je sve to teško išlo. Kada bi se kamionima išlo nizbrdo, usled teškog tereta, zapalile bi se kočnice”, priča Ilić za UNS.

Budući da se radilo na velikim visinama, problem su, kako je naveo Ilić, pravili i oblaci, a sve to je iziskivalo i gromobransku zaštitu.

“Nabavljali smo mreže kako bismo zaštitili radnike koji su bili na velikim visinama. Kada bi se naoblačilo, za nekoliko minuta oblaci bi stigli do radnika i potpuno ih blokirali. Uz to problematično je bilo pokriti i sve troškove, ali smo uspeli da sve izvedemo u rekordnom roku”, naveo je on.

Ipak, Ilić je istakao da je vredelo upustiti se u akciju i pridružiti se inicijativi koju su pokrenuli novinari u Odboru za izgradnju Avalskog tornja.

Ova akcija za njega je, kako je dodao, podrazumevala i povratak simbola Beograda.

“Kada sam kao student putovao ka Beogradu, Avalski toranj je bio znak da smo već nadomak grada. Nedostajao je puno i morao je da se vrati”, rekao je Ilić. 

Nagrada “Đoko Vještica” kao prirodan nastavak akcije

Avalski toranj se vratio i svečano je otvoren 21. aprila 2010. godine. Obnovljeni Avalski toranj je za dva metra viši, ali ga, kako je pisao Matija Bećković, treba posmatrati kao spomenik starom.

Tronožac na kojem je stajao obnovljeni Avalski toranj činila je novinarska akcija. Njen logičan produžetak bila je nagrada za novinaraku humanost, koja je ustanovljena 2011. godine.

Prvobitna ideja je, kaže Brajović, bila da se nagrada zvanično zove „Avalski toranj“, ali da su, shvativši koliko su novinari moćni u akcijama solidarnosti u UNS-u rešili da ona nosi ime novinara.

“U svakom slučaju, mi smo imali u vidu činjenicu da su novinari pre svega najzaslužniji za obnovu Avalskog tornja. Smatrali smo da taj novinarski angažman, pre svega zasnovan na humanosti, zaslužuje nagradu”.

Humanitarni rad Đoka Vještice je, kaže Brajović, bio najbliži toj ideji. 

“Bio je veliki neimar u novinarstvu. Nagrada za novinarsku humanost danas ponosno nosi njegovo ime”, naveo je Brajović.

Uz TV lica, novinare, prezentere Euronews Srbija televizije stale su koleginice i kolege snimatelji, montažeri, organizatori, producenti, novinari koji rade na sajtu.

“Mi, grupa novinara Euronews Srbija, ograđujemo se od saopštenja koje je objavljeno bez potpisa uredništva ili uprave naše kuće i saglasnosti i znanja redakcije u kom ‘pozivamo nadležne da omoguće rad RTS-a’, kao i od neprimerenih formulacija koje se koriste u tekstu (pominjanje logora i geta)”, početak je otvorenog pisma novinarki i novinara Euronews-a. 

Oni su dodali da su tu da izveštavaju, a ne da pozivaju da policija ili drugi državni organi reaguju protiv nekog, naročito u slučaju kada bi takva reakcija verovatno rezultirala nasiljem.

“Istovremeno, naglašavamo da smatramo da je momenat da se profesija vrati sebi i da se mediji uređuju u skladu sa profesionalnim standardima, zakonima i Kodeksom novinara i novinarki Srbije”, navele su novinarke i novinari Euronews Srbija. 

Potpisnice i potpisnici otvorenog pisma zahtevaju i da svi društveni akteri to odmah omoguće i kolegama sa RTS-a. 

“To isto tražimo i za sebe, kao i za sve druge novinare i redakcije u zemlji. Najoštrije osuđujemo svaki vid targetiranja i vređanja naših kolega sa RTS-a, kao i nezakonito objavljivanje njihovih brojeva telefona”, navodi se u otvorenom pismu.

Novinarke i novinari Euronews-a naveli su i da nisu saglasni sa blokadom medija, bez obzira na nivo profesionalizma koji su u prethodnim godinama pokazali.

Dodali su i da novinar ne sme biti kažnjavan zbog odbijanja da izvrši nalog kojim bi kršio pravna i etička pravila novinarske profesije. 

Saopštenje iza koga ne stoji 68 novinara

Prethodno objavljeno saopštenje pod naslovom “Pozivamo nadležne da omoguće rad RTS-a”, potpisano sa Euronews Srbija, bilo je, kako je u daljem tekstu navedeno, poziv nadležnim organima, novinarskim udruženjima i institucijama da omoguće rad RTS-u.

“Više od 70 sati naše kolege sa Radio-televizije Srbije rade u getu i žive na poternicama. Više od 70 sati ne mogu da odu na svoj posao, ne mogu da izveštavaju, ukinuta su im sva prava, proterani su iz javnog prostora i linčovani na društvenim mrežama. Više od 70 sati izloženi su torturi, iživljavanju bez presedana, fizičkom i psihičkom nasilju.

Više od 70 sati, svi mi, ljudi iz medija, novinari, uglavnom nemo posmatramo kako naše kolege teraju u logore, i kako nad njima sprovode uličnu, sirovu i brutalnu revolucionarnu ‘pravdu’ koja, kod svakog normalnog, mora da izazove ne samo strah nego i gađenje”, pisalo je u ovom saopštenju.

U tom obraćanju navodi se da je “poslednji trenutak da, kao profesija, kao ljudi, dignemo svoj glas protiv onih koji pokušavaju da prevaspitaju medije i da ne dozvolimo da naše kolege dočekuju najveći praznik kao taoci nekolicine”.

“Reč je ne samo o ljudima sa RTS-a nego o svima nama, o svakom mediju, o celoj profesiji. Reč je o našem pravu na rad, o našoj slobodi govora, pravu na mišljenje i pravu da sami uređujemo naše medije, a ne da nam ih uređuje ulica. Reč je o tome da li ćemo da živimo bez straha od linča, zato što je svaka poternica za nekim iz RTS-a, poternica za svima nama”, pisalo je u ovom saopštenju.

Ana Brnabić podržala saopštenje pod naslovom “Pozivamo nadležne da omoguće rad RTS-a”

Ovom saopštenju kasnije su se, kako piše na sajtu RTS-a, pridružili Politika, Večernje novosti, Tanjug, Prva, B92, Pink, Kurir, Informer, Alo. Kasnije je ovo obraćanje podržala predsednica Narodne Skupštine Republike Srbije Ana Brnabić.

"Bravo za Juronjuz Srbija! Niko pristojan i normalan u ovoj zemlji ne sme da ostane nem na teror kome su izloženi zaposleni na RTS. Ovo što njima rade, jednostavno je neprihvatljivo. Sram bilo sva ona medijska i novinarska udruženja, sve političare, javne ličnosti, nezavisne institucije, nevladine organizacije, međunarodne organizacije, diplomatske misije i sve ostale koji ćute i time odobravaju teror nad ovim ljudima. Svako sa trunkom pravičnosti u sebi, danas će stajati uz RTS. Stop teroru", navela je Brnabić na Iksu.  

Grad Niš ima pet gradskih opština — Crveni krst, Medijanu, Nišku Banju, Palilulu i Pantelej. Od ovih pet opština, samo je Palilula, u budžetu za 2025. godinu, predvidela novac za javno informisanje, i to 1.500.000 dinara. 

Ipak, Palilula nije raspisala konkurs za projektno sufinansiranje medija. 

,,Gradska opština Palilula do sada nikada nije raspisivala konkurse za sufinansiranje medijskih projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, niti to ima u planu za ovu godinu”, navodi se u odgovoru koji smo dobili iz ove Gradske opštine.

Milion i po dinara namenjeni su, kako navode iz Gradske opštine Palilula, za ,,emitovanje prigodnih čestitki povodom značajnih datuma i praznika u štampanim i elektronskim medijima”.

Medijana jedina raspisala konkurs, ali ga nije predvidela budžetom

Gradska opština Medijana u budžetu ima sredstva predviđena za ,,Razvoj kulture i informisanja “ (prema rebalansu usvojenom 6. marta — ukupno 9.236.000 dinara), ali su ona raspoređena za tri konkretna projekta, a ne za ,,ostvarivanje i unapređenje javnog interesa u oblasti javnog informisanja”. Ni u prethodnoj Odluci o budžetu za 2025. godinu, donetu pre rebalansa, za ovu namenu nisu bila opredeljena sredstva. 

I pored toga što budžetom nije predvidela finasiranje medijskih projekata, Medijana je raspisala konkurs prvog marta — pet dana pre donošenja Odluke o prvoj izmeni i dopuni odluke o budžetu Gradske opštine Medijana za 2025. godinu. Iznos predviđen za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja na ovom konkursu je 4.000.000 dinara.

UNS je pokušao da od nadležnih u Medijani dobije objašnjenje i odgovor na pitanje iz koje budžetske stavke će biti sufinansirani medijski projekti, ali nismo dobili odgovor.

Podsećamo da su niške opštine Pantelej, Medijana i Crveni krst prethodnih godina raspisivale konkurse, što pokazuje i baza Udruženja novinara Srbije (UNS) o budžetskom sufinansiranju proizvodnje medijskih sadržaja u Srbiji.

Da li bi uvođenje obaveznog raspisivanja konkursa na nivou gradskih opština doprinelo boljem položaju medija?  

Objektivno informisanje građana o svim temama i problemima od javnog interesa trebalo bi da bude preka potreba svake jedinice lokalne samouprave, navodi potpredsednik Udruženja novinara Srbije  (UNS) Slobodan Ćirić. 

,,Objektivno informisanje bi u svakom slučaju doprinosilo boljim uslovima života ljudi u toj sredini, jer dobro obavešteni građani predstavljaju preduslov za svaki boljitak. Kod nas, međutim, imam utisak da pojedine lokalne vlasti ulaganje u ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja doživljavaju kao bespotrebni trošak i tako se i ponašaju”, smatra on.

Kaže da zakonsko rešenje po kojem gradske opštine nisu u obavezi da raspisuju konkurse za sufinansiranje medijskih projekata ,,nije dobro” i ,,da bi ga trebalo menjati”. 

,,Sufinansiranje medijskih projekata trebalo bi da bude obavezna stavka svakog budžeta svake lokalne samouprave. U svakoj lokalnoj sredini, pa i u gradskim opštinama, postoje problemi, teme koje su, nezavisno od više instance, u ovom slučaju grada, važne za građane samo te sredine i svakako postoji javni interes da ljudi o njima budu obavešteni”, navodi Ćirić. 

Ističe da zbog toga ,,ulaganje u sufinansiranje medijskih projekata, ukoliko se radi na pravi način, uz poštovanje zakonom utvrđenih pravila i angažovanje pravih ljudi koji će izabrati takve projekte, ne na osnovu potreba i želja aktuelne vlasti, nego na osnovu profesionalnih standarda koji važe u medijskoj sferi, sigurno nije trošak nego ulaganje u bolju budućnost svake lokalne sredine”.

Sa druge strane, direktor za pravne poslove Nezavisnog društva novinara Vojvodine Veljko Milić razmišlja drugačije.

,,Kada bi konkursno sifunansiranje funkcionisalo u skladu sa Zakonom, možda bi i bilo nekog efekta. Ovako bi se samo još više novca prelivalo tabloidima”, smatra Milić.

„Bio sam na novinarskom zadatku kada mi je prišao Halilović. On se pronašao u nekom tekstu koji sam ja ranije pisao, a u kojem on uopšte nije bio spomenut. Rekao mi je: ’Videćeš ti ko krade dnevnice’ i počeo da me vuče za ruku. Rekao sam mu da prestane, da snimam, ali me je odvukao, što se može videti i iz snimaka drugih kolega koje su izveštavale. Onda mi je i zapretio smrću“, rekao je Ćorović za UNS.

Kako dodaje, slučaj je prijavio policiji.

„Dao sam izjavu, oni su obavestili Tužilaštvo, rečeno mi je da će skinuti i snimke sa nadzornih kamera. Pozvali su Halilovića i on je sada u policiji, daje izjavu“, kaže Ćorović.

UNS je ovim povodom pozvao i Halilovića koji nam je potvrdio da je u policiji, ali, kako kaže, „ne zbog ovog događaja“.

„Nemam komentar, ne znam šta da kažem osim da su to laži i neistine. Nisam ga napao, prišao sam mu da mu kažem nešto u vezi sa njegovim tekstom. On se možda uplašio, ali nije tačno da sam ga napao“, rekao je Halilović UNS-u i završio razgovor jer ga „zove inspektor“.

Na platformi Mapping Media Freedom, između ostalog, navodi se da je novinarska ekipa zrenjaninske televizije KTV napadnuta 12. marta dok je izveštavala sa velikog mitinga koji je u Beogradu organizovala vladajuća Srpska napredna stranka.

EFJ je tražio direktan kontakt sa ekipom KTV-a kako bi se upoznali sa svim okolnostima i činjenicama ovog događaja.

Kako navode iz EFJ-a, MFRR ima mogućnost da finansijski pomogne ugroženim novinarima i medijima.

MFRR čini nekoliko organizacija: ARTICLE 19 Europe, Evropska federacija novinara (EFJ), Free Press Unlimited (FPU), Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), Međunarodni institut za štampu (IPI) i Osservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa (OBCT).

Podsetimo, vlasnik KTV-a Danijel Radić rekao je za UNS nakon incidenta da su okupljeni na mitingu u Beogradu fizički nasrnuli na njega, na novinara ove medijske kuće Nemanju Šarovića i snimatelja Sinišu Nikšića, istakavši da su policajci videli napade, ali da nisu reagovali. Najtežu povredu je zadobio, prema rečima Radića, tehničar kojem je tog dana izbijeno tri zuba.