Rođen je na ostrvu Vis 18. oktobra 1944 godine.

Posle rata školovao se u Metkoviću, Mostaru, u kojem je odrastao, Rijeci i Zagrebu gde je, kao nekadašnji šezdesetosmaš, upisao studije ekonomije i diplomirao.

Radio je za televiziju, radio, novine i film. Režirao je dokumentarne filmove i TV emisije, a po njegovim tekstovima su drugi režiseri snimali drame i serije, pozorišne predstave, crtane filmove (Riblje oko) ili snimali gramofonske ploče (Arsen Dedić, Kornelije Kovač).

Bio je urednik zagrebačkog „Oka“ (1973−1991), jednog od najuticajnijih dvonedeljnika za kulturu koji je okupljao pisce i intelektualce iz cele Jugoslavije.

U periodu od 1981. do 1985. bio je zadužen za kulturu u Predsedništvu Socijalističkog saveza Republike Hrvatske.

Poslednji tekst objavljen u Hrvatskoj napisao je kada je na zidu u kvartu Dubrava video grafit: Zabranjeno za Srbe, pse i Cigane. Tekst je završio rečenicom: Tražite me među Srbima, psima i Ciganima.

Iz Zagreba se, zbog političkih prilika i progona, 1990. godine preselio s porodicom u Beograd.

Sarađivao je sa Radio Beogradom i bio kolumnista lista „Odgovor“.

Poezija mu je uvrštena u antologije jugoslovenske, srpske i hrvatske poezije.

Goran Babić preminuo je 26. aprila u Beogradu.

Pojedinci iz kancelarije UNS-a, brojne koleginice i kolege, poznati novinari, priključili su se akciji koju požrtvovano vode Brankini prijatelji, zaposleni i saradnici iz njenog Dnevnika.

UNS se zahvaljuje svima koji su u mogućnosti da se priključe akciji prikupljanja novca za Brankino lečenje.

Avalski toranj srušen je u noći između 29. i 30. aprila 1999. godine za vreme NATO bombardovanja SR Jugoslavije i sve do 2010. godine bio je, kako je pisao Milorad Pavić, „rana na duši Beograda“.

Brojni novinari, urednici, sportisti i đaci učestvovali su u UNS-ovoj akciji obnove srušenog Avalskog tornja, kako bi zacelili ovu ranu. Aukcije slika, Himna Avalskom tornju, egzibicioni meč Ane Ivanović i Novaka Đokovića, đački dinar u osnovnim školama – samo su neki od načina na koje je novac za obnovu prikupljan.

Obnovljen Avalski toranj otvoren je 21. aprila 2010. godine, ali ga, kako su rekli mnogi koji su učestvovali u akciji, treba posmatrati kao spomenik starom.

Inače, „stari“ Avalski toranj se, kako piše na zvaničnom sajtu, gradio od 1961. do 1965. godine kada je pušten u rad, a bio je jedini toranj na svetu koji je za presek imao jednakostranični trougao.

Stabilan, na tri noge, Avalski toranj odolevao je košavi, gromovima, zemljotresima. Bombama, nažalost, nije mogao.

Boro Lazukić rođen je 1964. godine u Šipovu, u Republici Srpskoj. Studirao je Pravni fakultet u Novom Sadu.

Novinarstvom je počeo da se bavi u listu „Borba“, gde je radio od 1989. do 1994. godine.

U „Našoj Borbi“ bio je novinar od 1994. do 1996. godine, kada prelazi u dnevni list "Blic" gde je godinu dana bio šef dopisništva.

Boro Lazukić bio je urednik informativnog programa na Radiju 021 iz Novog Sada, od 1997. do 1999. godine, kada se, do 2001. godine vraća u „Blic“.

Naredne četiri godine bio je zamenik glavnog i odgovornog urednika „Građanskom listu“. U RTV „Panonija“ prelazi 2005. godine gde je narednih pet godina bio zamenik glavnog i odgovornog urednika informativnog programa.

U Radio televiziji Vojvodine radio je u redakciji Informativnog programa Prvog programa radija od 2015. godine. Između ostalog, na ovom radiju uređivao je emisiju o spoljno-političkim dešavanjima "Svet sa naslovnice".

Dobitnik je nekoliko novinarskih nagrada, među kojima je i treća nagrada na festivalu INTERFER 2017. godine, za radio reportažu „Kolona beznađa“.

Sahrana kolege Lazukića biće u četvrtak u 12 sati, na Gradskom groblju u Novom Sadu.

Kao posebno važno, UNS je istakao praćenje postupanja pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova u odnosu na zahteve koje im dostavi tužilaštvo.

Bjelica: Izmene Krivičnog zakonika u 2009. godini predložene kao odgovor na 39 slučajeva ugrožavanja novinara, a samo prošle godine evidentirali smo 261

Efikasna krvičnopravna zaštita novinara je, kako je rekla koautorka i urednica Analize, Dragana Bjelica, posebno važna, imajući u vidu statistiku slučajeva ugrožavanja novinara, koja je pokazala porast u odnosu na prošlu godinu, inače rekordnu po napadima na novinare.

Podsetila je da je u 2025. godini UNS zabeležio 261 slučaj, 150 više nego prošle godine, dok je broj evidentiranih fizičkih napada na najvišem nivou u poslednjih pet godina.

“Iako možda naši podaci nisu savršeni i uprkos tome što se razlikuju u udruženjima, oni jasno pokazuju trend porasta napada na novinare”, dodala je ona.

Da su promene neophodne u ovom trenutku pokazuje i činjenica da su izmene Krivičnog  zakonika u 2009. godini usvojene, nakon što je UNS zabeležio svega 39 napada na novinare.

„To je bio okidač za inicijativu koja je dovela do izmene člana 138, stav 3 Krivičnog zakonika 2009. godine. Taj podatak deluje skromno u poređenju sa onim što danas beleže organizacije koje prate bezbednost novinara u Srbiji”, navela je ona.

Bjelica je, osvrnuvši se na izmene krivičnog Zakonika koje je UNS tada predložio, podsetila da su zahtevi obuhvatali pooštravanje kazni za napade na novinare, uvođenje prekršajne odgovornosti za lica koja ih onemogućavaju u praćenju javnih događaja, kao i solidarnu odgovornost izdavača prema zaposlenima.

Neki od predloga UNS-a su prihvaćeni, pa su u septembru 2009. godine donete izmene Krivičnog zakonika, prema kojima su novinari i medijski radnici, kao osobe koje rade posao od javnog značaja u oblasti informisanja, posebno prepoznati.

„U Članu 138. predviđena je kazna za ugrožavanje sigurnosti novinara pretnjom, u vezi sa poslom koji obavljaju. U stavu tri ovog člana, izjednačena je zaštita novinara sa onom koja je predviđena za predsednika Republike, narodnog poslanika, predsednika i članove Vlade, sudije, tužioce, advokate, policajce“, objasnila je Bjelica.

Bjelica je podsetila i na šire napore medijske zajednice u borbi za zaštitu novinara u prethodnoj deceniji.

"Kada je 2013. formirana Komisija za istraživanje ubistava novinara, vladao je optimizam. Tadašnja vlast pokazala je volju da se angažuje. Predsednik Vučić je javno rekao koleginici iz Radio Beograda da mu je od svih nerešenih slučajeva najvažnije razrešavanje ubistva Slavka Ćuruvije. Osnovana je Stalna radna grupa za bezbednost, zatim Vladina Radna grupa za bezbednost novinara, a usledili su i pokušaji novih izmena Krivičnog zakonika", dodala je ona.

Ipak, kako je navela Bjelica, novinarska zajednica nije u narednim godinama uspela da se međusobno usaglasi oko predloga, iako je postojala politička volja. Posle je, dodala je, taj momenat prošao i politička volja da se Krivični zakonik u ovom delu izmeni je nestala.

Upravo politička volja ostaje i danas, rekla je, ključni nedostajući element.

Od 2009. godine do danas u osnovnim sudovima pokrenuto 46 krivičnih postupaka koji se odnose na ugrožavanje sigurnosti novinara

Jedna od autorki Analize i urednica sajta UNS-a Kristina Kovač Nastasić rekla je da je, po podacima koje je UNS dobio iz osnovnih sudova, 2009. godine do danas, u 53 osnovna suda u Srbiji pokrenuto 46 postupaka po članu 138, stav tri Krivičnog zakonika (KZ) koji se odnosi na ugrožavanje sigurnosti novinara.

Kako je navela Kovač Nastasić, od 46 postupaka, u 25 slučaja okrivljeni su oglašeni krivim.

Bilo je, dodala je, 11 oslobađajućih presuda, jedna prijava je odbačena, jedna odbijena, u dva su izrečene mere psihijatrijskog lečenja. Jedan slučaj je, kako je rekla, u prekidu, jedan je obustavljen, a u toku su četiri postupka koji se odnose na ugrožavanje sigurnosti novinara.

Kovač Nastasić objasnila je da je UNS podatke zatražio od svih 67 osnovnih sudova u Srbiji. Od 59 dobijenih odgovora, pet sudova nije dostavilo evidenciju koja se odnosi na novinare, već svih postupaka vođenih po članu 138, stav tri, dok je jedan sud odgovorio da ne vodi evidenciju na osnovu toga da li je krivični postupak pokrenut isključivo zbog ugrožavanja sigurnosti novinara.

Krajnović: Važno je da medijska zajednica bude proaktivna u predlozima izmena Krivičnog zakonika

Advokat Nenad Krajnović podsetio je da su napori da se poboljša zaštita novinara trajali godinama, ali da su rezultati izostali - delom zbog neslaganja unutar novinarske zajednice, delom zbog nepostojanja političke volje.

Kao ključnu je izdvojio 2021. godinu, kada je, kako je naveo, postojala izrazita politička volja za promene. Ministarstvo je tada krenulo u javnu raspravu o nacrtu koji je u tri člana sumirao zahteve novinarskih udruženja.

Ministarstvo je, prema njegovim rečima, odabralo dobar pristup - proširenje krivičnopravne inkriminacije za napade na novinare i usklađivanje postojećih krivičnih dela sa onim što su novinari tražili.

Razmatrano je i proširenje zaštite na imovinu novinara, što bi, kako je navelo, bilo posebno korisno u slučajevima poput paljenja kuće novinara Milana Jovanovića.

Međutim, proces je, rekao je Krajnović, odjednom stao.

Ono što je na kraju ostalo kao najmanji zajednički sadržalac svih predloga novinarskih i medijskih udruženja je, kako je rekao, zajednički predlog iz 2024. godine, koji Ministaratvo pravde nije prihvatilo.

Izostalo je, dodao je Krajnović, ono čega je bilo u 2021. godini u godinama pre toga – politička volja.

On je zaključio da izmene Krivičnog zakonika nisu jedino rešenje, ali da je važno biti proaktivan. Uz pravne mehanizme, naglasio je, neophodna je i javna osuda napada na novinare od strane najviših političkih aktera i stvaranje društvene klime u kojoj takvi napadi ne bi bili normalni i uobičajeni.

Rakočević: Zakonske promene ključne za izlazak iz „drame“ u kojoj rade novinari

Predsednik UNS-a Živojin Rakočević rekao je da je pitanje unapređenja krivičnopravne zaštite novinara teško razmatrati u ambijentu svakodnevnih pritisaka i „drame“ sa kojom se medijski radnici suočavaju.

Podsetio je da su izmene Krivičnog zakonika iz 2009. godine predstavljale važan korak u zaštiti novinara.

„Te izmene su donete uz značajan doprinos tadašnjeg ministra za ljudska i manjinska prava Svetozara Čiplića.  Na izradi predloga izmena Krivičnog zakonika radili su tada sudija Vrhovnog suda u penziji Zoran Ivošević i tadašnji predsednik UNS-a Nino Brajović“, naveo je Rakočević.

Ipak, kako je istakao, ostaje otvoreno pitanje u kojoj meri se te odredbe danas dosledno primenjuju. UNS se, prema njegovim rečima, oslanja na institucije, ali smatra da je neophodno unaprediti njihov rad i obezbediti doslednu primenu zakona u javnom interesu.

Rakočević je ukazao i na nerešene slučajeve ubistava novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, nerasvetljene okolnosti smrti Dade Vujasinović, kao i na potrebu formiranja posebnih mehanizama za istraživanje ubistava i nestanaka novinara, uključujući i 17 slučajeva na Kosovu i Metohiji.

„Problemi bezbednosti novinara moraju se rešavati sistemski, odnosno kroz zakone i institucije, jer bez takvog pristupa ostaje osećaj trajne nesigurnosti i neizvesnosti“, naveo je on.

Zaključio je da je oslanjanje na demokratske principe ključno, ali i da bez konkretnih institucionalnih i zakonodavnih promena neće biti moguće izaći iz postojeće društvene klime u kojoj su pritisci i napadi na novinare učestali.

Stamenković: Tužilaštvo ove godine zabeležilo dodatan porast napada na novinare

Javni tužilac Branko Stamenković je rekao da je javno tužilaštvo u svojoj bazi u prvih nekoliko meseci ove godine zabeležilo porast od 33,3 odsto napada na novinare u odnosu na prošlu godinu. To, kako je naveo, posebno zabrinjava imajući u vidu da je 2025. godina bila rekordna po broju krivičnih dela usmerenih protiv novinara. 

Broj predmeta je u 2025. godini porastao za 115 odsto u odnosu na 2024. godinu, sa više od 140 formiranih predmeta i više od 150 novinara koji su bili oštećena lica.

Stamenković je rekao da ga posebno zabrinjava broj fizičkih napada koji je porastao sa svega četiri do šest godišnje, na 24 do 26 u toku 2025, što predstavlja porast od oko 336 odsto. On je naglasio da se radi samo o prijavljivanim slučajevima, dok znatan broj napada ostaje neprijavljen, a ponekad nepoznat čak i novinarskim udruženjima.

Kao posebno poražavajuću okolnost istakao je da je on uvek preporučivao da novinari na javnim događajima nose legitimacije i prsluke sa oznakom „PRESS" i da ih ističu radi dodatne zaštite, a da se ispostavilo da su često upravo zbog vidljivih oznaka oni lakše mete napada.

Ipak, Stamenković je dodao da je, uprkos ovim poražavajućim okolnostima, važno istaći i napore Stane radne grupe za bezbednost novinara, koja ove godine beleži deceniju rada.

Vuković: Potrebno preciziranje pojedinih odredbi Krivičnog zakonika

Profesor krivičnog prava Igor Vuković ocenio je da krivičnopravni sistem u Srbiji trenutno obezbeđuje zaštitu pojedinih profesija kroz dva osnovna mehanizma, ali da postoje značajne nedoumice u pogledu njihove doslednosti i preciznosti, rekao je Vuković.

Kako je objasnio, prvi vid zaštite odnosi se na status lica od javnog značaja, dok drugi podrazumeva uvođenje posebnih krivičnih dela, poput napada na zaposlene u ustanovama obrazovanja i vaspitanja, zdravstvenim ustanovama i ustanovama socijalne zaštite, rekao je Vuković.

„U zakonu su izdvojene određene profesije, među kojima su novinari, advokati, lekari i zaposleni u javnim službama, zbog procene da obavljanje tih poslova nosi povećan rizik po bezbednost“, rekao je Vuković.

Vuković je ukazao da ovakav pristup otvara pitanje selektivnosti, budući da su i druga zanimanja koja podrazumevaju neposredan rad sa građanima, često izložena sličnim rizicima.

Govoreći o položaju novinara, Vuković je naveo da oni već uživaju određeni stepen zaštite kao lica koja obavljaju posao od javnog značaja, ali da postoji prostor za dalje unapređenje.

U tom domenu je, kako je istakao, važna uloga novinarskih udruženja, koja se, poput udruženja drugih struka, mogu izboriti za precizniije norme i sveobuhvatniju krivično-pravnu zaštitu.

Goran Ilić: Nisu ključne strože kazne, već izvesnost da će kažnjavanje uopšte biti sprovedeno

Počasni predsednik Društva tužilaca Srbije Goran Ilić je rekao da Analiza koju je uradio UNS u velikoj meri odražava stanje stvari, ali da nije saglasan sa primedbama u njoj, koje se odnose na predloge za strože kazne u izmenama Krivičnog zakonika.

Za zaštitu bezbednosti novinara, kako je naveo Ilić, nisu ključne strože kazne, već izvesnost da će kažnjavanje uopšte biti sprovedeno. Ilić istakao da je važna dosledna primena Krivičnog zakonika, kao i donošenje odluka tužilaštva i sudova u razumnim rokovima.

„Kada neko odlučuje da li će izvršiti krivično delo, presudno je da li veruje da će uopšte biti procesuiran“, rekao je Ilić, dodajući da je nedostatak izvesnosti kažnjavanja jedan od glavnih problema u praksi.

On je dodao da se taj problem vidi i u neujednačenoj sudskoj praksi, jer se u nekim slučajevima krivična dela procesuiraju i sankcionišu, dok u drugim postupci izostaju.

Ilić je rekao da se takvo stanje ne treba rešavati pooštravanjem kaznene politike ili dodatnim izdvajanjima pojedinih grupa, poput novinara. Takvi pristupi, kako je naveo, do sada nisu davali nisu dali očekivane rezultate.

Kao primer je naveo podatke koji pokazuju da, uprkos izmenama zakona i jačanju normativne zaštite, broj napada na novinare i dalje raste.

Dodao je da je, pripremajući se za skup, pregledao sudsku praksu i zaključio da odluke značajno variraju, što kod medijskih radnika stvara osećaj nesigurnosti i neujednačenog tretmana.

Matić: Policija ne samo da je prestala da se bavi svojim poslom, već je počela i da tuče novinare

I član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić ukazao je na probleme u radu policije i tužilaštva.

“Prvo je policija ne samo prestala da se bavi svojim poslom, već je počela i da tuče novinare, a zatim je tužilaštvo počelo sve više da odbacuje slučajeve”, rekao je on.

Matić je istakao je da je u 2019. godini od 60 slučajeva, po evidenciji Vrhovnoj javnog tužilaštva, više od trećine sudski rešeno pravosnažno. Sada, kako je dodao, od 200 slučajeva u poslednje dve godine, imamo samo pet rešenih.

Politički vrh Srbije, svojom retorikom, kako je rekao Matić, stvara okvir u kome je dopušteno nasilje.

On se osvrnuo na rad Komisije za istraživanje ubistava novinara, čiji je bio predsednik, i rekao da je u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije bilo opstrukcije sudskog postupka.

Matić je rekao da je u tom predmetu često bio utisak da umesto brzog postupka i pravosnažnog okončanja dolazi do odugovlačenja.

U međuvremenu su se, kako je rekao, 2015. i 2016. godini dogodile i smene u MUP-u i Komisija više nije imala podršku kao ranije dok su u njoj sedeli i direktor UKP-a i šef službe za organizovani kriminal.

“Došao je Stefanović, a zatim i Dijana Hrkalović, a mi smo praktično prestali da se sastajemo. Najveći posao nam je bila kontrola štete, sprečavanje opstrukcije i spasavanje slučaja na sudu. Posle dve presude na sto godina zatvora, došli smo do toga da se u politički život vraća retorika iz kraja devedesetih godina, što je rezultiralo oslobađajućom presudom petočlanog veća Apelacionog suda. Za nju možemo reći da je oblik amnestije, a ne pravni akt”, rekao je Matić.

Ključna u svim slučajevima je, naveo je Matić, politička volja, koje, kako je naveo, više nema.

Svedočenja napadnutih novinara

Na konferenciji UNS-a govorili su i novinari i medijski radnici koji su prethodnih godina bili mete napada.

Snimatelj TV N1 Ivan Pavlović govorio je o napadu kada je novinarskoj ekipi ove televizije polomljena kamera ispred šatorskog naselja u centru Beograda.

Pavlović je objasnio da se za napad trenutno vode dva postupka – jedan pred osnovnim sudom u Beogradu, nakon što je napadač identifikovan, i drugi u formi pritužbe protiv MUP-a, koji se vodi pred nadležnom komisijom Ministarstva unutrašnjih poslova.

“Prošle nedelje smo novinarka Maja Nikolić i ja bili u policijskoj stanici. Tamo su nam puštane izjave policajaca, u kojima oni tvrde da je policija reagovala pravovremeno i postupila ispravno, što nipošto ne odgovara onome što se zaista dogodilo”, rekao je Pavlović.

Dodao je da se napad dogodio naočigled policije koja nije reagovala, već je ostala pasivna tokom celog incidenta, iako su se nalazili u neposrednoj blizini.

Ovogodišnji lokalni izbori, bili su, kako je rekla urednica NG portala iz Negotina Suzana Jovanović Mihajlović, prekretnica kada su u pitanju napadi na novinare u manjim sredinama.

Mihajlović Jovanović je u izbornom danu, 29. marta ove godine, napadnuta ispred prostorija Srpske napredne stranke (SNS) u Negotinu, sa još dvoje kolega.

Mihajlović Jovanović je navela da je slučaj prijavljen policiji, ali da do danas nema informacija o istrazi i dodala da poražavajuće što su taj napad doživeli ispred stranke koja je u tom trenutku proglašavala izbornu pobedu.

Novinar portala 021 Zoran Strika podsetio je da je prošle godine napadnut dok je telefonom snimao kako dvojica muškarca obaraju na pod i udaraju građanina koji je snimao odlazak građana na SNS miting, a potom mu bacaju telefon u Dunav.

“Nisam dobijao informacija o daljem razvoju postupka iz policije. Sve informacije koje sam dobijao bile su od UNS-a ili od Verana Matića. Čak sam posredno dobio opasku zašto se nisam raspitivao kod tužiteljke kako se odvija postupak. Nisam smatrao da bi bilo u redu da zovem tužiteljku i podsećam je na svoj slučaj, jer moj slučaj nije ni važniji ni ozbiljniji od ostalih koji su usledili”, dodao je on.

U martu je, kaže, dobio obaveštenje iz tužilaštva da se postupak ne vodi kao postupak po službenoj dužnosti.

Fotoreporter Foneta Marko Čonjagić govorio je o napadu koji je doživeo dok je izveštavao sa skupa podrške majci poginulog u padu nadstrešnice Dijani Hrki.

Tada su ga, rekao je, četvorica maskiranih muškaraca, koji su došli iz šatorskog naselja na Trgu Nikole Pašića, napala naočigled pripadnika policije.

Čonjagić je, kako kaže, slučaj prijavio u policijskoj stanici. Ujutro ga je, rekao je, zvao tužilac, a nakon toga se više niko nije javio. Pritužbe su podnete protiv policajaca koji nisu reagovali na napad.

Vojislav Milovančević, urednik portala Nova, govorio je o napadu koji se dogodio tokom julskih protesta 2020. godine ispred Narodne skupštine, kada je bio na zadatku i izveštavao o protestima koji su organizovani zbog najave uvođenja zabrane kretanja i vanrednog stanja usled pandemije virusa korona.

 “Dobio sam udarac u potiljak nekim predmetom, za koji sumnjam da je bokser. Znam da je čvrst predmet zbog siline udarca. Isto tako ne mogu da tvrdim ni ko je osoba koja me je udarila jer sam bio okrenut leđima”, rekao je Milovančević.

Nakon što je otišao u policijsku stanicu, rečeno mu je, kako je naveo da je pronađen napadač. Međutim, osoba koja je kasnije dovedena u postupak i koju je video, rekao je, ne odgovara fizičkom opisu osobe za koju je sumnjao da ga je udarila.

“U pitanju je bio stariji muškarac, dok su osobe koje sam video pre napada bile mlađe”.

Ovaj čovek je u međuvremenu osuđen na godinu dana kućnog pritvora uz nanogicu.

“Čuo sam da je taj čovek već bio u zatvoru, pa je moguće da je došlo do nagodbe”, dodao je Milovančević.

Inače, prilikom veštačenja je u medicinskoj dokumentaciji pisalo da je zadobio lakše telesne povrede pesnicom, iako je mu je bila povređena lobanja.

Obezbeđen je prevod sa srpskog odnosno engleskog jezika. Registracija učesnika počeće u 9.30 sati, a u 10 sati je početak konferencije koja će sa pauzama trajati do 14 sati.

Konferencija koju UNS organizuje deo je projekta ,,Krivičnopravna zaštita novinara u Srbiji: trenutno stanje i potrebe za unapređenjem”, koji je podržala Misija OEBS-a u Srbiji, uz finasijsku podršku Vlade Švedske.

Novinari iz Kontakt Plus radija, Radija Mitrovica Sever, Kosseva, Kalzoa, Klan Kosova, Birna i  Zakletve za pravdu su sa predstavnicama UNS-a razgovarali o istorijatu i delatnosti Udruženja, medijskoj sceni u Srbiji, načinima finansiranja medija, borbi za zaštitu bezbednosti novinara i ubijenim i nestalim novinarima i medijskim radnicima na Kosovu* od 1998. do 2005. godine.

Sa njima su danas u UNS-u razgovarali generalni sekretar UNS-a Nino Brajović, član Uprave UNS-a Mateja Agatonović i urednica sajta UNS-a Kristina Kovač Nastasić.

Brajović je rekao da su, kada je u pitanju finansiranje medija, dani kada je osamdesetih godina prošlog veka radio kao novinar u RTS-u bili bolji nego sada. U prošlosti su, kako je podsetio, štampani i elektronski mediji živeli zbog čitalaca, gledalaca i slušalaca. To, kako je istakao, danas nije slučaj.

„Imali ste medije koli su bili pod kontrolom vlasti, ali su vodili računa o tome da rade u interesu publike. Marketing je bio ekstra profit. Pojavom interneta, sve se promenilo, pa mediji mahom žive od marketinga, kao i političkih i finansijskih centara moći“, objasnio je Brajović.

Ekonomski ranjivi, mediji se tako, saglasni su bili prisutni, suočavaju sa sve većim pritiscima.

Agatonović je ukazao na to, da je, prema statistici UNS-a, ove godine broj slučajeva ugrožavanja novinara u porastu. To, kako je naveo, posebno zabrinjava, imajući u vidu da je UNS u 2025. godini zabeležio dvostruko više napada nego u godini pre toga, kao i da je evidentiran najveći broj fizičkih napada u poslednjih pet godina.

Predstavnici UNS-a objasnili su na koje načine se ovo Udruženje bori protiv represije nad novinarima i medijskim radnicima, ukazujući na pravnu podršku UNS-a, kao i na podršku kroz rad Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

Bilo je reči i o nepravilnostima u procesu sufinansiranja medijskih projekata i načinima na koje se Udruženje bori protiv toga, kao i o nastojanju da se očuvaju etički i profesionalni standardi.

Gosti su posebno interesovanje izrazili za Memorijalnu sobu UNS-a u kojoj su fotografije i karikature predsednika UNS-a od osnivanja, 1881. godine, kao i za arihivu podataka o članovima koja broji više hiljada dosijea.

Novinari koji su posetili UNS su stipendisti OEBS-ovog Programa stipendiranja medija. Sekcija za medije OEBS-a, osmu godinu za redom, organizuje posete za mlade novinare koji obilaze medijske agencije, udruženja i institucije.

*U skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. 

Policijska uprava zadužena za Beograd evidentirala je 15 fizičkih napada, ona u Novom Sadu šest, u Čačku tri, u Nišu i Užicu po dva, u Kraljevu i Valjevu po jedan.

Najviše verbalnih napada – 15, registrovano je u Beogradu, a zatim u ostalim policijskim upravama - četiri slučaja u Novom Sadu, tri u Pirotu, po dva u Nišu, Valjevu i Somboru, po jedan u Užicu, Čačku, Vranju, Kraljevu i Sremskoj Mitrovici. 

Krivične prijave, naveo je MUP u odgovoru UNS-u, podnete su zbog 17 krivičnih dela. Zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti podneto je sedam krivičnih prijava, po dve u Beogradu i Novom Sadu, po jedna u Nišu, Valjevu i Čačku.

Zbog krivičnog dela uvreda zavedena su dva slučaja i podnete krivične prijave u Čačku i Pirotu.

U Užicu su dve krivične prijave podnete zbog nasilničkog ponašanja na sportskoj priredbi ili javnom skupu.

U Novom Sadu je po jedna krivična prijava podneta zbog izazivanja panike i nereda, zatim nasilničkog ponašanja, razbojništva i teške krađe u pokušaju.

U Beogradu je jedna krivična prijava podneta zbog nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija. Zbog krivičnog dela prinude takođe je u Beogradu podneta jedna prijava.

MUP je u odgovoru UNS-u naveo da su zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti u 15 slučajeva na osnovu Zakonu o javnom redu i miru i jedanput po Zakonu o ličnoj karti, a u ostalim slučajevima dostavljeni su izveštaju nadležnom tužilaštvu.

Zbog kršenja Zakona o javnom redu i miru podneto je šest zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka u Beogradu. U Novom Sadu je u 2025. godini podneto pet takvih zahteva, dok je u Valjevu, Užicu Somboru, Sremskoj Mitrovici po jedan.

Jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog kršenja Zakona o ličnoj kartu podnet je u Beogradu.

Policiji su prijavljene 23 pretnje preko mobilnih telefona i društvenih mreža u kojima se kao oštećeni navode novinari i medijski radnici.

Prema policijskim upravama podaci su sledeći: šest prijava u Beogradu, po tri u Vranju i Pančevu, po dve u Prokuplju, Pirotu i Zrenjaninu i po jedna u Jagodini, Požarevcu, Kraljevu, Čačku i Novom Sadu. 

U ovim slučajevima registrovana su tri krivična dela – dva se odnose na ugrožavanje sigurnosti, za teritoriju Beograda, a jedno je uvreda i prijavljena je u Novom Sadu. U ostalim slučajevima, naveo je MUP odgovarajući UNS-u, dostavljeni su izveštaji nadležnom tužilaštvu.

„I u njemu je ostavila neizbrisiv trag kao urednik kulturnog programa Radio Beograda“, rekla je Roćenović.

Izvanredno je, istakla je, poznavala ne samo svetske pisce poput Šekspira, Dostojevskog, Tomasa Mana i Tolstoja, već i čitavu vertikalu srpske književnosti – od srednjovekovne tradicije do savremenih autora.

Dodala je da domaćoj medijskoj sceni danas nedostaje profil novinara kakav je bila Spomenka Deretić.

Ćerka Spomenke Deretić, Irina, rekla je da ima značenja u tome što je Spomenka preminula upravo u Vijetnamu, jer je bila veliki ljubitelj vijetnamske kulture i vijetnamskog naroda.

Dodala je da je Spomenka bila jedinstvena i hrabra ličnost koja ju je od detinjstva učila moralnim vrednostima.

Ona je rekla je da je svaki rukopis koji je napisala prošao prvo kroz Spomenkine ruke i da je ona bila prvi i najoštriji čitalac njenih knjiga.

„Svaki njen savet sam slušala i primenila, jer je ona najbolje znala kako da napiše tako da rečenica bude jasna i neopterećena. Pisala je lako, da svako razume“, rekla je Irina.

Predsednik Kluba novinara veterana UNS-a Petar Trajković posebno je istakao borbenost Spomenke Deretić za radno pravni položaj novinara i njene napore za dobrobit ovog Udruženja.

 „Godinama sam vodio sindikate, a Spomenka je bila jedan od najaktivnijih saradnika“, dodao je on.

O Spomenki Deretić

Spomenka Deretić rođena je 1945. godine u Požarevcu. Završila je jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Uređivala je i vodila emisije informativnog programa Radio Beograda. Bila je urednica kulture i urednica u desku.

Spomenka Deretić bila je i član Upravnog odbora UNS-a od 1992. do 1996. godine.

Godine 1995. dobila je nagradu „Svetozar Marković“ koju je UNS od 1967. do 2001. godine dodeljivao za jednogodišnji rad i ostvarenja.

Spomenka Deretić preminula je 11. februara u Vijetnamu, u 81. godini, a sahranjena je na Novom bežanijskom groblju u Beogradu.

Spomenka Deretić rođena je 1945. godine u Požarevcu. Završila je jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Uređivala je i vodila emisije informativnog programa Radio Beograda. Bila je urednica kulture i urednica u desku.

Spomenka Deretić bila je i član Upravnog odbora UNS-a od 1992. do 1996. godine.

Godine 1995. dobila je nagradu „Svetozar Marković“ koju je UNS od 1967. do 2001. godine dodeljivao za jednogodišnji rad i ostvarenja.

Spomenka Deretić preminula je 11. februara u Vijetnamu, u 81. godini.

Broj mesta je ograničen i molimo zainteresovane koleginice i kolege da se prijave na imejl unsinfo@uns.org.rs do 23. aprila. U prijavi je potrebno navesti ime i prezime, redakciju u kojoj radite ili sa kojom sarađujete, kontakt podatke.

Program konferencije dostavićemo blagovremeno učesnicima čija je prijava prihvaćena.

Konferencija koju UNS organizuje deo je projekta ,,Krivičnopravna zaštita novinara u Srbiji: trenutno stanje i potrebe za unapređenjem”, koji je podržala Misija OEBS-a u Srbiji, uz finasijsku podršku Vlade Švedske.

Predstavnica UNS-a Dragana Bjelica ocenila je da bi na skupu govorilo mnogo više nekadašnjih novinara Juronjuza, ali da im “stomak to ne da”.

“Ako bi se tako gledalo, politički komesari na medijskim i uredničkim funkcijama u Juronjuz Srbija su uspeli, jer pobedu nad javnim svedočenjem odnela je mučnina koju izaziva pomisao na dešavanja kada je u redakciji počela da dominira sila hijerarhije, a ne novinarskog znanja, iskustva i argumenata, kada je za neljudske postupke štit postala politička podobnost, a za ukazivanje na cenzuru sledio je napad, izokretanje i laž”, navela je Bjelica.

Istakla je da su novinari oterani iz Juronjuza ne samo tako što su dobijali otkaze i što su proglašavani tehnološkim viškovima, ili zbog toga što im nisu produžavani ugovori, već i tako što su mnogi zbog promene uređivačke politike sami napustili redakciju.

“Nije došao neki političar ili ekonomski moćnik da rasteruje novinare, snimatelje i kolege iz tehnike, već su to prevashodno uradile dve postavljene koleginice Minja Miletić i Dragana Pejović”, navela je Bjelica.

Novinarka Marija Šehić je istakla da će se lično truditi da u budućnosti nijedna redakcija ne dođe u situaciju da ima problem kakav su imali novinari i novinarke u Juronjuzu.

“Da ne bude politički motivisanih otkaza novinarima i cenzure na tako bestijalan način. To nikada nećemo zaboraviti i nikada nećemo oprostiti ono što su uradili, ne samo nama na Juronjuzu već i našim brojnim kolegama godinama unazad”, rekla je Šehić.
Ona je navela da su svi koji su se ogradili od nepotpisanog saopštenja “znali šta ih čeka”.

“Očekivali smo to, svi koji smo se potpisali ispod tog saopštenja, znali smo šta otprilike može da usledi. Očekivala sam da u narednom periodu sledi otkaz”, rekla je Šehić.

Navela je da je, nakon što je objavljeno nepotpisano saopštenje Juronjuza, ona poslala mejl redakciji u kome je pitala ko je autor tog saopštenja, zašto ono nije potpisano i odakle pravo onom ko ga je pisao u ime redakcije da ga piše bez prethodnog obaveštavanja i konsultacija sa članovima redakcije.

“Sa sadržajem saopštenja, niti sa tim da će ono biti objavljeno, nismo bili obavešteni. Nakon mog mejla, na njega se nadovezalo još dvoje kolega Juronjuza, nekašnjih novinara RTS-a. Oni su se pridružili mom pitanju i rekli da ne dozvoljavaju da se u njihovo ime pišu takve stvari”, rekla je Šehić.

Ona je navela da ju je nakon toga telefonom pozvala direktorka Juronjuza Minja Miletić koja ju je upitala odakle joj pravo da piše takav mejl.

“Na to sam odgovorila pitanjem odakle njoj pravo da piše takva saopštenja i da potpisuje redakciju. Rekla sam da ću se, ukoliko saopštenje ne bude povučeno, na društvenim mrežama ograditi od njega kao Marija Šehić, a ona je rekla da ako se ogradim od te kuće, da će se i ta kuća ograditi od mene. Znala sam šta to znači”, navela je Šehić.

Novinar Stefan Goranović istakao je da su njegove kolege i on ljudi koji se godinama trude da rade onako kako nalažu zakon i Kodeks novinara i novinarki Srbije, “jer je to jedini način na koji može da se radi”.

“Pored toga što nećemo zaboraviti one koji su pokušali da nas provuku kroz blato, nećemo zaboraviti ni to da su se oni na taj način samodiskvalifikovali iz profesije”, rekao je on. 

Vrlo često se, istakao je, vraćamo na promene nakon 5. oktobra i na to kako su ljudi iz naše profesije uspeli da “prelete” iz starog sistema u novi. 

“Verujem su da onim što su nama uradili, i što rade mnogim drugim kolegama, onemogućili sebi da prelete kada sve ovo bude juče”, rekao je Goranović.

Istakao je da je nepotpisano saopštenje u ime redakcije bilo „sve ono što mi novinari nismo”.

“Novinari i ljudi koji su radili na Juronjuzu, ne koriste takav rečnik. Ne bave se time. Mi smo godinama radili u redakciji u kojoj je u početku bilo skepse, ali vrlo brzo mi smo bili ti koji su razvejali sumnje da ćemo raditi za vlast i trudili smo se da nam jedino zakon i Kodeks budu vodilja kada izveštavamo. Mislim da je to razlog što smo mi digli glas u roku od nekoliko sati”, rekao je Goranović.

Naveo je da je na Juronjuzu bilo novinara koji su bili kažnjavani zbog postavljanja pitanja na konferencijama za novinare, a pojedini i finansijski “zato što su odbili da postave naručeno pitanje predsedniku države”, kao i zbog načina izveštavanja.
Bivši novinar Juronjuza Miloš Milić ocenio je da je to saopštenje bilo prvi put da su zaposleni javno izneli šta se dešava u redakciji, kao i da je to bila kulminacija višemesečnih trvenja u redakciji, otpora ljudi i njihovih kažnjavanja.

“Neke od kolega su na kraju otišle i na terapije kod psihijatra, počeli su da piju lekove za smirenje. To su zaista traumatični periodi za mnoge moje kolege - i za ove koji su na kraju dobili otkaz, kao i za ove koji su pre i posle toga sami odlazili”, rekao je Milić.

Novinarka Nataša Kovačev istakla je da ona nije bila potpisnica dokumenta kojim su se nekadašnji zaposleni na Juronjuzu ogradili od nepotpisanog saopštenja, jer je u trenutku kada se ono pojavilo već bila bila bivša novinarka tog medija, pošto je prethodno dala otkaz. 

Navela je da je na njenu odluku da napusti Juronjuz presudno uticao način na koji su se unutar redakcije odvijale stvari u noći nakon prvog velikog protesta u Novom Sadu povodom pada nadstrešnice na železničkoj stanici u tom gradu. 

Naglasila je da se to odnosi na reakciju redakcije Juronjuza na napad na snimatelja te televizije Mirka Todorovića koji je napadnut ispred prostorija novosadskog SNS-a i potom kažnjavanja mlađeg kolege iz Juronjua koji je sutradan išao na pres konfreneciju Ane Brnabić. 

“On joj je postavio pitanje i insistirao da dobije odgovor kako je moguće da čovek koji je izašao iz redova SNS-a, a koji će kasnije postati savetnik gradonačelnika Novog Sada, jednostavno prišao s leđa snimatelju, oborio ga jednim rvačkim zahvatom na zemlju, a nakon čega su se svi pravili kao da se ništa nije dogođalo. Kolega koji je insistirao na odgovoru kasnije je kažnjen zbog toga. To su bile stvari koje su uticale na moju odluku da odem, zato što sam shvatila na koju je stranu to krenulo”, objasnila je Kovačev.

Dodala je i da joj je bio imperativ da, kao tadašnja dopisnica Juronjuza iz Vojvodine, izvesti o svim društvenim dešavanjima nakon urušavanja nadstrešnice.

“To je za mene bila tema nad temama, ali je bilo pokušaja da od mene traže da za neke emisije napravimo priču o tome kako su ugroženi ribnjaci na severu Vojvodine”, rekla je ona.

Vrlo jasno sam, istakla je, urednicima i redakciji rekla da sam tu apsolutno za sve što je povezano sa padom nadstrešnice, ali da ne traže od mene da se bavim bilo kojom drugom, sporovoznom temom, koja u tom ternutku, pored dešavanja u Novom Sadu, apsolutno nije bila tema”, rekla je Kovačev.

U dokumentu koji je UNS, nakon žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, dobio od Agencije za kvalifikacije, navedeni su svi ispiti koje je Manja Grčić položila, kao i broj CATS bodova (engleski sistem, prim.nov) koje oni nose.

Sabiranjem poena za tri godine studija dolazi se do broja 360 CATS kredita, što je ekvivalent 180 ESPB (ECTS) bodova.

U Formularu za priznavanje strane visokoškolske isprave koji je Agenciji za kvalifikacije 30. januara podnela Manja Grčić, a koji je takođe dostavljen UNS-u, Grčić je i sama navela da su njene osnovne studije trajale tri godine, te da je ostvarila 360 CATS poena, što u evropskom sistemu znači 180 ESPB bodova.

Inače, Manja Grčić je zahtev za priznavanje diplome Agenciji podnela 30. januara, na dan kada je Upravni odbor obavljao razgovore sa kandidatima za koje je prethodno utvrdio da ispunjavaju uslove konkursa.

Podsetimo, Zakon o javnim servisima propisuje da kandidat za generalnog direktora RTS-a mora imati visoko obrazovanje, odnosno diplomu koja nosi 240 ESPB bodova.

Diploma bez apostila

Inače, u dokumentaciji koju je Agencija dostavila UNS-u, nema apostila (zvanična overa javne isprave, prim.nov) što je, kako saznaje UNS, neophodan uslov za rad Agencije na rešavanju zahteva za priznavanje diplome iz Velike Britanije.

UNS je od Agencije tražio svu dokumenatciju koju je Manja Grčić podnela, a na osnovu koje je doneto Rešenje o priznavanju diplome, iz čega proizilazi da apostil nije dostavljen uz ostalu dokumentaciju.

Rešenje Agencije za kvalifikacije bez broja bodova – diploma “funkcionalno ekvivalentna kvalifikaciji diplomirani novinar”

U Rešenju o priznavanju diplome Manje Grčić koje je donela Agencija za kvalifikacije, a koje je takođe dostavljeno UNS-u, ne navodi se konkretno koliko ESPB poena nosi diploma Manje Grčić.

Rešenje je 11. februara 2026. godine doneo direktor Časlav Mitrović, na dan kada je Manja Grčić izabrana za generalnu direktorku RTS-a.

U njemu se navodi da se  “diploma priznaje kao diploma osnovnih akademskih studija prvog stepena obrazovanja”.

“Uvidom u dostavljenu dokumentaciju utvrđeno je da stečena kvalifikacija odgovara kvalifikaciji stečenoj završetkom osnovnih akademskih studija u oblasti novinarstva, odnosno osnovnim akademskim studijama novinarstva”, piše u Rešenju.

U obrazloženju se takođe navodi da je “utvrđeno da je diploma funkcionalno ekvivalentna kvalifikaciji diplomirani novinar stečenoj završetkom osnovnih akademskih studija  u Republici Srbiji”.

U Rešenju Agencije piše da je diploma Manje Grčić “stečena na nivou 6, ekvivalentna kvalifikaciji diplomirani novinar u sistemu nacionalnog okvira kvalifikacija (NOKS) i odgovara nivou 6.2 koji obuhvata osnovne akademske studije prvog stepena visokog obrazovanja”.

U Zakonu o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije nivo 6, podnivo dva (6.2) stiče se završavanjem osnovnih akademskih studija obima najmanje 240 ESPB bodova, što znači da je Agencija za kvalifikacije u obrazloženju utvrdila da diploma Manje Grčić nosi više bodova nego što je sama u zahtevu za priznavanje diplome navela.

U istom danu, javno, na desetine novinara i medijskih radnika Euronews Srbija, za vreme uskršnjih praznika, u petak, 18. aprila 2025. godine, solidarno je reagovalo na objavu “Saopštenje Euronews Srbija: Pozivamo nadležne da omoguće rad RTS-a”, koje je osvanulo u javnosti bez potpisa rukovodstva ove kuće i bez znanja redakcije.   

Odgovor iza kog je imenom i prezimenom stalo 78 novinara i medijskih radnika objavila su novinarska udruženja. U njemu je grupa zaposlenih i honorarnih saradnika Euronews Srbija, u jednoj od retkih solidarnih akcija ove vrste u današnjem srpskom novinarstvu, javnost obavestila da je saopštenje u kom su navodno pozvali nadležne da omoguće rad RTS-a objavljeno bez znanja redakcije i da se od njega ograđuju. 

Uoči skupa na kom će govoriti novinari i medijski radnici koji su se u to vreme, unutar kuće, borili za poštovanje dostojanstva i profesionalnih standarda, a nakon promene rukovodstva Euronews Srbija i postavljenja Minje Miletić za regionalnu direktorku, a Dragane Pejović za glavnu urednicu TV, podsećamo na tekst odgovora: 

“Mi, grupa novinara Euronews Srbija, ograđujemo se od saopštenja koje je objavljeno bez potpisa uredništva ili uprave naše kuće i saglasnosti i znanja redakcije u kom "pozivamo nadležne da omoguće rad RTS-a", kao i od neprimerenih formulacija koje se koriste u tekstu (pominjanje logora i geta). Novinari/novinarke neguju kulturu i etiku javne reči, ne koriste govor mržnje, agresivnu retoriku ili retoriku koja može podsticati na diskriminaciju ili agresivno ponašanje.

Mi smo tu da izveštavamo, a ne da pozivamo da policija ili drugi državni organi reaguju protiv nekog, naročito u slučaju kada bi takva reakcija verovatno rezultirala nasiljem.

Istovremeno, naglašavamo da smatramo da je momenat da se profesija vrati sebi i da se mediji uređuju u skladu sa profesionalnim standardima, zakonima i Kodeksom novinara i novinarki Srbije. 

Zahtevamo da svi društveni akteri to odmah omoguće i kolegama sa RTS-a. To isto tražimo i za sebe, kao i za sve druge novinare i redakcije u zemlji.

Najoštrije osuđujemo svaki vid targetiranja i vređanja naših kolega sa RTS-a, kao i nezakonito objavljivanje njihovih brojeva telefona. Ne slažemo se sa blokadom medija, bez obzira na nivo profesionalizma koji su u prethodnim godinama pokazali.

Podsećamo i da novinar ne sme biti kažnjavan zbog odbijanja da izvrši nalog kojim bi kršio pravna i etička pravila novinarske profesije”. 

Događaj možete pratiti preko Jutjub kanala Press centra UNS-a. Važna napomena - sutra se u Beogradu održava maraton i kako biste na vreme stigli do Pres centra molimo vas da proverite maratonsku trasu.  

Na jutrošnjem impresumu Drugog programa još uvek je navedeno njegovo ime.

Na UNS-ove pozive i poruke Kecmanović nije odgovarao.

Kako se navodi u zapisniku u koji je UNS imao uvid, utvrđeno je da oba kandidata u formalno-pravnom smislu ispunjavaju uslove predviđene Konkursom.

Prijave kandidata otvorene su 3. aprila u Kabinetu generalne direktorke RTS-a, a postupku otvaranja prisustvovali su generalna direktorka RTS-a Manja Grčić, generalna sekretarka RTS-a Marijana Gojković, šefica Kabineta generalne direktorke Tatjana Kostić, izvršna direktorka Sektora ljudskih resursa Desanka Partenijević i poslovna sekretarka Upravnog odbora Ljiljana Pantović.

Generalna direktorka Manja Grčić dužna je da obavi razgovore sa kandidatima, nakon čega će doneti konačnu odluku. Rok za imenovanje glavnog urednika Informativnog programa je 18. maj 2026. godine.

Podsećamo, Apelacioni sud u Beogradu objavio je u februaru 2024. godine, deset meseci nakon donošenja odluke, da je preinačio prvostepenu presudu kojom su nekadašnji pripadnici Državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak bili osuđeni na ukupno 100 godina zatvora zbog ubistva Slavka Ćuruvije, i pravosnažno ih oslobodio.

U toku je i sudski postupak po tužbi Radonjića, Romića i Kuraka protiv Slavko Ćuruvija fondacije, jer im je, kako tvrde, ova Fondacija, saopštenjem kojim je izrazila nezadovoljstvo presudom, povredila čast i ugled.

U međuvremenu, Vrhovni sud utvrdio je da su u presudi Apelacionog suda u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije postojale bitne povrede odredaba krivičnog postupka. I pored ove presude suđenje, nažalost, ne može biti ponovljeno. 

Suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije počelo je 2015. godine. Prvostepeni sud je dva puta doneo istu presudu, kojom su četvorica optuženih bila osuđena na ukupno 100 godina zatvora. Poslednjom odlukom, Apelacioni sud ih je oslobodio.

Po informacijama iz Jedinstvenog informacionog sistem (JIS) koji vodi Ministarstvo informisanja i telekomunikacija (MIT), opštine i gradovi u kojima svi članovi komisija imaju po sto poena su Crna Trava, Pirot, Trstenik, Novi Pazar, Irig,  Kragujevac, Gornji Milanovac, Čajetina, Doljevac, Ada, Topola, Senta, Kladovo, Vranje, Babušnica, Despotovac i Zaječar.

Od članova komisija biranih na predlog novinarskih i medijskih udruženja, u do danas formiranim komisijama najčešće su birani kandidati malo poznatog udruženja Centra za medijsku kulturu i obrazovanje - u njih pet.

Profesionalno udruženje novinara Srbije (PROUNS), koje pretežno okuplja članove iz provladinih medija, svoje predstavnike u ima u četiri do sada formirane komisije.

Od svih predstavnika novinarskih i medijskih udruženja u komisijama koje su do sada formirane, u najvećem broju njih - pet, imenovan je Petar Kočić, kandidat takođe provladinog udruženja - Društva novinara Vojvodine (DNV).

Osim njega, prvobitno je u pet komisija bio izabran i predstavnik i generalni sekretar PROUNS-a Slavoljub Ristić, ali su ga, kako je UNS pisao, zbog sukoba interesa, opštine Svrljig i Dimitrovgrad u međuvremenu zamenile drugim kandidatom.

Kao nezavisni medijski stručnjak u komisije je do danas najčešće birana Jasmina Mijajlović - u 10 od 27. Ona je ujedno i kandidat koji je, bez obzira na to na čiji je predlog imenovan, najviše puta ove godine biran u komisije.

Nakon Mijajlović, sledeći kandidat sa najvećim brojem komisija u kojima je izabran je nezavisni medijski stručnjak Boban Tomić, koji je član šest komisija.

Podsetimo, Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja propisuje da u toku jedne kalendarske godine isti kandidat može biti biran u najviše 20 komisija.