Vesti

09. 12. 2025.

Autor: Branko Čečen Izvor: Cenzolovka

Reporteri bez granica: Polovinu fizičkih napada na novinare u Srbiji izvela policija, niko nije kažnjen

Iako kod nas ove godine srećom nije bilo ubijenih, otetih ili zatvorenih, Srbija je sa 91 potvrđenim fizičkim napadom na novinare, nažalost, zaslužila poseban osvrt u izveštaju Reportera bez granica. Baš kao i Aleksandar Vučić, koji figurira i na listi „predatora slobode štampe” RBG. Reporteri svedoče o smrtonosnoj godini za novinare u svetu: 67 ubijenih, 503 zatvorena, 135 nestalih.

Danas objavljeni godišnji izveštaj Reportera bez granica (RBG) o kršenju slobode izveštavanja i nasilju nad novinarima uvek je tužno štivo, ali kada je broj ubijenih, zatvorenih i nestalih novinara najveći u poslednjih nekoliko godina, to postaje uznemirujuće.

Iako kod nas ove godine srećom nije bilo ubijenih, otetih ili zatvorenih, Srbija je sa 91 potvrđenim fizičkim napadom na koleginice i kolege koji pokrivaju demonstracije, nažalost, zaslužila poseban osvrt. Baš kao i njen predsednik Aleksandar Vučić, koji svoje mesto ima i na listi „predatora slobode štampe” Reportera bez granica za ovu godinu.

O petoro naših kolega nestalih tokom sukoba na Kosovu i dalje se ništa ne zna i taj porazni podatak ostaje da mučno figurira u ovim izveštajima godinu za godinom.

U ovogodišnjem izveštaju se navodi da je polovinu fizičkih napada na novinare u Srbiji izvela policija „sa potpunom nekažnjivošću, u klimi koju su oblikovali verbalni napadi predsednika Aleksandra Vučića na novinare”. U svetlu jedne od najsmrtonosnijih godina po novinare u poslednjim decenijama, isticanje nasilja bez zakonske zaštite koje doživljavaju reporterke i reporteri u Srbiji govori o međunarodnoj pažnji koju sve suroviji obračun sa našim koleginicama i kolegama izaziva.

Polovina novinara ubijenih u 2025. godini stradala na Bliskom istoku

Ovi podaci odnose se na novinare ubijene od 1. 12. 2024. do 1. 12. 2025, kao i na novinare koji se 1. 12. 2025. i dalje vode kao nestali, zatočeni ili taoci

Gotovo polovina ubijena u Gazi

Broj ubijenih novinara u svetu tokom 2025. godine je pre svega porastao kao posledica delovanja vojnih snaga – regularnih i paravojnih – i organizovanog kriminala, kaže se u izveštaju. Bar pedeset troje (53) od šezdeset sedmoro (67) medijskih profesionalaca ubijenih protekle godine žrtve su rata (37) ili kriminalnih organizacija (16).

Gotovo polovina (43 procenta) novinara usmrćenih u poslednjih dvanaest meseci ubile su izraelske oružane snage u Gazi. Od početka konflikta u oktobru 2023. godine, izraelska vojska je ubila čak oko 220 novinara, od čega bar šezdeset petoro (65) zbog njihovog posla ili dok su ga obavljali.

Sudan se pojavio kao nova, izuzetno smrtonosna ratna zona za medijske profesionalce. Četvoro kolega je ubijeno, bar dvoje nakon što su ih otele paravojne snage.

U Meksiku, organizovane kriminalne grupe su odgovorne za uznemirujući skok broja ubistava novinara u 2025. godini – devet (9). Nakon jezive, rekordne 2022. godine u kojoj je 19 koleginica i kolega izgubilo život, usledile su dve godine sa po sedam ubijenih, da bi ove godine ponovo došlo do porasta uznemirujuće statistike.

Meksiko je druga najopasnija zemlja za novinare u svetu. Iako je prošlo godinu dana od kada je nova predsednica Klaudija Šejnbaum došla na vlast i obavezala se predstavnicima Reportera bez granica i javnosti da će učiniti sve što može da zaštiti novinare, ne samo da u tome nije uspela, već je kolega Kaletano de Hesus Guerero ubijen dok je bio pod zaštitom države.

Vesti su još i zlokobnije – trend se proširio Latinskom Amerikom, koja postaje „meksikanizovana” sa 24 posto ubijenih novinara u svetu, iako u ukupnom broju stanovnika planete učestvuje sa oko osam procenata.

Najopasnije je kod kuće

Novinari su u najvećem riziku u sopstvenim zemljama. Samo dvoje stranih novinara ubijeno je ove godine: francuski fotograf Antoni Lalikan, ubijen u napadu ruskog drona u Ukrajini, i Havijer Herkules, novinar iz Salvadora, ubijen u Hondurasu, gde je živeo duže od decenije. Svi ostali ubijeni novinari izveštavali su iz sopstvenih zemalja.

Pet stotina i troje novinara su trenutno zatočeni širom sveta. Najveći zatvor za novinare na svetu je još uvek Kina (121), dok je na drugom mestu Rusija (48) koja u zatvorima drži više stranih novinara od bilo koje druge zemlje na svetu – dvadeset i šestoro (26) ukrajinskih novinarki i novinara.

Mjanmar je na trećem mestu sa četrdeset i sedmoro (47) novinara u zatvorima. Od februara 2021, sedmoro novinara je pogubljeno, bar dve stotine uhapšeno, a oni koji su u zatočeništvu žive u nehumanim uslovima i često su žrtve mučenja.

Jedna od omiljenih saveznica vlasti Aleksandra Vučića, Saudijska Arabija, nakon suludog ubistva Džamala Kašogija u ambasadi SA u Turskoj 2018. godine, pod vlašću krunskog princa Mohameda bin Salmana, pogubila je novinara Turki al Jasera nakon sedam godina zatvora pod optužbama za terorizam i izdaju. Poslednji novinar na svetu osuđen na smrt i pogubljen pre njega, bio je Ruholah Zam u Iranu, 2017.

„Uhapšeni smo da bi nas uklonili iz novinarstva, zato što smo otkrili korupciju i zločine Ilhama Alijeva (predsednika Azerbejdžana) i njegovih saradnika”, bile su poslednje reči Sevinj Vagifgizi, glavne urednice Abzas Medie, pre nego što ju je sud, zajedno sa još šestoro kolega, osudio na devet godina zatvora zbog „švercovanja strane valute”.

Dvadeset petoro novinarki i novinara su trenutno iza rešetaka u još jednoj od omiljenih partnerskih država naših vlasti, Azerbejdžanu.

Međunarodne institucije više nisu sposobne da zaštite novinare ili sprovedu zakon

„Uobičajeno je kriviti građane demokratskih zemalja zbog njihove ravnodušnosti, uprkos činjenici da oni ne snose nikakvu odgovornost za počinjene zločine”, kaže u predgovoru ovom izveštaju generalni direktor Reportera bez granica Tibo Briten:

„Njihova apatija je samo odjek i proizilazi iz neuspeha međunarodnih institucija, koje više nisu sposobne da zaštite novinare ili sprovedu zakon – posebno rezoluciju Ujedinjenih nacija 2222 koja se tiče zaštite novinara u oružanim sukobima. To je posledica globalnog pada hrabrosti vlada, koje danas preduzimaju jedva išta više od objavljivanja saopštenja, a trebalo bi da primenjuju javne politike zaštite. To podstiče fatalizam i pesimizam koji se šire društvom.”

„Ovde ulog nisu samo principi novinarstva i poverenje u pouzdane informacije, već bukvalno životi reportera. Mržnja prema profesionalnim izveštačima potpiruje bes onih koji protestuju i nasilje oružanih snaga, a to kulminira fizičkom eliminacijom novinara. Diskreditacija medija rađa najgoru vrstu ponašanja i ponekad rezultira nepodnošljivom dozvolom za ubistvo. Naša je odgovornost da stanemo uz one koji brane naše kolektivno pravo na informisanje. Dugujemo im to.“

„Kao ključni svedoci istorije, novinari su postepeno postali kolateralne žrtve, neprijatni svedoci, moneta za potkusurivanje, pioni diplomatskih igara, muškarci i žene za eliminisati. Budimo oprezni prema lažnim sugestijama o novinarima: niko ne daje svoj život za novinarstvo – životi su im oduzeti. Oni nisu prosto umrli – oni su ubijeni“, napisao je Briten.

Oteti

Dvadesetoro novinara u svetu je oteto, u trenutku pisanja ovog teksta. Daleko najviše kolega kao taoce drže jemenski Huti – devetoro. Iako su uglavnom oteti još pre 2018, osmoro kolega u Siriji su još uvek u rukama raznih paravojnih formacija, od kojih su neke deo trenutne vlasti.

Dvojica kolega su već dve godine u rukama paravojne formacije u Maliju, najverovatnije džihadista. Prilikom otmice, treći kolega, Abdul Aziz Đibrila je ubijen. Otmičari traže od porodica otetih novinara po oko šest hiljada evra da ih oslobode.

Zanimljiv je slučaj Jembema Laba, novinara i aktiviste u Indiji, kojeg je, nakon što je kritikovao neku miliciju u Manipuru, indijskoj državi u kojoj živi, otelo tridesetak naoružanih pripadnika te paravojne grupe. Pustili su ga dan kasnije, nakon što je snimio video-izvinjenje u kojem je, pored ostalog, rekao da je ta milicija prešla na političko, a ne oružano delovanje, iako u otmicu nisu poneli primerke ustava Indije i argumente, nego puške.

Nestali

Godinu dana nakon pada režima Bašara al Asada u Siriji, mnogi uhapšeni ili zarobljeni novinari još uvek nisu pronađeni, što Siriju čini državom sa najvećim brojem nestalih profesionalaca – trideset sedam, više od četvrtine ukupnog broja na svetu.

U 37 zemalja sveta 137 novinarki i novinara vode se kao nestali, od kojih neki i duže od 30 godina.

Osim Sirije, po broju novinara za koje se ne zna šta je s njima ističe se, bez velikih iznenađenja, Meksiko sa dvadeset i osam, a u ovoj zemlji i na Bliskom istoku dogodilo se sedamdeset i dva odsto nestanaka koleginica i kolega za kojima i danas tragamo.

U ovoj tužnoj kategoriji je i pet kolega nestalih na Kosovu, čija je sudbina još uvek nepoznata.

Demonstracije i nasilje

Kako se kaže u izveštaju: „Od Nepala do Srbije, od Indonezije do Francuske i čak Madagaskara, novinari koji pokrivaju proteste bili su posebno ometani u poslu u 2025. godini”, a nasilje su sprovodili uglavnom „organi reda”.

U Nepalu je jedan novinar spaljen tokom rojalističkih demonstracija, a pola godine kasnije, kada je omladina Nepala ustala protiv korupcije i ukidanja onlajn medija, policija je povredila nekoliko novinara, nakon čega su izbili nemiri u kojima je spaljeno i vandalizovano deset redakcija i tri novinarska udruženja.

U Ekvadoru, tokom protesta zbog skoka cene dizela, policija i neidentifikovane osobe napale su pedeset petoro novinarki i novinara. U najnovijem incidentu, jedan kolega je ranjen iz vatrenog oružja.

Više od tridesetoro medijskih radnika napadnuto je i/ili zastrašivano tokom dva talasa demonstracija u Indoneziji.

Pa opet, Srbija je na početku ovog dela izveštaja Reportera bez granica, sa već pomenutim brojevima, nekažnjivošću za nasilje prema novinarkama i novinarima i predsednikom koji raspiruje atmosferu netrpeljivosti prema medijskim radnicima i medijima kad god mu to zatreba.

Pored svega ovoga, tu su i stotine novinarki i novinara u egzilu, od kojih se u njihovim zemljama vode procesi u odsustvu, a mnogi se i kriju od dugih ruku tajnih službi koje ih traže i u inostranstvu. Beže od ratova, ali češće od autoritarnih režima i njihovog nasilja, pravnog, fizičkog i egzistencijalnog.