Posle završenog Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, radila je u specijalizovanom listu “Poljoindustrija”.

Godine 1984. dolazi u Radio Beograd i na našem Prvom programu postaje autorka, urednica i voditeljka kultne emisije "Nedeljom za selo”. Istovremeno, kao novinarka unutrašnje i privredne redakcije prati teme i događaje u sektoru poljoprivrede za informativne emisije.

Od 2000. do odlaska u penziju, Dragana Ćosić bila je urednik Unutrašnje i Privredne redakcije i tokom gotovo dvadest godina odnegovala je generacije mladih novinara koji su danas među najboljima u brojnim domaćim i inostranim redakcijama.

Posedovala je visok stepen jezičke kulture, sposobnost govora pred mikrofonom donošenja odluka i prenošenja znanja. Znala je da motiviše ceo informativni program. Uvek spremna za timski rad, ali i za rad pod pritiscima, kojima je odolevala. 

Svi ćemo zauvek pamtiti njenu profesionalnost, principijelnost, hrabrost - tako potrebnu ovoj profesiji – srčanost i temperament. Negovala je zajedništvo i dobru atmosferu, a krasila ju je kolegijalnost i posvećenost poslu i zato će zauvek biti u našem sećanju.

Ispraćaj za kremaciju Dragane Ćosić biće u petak, na Novom groblju u 12 časova.

Od 306 prijava iz cele Srbije, 78 projekata je dobilo sredstva.
Dodeljivani su iznosi od 600.000, 700.000, 900.000, pa sve do 1.200.000 dinara po projektu.
Prosečan iznos dodeljenih sredstava iznosio je oko 602.500 dinara.
Bečejski predlozi nisu prošli ni prag podrške.

Ko je ocenjivao medijske projekte?

U komisiji, koja je brojala pet članova, sedela je i Zorana Ljubojev, urednica i novinarka TV Bečej, sugrađanka iz iste sredine čije projekte je takođe ocenjivala.
Pored nje, član komisije bila je i Dragana Stefanović, ćerka Vladana Stefanovića, vlasnika „VTV d.o.o. Subotica“, u okviru koje posluju TV Bečej – koju, da podsetimo, građani bečejske opštine „izdašno plaćaju“ – kao i TV Novi Bečej i druge lokalne stanice širom Vojvodine.

Udruženje elektronskih medija „ComNet“ osnovano je 2014. godine, a kao zakonski zastupnik tada je upisan Vladan Stefanović.
Ispred ovog udruženja za članicu konkursne komisije predložena je Zorana Ljubojev.
Savez udruženja „Asocijacija radio-televizija Srbije“ osnovan je 2015. godine, a i u ovom savezu Vladan Stefanović je upisan kao zakonski zastupnik, što je i danas i što je i vidljivo u zvaničnoj evidenciji Agencije za privredne registre (APR).
Ispred ovog drugog udruženja za članicu komisije predložena je njegova ćerka, Dragana Stefanović.
Takođe, prema navodima brojnih medija (RTV, Dnevnik), kao i prema informacijama dostupnim na zvaničnom sajtu ComNet mreže, od 2018. godine Vladan Stefanović je postao i zamenik zastupnika Udruženja elektronskih medija „ComNet“, čime u praksi zadržava uticaj na oba udruženja.

U skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/2016) i Zakonom o sprečavanju korupcije („Službeni glasnik RS“, br. 35/2019), član komisije u postupku odlučivanja o dodeli sredstava za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja dužan je da zatraži izuzeće ukoliko postoji stvarni ili potencijalni sukob interesa, odnosno bilo kakva sumnja u njegovu nepristrasnost.
U ovom slučaju, izuzeća nije bilo, iako su dve članice komisije – Zorana Ljubojev i Dragana Stefanović – bile predložene od strane udruženja sa kojima je Vladan Stefanović povezan: kao zakonski zastupnik Saveza udruženja „Asocijacija radio-televizija Srbije“ i kao zamenik predsednika Upravnog odbora Udruženja elektronskih medija „ComNet“.

Odgovor sistema stigao je brzo.
„Nagrade“ su podeljene – ali ne onima koji su objektivno informisali građane, već „podobnima“.

Analiza odbijenih projekata iz Bečeja
Medium d.o.o. predložio je projekat „Portal za osnovce Bečejski dani“, usmeren na formiranje dečjih redakcija i edukaciju o pisanju za internet. Projekat je ocenjen sa 61,60 bodova.

Mozaik d.o.o. konkurisao je projektom „Tamna strana priče o deci – Vršnjačko nasilje u školama“. Projekat je dobio 60 bodova.

Portal Webinfo prijavio je projekat „Klikni pametno – Deca u svetu digitalnih mogućnosti i rizika“, nastavak serijala „Cica i Gliša“ koji je već uvršten u udžbenike osnovnih škola. Projekat je ocenjen sa 59,20 bodova.

Portal Mojbečej je konkurisao projektom „Transparentnost i integritet: Odgovorne javne finansije u Potiskim opštinama“, sa ciljem da analizira trošenje budžeta lokalnih vlasti. Projekat je ocenjen sa 56,40 bodova.

Svi ovi projekti bavili su se važnim društvenim temama: obrazovanjem, bezbednošću dece, borbom protiv nasilja, odgovornošću lokalnih vlasti – temama eksplicitno predviđenim kao prioritetima konkursa.
Ali ni to nije bilo dovoljno.

Prosečna ocena bečejskih projekata iznosila je oko 57 bodova, što je bilo ispod „crte podrške“.

Kad pravila nisu ista za sve
Teško je poverovati da u Bečeju, u gradu sa tradicijom novinarstva i građanskog angažmana, danas niko nije sposoban da napiše projekat vredan sufinansiranja.
Još je teže poverovati da su svi odbijeni zato što njihovi projekti nisu zadovoljili konkursne kriterijume.

Posebno pitanje ostaje otvoreno:
Kako objasniti da su projekti iz iste sredine, usmereni na unapređenje informisanja građana, obrazovanje i javni interes, dobili tako niske ocene?
Kako objasniti da su inicijative koje su imale potencijal da doprinesu lokalnoj zajednici ostale bez podrške, dok su visoke ocene dobili predlozi sa kojima pojedini članovi komisije imaju profesionalne ili poslovne veze?

Bilo kako bilo, Bečej je ove godine ostao bez sredstava za produkciju internet medijskih sadržaja koji bi unapredili informisanje građana i ostvarivanje javnog interesa.
Ne zato što nije imao projekte vredne podrške.
Već zato što pravila, koja bi trebalo da važe za sve, očigledno nisu važila za svakoga pod‌jednako.

Nastaviće se...

Kada se 2003. godine svetloplavi logo pojavio na našim desktopovima označio je prvi put da obični korisnici mogu besplatno da uspostavljaju audio i video pozive preko interneta – i time je klasična fiksna i mobilna telefonija prenesena u digitalni svet. Ipak, u maju, ova nekada sveprisutna video chat platforma zauvek zatvara svoje „svevideće oko“.

Vlasnik Skajpa, Majkrosoft, objavio je da se platforma gasi 5. maja, nakon više od 20 godina rada, u cilju „pojednostavljivanja komunikacijskih usluga za korisnike“ i preusmeravanja na svoju ogromnu poslovnu platformu Teams (gde će se prebaciti i preostali milioni korisnika Skajpa u narednim danima). U saopštenju povodom gašenja, Majkrosoft – koji je kupio kompaniju 2011. godine za 8,5 milijardi dolara – naveo je da je Skajp bio „neizostavan deo savremene komunikacije i svedok bezbroj značajnih trenutaka“, ali da je zapravo već deceniju na aparatima za održavanje života.

Možda se pitate: kako je toliko voljena platforma doživela tako ozbiljan pad baš u trenutku kada se ceo svet prebacio na internet usled pandemije?

Prvi deo priče je taj da Skajp jednostavno nije uspeo da parira sjajnijim konkurentima poput Zum-a ili Slack-a, koji su iskoristili globalni prelazak na rad od kuće. Druga teorija kaže da Skajp nije bio dovoljno prilagođen za eru pametnih telefona. A prema nekima, Majkrosoft je svesno potisnuo Skajp na tehnološku marginu da bi ojačao Teams – i time polako eliminisao originalnog pionira.

Kada su 2003. godine danski softverski inženjer Janus Frijs i švedski programer Niklas Censtrom osnovali Skajp, kompanija je doživela astronomski uspeh – do kraja 2005. imala je 75 miliona aktivnih korisnika.

Prvi put je prodata eBay-u 2006. za 2,6 milijardi dolara, da bi već 2009. većinski udeo bio prodat konzorcijumu investicionih fondova. Zatim su se uključili giganti: Majkrosoft je 2011. nadmašio ponude Gugla i Fejsbuka i kupio Skajp, u trenutku kada je platforma imala oko 150 miliona aktivnih mesečnih korisnika i čak 663 miliona registrovanih širom sveta. Skajp je bio toliko raširen da je postao glagol – sinonim za video poziv.

Ako ste koristili Skajp u njegovim ranim godinama, možda vas i danas uhvati talas nostalgije kada se setite originalnog zvona poziva ili onih šuškavih notifikacija koje su ga činile neodoljivim.

Međutim, to ga ne sprečava da "uređuje" Radio televiziju Srbije, koju studenti blokiraju već dve nedelje.

Kako je rekao, ne misli da će potencijalno raspisivanje novog konkursa za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) "okončati krizu ispred RTS-a".

"Oni koji protestuju ispred RTS-a, koji, kako kažu, blokiraju, oni su na pogrešnoj adresi, pošto se REM nalazi na drugoj adresi. Tipična talačka situacija - vi uhvatite jednog, a od drugog tražite nešto drugo. Ja tako vidim protest ispred RTS-a", kazao je Bratina u nedelju za televiziju Pink.

On je otkrio da su ministri dobili pismo od direktora RTS-a, u kome navodi kako ne mogu da rade, kako je program doveden u pitanje, ali ne navodi zbog čega je takva situacija. Dodao je da RTS unutar sebe mora da izvrši "ideološku diferencijaciju".

"Da vide da li su RTS ili su zapravo isto što i pobunjenici. Kada to budu uradili, onda ćemo biti načisto s tim šta je RTS", istakao je ministar informisanja, dodajući da ne sme da se dozvoli da RTS "padne u ruke blokadera" i da neko počne da emituje program "jer bi to bio znak državnog udara ili prevrata".

- Ministar Bratina je lako uskočio u veštački svet Vučićevih medija u kojem RTS ne krši zakone i sasvim normalno informiše građane, u kojem to REM protivzakonito ne postoji i nije neki veliki problem, a postoje, eto i "pojedine primedbe" na sufinansiranje medija.

U tom svetu ne postoji ništa od dugog spiska razloga zbog kojih Srbija ključa, pa ni razlozi za blokadu RTS-a. To je zabrinjavajuće bez obzira da li se čovek pretvara da sve to ne zna, pošto nije ni glup ni neobrazovan, ili stvarno misli da je sva ta medijska oligarhija u stvari baš dobra stvar. Za njega i Vučića je svakako dobra, naravno. Jedino što to građani Srbije više jednostavno ne žele - kaže za Danas novinar Branko Čečen.

On podseća da državni udar, koji ministar pominje, po definiciji može da počini samo državni organ.

- Dakle nije državni udar što predsednik, vlada, parlament i tužilaštva krše ustav, ali bi, po ministru, bio državni udar ako se građani, koji plaćaju RTS, pobune i uspeju da izdejstvuju da javni servis radi svoj posao kako treba?

Državni udar po definiciji može da počini samo državni organ. Studenti i građani to naravno nisu, ali svakako imaju pravo na građansku neposlušnost ako državni organi ne obavljaju svoju funkciju. Ministar, prema tome, misli da su on i ostali ministri razlog postojanja Srbije, a ne njeni građani, što smo od otvorenog podržavaoca Vladimira Putina, kojem desetine onih novinara koji nisu ubijeni, trunu u zatvorima, mogli i da očekujemo - navodi naš sagovornik.

Osvrćući se na izjavu ministra da RTS mora prvo na izvrši "ideološku diferencijaciju" Čečen kaže svaka ideologija mora da bude potpuno odsutna iz profesionalnog novinarstva.

- Podsticanje zaposlenih u RTS-u da se "ideološki diferenciraju" je direktan napad na profesionalno novinarstvo, što bi bilo duboko destruktivno i da je to izrekao profesor filozofije, ali on je sada ministar kulture i informisanja i čini se da ima mnogo više toga da savlada osim te "strahovite količine zakona".

Osnove novinarstva i Kodeks novinara Srbije, na primer - ističe Branko Čečen.

Istovremeno, Slobodan Ćirić, potpredsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) podvlači da RTS ne sme da padne ni u čije ruke i da Javni servis mora da bude servis građana i služi isključivo javnom interesu.

- Javni interes ne podrazumeva, bilo kakvu "ideološku diferencijaciju" u njegovom funkcionisanju bilo kakva "ideologija", osim istine, ne sme da ima mesto u uređivačkoj politici RTS-a . I ja sam iznenađen time što je ministar bio iznenađen predlogom da bude ministar. Verovatno nas ima još iznenađenih, ali koga je briga za nas, iznenađene novinare i novinarska udruženja, važno je, izgleda, samo da nisu iznenađeni oni koji su o izboru odlučivali… Sad možemo samo da pustimo ministra da savlada "strahovitu količinu zakona" iz ove branše. Mislili smo da je to morao biti preduslov da bi se uopšte kandidovao za ovu funkciju, ali, gle iznenađenja, prevarili smo se - navodi Ćirić.

Kako kaže za Danas Slobodan Prvanović, naučni saradnik Instituta za fiziku, i kandidat za člana UO RTS-a, ministar "Batina", kao i ostali lojalisti u Vladi izabrani sa isključivim zadatkom da održe na vlasti srpskog Nerona.

- Njegov zadatak je da ne dozvoli oslobađanje RTS-a jer bi to, neminovno, dovelo do pada ovog režima. Studenti i pobunjeni građani ne žele da okupiraju RTS, već da ga oslobode od okupacije - ističe Prvanović, dodajući da javni servis godinama ne obaveštava građane na objektivan i potpun način.

Prema njegovom mišljenju, nikakav kritički odnos prema nosiocima vlasti ne postoji, što je obaveza svakog medija koji poštuje novinarski kodeks i zakone.

- Javni servis treba da ima korektivnu ulogu u svom odnosu prema vlasti, a ne poltronsku, kakvu godinama praktikuje. Problem u kome smo dodatno je teži jer se na čelu okupacione vlasti nalazi osoba kojoj i samo odsustvo prostačke glorifikacije, kakvu ima na režimskim medijima, doživljava kao težak udarac. Zato želi da se, preko "Batine", i obračuna sa nedovoljno udvoričkim novinarstvom na RTS-u i, još više, po svaku cenu spreči transformaciju RTS-a u pravi Javni servis.

Ukratko, kod nas važi izreka: Batina je iz Ćacilenda izašla - naglašava Prvanović.

Podsetimo, Koalicija za slobodu medija ocenila je da biografija, javne izjave i politički angažman Bratine ga "javno diskvalifikuje" za funkciju ministra, te da davanje resora informisanja osobi koja je palila zastavu Evropske unije i javno pretila učesnicima Prajda, šalje poruku ne samo domaćoj javnosti, već i međunarodnoj zajednici da se Srbija udaljava od evropskog puta i vrednosti demokratskog društva".

Poznat je i po ekstremističkim stavovima i targetiranju građanskih inicijativa i novinara, a na meti njegovih kritika bili su i studenti i Beogradski univerzitet.

"Uopšte ne smatram da su studenti, nažalost, bilo kakav važan tu politički faktor. Oni su naprosto nahuškani od strane profesora da to rade. To nije ni prvi put, toga je bilo i ranije ali ovo je sada prevazišlo svaku meru svojom organizacijom. Mislim da će posledice ovoga biti dugotrajne i velike. Beogradski univerzitet će imati problema sa egzistencijom, on je odgovaran na svoje elementarne obaveze i očigledno da njegovo rukovodstvo mora da se menja", izjavio je krajem marta Boris Bratina.

„E sad je bilo dosta. Je*ite kevu ovoj bagri blokaderima odmah. Odmah danas svima!!!“, napisala je Jelena Karleuša na X-u, ali je u međuvremenu ta poruka nestala sa njenog naloga.

Na istoj društvenoj mreži obratila se i predsedniku Aleksandru Vučiću porukom: „„Vučiću, baci im kobre da se igraju! Molim te!!!“

Iako je iz poruka turbo-folk zvezde jasno da poziva na primenu nasilja nad studentima u blokadi, vest koju je o tome objavio portal N1 nije joj se dopala.

„Šta ste sejali bolesnu mržnju i laži sejali ste. Srpski narod vam neće oprostiti. Poručujem javno JELENA KARLEUŠA POZIVA NA NASILjE NAD ZAPOSLENIMA U N1“, napisala je Karleuša na društvenoj mreži X.

Redakcija dečjeg programa, kojoj pripadam od svojih profesionalnih početaka i u kojoj obavljam posao odgovorne urednice je najbolji primer žrtve političkih kretanja u društvu (pa i u unutar RTS-a), baš zato što njen rad nema dodirnih tačaka sa politikom.

Zahvaljujući skandaloznoj odluci REM-a od pre godinu dana da ukine obavezu svih kanala sa nacionalnom frekvencijom da u svojim sadržajima ima program za decu, a koja je u javnosti prošla skoro nezapaženo, RTS je ostao jedino mesto gde je program za decu obavezan i – postojan.

Nekada blistava redakcija od trinaest, svedena je danas na samo tri urednika, koji rade u dosta skromnim budžetskim okvirima. I uprkos tome, u pripremi je bilo osam projekata, od kojih su neki dokazano gledani, a neki sasvim novi.

Svesna odgovornosti koju imamo prema svom imenu i zadacima, Redakcija svojim sadržajem promoviše moral, dostojanstvo, problematizuje nasilje, uči svoje gledaoce da odvoje dobro od zla, upoznaje sa saosećanjem i deci daje osećaj sigurnosti u ovom svetu učeći ih da je „čaša polupuna“.

Redakcija ima obavezu da promoviše ono što se i dalje zovemo pravim vrednostima. Osim toga, njen zadatak je i da privoli mlade gledaoce da sutradan, kada odrastu, budu verni gledaoci RTS-a.

Dilema u redakciji

Naš rad u poslednje vreme deli sudbinu mnogih redakcija i emisija – praktično je blokiran i pre nego što su nas studenti fizički sprečili da uđemo na posao. I pre toga u emisije nisu dolazili mnogi koje urednici zovu, u ovom momentu dugogodišnji saradnici-glumci otkazuju saradnju, a mi koji tu radimo sve smo češće izloženi sažaljenju ili pak podsmehu što radimo u RTS-u.

Ogroman deo nas je ponosan što je deo kolektiva među kojima su kolege koje bi svaka televizija poželela i mnogo nas se pita šta raditi u momentu kada kriterijum izbora saradnika ne leži u kvalitetu nego u tome ko uopšte hoće da sarađuje sa RTS-om.

Posle blokada zgrade RTS-a na posao se vraćamo sa svim starim i nešto novih problema… I pitamo se kako odgovoran čovek da pronađe pomirenje između građanske, ljudske odgovornosti i svog uredničkog zadatka?

Kako učestvovati u „pridobijanju“ dece da sutradan budu verni gledaoci u momentu kada, sa istog tog ekrana, glumce koji igraju njihove voljene junake nazivaju pripadnicima „Hamasa“, dok njihovu braću i sestre, komšije i rođake najpre nazovu ruljom, a potom ih stavljaju u istu rečenicu sa nacistima?

Šta je odgovorniji čin prema svojim gledaocima: „Za plemenitost moramo da se borimo na sve načine i naučimo svoje gledaoce da odvoje dobro od zla da se sve ovo ne bi ponovilo!“ Ili biti krajnje iskren: „Ja se stidim što je kuća u kojoj radim ovo učinila i od stida nestajem.“

Roditelji i škole otkazuju učešće

Možemo da zamislimo neko dete ili pomislimo na konkretno dete iz okruženja. Ono verovatno ne zna šta se sve dešava i zašto se dešava, jer je dete.

U nekom trenutku obuzeto je i pripremama za učešće u „NTC kvizu“, na primer. Za decu-takmičare je to višemesečni projekat, koji ne iniciraju učiteljice, već deca: jedni drugima postavljaju pitanja, vežbaju, dogovaraju se, svađaju i mire i sve u korist kvaliteta tima koji će predstavljati njihovu školu.

Njihove škole se nalaze i u famoznom „Krugu Dvojke“ u Beogradu, ali se i u Laliću, Šajkašu, Aleksandrovcu, Šapcu, Loznici… Za njih je dolazak na snimanje u veliki studio velikog RTS-a događaj godine.

Oni biraju i šta će obući u kom nivou takmičenja, fotografisaće se sa poznatim glumcem, sve im je veliko i važno. I takve dece je oko stotinu svake godine. I svaku epizodu je do sada gledalo u proseku oko 250 do 300 hiljada gledalaca.

I postavljam pitanje delu kolektiva: drage kolege, da li ste spremni da prihvatite svoju odgovornost što deca neće učestvovati u kvizu i što ostala deca neće gledati isti taj kviz?

Da li ste svesni da je upravo vaša odgovornost za poteze učiteljica, direktora škola ili roditelja, koji su nam slali mejlove u kojima otkazuju svoje učešće, jer ne žele da se deca pojavljuju u programu RTS-a u ovom trenutku?

„Nadamo se novoj prijavi kada RTS bude bio javni servis, on to sada nije“, piše u porukama. Ili: „Sa žaljenjem vas obaveštavamo da su neki od roditelja povukli saglasnost da deca učestvuju u programu RTS-a“. Ili:  „Odlukom kolektiva škole ne pristajemo da deca budu primorana da ulaze kroz pacovske prolaze i povlačimo svoju prijavu.“

Da li ste spremni da se suočite sa odgovornošću da ista glumačka ekipa radi serijal „Plava ptica“ (najdugovečniji serijal u istoriji Redakcije dečjeg programa), da je ista ta glumačka ekipa kroz četrnaest godina rada dokazala svoju spremnost na sve uslove i neuslove i da su sada poslali jednoglasan stav: „‘Plavu pticu‘ volimo, uvek hoćemo da je radimo, osim sada.“

Uvredili ste ih, drage kolege, upravo vi, sećate se. Da li ste spremni da preuzmete odgovornost za to što se mnoge kolege u celoj televiziji muče, doslovno i bukvalno, da bi imali gosta u svojim emisijama? Da li razumete da je sve to u vezi sa vašim delovanjem?!

Da li ste spremni da preuzmete odgovornost pred građanima, koji plaćaju pretplatu da bismo mi imali gde da radimo?! Da li ste spremni da preuzmete odgovornost pred nekim detetom, za koje nijedna emisija po svemu sudeći neće biti snimljena, mada je svako snimanje pripremljeno? I najzad – šta je cena te odgovornosti, u kojoj „valuti“ se ona plaća?

Svesna sam da su mnoga od mojih pitanja retorička. Kao odgovorna građanka, kao odgovorna urednica, kao časno biće – moram da znam da sam probala sve što mi je palo na um da stvari promenim.

I sve to samo iz odgovornosti prema svom radnom mestu i deci, koju svi lako potežu u patetičnim pokušajima podilaženju glasačkom telu, deci koja su preživela samo zato što ih je 1. novembra štrajk prosvetnih radnika sprečio da se ne nađu ispod novosadske nadstrešnice, deci koja su preživela jer je školski plafon u Rači pao kada je bio neradni dan, deci koju lečimo SMS-om i deci koja ničim nisu zaslužila da budu ičije žrtve.

I zato…

Dragi naši gledaoci, maštolovci, brzopotezni rešavaoci rebusa, dobri naši drugarići, poštovana deco, vama verovatno ništa nije jasno.

Ako bi Gospodin Dž postavio pitanje: šta povezuje otkazivanje emisija za decu i Dnevnik u 19:30, niko iz ekipe ne bi mogao da odgovor u jednoj reči, kako to obično čine.

Ali sam sigurna da bi probali da vam objasne ovako: po zakonu naše države, u televiziji, neki ljudi imaju obavezu da uoče nešto što se dešava u društvu i prenesu to svima, a oni su u toku nekih važnih događaja izgleda zadremali. I nisu preneli ili su preneli nešto što su pretpostavili da se desilo. Ili im je neko rekao šta da kažu. To što su govorili nije bilo baš uvek tačno.

Studenti i građani su to primetili, pa su ih opominjali da to ne rade, dali im nekoliko šansi da se isprave, ali oni su dremali brže, jače i bolje. Nisu ih probudile ni molbe, ni buka studenata i ostalih građana, oni su nastavili po svom.

Nisu se trgli čak ni kada su uvideli da niko u televiziji više ne može da radi svoj posao zbog njihovog ponašanja. To vam je isto kao kad vas trideset igra „između četiri vatre“, a njih nekoliko uporno kvari igru. I svi ih mole da to ne rade, i opominju, a oni nastavljaju. Na kraju dođe nastavnik i oduzme loptu. Nije nastavnik kriv, njih nekoliko prekardašilo svaku meru.

Poštovana deco, oprostite. Oprostite, ako možete…

*autorka je odgovorna urednica Redakcije dečjeg programa u Radio-televiziji Srbije

„Ispred jedne osnovne škole u centru Aleksinca, danas je u popodnevnim satima došlo do incidenta, kada se srušila bandera koja se nalazila pored školske ustanove. Bandera je preprečila ceo put. Nije poznato kako je došlo do toga da bandera padne. Tom prilikom niko nije povređen. Nadležne ekipe nalaze se na terenu i vrše uviđaj.”

Ovu informaciju su juče objavili portali „Blicˮ, „Dnevnikˮ, „K1 Infoˮ, „Uzvikˮ, „Jug medijaˮ, portali od Novog Sada, preko Beograda, do Leskovca. Svi oni se pozivaju na Instagram objavu portala „192.rsˮ iz Novog Sada. Naša redakcija je obišla teren i nadležne u lokalnoj samoupravi i uvidela da se radi o netačnoj vesti.

Iz pouzdanih izvora u lokalnoj samoupravi nam je kazano da juče nije bilo nikakvog pada bandere i da objavljena slika potiče od 10. oktobra 2024. kada se bandera nakrivila. Isti izvor kaže da su tog popodneva reagovale nadležne službe i da je bandera tada uklonjena. Na današnjem snimku, koji je zabeležila naša ekipa, vidi se to mesto bez bandere, a na zgradi škole okačena je ulična rasveta.

Oni koji su objavili i preneli ovu informaciju zaboravili su da je novinar dužan da postupa u skladu sa profesionalnom etikom, odnosno u skladu sa standardom novinarske pažnje propisanim Kodeksom novinara Srbije. Dakle, prilikom izveštavanja novinar ima obavezu da tačnost informacije koju objavljuje proveri sa dužnom pažnjom, ali i da bude svestan eventualnih štetnih posledica koje svojim izveštavanjem može da pričini licu na koje se informacije odnose. Nije dovoljno citirati samo izvor i skinuti sa sebe odgovornost.

U ovom slučaju bez razloga su uznemirili javnost opštine Aleksinac i verovatno zabrinuli pojedince čiji su poznanici i rođaci imali potrebe da danas prolaze tim delom grada. Naravno, u vremenu kada dominiraju društvene mreže većina onih koji treba da se oglase ovim povodom ćute, verovatno neželeći da njihovo ime uđe u javni prostor većeg dela javnog mnjenja za koje je najbrža i najistinitija informacija ona objavljena na instagram ili fejsbuk stranici. A za nas novinare najbrži izvor informacije.

Više puta se pokazalo da takav pristup informisanju je pogrešan i onda nije ni čudo što poverenje u medijima je sve manje. Što se tiče našeg medija nama je prioritet tačnost, odgovornost,pouzdanost, naravno i brzina, ali ne na štetu prehodnih odrednica. Pratite društvene mreže, jer one imaju svoj demokratski potencijal, ali ne verujte sve što se na njima objavi.

Naravno, i ovog puta niko se neće izvinuti niti postideti. Nastavićemo sve po starom. Dokle. Možda dok nam vesti ne počne da piše veštačka intelegencija.

Podsetimo, blokada RTS,  jedna od najdužih i najradikalnijih do sada, trajala je 14 dana. Studenti su tokom blokade zatvorili sve zvanične ali i nezvanični ulaze.

Iako su sinoć oko 22 sata obustavili blokadu, na ulazu u Takovsku 10 ostavili su poruku „gledamo vas“ ispisanu kredom.

Pre nego što su se razišli studenti su prostor ispred RTS raščistili, skolonjeni su svi transparenti.

Studenti su ostavili i poruku za građane u komšiluku u kojoj im se zahvaljuju na strpljenju.

Studenti i građani okupili su se jutros ispred Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja kako bi sprečili dekana Patrika Drida "u pokušaju da probije blokadu tog fakulteta".

Tom prilikom policija je neselktivno upotrebila silu.

Novinar portala Razglas-news Žarko Bogosavljević, koji je nosio PRESS prsluk, danas je bio među građanima i studentima koje je tukla policija.

On je za Nezavisno udruženje novinara Srbije rekao nije jasno koji je bio razlog policijiske intevencije, jer do tog trenutka niko od okupljenih građana nije pokušavao da uzvrati.

"Njihova primena sile je, po meni, bila neprimerena. Kada je počelo guranje dobio sam biber sprej, kao i desetine ljudi. Dobio sam i dva udarca, jedan pendrekom, drugi štitom i guranje. A kada je bila druga intervencija, na sporednom ulazu jedan pripadnik interventne udario me je štitom", rekao je Bogosavljević.

Novinari televizije N1 prethodno su, u petak, dobili pretnje smrću.

"Rado bih vas streljao zajedno sve iz kuće N1 sa Đilasom i Šolakom da nestanu sva đubrad izdajnička. Streljao bih i svu ovu zatrovanu studentariju=rulju kojoj nema nade da ozdravi od vaše bolesti!!! Marš gadovi fašistički svi kompletno!!", glasila je poruka koju je redakcija N1 primila u petak putem imejla.

SafeJournalists mreža upozorava da ovakve poruke mržnje i nasilja nedvosmisleno predstavljaju krivično delo i moraju biti tretirane kao ozbiljna pretnja po bezbednost novinara i građana. P

ozivamo nadležne organe, a posebno Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, da hitno identifikuju i procesuiraju osobu koja je poslala ove pretnje.

Takođe, izražavamo zabrinutost zbog napada na novinara Žarko Bogosavljević od strane policije, koji je obavljao svoj novinarski zadatak - da izveštava javnost o dešavanjima od javnog interesa. Takođe, zabrinjavajuća je praksa u poslednjih nekoliko meseci u kojoj policija nije reagovala na napade i ometanje novinara tokom izveštavanja, iako su se nalazili na licu mesta.

SafeJournalists mreža zahteva od Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije hitnu i temeljnu istragu svih okolnosti ovog incidenta, identifikovanje i procesuiranje odgovornih policijskih službenika, kao i obezbeđivanje zaštite novinara koji svoj posao obavljaju u skladu sa najvišim profesionalnim standardima.

Podsećamo da zadatak policije nije da brutalno guši građanske proteste i slobodu izražavanja, već da štiti prava i bezbednost svih građana, uključujući novinare.

Ovi incidenti još jednom potvrđuju zabrinjavajući nivo ugroženosti novinara u Srbiji i atmosferu nekažnjivosti u kojoj se napadi i pretnje protiv medijskih radnika sve češće dešavaju, posebno od početka studentskih protesta. Mreža SafeJournalists će o ovim zabrinjavajućim dešavanjima obavestiti i nacionalne i međunarodne aktere.

Svaki napad na novinare predstavlja napad na demokratiju, javni interes i osnovna ljudska prava.                   

Kazao je da su ministri dobili pismo od direktora RTS-a, u kome govori kako ne mogu da rade, kako je program doveden u pitanje, ali ne navodi zbog čega je takva situacija.

Dodao je da RTS unutar sebe mora da izvrši „ideološku diferencijaciju“.

„Da vide da li su RTS ili su zapravo isto što i pobunjenici. Kada to budu uradili, onda ćemo biti načisto s tim šta je RTS“, dodao je ministar informisanja.

Bratina je naveo da ne sme da se dozvoli da RTS „padne u ruke blokadera“ i da neko počne da emituje program „jer bi to bio znak državnog udara ili prevrata“, na šta se nadovezao ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić koji je rekao da je to nemoguće, ali da država mora da interveniše ako dođe do prekida emitovanja programa.

Prema Dačićevim rečima, demonstranti su sada u „dilemi zašto ih država ne bije“.

„To što država naša, i sam predsednik, kažu da idemo ka ispunjenju njihovih zahteva, pa ne reagujemo, njih dovodi u jednu situaciju da oni ne znaju šta sada dalje da rade“, ocenio je ministar unutrašnjih poslova.

Kazao je da država do poslednjeg trenutka procenjuje „gde je taj momenat kada dalje više ne može“, dodajući da za policju nije nikakav bezbednosni problem da li će nešto da preduzme.

„Ne uklapa im se to u koncept koji oni hoće i zato stalno traže i najavljuju da će da blokiraju Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP), nije im dovoljno što maltretiraju RTS. Hajde, građani će da prežive ako nema programa RTS-a, ali ako nemate autobuse, trolejbuse, to je već udarac na svakodnevni život građana“, kazao je Dačić.

Komentarišući navode da će studenti na protestu 1. maja, na Dan rada, pozvati na radikalizaciju protesta i navodno nove oblike štrajkova, Dačić je kazao da su „svi samo čekali da im se obrati neki plenum i sad će svi da idu u generalni štrajk“.

Dodao je i da bi voleo da se studenti pojave na izborima, „pa da završimo tu priču na izborima“.

Reporter N1 javlja da studenti slave ispred Radio-televizije Srbije (RTS) i uzvikuju „Konkurs je raspisan, RTS je slobodan“. 

Podsetimo, danas je raspisan novi konkurs za izbor članova Saveta REM-a na Odboru za kulturu i informisanje. Za je bilo 15 od 16 poslanika. Prethodno je stari konkurs za izbor članova Saveta REM-a jednoglasno poništen. Raspisivanje novog konkursa za izbor članova Saveta REM-a bio je zahtev studenata, kako bi prekinuli blokadu zgrada RTS-a.

Raspisivanje novog konkursa za izbor članova Saveta REM-a bio je zahtev studenata, kako bi prekinuli blokadu zgrada RTS-a.

Očekuje se da, nakon rasrave, bude glasanje za raspisivanje novog konkursa.

Poslanica Ivana Rokvić iz Narodnog pokreta Srbije apelovala je na vlast da se na tom novom konkursu, kako ona kaže, ne ponovi kršenje procedura.

Iznela je mere za kvalitetniji proces. Između ostalog, da se dokumentacija predlagača iznese na vreme i dostavi, kako bi se utvrdilo da li su predlagači ispunili kriterijume, da se diskvalifikuju kandidati ukoliko postoji sukob interesa, te da je neophodna politička nepristrasnost u izboru novih kandidata za Savet REM-a.

Odbor za kulturu i informisanje doneo odluku o pokretanju novog postupka za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta REM-a

"Za" je bilo 15 poslanika.

Na pitanje da li povodom današnje sednice Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje očekuje da bude raspisan nov konkurs za izbor članova Saveta REM-a, navodi da je to u interesu svih građana ali i vlasti.

„Slobodan medijski servis je način da se čuju sve priče. Da prestanemo da žmurimo i ne vidimo ono što svi vide. Bez slobodnog novinarstava nema napretka ni u jednom segmentu društva“, ocenila je sagovornica N1.

Kako je kazala, njihov poslodavac su svi građani Srbije i samo njima bi trebalo da polažu račune.

Podsećamo, u Novom Sadu, ispred DIFF-a od jutros su tenzije. Policija je napala studente i građane pendrecima i biber sprejom, a dekana Patrika Drida koji pozvao policiju da interveniše na fakultetu i ušao u zgradu izvela su dvojica muškaraca.

U sredu je Nevena Đurić, predsednica Odbora za kulturu i informisanja, zakazala sednicu skupštinskog Odbora za 15 sati, a na dnevnom redu su dve tačke. Prva je stavljanje van snage Odluke o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta REM-a od 25. novembra i poništavanje svih odluka donetih na osnovu navedene odluke.

Kao druga tačka navodi se donošenje nove Odluke o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta REM-a.

Ispunjenje zahteva Našeg protesta (Naš pRoTeSt) za istinito izveštavanje i nezavisan rad zavisi od kompletne transformacije uredništva Informativnog programa – smene ljudi koji su tu 30 i više godina, koji nisu novinari, već propagandisti i sluge vladajućoj stranci i predsedniku države, kaže za Cenzolovku Milena Vujović, dugogodišnja novinarka i urednica Radio-televizije Srbije.

Od samog početka je članica grupe Naš protest, koja se priključila studentskim blokadama RTS-a. Ispred zgrade RTS-a i onlajn sakupila je oko 15.000 potpisa za raspisivanje novog javnog poziva za predlaganje kandidata za članove Saveta REM-a. Govori i da je uređivanje centralne informativne emisije Javnog servisa Dnevnika 2 dato „proverenim”, kojima je „pritisak  nepotreban, jer su našpanovani na takav način rada”.

Cenzolovka: Naš protest pridružio se blokadama studenata i izneli ste četiri zahteva. Prvi je da vam se obrati rukovodstvo RTS-a, a zatražili ste i ostavke svih urednika i novinara koji nisu poštovali medijske zakone i Kodeks novinara. Zahtevate i da se nastavi sa istinitim izveštavanjem i nezavisnim radom, ali i trenutnu promenu uređivačke politike. Od čega zavisi ispunjenje ovih zahteva, a posebno poslednjeg?

Milena Vujović: Neformalna grupa radnika RTS-a Naš protest nastala je mnogo pre poslednjih blokada naše kuće. Ubrzo nakon nasrtaja kolima i fizičkog napada na studente i profesore sa FDU, tokom odavanja počasti nastradalima u padu nadstrešnice, okupili smo se oko zajedničkog stava da su takva dešavanja nedopustiva.

Nije bilo teško predvideti da će izveštavanje i odnos dela našeg Informativnog programa pratiti narativ vladajuće strukture. Potvrda je vrlo brzo stigla – u centralnoj informativnoj emisiji studenti su nazivani hamasovcima, plaćenicima koji se tuku za novac, obojenom revolucijom, na koncu i ruljom. Taj momenat je prouzrokovao prvu blokadu RTS-a.

Pozivali smo naše rukovodstvo da vrate Informativni program Javnog servisa svojoj osnovnoj svrsi – objektivnom i istinitom izveštavanju. Naše sindikalne organizacije, najčešće jednoglasno, svih šest, obraćalo se generalnom direktoru i glavnom i odgovornom uredniku Informativnog programa sa istim zahtevima. Bez odgovora, promene ili bilo kakve reakcije. Tako ni sada ne očekujem bilo kakvu promenu, a za to svakodnevno dobijam potvrdu u Dnevniku, koji se emituje sa nepoznate lokacije.

Ispunjenje poslednjeg zahteva zavisi od kompletne transformacije uredništva Informativnog programa – smene ljudi koji su tu 30 i više godina, koji nisu novinari, već propagandisti i sluge vladajućoj stranci i predsedniku države.

Cenzolovka: Koliko je novinara i urednika unutar RTS-a koji žele da profesionalno izveštavaju? I koliko ste i Vi i oni izloženi pritiscima zbog toga? I kakvim? Da li ste mobingovani i ko to čini?

Vujović: Znam da takvih ljudi ima, verujem da ih je i više od onoga što ja pouzdano znam, i da nastoje da svakodnevno, na neke fine, subverzivne načine proguraju makar deo istine. To je, međutim, veoma teško izvesti u Dnevniku 2, jer su oni koji ga uređuju isključivo „provereni”. Nad takvim, „proverenim”, pritisak je nepotreban, oni su našpanovani na takav način rada. Kod njih autocenzura radi 24/7, zato su i odabrani. Verujem da ostali trpe, pre svega od sopstvene svesti i savesti, a ima i telefonskih poziva.

Cenzolovka: Ko odlučuje o tome kako će informativni program izgledati? Da li postoje nekakvi spiskovi ko i šta ne sme da se spomene, ili je to neko kolektivno učitavanje autocenzure?

Vujović: Moglo bi se reći da o tome kako će Informativni program izgledati odlučuju generalni direktor i glavni i odgovorni urednik Informativnog programa, mada verujem da glavni cenzor sedi na Andrićevom vencu. Lično, nakon odlaska iz sektora u kojem sam bila teško mobingovana, a na šta je generalni direktor ostao nem i nezainteresovan, ne trpim nikakve pritiske, sarađujem sa profesionalcima i pristojnim ljudima.

Cenzolovka: Tokom blokade je bilo snimaka kako se u RTS-u prati šta se dešava ispred zgrade tako što se gledaju druge televizije. Bilo je snimaka kako se gleda upravo N1. Komentarišu li zaposleni izveštavanje RTS-a o protestima?

Vujović: Vidite, ja tvrdim da je RTS najbolja televizija u Srbiji. Potpuno je pogrešno stavljati znak jednakosti između Informativnog programa i RTS-a. Jer, RTS je i dečji, školski, kulturno-umetnički, obrazovno-naučni program… Simfonijski orkestar, sektor Baštine, Galerija, RTS klub, Radio Beograd! Dovedeni smo u apsurdnu situaciju da, nakon ondašnjeg poziva na bojkot RTS-a, svi pobrojani nailaze na problem zbog odbijanja sagovornika, otkazuju se gostovanja, izložbe… a Informativni program, koji je prouzrokovao taj poziv na bojkot – nesmetano radi! Tako je apsurd i da mi na nekoj drugoj televiziji pratimo šta nam se dešava praktično na pragu kuće, umesto da imamo izveštača i uključenja uživo u program.

Cenzolovka: Studenti su od prvog dana govorili da se blokada može okončati čim Odbor za kulturu i informisanje raspiše nov konkurs za članove Saveta REM-a. Zašto je to najavljeno tek devet dana posle početka blokade? Istovremeno, do ponedeljka nećemo znati da li će konkurs uopšte biti raspisan. Verujete li da će se to dogoditi?

Vujović: Ne znam zašto je najavljeno skoro deset dana od početka blokade. Svrstavam to u korpus nerazumnih delanja i odlučivanja. Mi smo se tom zahtevu pridružili pokretanjem peticije koju je za samo četiri dana, do momenta dok ovo pišem, uživo i onlajn potpisalo oko 15.000 ljudi. Ako ostavim po strani nadu i želju da se to dogodi, i da REM konačno počne da radi ono zbog čega i postoji, vrlo sam skeptična prema tome.

Cenzolovka: Vi ste izjavili da je nekorektno i neprofesionalno izvoditi na ulice u ovakvim situacijama mlade novinare, posebno one koji nemaju još rešenja o radnom odnosu (ili su ih dobili neposredno pre nego što su ih izveli na ulice), već da bi sa ulice trebalo da izveštava osoba koja je narod koji protestuje nazvala ruljom. To je ujedno i četvrti zahtev Našeg protesta. Da li je bar taj zahtev uslišen?

Vujović: Imamo dovoljno razloga da brinemo za bezbednost novinara u Srbiji, imajući na umu dešavanja iz ne tako daleke prošlosti. Protivim se tome da se honorarci, mladi i neiskusni novinari, šalju na događaje sa povišenim rizikom.

U Informativnom programu RTS-a ima dovoljno iskusnih ljudi koji bi tim poslom trebalo da se bave. Videli smo tokom blokade Autokomande kako je izveštavala ekipa RTS. Kako je bilo teško daleko iskusnijoj novinarki da istrpi zvižduke. A posebno podsećam na način kako je to predstavljeno u našoj centralnoj informativnoj emisiji: „Naša ekipa je napadnuta!”

I takvu neistinu serviraju uprkos nebrojenim snimcima koji su preplavili društvene mreže i u kojima se jasno vidi da nije bilo nikakvog napada. Istina, ekipa je radila u neregularnim i otežanim uslovima. Ali, tim pre nije korektno da sa takvih dešavanja izveštavaju oni koji su, takoreći, juče došli. I, da, volela bih da vidim osobu, neću je ni sada nazvati novinarkom, kako se snalazi u takvim okolnostima. Jer, ona u studiju ugosti predsednika koji joj se obraća imenom! I ćutke prelazi preko najstrašnijih uvreda koje on izgovara na račun kuće koja je plaća i svih zaposlenih u njoj. Zahtev nije ispunjen, trenutno niko više ne izveštava.

Isto važi i za prenos Vaskršnje liturgije.

Cenzolovka: RTS je na blokade odgovorio krivičnom prijavom u kojoj kaže, kako prenose mediji, da im je onemogućen rad, te da su zaposleni ugroženi ovim nasilnim blokadama. Kako to komentarišete?

Vujović: Istina je da je rad onemogućen. Rukovodstvo kuće i tzv. Urednički kolegijum bi morali da shvate šta je dovelo do toga da svi radnici RTS-a budu onemogućeni da rade. Zaposlene su upravo oni doveli u stanje ugroženosti – sprovođenjem kroz nekakve otvore nastale brusilicom skinutim rešetkama, izloživši ih ozbiljnim povredama.

Ili, kroz kordon policije, gde su morali da istrpe najstrašniji odijum javnosti.

Sudeći po pamfletima koji se iščitavaju u Dnevniku, bojim se da su daleko od takvih bolnih, neophodnih i lekovitih uvida. A što se emitovanja programa tiče, dobro bi bilo da pogledaju šta emituju i ko je to proizveo. Mislim da Prvi program, a ni Drugi, odavno nisu emitovali kvalitetniji sadržaj.

Njegov postupak predstavlja primer posvećenog i angažovanog novinarstva koje prevazilazi informativnu ulogu i aktivno doprinosi očuvanju demokratskih vrednosti u društvu i promociji zdravih stilova života.

Godišnje priznanje portala “Slobodna reč” ove godine dobili su maturanti Gimnazije “Bora Stanković u Vranju, zbog vraćanja integriteta obrazovnoj ustanovi koja je uvek bila pokretač društvenih promena u gradu.

Dostojanstveno se oduprevši svim pritiscima više od tri meseca, ostali su istrajni u podršci studentima u blokadi i njihovim zahtevima i ohrabrili svoje profesore da im se pridruže u borbi za bolje, zdravije, bezbednije i slobodnije društvo.

Dobitnicima će priznanje biti uručeno u Vranju, u ponedeljak, 28. aprila, na događaju koji redakcija organizuje povodom proslave petog rođendana.

Dosadašnji dobitnici Godišnjeg priznanja portala Slobodna reč

Epidemiolog ZZJZ Vranje dr Slađan Stanković (2021), Produkcijska kuća This and That (2022), Narodni muzej u Vranju (2023), Inicijativa ProGlas (2024).

Portal Slobodna reč osnovan je u Vranju, 26. aprila 2020. godine, sa ciljem negovanja ideje o slobodnoj reči. Podržavamo odgovornost za javno izgovorenu reč i očuvanje vladavine prava. Zalažemo se za doslednost, objektivnost i proverenost informacija u izveštavanju građana o svemu što je od značaja za njihovo učešće u društvenom životu i o temama koje se tiču politike, društva, kulture, života pojedinca i slobode u zemlji čiji je strateški cilj članstvo u Evropskoj uniji.

Pobijanom presudom, stavom prvim izreke, dozvoljeno je subjektivno prenenje tužbe iz podneska tužioca od 28.07.2023. godine. Stavom drugim izreke naloženo je tuženom, odgovornom uredniku medija internet portala „Informer“ da bez naknade i bez odlaganja, a najkasnije naredni dan od prijema presude i bez odlaganja, objavi ispravku tužioca na informacije iznete u članku pod nazivom „Skandalozno! TV N1 opravdava ubice srpske dece! Optuženi zločinci za njih su ‘gospoda sagovornici’!“ od 10.06.2022. godine.

Ispravka koju je Informer dužan da objavi glasi:

„Netačno je da televizija N1 i internet portal N1info.rs objavljivanjem teksta ‘Optuženi pilot za N1: Ne osećam se krivim, sve smo časno odradili u ratu‘ dana 08.06.2022. godine opravdavaju ubice srpske dece, kao i da staje u odbranu hrvatskih pilota koji su bombardovali izbeglice na Petrovačkoj cesti 07. avgusta 1995. godine. Netačno je da je televizija N1 podržala pokušaj zvaničnog Zagreba da proglasi ništavo srpsku optužnicu, kao i da je direktnom odbranom onih koji su ubili nevinu decu u izbegličkoj koloni pokušavala da relativizuje zločin i medijski odbrani one koje su optuženi za masakriranje srpskih civila. Istina je da je tekst objavljen pod naslovom: „Optuženi pilot za N1: Ne osećam se krivim, sve smo časno odradili u ratu“ dana 08.06.2022. godine na portalu N1info.rs sadrži izjave Danijela Borovića, jednog od pilota optuženih za ratni zločin na Petrovačkoj cesti tokom akcije „Oluja“ 1995. godine. Izjave Danijela Borovića su inkorporirane u tekst, zajedno sa informacijama u vezi sa krivičnim postupkom i nekim od reakcija u hrvatskoj i srpskoj javnosti. Tekst ne sadrži bilo kakve zaključke novinara ili urednika, niti se na bilo koji način stavlja na stranu hrvatskih pilota koji su optuženi za ratni zločin.“

Informer“ je, prema presudi Apelacionog suda, dužan da ispravku objaavi u istom delu medija, u istoj rubrici, sa istom opremom, kao što je bila objavljena informacija od 10. juna 2022. godine na koju se odgovara u toj istoj rubrici, s oznakom „Ispravka“, bez izmena, izostavljanja ili dopuna, pod pretnjom plaćanja tužiocu novčanog iznosa od 50.000 dinara za svaki dan zastoja u slučaju da se ne postupi po naredbi suda i ne objavi ispravka u roku i na način definisan stavom drugim izreke ove presude.

Ponovio je raniju izjavu da je iznenađen time što je imenovan za ministra informisanja i telekomunikacija.

„Nisam zaista očekivao… Gostujući kod vas i po drugim televizijama, shvatio sam jednog jutra da svi novinari znaju, a da ja ne znam za to. Kada sam proverio, da to kaže dvoje, troje, onda sam poverovao. Da vidimo kako će to da izgleda“, kazao je Bratina.

Govoreći o kritikama koje su iznošene u delu javnosti zbog toga što je nekada palio zastavu EU i imao hobofobične izjave, kazao je da on nije „aparatčik bilo koje vrste“, niti neko ko je bezličan i da, kada neko ima stavove, to uvek može neko da kritikuje.

Bratina je kazao da može konkretno da govori o stavovima zbog kojih je kritikovan u delu javnosti, ali je voditeljka rekla da ne mora, zbog drugih tema koje treba da budu obrađene u emisiji.