Kako ističu, njihovi neposredni rukovodioci obavestili su ih o tome, a pojedinima je jasno rečeno da je razlog za prekid dugogodišnje saradnje potpisivanje otvorenog pisma rukovodstvu.

„Pošto nisu tehnološki višak jer za njihovim radom itekako ima potrebe, naročito ako se uzme u obzir da su neka od upražnjenih mesta već popunjena, ‘pušteni su niz vodu’ jer su se pridružili našoj borbi za izveštavanje u skladu sa medijskim zakonima, novinarskim kodeksom i Statutom javnog servisa.

Kako dodaju, u Informativni program dovode se „podobne“ kolege iz drugih medija, dok pojedine koleginice i kolege koji su stalno zaposleni ne dobijaju adekvatan prostor za radi trpe svojevrstan mobing „praznog stola“.

Udruženje navodi da čine sve što je u njihovoj moći da pomognu otpuštenim kolegama, a rukovodstvo pozivaju da prekine sa revanšizmom.

Uprkos legitimisanju, Cvijić je udaran štitom, laktom i odgurivan, otiman mu je telefon, iako nije ometao intervenciju policije, o čemu svedoči video zapis.

U toj intervenciji prebijani su i hapšeni studenti, univerzitetski profesiori, advokati, ali i bivši sudija Vrhovnog suda.

"Za brutalnom intervencijom ispred Pravnog fakulteta nije postojao nijedan razlog. Prema svedocima, policija nije nastupala u propisanim, uobičajenim formacijama, već kao besna nasilna rulja, batinajući sve pred sobom, posebno studentkinje i studente", navodi se u saopštenju Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM).

Iz ovog udruženja navode i da je stalna prekomerna, nedozvoljena upotreba sile prema nenasilnim građanima i novinarima nedopustiva je i zahteva procesuiranje svih koji prekoračuju svoja ovlašćenja.

Otvoreno pismo je potpisalo oko 400 zaposlenih, a nema preciznih informacija o broju ljudi koji trpe pritiske i koliki je broj honoraraca koji su dobili otkaze.

Urednik muzičkog programa Radio Beograda ističe da gotovo svi kreću kao honoraraci i da se rukovodstvo „sveti mladim, kreativnim ljudima“.

„Ja to objektivno ne znam sve. Čuo sam da ne ima toga pretežno u televiziji. Puno ljudi radi u nadi da će nekada biti deo RTS. A ako to treba da se uruši, pa dokle mi idemo? Tražim od menadžmenta da se zaustavi progon ljudi i da postoji objektivno i nepristrasno izveštavanje javnog servisa svih nas“, kazao je naš sagovornik, reagujući na navode da se dešava da i sa režimskih medija prelaze na RTS i odmah dobijaju poslove.

Ističe da je u Miloševićevo vreme bilo jako loše, da je bilo otkaza, i da sve što se sada dešava vodi ka tome.

Kazao je i da reportere RTS nije primetio na ulicama da izveštavaju onako kako to rade drugi mediji, među kojima i N1.

ANEM navodi da je krivičnu prijavu za nasilničko ponašanje odbacila javna tužiteljka Sanja Skakavac iz Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu.

„Napad se dogodio ispred prostorija SNS posle govora predsednika Aleksandra Vučića. Dok je snimao događaj, kamermana je na pod rvačkim zahvatom bacio nasilnik, kasnije identifikovan kao Vuk Raonić, blizak saradnik aktuelnog gradonačelnika Novog Sada“, navodi se u saopštenju.

ANEM je dodao da i pored jasnih dokaza, i pored brojnih svedoka, novinara i snimaka, i pored uznemirenja koje je taj događaj izazvao, tužilaštvo navodi da to nije krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, ističući da će na tu odluku tužilaštva biti uložen prigovor.

ANEM dalje navodi i druge primere nekažnjivosti napada na novinare, poput novinara Radara Vuka Cvijića, novinara više redakcija Uglješe Bokića, novinarke Južnih vesti Tamare Radovanović.

„U svim ovim slučajevima, oštećeni, a i medijska zajednica, nisu uvereni u to da je tužilaštvo učinilo sve što je moguće da bi se identifikovali dokazi koji bi omogućili da krivično delo ‘nasilničko ponašanje’ ipak bude procesuirano. Ovakva praksa govori i o potrebi da se izmeni deo krivičnog zakona koji sada ne sankcioniše ovakvu vrstu fizičkih napada“, kaže ANEM.

Ova asocijacija je pozvala tužilaštvo da učini dodatni napor kako bi došli do prave slike napada na Todorovića, kako bi „nasilnik Raonić bio sankcionisan“.

„Inače ga čeka visoka funkcija u vlasti. To predstavlja signal nasilnicima da su napadi na novinarke i novinare pravi put za napredak u karijeri“, navodi se u saopštenju koje je potpisao predsednik Upravnog odbora ANEM-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić.

Cilj im je, dodaje, da afirmišu društvene vrednosti i očuvaju nacionalni identitet Bošnjaka, uz pružanje prostora za teme koje su često marginalizovane u većinskim medijima.

Entuzijazam, volonterski rad i podrška zajednice

“Način funkcionisanja TV Sandžak je visoko profesionalan uprkos ograničenim sredstvima. Mali broj zaposlenih obavlja poslove montaže, novinarstva, produkcije i administracije, oslanjajući se na entuzijazam, volonterski rad i podršku zajednice. Ovakav pristup omogućio je televiziji da opstane i zadrži verodostojnost, ali i da razvije sopstvenu produkciju koja uključuje dokumentarne filmove, edukativne emisije, verski program i političku analizu”, rekao je Fetić.

Kao ključne probleme za razvoj TV Sandžak vidi diskriminaciju prilikom pristupa sredstvima na javnim konkursima, pogotovo Grada Novog Pazara koji 80 odsto opredeljenih sredstava daje jednom mediju, ali i ignorisanje lokalnih potreba i institucionalnu neosetljivost za lokalne medije.

 “Finansiranje je stalan problem, TV Sandžak se ne oslanja na centre moći, niti ima zagarantovan pristup stabilnim javnim fondovima kao brojni drugi mediji. Veliki problem je i raspodela sredstava medijima koji emituju sadržaj na bosanskom jeziku gde imamo primere iz prakse da novac za projekte na bosanskom jeziku dobijaju mediji iz Kraljeva, Užica i drugih sredina koje nemaju nikakve veze sa bošnjačkom zajednicom”, zaključuje Fetić.

 Strukturalna nepravda prema bošnjačkoj zajednici

 Glavna i odgovorna urednica portala “Takt info” Nusreta Brunčević dodaje da je još veći problem što ti mediji u svojim projektima bosanski jezik nazivaju “bošnjačkim” što je, kako kaže, direktno kršenje Ustava i zakona Republike Srbije u kojoj je bosanski, jedan od zvanično priznatih jezika.

 “Srbija se Zakonom o ratifikaciji Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima obavezala se da se njene odredbe odnose na bosanski jezik, a naziv ‘bošnjački jezik’ je pravno neutemeljen, izmišljen i u funkciji brisanja identiteta Bošnjaka koji žive u ovoj državi. Time se ne samo narušava dostojanstvo jezika i naroda, već se i obesmišljava suština manjinskih prava”, navodi ona.

 Samim tim, stanje medija koji informišu na bosanskom jeziku vidi i kao nastavak “strukturalne nepravde prema bošnjačkoj zajednici”.

 “U ovakvom ambijentu, mi koji radimo na bosanskom jeziku snalazimo se sami – bez institucionalne infrastrukture i bez dugoročne podrške. Dok, s druge strane, primer mađarske zajednice pokazuje kako država – i matična i domaća – može i zna da podrži informisanje na jeziku manjine kroz sistemsku i stabilnu pomoć”, kazala je Brunčević.

 Dodala je i da bi što pre trebalo formirati redakciju bosanskom jeziku pri Radio televiziji Srbije, što je u nekoliko navrata tražilo i Bošnjačko nacionalno vijeće.

 “To nije nikakva privilegija, već minimum institucionalnog poštovanja i ispunjavanja Ustavnih i zakonskih obaveza prema jednom od naroda koji živi u ovoj zemlji. Ako želimo ozbiljno društvo, onda ne možemo manjinska prava tretirati kao administrativnu formalnost, niti dozvoliti da se bosanski jezik zloupotrebljava ili zamjenuje nepostojećim konstrukcijama radi projektnih poena”, poručila je ona.

„Proces izbora Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u januaru je bio zaglavljen u nezakonitosti i nelegalnosti. Neke stvari su mogle da budu zakonski uređene, da prihvatite neke primedbe i da neke stvari uradimo još u januaru“, objasnio je Bodrožić i naglasio da su kandidati NUNS i UNS doneli odluku da izađu iz tog procesa.

„Mi imamo čvrsto članstvo koje je na mnogo stvari ogorčeno, ali mi ne želimo ništa da sečemo preko kolena i ne želimo da odbacimo dijalog i razgovor, da učestvujemo u unapređenju medijske scene, zakona, Saveta REM, jer ovo je naša zemlja, naša skupština i nemojte nas ponižavati i nazivati izdajnicima i stranim plaćenicima“, rekao je Bodrožić.

On je zamolio Odbor za kulturu i informisanje da ponovo provere da li tri udruženja novinara, a ako treba i svih pet, koji su predložili kandidate za Savet Regulatornog tela za elektronske medije, zaista imaju po 300 članova sa plaćenim članarinama.

Bodrožić ističe da „papir trpi sve“ i da on sumnja da su falsifikati dokumenti koje su tri udruženja dostavila o plaćenim članiranama.

„Ovde razgovaramo uz posredovanje međunarodnih organizacija, jer je ovo priča koja je deo evropske agende i otvaranja klastera“, dodao je Bodrožić i naglasio da EU, kada razgovara sa partnerima o medijskoj situaciji u Srbiji zove NUNS i Udruženje novinara Srbije (UNS) kao reprezente esnafa, a ne ostala tri medijska udruženja.

Bodrožić je rekao kako je navikao da njega i NUNS proglašavaju za izdajnika i stranog plačenika, ali da mu je žao Živojina Rakočevića, predsednika UNS, koji gleda sa Kosova, iz Gračanice, kako mu govore da je izdajnik i da radi za tuđe interese.

„Na prošlom usaglašavanju u prvom procesu ovaj proces nije bio čist kao suza, o čemu govori da su ostala tri od šest spornih udruženja kao predlagača“, istakao je Bodrožić i naveo primer Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji nema 300 plaćenih članarina i nije moglo da predlaže kandidata.

Kandidati za članove Saveta REM u ime novinarskih novinarskih udruženja su Đorđe Vlajić i Mileva Malešić, kao predlozi NUNS i UNS, dok su Nada Vujović i Maja Mišković Marković predlozi Profesionalnog udruženja novinara Srbije PROUNS, Društva novinara Niša i Društvo novinara Vojvodine.

 Jun je prošao, a N1 i Nove i dalje nema u ponudi kablovskog operatora Yettel – iako je ova kompanija sama odredila rok do kraja prošlog meseca.

 Kablovski operator Yettel je, još krajem maja, u razgovorima sa svojim korisnicima na društvenim mrežama najavljivao da će N1 i Novu uvrstiti u svoju ponudu do kraja juna.

 To se – nije desilo.

 Podsetimo, SBB je 3. aprila promenio vlasničku strukturu i potpisao ugovor sa e& PPF Telekom Grupom, u čijem vlasništvu se nalazi i Yettel, ali kanali N1 i Nova nisu uvršteni u ponudu tog operatera, iako je bilo očekivano da će se to desiti u samom startu i iako je N1, kao i svaki put kad su u pitanju najvažniji događaji u vreme društvene krize – najgledaniji TV kanal.

 Podsetimo – SBB je od trenutka promene vlasničke strukture u svoju ponudu uvrstio 45 novih kanala, a za to vreme Yettel nije uvrstio United Media kanale u svoju ponudu.

 Yettel je tokom maja korisnicima na društvenim mrežama saopštavao da je „u toku modernizacija TV platforme“, čiji se završetak očekuje do kraja juna.

 A – na unapređenoj platfomi korisnicima sleduje „više informativnog, zabavnog i filmskog sadržaja, što uključuje 19 kanala United Medije, kao i N1 i Nova S“.

 Redakcija N1 se, krajem juna, ponovo zvaničnim putem obratila kompaniji Yettel sa pitanjima zašto United Media kanali još nisu uvršteni u ponudu ovog operatera, ali odgovor, kao ni do sada – nismo dobili.

 Danijela Videnov, koja je i poverenica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) u Dimitrovgradu, istakla je da se u poslednje vreme suočavaju i sa vrlo neobičnim targetiranjem, tako što redakciju FAR-a preko anonimnih pisama navode kao inicijatora prijava za malverzacije u lokalanim preduzećima i institucijama.

 “Dešava se da dobijamo anonimna pisma na našu adresu, u kojem se ukazuje na neke malverzaicije u lokalnoj vlasti i prijave koje su zbog toga podnete, što mi ne objavljujemo jer nemamo mogućnost da to proverimo. Međutim, nakon takvih pisama, koja neko očigledno šalje i na druge adrese, opštinska vlast optužuje našu redakciju da smo mi njima poslali razne inspekcije da proveraju loklane institucije ili privane firme lokalnih zvaničnika”, navela je ona.

 Ipak, kako je dodala, portal dobija podršku u zajednici, građani im se obraćaju jer imaju poverenja da će objektivno izvestiti o njihovim problemima.

 “To nam veoma znači jer inače imamo hiljadu prepreka koje preskačemo svakodnevno, ali se borimo i dalje”, poručila je Danijela Videnov.

 Sa lokalnim novinarima u Dimitrovgradu razgovarali su ekspert za medijsko pravo Veljko Milić iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine, programski direktor NDNV-a Dinko Gruhonjić i glavna urednica portala Autonomija Branka Dragović.

Dron je uočen i sinoć, usled čega su članovi porodice Miljka Stojanovića pretepeli uzbemirenost i strah, kao i povredu prava na privatnost i licne imovine.

„Kako da se ne uplaše. Majka je bolesna, a moja supruga i njen brat su iz Ukrajine. Zamislite koliko je njima prijatno da im iznad kuće lete dronovi, a oni su iz zemlje gde je rat, a jedno od glavnih oružja je baš dron“, kaže Miljko Stojanović.

Posmatranjem smo utvrdili sa koje lokacije se dron pušta nakon čega je naš kolega Miljko Stojanović otišao na tu lokaciju.

Slučaj je prijavio Policijskoj upravi Zajecar, a patrola je ubrzo došlo do ulice Bore Milića broj 1, odakle je sa krova zgrade, navodno pušten dron.

Kazali su da je „sve u redu“ i da snimanje ne vrši policija, nego neko drugi. Upitali smo zašto onda policija mesecima govori da ne znaju ko pušta dronove, a sada kada smo ih „uhvatili“ onda to radi „neki“ deo policije ili neka služba.

U neposrednoj blizini lokacije sa koje se pustaju dronovi je i stan Anđele Risantijević, urednice Glasa Zaječara, zbog čega osnovano sumnjamo da je dronom sniman i njen stan.

„Nemamo ništa da krijemo i savest nam je čista, ipak smatramo da na ovaj način vršite nedozvoljeni pritisak na nas, da nas progonite i uznemiravate naše porodice, što je nedopustivo“, kaže Anđela Risantijević.

Redakcija Glasa Zaječara ovim putem zahteva odgovor zbog čega i po čijem nalogu se vrši snimanje dvorišta Miljka Stojanovića i stana Anđele Risantijevic, kao i mnogih aktivista neformalne grupe Zaječarci u blokadi, kao i kuća novinara BBC na srpskom Nemanje Mitrovića? Da li se mi to teretimo za neko krivično delo i koje se nama delo stavlja na teret? Da li smo mi pod merama ili je ovo pojedinačno posmatranje?

Ovim putem molimo za odgovor, a takođe vas obaveštavamo da ćemo o ovom slučaju izvestiti novinarska udruženja u Srbiji i inostranstvu, čiji smo članovi, te da ćemo obavestiti javnost, kako domaću tako i međunarodnu.

Postavljamo javno pitanje da li je BIA, vršila snimanje novinara i aktivista?

MFRR podseća i na saopštenje N1 da je „Vučić nastavio da targetira nezavisne medije, iznoseći krajnje opasne optužbe na račun redakcija N1 i Nove.“ Obe televizije su, kako se podseća, redovno meta kritika Vučića i vladajuće stranke, a 16. aprila uklonjene su iz ponude Total TV satelitske platforme.

Te navode je, kako dodaju iz MFRR-a, predsednik Vučić iz Sevilje demantovao, tvrdeći da „nikome nikada nisu presečeni kablovi, da im nije ometano poslovanje, da nisu hapšeni niti su im emisije ukidane. To možemo da uradimo za pet minuta. Nemamo nameru da to činimo i nikada to nismo radili.“ Takođe je optužio N1 i Novu S da štete Srbiji kroz „brojne laži, obmane i prljave taktike usmerene ka urušavanju zemlje.“

Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), osudio je retoriku predsednika Vučića, ocenjujući da ona predstavlja otvoreni poziv tužilaštvu, a posebno glavnom tužiocu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenadu Stefanoviću, da „upadne u redakcije sa žandarmerijom i ugasi nas.“

Sa svoje strane, konzorcijum MFRR pozvao je predsednika da odmah prestane da koristi ovako opasnu retoriku prema medijima, naglašavajući da ovakve izjave predstavljaju „ozbiljnu eskalaciju verbalnih napada i pritisaka političkih lidera na nezavisne medije“, u trenutku kada je sloboda medija u Srbiji „na najnižem nivou u poslednjim decenijama.“ Ova ocena se poklapa sa zapažanjima MFRR delegacije tokom njihove misije solidarnosti u Beogradu i Novom Sadu u aprilu ove godine.

Oni koji ne plate i dalje će imati pristup odabranim globalnim vestima, BBC radiju 4 i Svetskom servisu sa oglasima, kao i jezičkim servisima, pojedinim biltenima i podkastima.

Rebeka Glešou, izvršna direktorka BBC Studija globalnih medija i striminga (BBC Studios Global Media & Streaming), opisala je ovaj potez kao „veliku prekretnicu“ koja će „otključati nove mogućnosti rasta“.

Za BBC publiku u Velikoj Britaniji ove promene neće biti, niti za one u drugim delovima sveta.

Korporacija se nada da će ovakva ponuda prikupiti novac kako bi se finansirale BBC usluge, uz prihode koje ostvaruje od domaćinstava u Velikoj Britaniji putem naknade za licencu, koja košta 174,5 funti (skoro 205 evra) godišnje i činila je oko dve trećine ukupnog prihoda 2024.

BBC je saopštio da očekuje budžetski deficit od 492 miliona funti (skoro 576 miliona evra) za poslednju finansijsku godinu.

Vlada Velike Britanije će preispitati model finansiranja korporacije, ali je generalni direktor BBC-ja rekao da prelazak na sistem pretplate za publiku u Velikoj Britaniji ne bi „prošao test izgradnje univerzalnog pouzdanog javnog servisa“.

Novi BBC model plaćanja u SAD-u nalik je sličnim sistemima pretplate koje koriste druge publikacije, poput Njujork Tajmsa (New York Times), pa i Telegraf (Telegraph) i San (The Sun), koje objavljuju odabrane priče i sadržaj u Velikoj Britaniji do kojih se stiže preko „pejvola“.

BBC.com ima 139 miliona posetilaca širom sveta, podrazumevajući skoro 60 miliona u SAD, saopštila je korporacija.

Britanska publika će i dalje moći da pristupi BBC njuzu kada putuje u Ameriku, ukoliko ima najnoviju verziju aplikacije instaliranu.

Glešou je rekla da BBC želi da „preispita način dostavljanja“ vesti i sadržaja u SAD.

„Naš cilj? Da služimo našoj publici bolje nego ikada ranije – i da otključamo nove mogućnosti rasta“, rekla je.

„Danas, sledeća faza te vizije postaje stvarnost. Objedinjujemo više pouzdanog, visokokvalitetnog BBC sadržaja na jednoj moćnoj, lako dostupnoj destinaciji.“

Izvršna direktorka BBC njuza Debora Tarnes je rekla: „Kroz naše partnerstvo sa BBC studijima širimo publiku u Severnoj Americi, pružajući većem broju ljudi vesti kojima mogu verovati u vreme dramatične globalne neizvesnosti.“

Više dokumentaraca, podkasta i biltena biće dodato u ponudu pretplate u narednim mesecima.

Pejvol za BBC aplikaciju u SAD biće pokrenut kasnije.

Ovakva odluka je doneta pošto je BBC objavio da će blokirati većinu stanica na aplikaciji BBC zvuk (BBC Sounds) za publiku van Velike Britanije.

Kao i svake večeri, Aleksa je sinoć fotografisao na studentskim i građanskim blokadama, i uprkos tome što je na sebi imao nekoliko novinarskih obeležja, oko 1 sat iza ponoći, prišli su mu policajci, strpali ga u vozilo i fizički i psihički maltretirali deset minuta.

„Napad se dogodio na uglu Kraljice Marije i Ruzveltove ulice. Stajao sam mirno sa strane nakon što su pripadnici MUP razbili blokadu raskrsnice i najurili demonstrante niz Ulicu kraljice Marije. Primetili su me kada su krenuli da se vraćaju ka svojim vozilima. Kada sam video da jedan policajac ide direktno ka meni, napravio sam korak unazad kako se ne bismo sudarili, ali to je zapravo i bila njegova zamisao. Zgazio mi je na desnu nogu i pitao za ime i prezime, na šta sam mu uredno odgovorio i dodao sam da sam iz medija. Ponovio je moje ime kao da već zna ko sam, samo je pitao radi potvrde, a potom me je pozvao da dođem“, priča Aleksa za Radar.

Aleksa je uspeo i da snimi trenutak kada su mu policajci prišli i odveli ga u „maricu“.

Kako dalje opisuje, policajci su ga uhvatili za ruku, naredili da ugasi kameru i ubacili u „maricu“ gde su ga, kako kaže, šamarali i udarali glavom o vozilo.

„Maskirani policajac je počeo da mi preti i naglašava da sam im napravio ogroman problem sa video-zapisom koji je nastao dva dana ranije u istoj ulici kada su maskirani pripadnici policije dobacivali devojkama uz ružne opaske, na šta sam odgovorio da samo kao novinar i fotograf objektivno izveštavam javnost već sedam meseci. Više puta je naglasio da ću platiti zbog toga i krenuo je da mi zadaje više udaraca u glavu otvorenom šakom uz ponavljanje da obrišem svoj instagram profil. Rekao sam mu da ne umem i da ne vidim razlog da to uradim, nakon čega se uhvatio za pendrek kao dodatni vid pretnje. Ipak sam uspeo da sve arhiviram umesto da obiršem i tako su snimci srećom sačuvani“, dodaje.

Aleksa napominje da bi jednog pripadnika policije, koji je naknadno bez fantomke ušao u vozilo, mogao da prepozna, te da mu je on naredio da izvadi memorijsku karticu iz fotoparata.

„Rekao sam da ne želim to da učinim nakon čega su obojica krenuli da me udaraju u glavu, šamaraju, i biju kačketom koji su mi skinuli sa glave, a na kojem je takođe stajala ‘press’ oznaka. Kako ne bih izazvao dodatni bes, odlučio sam da izvadim karticu na kojoj je bilo između 22 i 24 fotografije. Policajac bez maske je uzima i lomi pred mojim očima uz reči ‘pazi šta radiš'“. Nemaskirani policajac je tada napustio vozilo, a Aleksa je ostao sam sa drugim pripadnikom policije.

„On mi naređuje da obrišem sve snimke gde se vidi policija, na šta odgovaram da ne želim jer sam fotoreporter i da izveštavam javnost već punih sedam meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu. On vidno besan uzima moju glavu i između pet i deset puta udara o prozor vozila, na šta reaguje njegov kolega koji otvara vrata da vidi šta se dešava. Osoba koja me je tukla mu govori da zatvori vrata, što je on i uradio. Kolege koje su stajale napolju su 4-5 puta otvarali vrata vozila da provere šta se događa. Pitao sam ih mogu li s njima da razgovaram zato što su oni razumni jer ovaj policajac je očigledno bio iznerviran, u nekoj histeriji. Oni su to odbijali, zatvarali vrata pod komandom čoveka koji me je tukao“.

„Tebe treba da bude sramota kako tvoje kolege tretiraju žene“

Student podvlači da mu je maskirani policajac potom uzeo telefon i pokušao da ga resetuje na fabrička podešavanja, što nije uspeo.

„U jednom trenutku je u vozilo ušla ženska osoba, takođe maskirana, i pod punom opremom kreće da mi preti zbog pomenutog snimka. Traži mi da ga obrišem i govori mi – ‘sram te bilo’. Vreme je prolazilo, a ja sam odugovlačio to brisanje. Nisam izgovorio naglas da ne izazovem dodatni bes, ali u sebi sam pomislio – pa valjda tebe kao žensku osobu treba da bude sramota kako tvoje kolege tretiraju žene. Nakon pet do sedam minuta, nemam tačnu svest koliko sam bio unutra, dolazi nadređeni i govori im da moraju da krenu dalje. Traži mi ličnu kartu, dajem mu, a on bez provere izlazi iz vozila i govori mi – ‘da te nikad više nisam video'“, dodaje Aleksa nakon čega je otišao kući i obavestio kolege šta se dogodilo.

Studenti pozvali na protest u znak podrške Aleksi

Studenti u blokadi za danas od 18 sati organizuju protest na Platou ispred Filozofskog fakulteta u znak podrške svom kolegi.

„Ovo nije prvi slučaj napada na studente, kao ni na novinare, ali jeste izuzetno važan primer svireposti branilaca ovog režima koji nikada ne smemo zaboraviti.

Pozivamo sve građane, novinare ali i naše kolege sa drugih fakulteta da u 18h dođu na protest ispred Filozofskog fakulteta“, navodi se u saopštenju studenata u blokadi.

Aleksa Stanković je fotografisao i za novine Studentski glas koje izlaze u okviru Radara. On je našoj redakciji ustupio i snimak na kojem se vidi kako policija novinare naziva glodarima.

Ali zašto? E zato što su N1 i Nova, kaže predsednik, prema... sad već stanarima Pionirskog parka koji samo žele da uče širili mržnju.

"Taj bes i mržnja koju su propagirali N1 i Nova sve vreme, na najbrutalniji mogući način... Sad vidim da se vodi i unutrašnja istraga koliko su para pokrali Šolak i njegove kolege... U raju će tek da se svađaju, ali to je njihova stvar, u te gluposti neću da ulazim, ali su uneli mnogo zle krvi svojim lažima i neistinama", rekao je Vučić 29.juna.

Međutim, otkad se naš šer meri "laži i neistine" koje smo emitovali, kako to predsednik kaže, bile su nikad gledanije. Poverenje koje ste nam poklonili tog dana, a posebno te večeri, govori o tome da televiziju N1 nije gledao samo onaj ko je bio na ulici.

Uživo u programu koji je bez prestanka trajao do kasno u noć, naši reporteri bili su svuda. Dok su naši najverniji gledaoci s televizije Informer sedeli u studiju i izveštavali o tome kako mi izveštavamo.

"Uprkos naporima tajkunskih medija da izazovu paniku, uznemire svaku majku i oca kojima su deca na ulicama prestonice i štite državu, Šolakova grupa za izazivanje nemira nije imala čak ni obraza ni srama. Tokom protesta navijali su za rušenje Srbije, pozivali na nasilje i ekstremiste predstavljali kao heroje", čulo se na TV Informer.

I eto savršenog šlagvorta da iz usta najmoćnijeg čoveka u državi konačno izađe i ono što mu sve vreme stoji na vrhu jezika.

"To što rade N1 i Nova je čist terorizam, i čekaćemo šta će tužilac da kaže, i čekamo, i čekamo i dalje", naveo je Vučić.

"On huška svog poslušnika iz Tužilaštva da vam ovde upadne s četom žandarmerije i da vas ugasi. Ja mislim da se to može očekivati po njegovom tonu, po ludosti koju ispoljava sve više i više. Treba birati reči pa opisati ovakav nastup predsednika države", rekao je predsednik NUNS Željko Bodrožić.

Ovakvim nastupom predsednika države sezona lova na novinare Junajted medije praktično je otvorena.

"Ja bi bre i ovog Savatovića priveo na informativni razgovor i onu Žaklinu Tatalović i onu štakorku Žanu Bulajić, sve njih bre. Huškate na rat bre, bando raspala sa N1. Oni ne izveštavaju, o oni učestvuju u pokušaju građanskog rata, oni učestvuju u divljanju, dosta je više, ološu antisrpski najgori", rekao je glavni urednik TV Informer Dragan J. Vučićević.

Čuje se: Pumpaj.

Vučićević: Pumpaj svojoj mami u zadnjicu, nanu li vam naninu, bando, ološu teroristički.

E sad zamislite kakva je to televizija kad je psovka koju izgovara glavni i odgovorni urednik Informera zapravo najmanje strašna. Jer tokom čitavog dana ovaj čovek poziva policiju da nad demonstrantima primeni silu.

"Prebij, izlomi rebra, pohapsi organizatore. I onda im neće više padati na pamet da to rade", rekao je Vučićević.

Da možda na ovom mestu citiramo predsednika: "Čekaćemo šta će tužilac da kaže, i čekamo, i čekamo i dalje." Iako mi, za razliku od njega, znamo da čekamo uzalud.

Direktorka organizacije Građanske inicijative Maja Stojanović rekla je da je kandidat za člana Saveta REM Rodoljub Šabić, koji je bio poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, imao ingerencije nad elektronskim medijima, kao i da je jedna od najvažnijih ingerencija da prati rad elektronskih medija i obezbedi da nema zloupotreba podataka.

Ona je naglasila i da je Šabić dobijao nagrade za to što je medijima i novinarima omogućavao da dobiju informacije koje su bile veoma važne za informisanje građana.

Maja Stojanović je rekla da Šabić ima stručnu kvalifikaciju jer je pravnik.

“Šabić je bio na čelu jedne nezavisne institucije i mislimo da je on jedna od retkih osoba u Srbiji koja je dokazala da može nezavisno da radi bilo ko da je na vlasti”, rekla je ona.

Predsednica Asocijacije digitalnih i elektronskih medija ADEM Ružica Krdžić smatra da Šabić ne ispunjava uslove koji su potrebni za kandidata za člana Saveta REM.

Ona je rekla da Šabić nije sticao nikakva iskustva radeći u medijskoj sferi, već je 14 godina bio poverenik i najviše se bavio podacima od javnog značaja u oblasti finansija i postupanja policije.

Odbor je odbio prigovore Građanskih inicijativa koji se odnose na Centar za istraživanje dunavskog regiona i na udruženja Euraktiv i Istraživački centar.

Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje je prihvatio prigovore predlagača kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) da novinari Jelka Jovanović i Bojan Bilbija ne mogu biti kandidati za regulatore, jer su svoje karijere proveli u štampanim i nemaju neophodnih 10 godina iskustva u elektronskim medijima.

 Na sednici Odbora je prihvaćena lista kandidata Stevica Smederevac, Žarko Simović, Gordana Predić, kao predlozi Zaštitinika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenika za zaštitu ravnopravnost.

Usvojen je i prigovor o kandidatkinji Misali Pramenković u delu za radno iskustvo.

Odbor je potom usvojio predlog da na listi kandidata za Savet REM u ime univerziteta budu Predrag Kajganić, Vanja Šibalić, Irina Milutinović, Milan Petković i Alen Omerović.

Najviše rasprave u delu prigovora na kandidate udruženja izdavača elektronskih medija bilo je oko kandidata Miloša Garića, kojem osporavaju funkciju savetnika ministra informisanja i to što u Agenciji za privredne registre nije ugasio svoju TV produkciju Garnets, ali i njegove nastupe u medijima bliskim vlastima u kojima je istupao kao analitičar.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, koja prisustvuje sednici Odbora, navela je da su većina kandidata za Savet REM javne ličnosti koje imaju svoje političke stavove.

Ako bismo rekli da u ovom trenutku posmatramo ovog ili onog kandidata, ne bismo imali nijednog kandidata kojeg bismo definisali kao nezavisnog. Nezavisnog od koga, upitala je Brnabić.

Odbor je prihvatio da kandidati za Savet REM u ovoj kategoriji budu Miloš Garić, Jovana Vitez i Tatjana Jordović Nikolić, koja se povukla iz procedure i nije jasno hoće li se vratiti u postupak izbora.

Tokom debate o primedbama na predlagače, predsednica parlamenta Ana Brnabić je rekla da se moraju pratiti dva egzaktna uslova, a to je da udruženje bude starije od tri godine, odnodno da ima više od 300 članova sa plaćenim članarinama.

Kada predsednik države i najradikalnija medijska tabloidna kuća eksplozivno, istoga dana, optuže za terorizam novinare koji rade profesionalno i u javnom interesu, to predstavlja sistemski teror države prema slobodi govora i medija.

Umesto da takvi gestovi budu jasno i nedvosmisleno javno osuđeni, dešava se suprotno – oni bivaju prećutani i podržani iz neobjašnjivih razloga, čak i od strane vlada i institucija koje baštine vrednosti i profesionalnog i odgovornog novinarstva, pravne države i zaštite javnog interesa u Evropi i svetu.

Zato pozivamo vlade zemalja koje su uzori za društvo kakvo želimo, koje odlikuje solidarnost, empatija, društvena odgovornost, humanost i briga o svakom građaninu, da nam pomognu u vremenima koja su ključna za budućnost koju ćemo izabrati.

Pozivamo medije i međunarodna udruženja da mnogo više pažnje posvete zbivanjima u Srbiji, koja sve više obiluju nasiljem vlasti usmerenom na egzistencijalne zahteve i univerzalne vrednosti društva.

U uzavreloj društvenoj atmosferi u kojoj se danima u prorežimskim medijima podiže tenzija koju prati neprestano brendiranje izdajnika i stranih plaćenika od strane najviših nosilaca vlasti svesnih posledica svojih reči, medijska zajednica u vreme društvenih nemira ovakvo targeiranje može da razume jedino kao otvoreni poziv na linč i Junajted Medije, njenih medijskih radnika, ali i članova Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

U Srbiji je sve manje profesionalnih medija i novinara i to registruju sva relevantna udruženja, ali i institucije Evropske komisije. Istovremeno, nema aktivnosti koje bi bar zaustavile ovaj negativan trend. Da ne govorimo o podršci koja bi omogućila revitalizaciju evropskih težnji, odbranu javnog interesa i slobodu govora koji su temeljno ugroženi. Zato ponovo upozoravamo međunarodnu zajednicu da je sasvim dovoljno indikatora za ove tvrdnje i da je neophodna urgentna reakcija. Vreme ističe - ako već nije isteklo.  

Veran Matić, predsednik UO ANEM-a

Euronews Srbija
Direktorka Minja Miletić
Glavna i odgovorna urednica Dragana Pejović

Poštovane,

Pozivamo vas da nam omogućite sastanak sa novinarima i medijskim radnicima Euronews Srbija.

Sindikat novinara i medijskih radnika Srbije (SINOS) pažljivo prati dešavanja u medijskoj kući kojom rukovodite. Veoma smo zabrinuti zbog otkaza pojedinim kolegama. Indikativna je i ocena Evropske federacije novinara (EFJ) o “kontinuiranim i sve intenzivnijim pritiscima, profesionalnoj degradaciji i sistematskom urušavanju radnih prava novinara i medijskih radnika u medijskoj kući Euronews Srbija”.

SINOS je član Radne grupe za implementaciju Medijske strategije kojom je predviđeno uspostavljanje socijalnog dijaloga radi potpisivanja Granskog kolektivnog ugovora (GKU) u medijskoj delatnosti, kao najbolje zaštite za poštovanje radnih, ali i profesionalnih prava kolega.

SINOS je pripremio radnu verziju GKU u skladu sa najvišim standardima Evropske federacije novinara (EFJ), usaglasio je sa nadležnim Odborom Saveza samostalnog sindikata Srbije i pre četiri meseca dostavio Ministarstvu informisanja i kulture (nadležnom za realizaciju Medijske strategije), kao i Udruženju poslodavaca koje deluje u okviru Socioekonomskog saveta Vlade Srbije, budući da poslodavci u medijima nisu formirali takvo udruženje.

Podsećamo da je Ustavom, zakonima Srbije i međunarodnim konvencijama, poslodavac dužan da zaposlenima omogući sindikalno organizovanje. Na sastanku koji predlažemo, naši predstavnici obrazložiće kolegama iz Euronewsa zašto je važno da se organizuju i štite svoja radna i profesionalna prava onako kako to čine novinari i medijski radnici u svim demokratskim društvima.

U interesu je i poslodavca i svih zaposlenih da se uspostavi konstruktivan dijalog koji će doprineti jačanju profesionalnih standarda i radnih prava.

Novi Sad  28.6.2025.

Predsednik SINOS
Siniša Otašević

„U zahtevu tražila sam tumačenje članova 15. i 19. Zakona koji se odnose na nespojivost sa članstvom u Savetu REM, odnosno prestanak mandata članova Saveta REM razrešenjem“, rekla je ona.

 U zahtevu je, između ostalog, traženo da Ministarstvo odgovori „da li se smetnje u utvrđene“ u članu 15. Zakona, koji se tiče „nespojivosti sa članstvom u Savetu“ odnose na izabrane članove Saveta REM ili i na predložene kandidate.

 Kako je navedeno u Mišljenju Ministarstva, Zakon o elektronskim medijima članom 15. propisuje nespojivost sa članstvom u Savetu REM koja je obevezujuća za članove Saveta po njihovom izboru u Skupštini Srbije.

 Ta odredba tiče se članova Saveta REM kao javnih funkcionera, a u skladu sa Zakonom o sprečavanju korupcije, koji propisuje da u slučaju da javni funkcioner obavlja drugi posao ili delatnost u vreme stupanja na javnu funkciju, po izboru za člana Saveta REM dužan je da u zakonom određenom roku obavesti nadležnu agenciju o tome.

 Poslanica Srpske napredne stranke (SNS) Nataša Jovanović rekla je da su dobili „više nego jasne odgovore“ na odredbe koje su bile „kočnica za razrešenje dileme kod nekih predlagača kandidata i osporavanja pojedinih kandidata na osnovu njihove aktuelne funkcije ili angažmana koje ti ljudi imaju“.

 „Možemo koliko sutra da nastavimo proces i da na osnovu prigovora koje imamo primenimo ovo mišljenje Ministarstva“, rekla je ona.

 Poslanik SNS Nebojša Bakarec rekao je da je u procesu koji se odnosi na izbor kandidata za članove Saveta REM „polovično, ali radno učestvovalo i pedeset odsto poslanika opozicije“ koji su članovi Odbora.

„Sada ih 100 odsto nema. Nije dobro što nisu došli na sednicu pogotovo što smo imali razgovor u prostorijama delegacije Evropske komisije i Evropske delegacije. Zaključci sa tog neformalnog sastanka, ali važnog, su jako važni“, rekao je Bakarec.

On je ocenio da je „skandal“ što na tom sastanku nisu bili predstavnici opozicije, jer „deo opozicije tvrdi da je proevropska, ali ne dolaze u Evropsku kuću“.

Bakarec je rekao da se u Mišljenju Ministarstva informisanja i telekomunikacija „lepo kaže“ da se „odredba člana 15 Zakona i potencijalni sukob interesa odnosi na nekog ko je izabran za člana Saveta REM, a ne na kandidata za člana tog Saveta“.

„Kandidati imaju svoje poslove, karijere, članstvo u UO možda nekih medija, vlasništvo ili suvlasništvo nad medijima. Ne očekuje se od tih ljudi da unište svoje karijere kao kandidati, da unapred napuste sve poslove i karijere da bi postali kandidati“, rekao je Bakarec i dodao da su kandidati, kada postanu članovi Saveta REM, dužni da se „u zakonskom roku usklade sa zakonom“.

On je pozvao opoziciju da sutra dođe na sednicu Odbora za kulturu i informisanje da „zajedno rade“.

Sednici je prisustvovalo 11 članova Odbora od ukupno 17, koliko ih ima u tom skupštinskom telu.

Kada je krenuo zaobilaznim putem Ulicom kneza Miloša, posle samo nekoliko metara, žandarmerija je u njegovom pravcu počela da potiskuje učesnike protesta nizbrdo.

Sa vidljivo istaknutom redakcijskom legitimacijom, Pavlović se okrenuo, držeći kameru u rukama, da bi snimio intervenciju žandarmerije i metež koji je tada nastao, ali je bio zasut oblakom suzavca.

Obnevideo i sa jakim bolovima u očima, mahinalno se okrenuo, da bi u naletu kordona zadobio i nekoliko udaraca po leđima, bez ozbiljnijih povreda, zahvaljujući snimateljskom rancu sa opremom i stativom.

Uz pomoć kolega, Pavloviću je potom ukazana prva pomoć u sanitetskom vozilu u Ulici kralja Milana.

Novinar Danasa snimao je mobilnim telefonom intervenciju policije na uglu ulica Resavske i Bulevara kralja Aleksandra, kada ga je nepoznato lice, za koje postoje jasne indicije da je policajac u civilu, odgurnulo i šutnulo.

Radovanović je imao fluorescentni prsluk sa oznakom „press“ i vidno istaknutu novinarsku legitimaciju Danasa. Kada je čovek u civilu počeo da ga gura i govori mu da se skloni, Radovanović mu je više puta ponovio da je novinar na zadatku. To je izgleda još više razbesnelo osobu u civilu, pa je šutnuo našeg novinara i to u trenutku kada je Radovanović počeo da se udaljava. Ceo incident novinar danasa je snimio mobilnim telefonom što će policiji, verujemo, olakšati u identifikaciji i daljem procesuiranju napadača.

Redakcija Danasa smatra da je ovaj napad na Vojina Radovanovića i druge kolege u subotu uveče još jedan dokaz da je Srbija postala zemlja u kojoj su slobodni novinari postali legitimne mete represivnog i antidemokratskog režima.

Ako policija u naredna dva dana ne saopšti ko je lice koje je napalo Vojina Radovanovića i ne proceusira ga u skladu sa zakonom, redakcija Danasa će sama pokrenuti odgovorajuće pravne postupke.