„Kada sam se uputio u pravcu kafea Trg, čuo sam da me neko zove: ‘Novinar, novinar’. Okrenuo sam se i video sugrađanina i bivšeg pripadnika MUP-a, koji me je napadao u prošlosti. Uputio mi je pretnje, psovke i uvrede zbog komentara na Fejsbuku. Rekao sam mu da ne pišem komentare, okrenuo se i nastavio. Nakon toga me je napao i šutnuo u leđa“, naveo je on.

Jeremić je dodao da veruje da su nadzorne kamere snimile događaj.

 „Nemamo lični sukob ni oko čega. Prošlog puta me je napao, dok sam bio na radnom zadatku jer mi se pokvario automobil, pa sam stao na sred ulice. Uključio sam sva četiri migavca, ali je svakako počeo da me verbalno napada“, rekao je on.

UNS je preko mehanizma Stalne radne grupe za bezbednost novinara ovaj napad prijavio kontakt tački u nadležnom tužilaštvu.

UNS traži hitno reagovanje i kažnjavanje odgovornog čime bi bila poslata poruka da se napadi na novinare neće tolerisati.  

„Pozivala ih je pojedinačno da preko reda ulaze u sudnicu, sklanjajući od vrata nas koji smo bili na redu. Uzimala je čak i njihove mikrofone i unosila ih u sudnicu. Pitala sam je ‘šta to radite, zašto puštate preko reda? Vidite da i mi čekamo, to zaista nema smisla’“, objašnjava ona.

Na njene reči, ističe Ćup, policajka je odreagovala burno i počela da joj se obraća pretećim glasom, mašući rukama.

„Ne znam tačno šta je pričala jer se obraćala na albanskom jeziku, ali sam u nekom trenutku shvatila da tvrdi da je sve regularno. Rekla sam da nije i da prestane da viče na mene jer se ne bojim i nisam kriminalac da se tako ponaša. Nastavila je da viče, a potom ušla u sudnicu. Posle par minuta se vratila i pitala me je na albanskom jeziku za koji medij radim, a onda pozvala da uđem u sudnicu“, kaže ona.

Ćup ističe da je doživela veliku neprijatnost i da je ponašanje policajke shvatila kao pretnju, diskriminaciju i poniženje.

Prema saznanjima UNS-a, nije prvi put da se ova sudska policajka neprimereno ponaša prema novinarima redakcija na srpskom jeziku.

UNS traži da se utvrdi odgovornost policajke koja se na neprimeren način ophodila prema novinarki i poziva da prestanu pritisci i diskriminacija novinara srpskih redakcija.

 *U skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. 

UNS upozorava da agresivan i zapaljiv govor može za posledicu imati ugožavanje bezbednosti novinara i medijskih radnika, posebno u trenutku pojačanih tenzija u društvu i pritisaka na medije.

UNS ističe da svako ima pravo da bude nezadovoljan radom određenih medija, da je kritika njihovog rada dopuštena i poželjna, ali da je vređanje i obeležavanje novinara i medija nedopustivo.

Prethodno je, kako se vidi na snimku koji je objavio N1, žena ispred konzulata dala „uputstva“ policajcu kako da novinarima ove redakcije objasni zbog čega ne mogu da prisustvuju događaju.

"Imamo informaciju da će N1 biti... Kad vidite njih, da ih odstranite i kažete 'nemate akreditaciju'. Ništa, ništa nasilno, ništa bezobrazno, samo kažite 'izvinite, nemate akreditaciju",  rekla je žena policajcu.

UNS ističe da je Zakonom o javnom informisanju i medijima zabranjena neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, te da se sloboda javnog informisanja ne sme povređivati zloupotrebom službenog položaja i javnih ovlašćenja.

Nakon što je snimak u kome svedoči o neprijatnostima koje je doživela na skupu objavila na Instagram stranici portala Pravo u centar, Popović je dobila niz pretnji u komentarima.

Popović za sajt UNS-a ističe da joj najviše smeta što se u pretnjama često pominje njena porodica.

Uz pretnje, Popović su upućene i seksističke uvrede.

UNS podseća da je Krivičnim zakonikom propisano da je za ugrožavanje sigurnosti pretnjom osobama koje obavljaju posao od javnog značaja informisanjem zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora. 

UNS poziva nadležne da kažnjavanjem odgovorih pošalju poruku da se pretnje novinarkama neće tolerisati.

U izveštaju organizacije Amnesti internešenela iz 2000. godine navodi se da su snage NATO počinile ozbiljna kršenja zakona rata, što je dovelo do nezakonitog ubijanja civila, a među istaknutim slučajevima je i ubistvo 16 medijskih radnika RTS-a, koje je kvalifikovano kao ratni zločin.

„U trenutku bombardovanja u zgradi su radili tehničari i ostalo proizvodno osoblje. Procenjuje se da je u zgradi u trenutku napada radilo oko 120 civila. Najmanje 16 civila je ubijeno, a još 16 je ranjeno“, piše u izveštaju ove organizacije koja navodi i da je NATO pogodio metu koju je ciljao.

U izveštaju Amnesti internešnela naveden je i citat nekadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera koji je rekao da je RTS bombardovan i zato što je emitovao snimke stradanja civila, koje su preuzimali i zapadni mediji, što je, prema njegovim rečima, slabilo podršku ratu u okviru NATO alijanse.

„Bili smo svesni da će se te slike vratiti i da će postojati instinktivna simpatija za žrtve kampanje“, rekao je Bler za Bi-Bi-Si.

Izveštaj Amnesti internešenela ukazuje i na to da iz NATO-a nije bilo upozorenja da je „konkretan napad na centralu RTS-a neizbežan“.

„Zvaničnici NATO-a u Briselu rekli su za Amnesti internešenel da nisu dali konkretno upozorenje jer bi to ugrozilo pilote“, piše u izveštaju.

U NATO bombardovanju RTS-a, u noći između 22. i 23. aprila 1999. godine ubijeni su:  Jelica Munitlak (27), šminker, Ksenija Banković (27), video-mikser, Darko Stoimenovski (25), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (26), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (29), električar, Aleksandar Deletić (30), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (33), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milovan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa, i Slobodan Jontić (54), monter.

Marijan Rističević rekao je da je saglasan sa Jovanovim.  

"Dakle, on je rekao da su psihopate napravile televiziju. Ja mogu da posvedočim: te televizije se zovu N1 i Nova S, hvala", rekao je Rističević.

UNS upozorava da agresivan i zapaljiv govor, naročito za skupštinskom govornicom i emitovan na televiziji sa nacionalnom pokrivenošću, može za posledicu imati ugožavanje bezbednosti novinara i medijskih radnika, posebno u trenutku pojačanih tenzija u društvu i pritisaka na medije.

UNS ističe da svako ima pravo da bude nezadovoljan radom određenih medija, da je kritika njihovog rada dopuštena i poželjna, ali da je vređanje i obeležavanje novinara i medija nedopustivo.

UNS dodaje i da medijski zakoni propisuje da se informacija iz privatnog života, odnosno lični zapis, zapis lika i zapis glasa ne može objaviti bez pristanka lica čijeg se privatnog života informacija tiče.  

UNS će o ovom slučaju obavestiti Ombudsmana i međunarodne organizacije na Kosovu*. 

 *U skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. 

„Do gašenja naloga, prema navodima iz Mete, došlo je zbog prijave da privatni nalog jednog od administratora naših stranica na društvenim mrežama pripada osobi mlađoj od 13 godina, što nije tačno. Sam taj nalog postoji više od 16 godina“, rekao je Kočović za UNS.

Kako je istakao, redakcija je odmah uputila žalbu Meti, ali je ona odbijena.

„Prijavili smo slučaj potom i Share fondaciji i nadamo se da će oni uspeti da nam pomognu. Nismo se za sada obraćali Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal“, rekao je Kočović.

On za UNS ističe da veruje da je u pitanju organizovana masovna prijava naloga zbog izveštavanja „Razglas“-a.

„Možemo da se nadamo da nije u pitanju direktno targetiranje, ali iz iskustva i drugih medija u Srbiji koji su se susretali sa sličnim problemom, sve ukazuje na to da jeste“, rekao je Kočović.

U isto vreme kada i naloge portala „Razglas“, Meta je blokirala i naloge Sto plus radija.

„Administratori naših kanala socijalnih mreža od kompanije Meta do sada nisu uspeli da dobiju obaveštenje u čemu je problem“, naveli su iz ovog radija.

UNS ističe da sajber napadi na medije i njihove naloge na društvenim mrežama onemogućavaju rad i istovremeno sprečavaju javnost da bude potpuno, pravovremeno i iz više izvora informisana.

UNS podseća da Član 303 Krivičnog zakonika predviđa novčanu ili kaznu zatvorom do jedne godine za onoga ko neovlašćeno sprečava ili ometa pristup javnoj računarskoj mreži, a napadi poput ovog onemogućavaju medijima da svoj sadržaj učine vidljivijim građanima.

Pre svega, izražena je zabrinutost zbog brojnih napada na medijske radnike usled kojih je nekoliko novinara ozbiljno povređeno. Najavljeno je i da će praćenje rada tužilaštva i policije u procesuiranju ovih slučajeva biti prioritet u radu novinarskog dela SRG i da će svima kojima je to potrebno biti pružena pravna pomoć. Razmatrane su i mere zaštite za povređene novinare kako se napadi ne bi ponovili.

Pored fizičkih napada, zabeleženi su i slučajevi oštećenja i otimanja novinarske opreme, vređanje i ometanje rada. Procenjeno je da je vrednost opreme koja je oštećena ili uništena tokom održavanja lokalnih izbora velika i istaknuto da se već organizuje prikupljanje pomoći za nabavku nove.

Članovi novinarskih i medijskih udruženja ocenili su da je, uprkos pomenutim napadima, njihovo prisustvo u 10 izbornih gradova i opština predstavljalo značajnu podršku novinarima koji su izveštavali tog dana te da bi nadgledanje bezbednosti novinara tokom izbornog procesa trebalo da postane regularna aktivnost.

U tom smislu, dogovoreno je da se napravi Protokol SRG za praćenje bezbednosti novinara tokom izbora i organizuju obuke i treninzi kako bi se proširila baza potencijalnih predstavnika SRG koji bi učestvovali u budućim izborima i drugim kriznim situacijama.

Predstavnici novinarskog dela SRG su naročito pohvalili komunikaciju sa pojedinim tužiocima koji su kontakt tačke u Boru i Užicu. Kao ključni razlog za to novinarski deo SRG prepoznaje preventivno delovanje u vidu sastanaka koji su tokom marta organizovani u Boru, Aranđelovcu, Kuli i Bajinoj Bašti, a na kojima je prisustvovalo preko 70 lokalnih tužilaca i novinara.

S obzirom na brojnost i intenzitet napada na novinare tokom ovih lokalnih izbora, članovi novinarskog dela SRG razmatrali su kako da u narednom periodu ojačaju postojeće mehanizme podrške i zaštite, naročito u susret izborima na republičkom nivou gde se očekuje da će bezbednost medijskih profesionalaca biti još ugroženija. SRG će nastojati da se u budućnosti u što je moguće većoj meri novinarima obezbedi adekvatna zaštitna oprema, prostorije za rad, kao i svi drugi uslovi za bezbedno izveštavanje.

Podsetimo, na dan održavanja lokalnih izbora u 10 lokalnih samouprava 29. marta predstavnici novinarskog dela SRG dežurali su gotovo u svim mestima kako bi novinarima i medijima pružili direktnu podršku i pomoć u slučaju ugrožavanja njihove bezbednost i ometanja u radu. Tog dana, predstavnicima medija bili su dostupni i brojevi telefona na koje su mogli da prijave pretnje, pritiske, napade i ometanje tokom izveštavanja.

SRG, koja je osnovana u januaru 2017. godine, pored predstavnika Vrhovnog javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, čini i šest novinarskih i medijskih udruženja – Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženja novinara Srbije (NUNS), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija medija (AM), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija onlajn medija (AOM), kao i Misija OEBS-a u Srbiji u statusu posmatrača.

Razlog za to je, dodaje, što se na dan izbora odvažila da postavlja pitanja simpatizerima i glasačima Srpske napredne stranke.

UNS upozorava da su novinarke u Srbiji često izložene rodno zasnovanim uvredama i omalovažavanju, te da su napadi usmereni na zastrašivanje i onemogućavanje rada.

UNS podseća da je Krivičnim zakonikom propisano da je za ugrožavanje sigurnosti pretnjom osobama koje obavljaju posao od javnog značaja informisanjem zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora. 

UNS poziva nadležne da pošalju poruku da se pretnje novinarkama i novinarima neće tolerisati.

Prema svedočenjima, iz automobila marke Audi sa pančevačkim tablicama, izašli su nasilnici, napali novinare, oteli im i polomili telefone, a novinarki Zorici Popović koja je takođe snimala ovaj napad oteta je kamera. Teško povređeni Bjelić i Dinić prebačeni su kolima hitne pomoći u bolnicu u Bor, gde su hospitalizovani i u toku su ispitivanja zbog silnih povreda koje su zadobili. Napad je prijavljen kontakt tačkama u policiji i tužilaštvu u Boru.

Predstavnici novinarskih i medijskih udruženja iz Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG) evidentirali su od jutros više slučajeva ugrožavanja bezbednosti predstavnika medija i ometanja u novinarskom poslu.

Miroslav Pantović iz Mačva news iz Bogatića napadnut je tokom izveštavanja za svoj Youtube kanal o dešavanjima u Bajinoj Bašti. Trojica batinaša su mu u tom napadu polomili kameru i odneli je u obližnje prostorije u kojima su stacionirani. Kada je pozvao policiju, polomljena kamera mu je vraćena bez memorijske kartice. U Domu zdravlja mu je ukazana lekarska pomoć.

U Kuli su zabeležena dva nasrtaja na novinarku i fotoreporterku Fondacije slobodne štampe, medija mađarske zajednice, Minu Delić. Ona je pored kafane „Tvrđava“ primetila muškarce koji su nosili kutije, zaustavila se i pitala ih šta je u njima. "Bili su vrlo neprijatni. Jedan od muškaraca me je opsovao, prišao mi je i izuzetno snažno stegnuo ruku u kojoj sam držala telefon". Kada je postavila snimak ovog napada na Instagram stranicu, doživela je uvrede i pretnje u komentarima.

Prethodno joj je ispred kafane „Nuss“, za koju joj je rečeno da se sumnja da je štab Srpske napredne stranke gde se navodno odvija "kupovina glasova" na pitanje odgovoreno guranjem. "Pitala sam ljude koji su ispred čekali, da li mogu da mi kažu zašto tu čekaju. Postali su agresivni, gurnuli su me i nisu mi dozvolili da uđem u prostor kafane".

U Kuli su ometane i novinarska ekipa Finskog javnog servisa, kao i novinarka portala Storyteller.

Novinarskoj ekipi NG portala je na biračkim mestima u Kladovu i Brzoj Palanci zabranjivano snimanje, rekla je Suzana Mihajlović Jovanović, glavna i odgovorna urednica ovog medija. Po izlasku sa biračkog mesta, ističe ona, primetili su da ih snimaju iz crnog automobila. “U jednom trenutku su nam prišli i pitali, da li smo snimali i za koje medije izveštavamo. Potom su otišli, ne znam ko su”, istakla je Mihajlović Jovanović.

Novinarska i medijska udruženja, koja dežuraju u mestima gde se održavaju lokalni izbori, ocenjuju da su ovakvi slučajevi nasilja nad novinarima i građanima nedopustivi u demokratskom društvu. Najviše zabrinjava reakcija pripadnika policije koji u svim slučajevima štite nasilnike koji tuku i zastrašuju ljude, ne legitimišu ih niti ih privode. Brojni snimci na društvenim mrežama pokazuju kako policija štiti objekte i automobile u kojima se nalaze nasilnici, među kojima su viđeni i oni sa bejzbol palicama i metalnim šipkama.

Pozivamo nadležne organe da hitno zaustave nasilje i reše sve slučajeve fizičkih napada koji su se desili od jutros.

Novinarski deo Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG) ranije tokom dana oglasio se sa zahtevom Ministarstvu unutrašnjih poslova da identifikuju i privedu sve osobe koje su od jutros fizički napadale novinare i građane.

Podsetimo, među danas napadnutima je i novinar Zoomera Darko Gligorijević, kojem su nepoznate osobe u Bajinoj Bašti dok je izveštavao sa terena pokušale najpre da oduzmu telefon, a potom ga udarali pesnicom u glavu i poprskali biber sprejem iako je naglasio da je novinar. Incidentima u Bajinoj Bašti su bili izloženi i reporteri Mašine, Blokade info i Političkog globusa Srbije. Ivani Marsenić, frilens novinarki sa legitimacijom NUNS, otet je fotoaparat dok je izveštavala o tome, a vozilu ekipe Insajdera probušene su gume.

S druge strane, pripadnici policije priveli su jutros novinara Revolta Ivana Bjelića s obrazloženjem da je za njim „raspisana poternica“. Nakon nekoliko sati, Bjelić je pušten na slobodu.

Stalna radna grupa za bezbednost novinara obavestila je o ovom nečuvenom nasilju nad novinarkama i novinarima i medijima, sva relevantna svetska udruženja za zaštitu novinara i medija kao i za zaštitu slobode govora i ljudskih prava.

Podsećamo još jednom da su medijima koji izveštavaju sa terena dostupne i dežurne telefonske linije: Sigurna linija ANEM 0800 100 115, telefon za hitne slučajeve Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) 060 688 22 31, dok se Udruženju novinara Srbije (UNS) novinarke i novinari mogu obratiti na 062 530 337 i 064 941 04 89.

Pozivamo sve novinare, novinarke i predstavnike medija da na ove brojeve telefona prijavljuju svaku pretnju, pritisak, napade i druge vidove ometanja u radu i ugrožavanja njihove bezbednosti. Sve informacije će biti iskomunicirane i prosleđene dežurnim članovima SRG koji su u komunikaciji i sa kontakt tačkama u policiji i tužilaštvima.

SRG, koja je osnovana u januaru 2017. godine, pored predstavnika Vrhovnog javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, čini i šest novinarskih i medijskih udruženja – Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženja novinara Srbije (NUNS), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija medija (AM), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija onlajn medija (AOM), kao i Misija OEBS-a u Srbiji u statusu posmatrača.

Među napadnutima je i novinar Zoomera Darko Gligorijević, kojem su nepoznate osobe u Bajinoj Bašti dok je izveštavao sa terena pokušale najpre da oduzmu telefon, a potom ga udarali pesnicom u glavu i poprskali biber sprejem iako je naglasio da je novinar. Incidentima u Bajinoj Bašti su bili izloženi i reporteri Mašine, Blokade info i Političkog globusa Srbije, Ivani Marsenić, frilens novinarki sa legitimacijom NUNS, oduzet je aparat dok je izveštavala o tome, a vozilu ekipe Insajdera probušene su gume.

S druge strane, pripadnici policije umesto da štite i omoguće novinarima bezbedno izveštavanje s lokalnih izbora i nesmetano sprovođenje izborne volje građana priveli su jutros novinara Revolta Ivana Bjelića s obrazloženjem da je za njim „raspisana poternica“. Zahtevamo od policije da momentalno puste Bjelića na slobodu i javno saopšte zbog čega je bio privođen.

Novinarska i medijska udruženja apeluju na nadležne organe da odmah počnu da rade svoj posao i omoguće da izborni dan u 10 gradova i opština do zatvaranja birališta protekne mirno i bez incidenata, kao i da se procesuriraju sva lica koja ometaju predstavnike medija u radu i sprovođenje izborne volje građana.

Podsećamo da su medijima koji izveštavaju sa terena dostupne i dežurne telefonske linije: Sigurna linija ANEM 0800 100 115, telefon za hitne slučajeve Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) 060 688 22 31, dok se Udruženju novinara Srbije (UNS) novinarke i novinari mogu obratiti na 062 530 337 i 064 941 04 89.

Pozivamo sve novinare, novinarke i predstavnike medija da na ove brojeve telefona prijavljuju svaku pretnju, pritisak, napade i druge vidove ometanja u radu i ugrožavanja njihove bezbednosti. Sve informacije će biti iskomunicirane i prosleđene dežurnim članovima SRG koji su u komunikaciji i sa kontakt tačkama u policiji i tužilaštvima.

SRG, koja je osnovana u januaru 2017. godine, pored predstavnika Vrhovnog javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, čini i šest novinarskih i medijskih udruženja – Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženja novinara Srbije (NUNS), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija medija (AM), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija onlajn medija (AOM), kao i Misija OEBS-a u Srbiji u statusu posmatrača.

Medijima koji budu izveštavali sa terena dostupne su i dežurne telefonske linije: Sigurna linija ANEM 0800 100 115, telefon za hitne slučajeve Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) 060 688 22 31, dok se 29. marta Udruženju novinara Srbije (UNS) novinarke i novinari mogu obratiti na 062 530 337 i 064 941 04 89.

Pozivamo sve novinare, novinarke i predstavnike medija da na ove brojeve telefona prijavljuju svaku pretnju, pritisak, napade i druge vidove ometanja u radu i ugrožavanja njihove bezbednosti. Sve informacije će biti iskomunicirane i prosleđene dežurnim članovima SRG koji će biti u komunikaciji i sa kontakt tačkama u policiji i tužilaštvima.

SRG apeluje na novinare i novinarke da tokom izveštavanja primenjuju preporuke i savete domaćih i međunarodnih novinarskih i medijskih organizacija, da vode računa o svojoj i bezbednosti svojih kolega i imaju kod sebe novinarske legitimacije.

Pozivamo novinarke i novinare i na međusobnu solidarnost, imajući u vidu da je na prethodnim lokalnim izborima u Srbiji zabeleženo više incidenata prema predstavnicima medijima i evidentirana neadekvatna zaštita nadležnih organa.

Novinarska i medijska udruženja zahtevaju od nadležnih organa da u nedelju, 29. marta, u svim mestima gde se organizuje glasanje omoguće nesmetan rad medijskim ekipama koje budu izveštavale, da zaštite novinare i novinarke od eventualnog nasilja, ali i da se suzdrže od prekomerne sile koju su pokazivali na više događaja u poslednjih godinu dana. Održavanje izbora na bilo kom nivou predstavlja demokratsku tekovinu i zato je ključno izveštavanje medija jer su to događaji od javnog interesa.

SRG, koja je osnovana u januaru 2017. godine, pored predstavnika Vrhovnog javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, čini i šest novinarskih i medijskih udruženja – Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženja novinara Srbije (NUNS), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija medija (AM), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija onlajn medija (AOM), kao i Misija OEBS-a u Srbiji u statusu posmatrača.

Zaštita privatnosti ne podrazumeva samo neobjavljivanje imena i prezimena, već i uzdržavanje od objavljivanja fotografija, video-zapisa, ličnih i porodičnih okolnosti, podataka sa društvenih mreža, kao i drugih informacija koje pojedinačno ili zajedno mogu omogućiti neposrednu ili posrednu identifikaciju lica o kome je reč. Posebna odgovornost postoji u digitalnom prostoru, gde se jednom objavljeni sadržaj brzo širi, umnožava i trajno ostaje dostupan javnosti.

UNS, takođe, smatra nedopustivim optuživanje pojedinaca i grupa za ovu tragediju, što u svojim današnjim tekstovima čine kako Informer, tako i drugi provladini mediji, politički instrumentalizujući stradanje studentkinje i koristeći je za političke obračune uoči lokalnih izbora.

UNS poziva medije da svojim izveštavanjem dodatno ne ranjavaju porodicu žrtve i poštuju njenu privatnost i bol.

UNS ističe da saosećanje sa porodicom koja je izgubila bližnjeg mora biti pravilo koje novinar sledi ukoliko javnost obaveštava o detaljima tragičnih događaja.

„Na nekoliko pitanja upućenih mejlom usledio je istog dana jedan odgovor - da ’blokaderskim televizijama ne daje informacije’”, rekla je Marković.

UNS ističe da je posao novinara da postavljaju pitanja od javnog interesa, a da je posao javnih funkcionera da na njih odgovore, a ne da etiketiraju i diskriminišu novinare u zavisnosti od toga da li im se dopada novinarsko pitanje ili uređivačka politika medija.

UNS ističe da se svako ko je nezadovoljan radom medija može obratiti Regulatornom telu za elektronske medije, Savetu za štampu ili sudu, ali da se  prema novinarima moraju odnositi sa poštovanjem.

Takođe, izveštavajući o šteti koja je pričinjena, ovi mediji navode da je zapaljeno i uništeno "nekoliko srpskih kuća i crkava" uz napomenu da se isto to dogodilo sa albanskim kućama u srpskim sredinama. Povrh svega, pojedini pišu da su protesti, koji su ubrzo ekalirali u nasilje, bili "usmereni protiv UNMIK-a". Proterivanje preko 4.000 Srba sa Kosova se ne pominje nigde. Čak i u kolumni, koju je Koha povodom 17. marta objavila, autor se poziva na izveštaj organizacije Human rights watch o martovskim neredima kada kaže da je tamo naglašena "zabrinutost albanske strane zbog uspona paralelnih institucija od strane Beograda", ali zaboravlja da doda delove izveštaja koji upravo taj i ostale medije poziva na odgovornost zbog širenja neproverenih, a kako se ispostavilo na kraju - lažnih vesti kojima je sve započeto.

UNS kolegijalno apeluje na uredništva i novinare albanskih redakcija, da savesno i profesionalno obavljaju svoj posao, držeći se zvanično potvrđenih  činjenica, uz uzdržavanje od pristrasnih, pamfletskih izveštaja u kojima se zaobilazi istina i u potpunosti negiraju ili umanjuju gubici jedne strane.

Kako se vidi na snimku koji su objavili Glas Šumadije i Razglas njuz, Mladenović je snimao građane koji su ulazili u autobus, i pitao ih zašto idu danas u Beograd.

Jedan od prisutnih je pokušavao da ga spreči da snima, pokrivajući mu kameru na telefonu rukama, a uz opaske „Zašto snimaš“ i „Nema potrebe da ti se tresu ruke“.

“Prema rečima novinara Glasa Šumadije, muškarac je potom pokušao da mu oduzme telefon, a kada u tome nije uspeo, udaljio se suprotonom pravcu“, piše u objavi Glasa Šumadije na Instagramu.

UNS ističe da niko nema pravo da ometa novinare u radu i onemogućava im snimanje sa javnih događaja, i poziva građane da novinarima omoguće nesmetano izveštavanje.