Насловна  |  Актуелно  |  ДНВ-УНС  |  Тоза Марковић – новинар у борби за слободу, људско достојанство и истину
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

ДНВ-УНС

25. 12. 2023.

Аутор: Предраг Рава Извор: УНС

Тоза Марковић – новинар у борби за слободу, људско достојанство и истину

На једној од најпосећенијих трибина у Новом Саду у организацији Друштва новинара Војводине (УНС-ДНВ), огранка Удружења новинара Србије (УНС), којом је обележено 80 година од смрти антифашисте и новинара Светозара Марковића Тозе, премијерно је приказан кратки документарни филм "Слова од барута".

На филму који као редитељ потписује новинар Миљан Витомировић радило је и двоје колега, чланова Управе УНС-а.  Александра Орлић води гледаоце кроз причу о Този ког су због антифашистичког рада и борбе мађарски окупатори обесили 1943. године, са ненавршених 30 година. Текст новинара Алекандра Грубеше био је ослонац у изради сценарија.

У публици на премијери седела је и Милица Карпузовић, унука Тозе Марковића, коју је пронашла новинарска екипа и која је говорила у филму. Унуку убијеног Тозе посебним аплаузом су поздравили публика и учесници трибине. 

На трибини су говорили радијски водитељ Дашко Милиновић, социолог и колумниста Алексеј Кишјухас и уредник портала 021 Зоран Стрика.

Речено је, између осталог, да заборављамо новинаре који су поднели највећу жртву да би истина и слобода тријумфовали, уједно и борце на чијим жртвама се изградио темељ наше слободе. 

Речи је било и о томе да је историјски ревизионизам државни пројекат и да се лаж организовано пласира у медије са позиција моћи како би избледело сећање на антифашистичку борбу, иако је и она део наше слободарске традиције.

"Људи попут Тозе Марковића су за мене вечити путокази. Зато када се сетим њих не пријављују ми се онлајн напади и увреде које примам, јер све то што се нама дешава је ништа наспрам оног шта су они доживели“, рекао је радијски водитељ и активиста Дашко Милиновић.

Он је додао да се новинарима могу сматрати и Тозини саборци попут Бранка Бајића, Веселина Маслеше и многи други који су писањем, док се већина склањала од ратног вихора, крчили пут истинитим вестима.

"Фашизам јесте поражен на фронту, али и даље истрајава у различитим облицима и данашњем друштву. Истицање нечији супериорности на основу етницитета или расе, величање култа личности и систематска дискриминација су константа људског бића и пре појаве фашизма“, истакао је социолог и колумниста Алексеј Кишјухас.

На питање у чему се огледа данашња културна хегемонија и који су њени савремени облици, Кишјухас је одговорио да свако време, свака идеологија, сваки режим одабира из историје кога ће се сећати и то чини у складу са својим системом вредности, те да су и образовање и култура, али и медији, у служби креирања пожељног садржаја.

Са друге стране, сматра он, немар и негирање антифашизма су такође исконструисани како би избледело сећање на антифашистичку борбу.

,,А мало је догађаја у историји који су тако црно-бели као што је Други светски рат“, сматра он и додаје да је на нама да се сећамо људи попут Тозе Марковића.

Уредник портала 021 Зоран Стрика рекао је да и данас има храбрих новинара, а посебно новинарки.

Он је напоменуо да нове генерације морају да знају да се страшне странице историје могу поновити уколико се опасност не препозна на време, односно, уколико не радимо на култури сећања.

Стрика се присетио да је у време његовог студирања журналистике историја новинарства био изборни предмет, али и да се ту нису много помињали новинари антифашисти. 

Истакао је и да се сусреће са великим бројем увредљивих порука које стижу као коментари на текстове са сајта који уређује.

"Препоручио бих свима да не читају такве коментаре, јер су многи од њих веома токсични“, напоменуо је Стрика и додао да управо ти коментари припадају фашистичкој реторици која је све чешће присутна у медијима.

Учесници скупа су истакли и да је у мају ове године неко оскрнавио гроб Светозара Марковића Тозе и да томе није придат нарочит значај, као и да починилац није пронађен.

Скуп је посетило више од 40 људи, од којих су се поједини укључили у дискусију. Могли су се чути различити предлози који би допринели очувању сећања на антифашистичку традицију, а заједнички закључак је да је неопходно јачати образовни систем и бранити слободу медија.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси