ДНКиМ
23. 04. 2026.
Без независних локалних медија нема демократије, остаје пропаганда
„Ако локални медији не добију подршку, они ће престати да постоје, а људи неће имати приступ информацијама. То ће се веома негативно одразити на сваки аспект живота појединаца, заједница и друштва у целини. Немогуће је градити демократију без локалних медија“, каже Илир Гаши, координатор Балканског савеза за локалне медије. Да је стање у медијима лоше, потврђује и директор Ким радија Исак Воручић. „Уколико донатори мисле да је боље да наставе да функционишу само медији које подржавају државе и њихова руководства, и који извештавају пристрасно и шире дезинформације и пропаганду, онда у реду – ми ћемо се бавити неким другим послом.“
Медији на Косову, посебно мали, независни и локални српски медији, годинама се суочавају са нестабилном финансијском ситуацијом. Међутим, последње две године ситуација је још тежа. Њима не недостају само финансије, већ и људи који би се бавили новинарством. На то, осим нестабилних прихода, утичу и други фактори: политичко-безбедносна ситуација, исељавање младих Срба, незаинтересованост, као и дугогодишњи разрађен систем који долази из Србије – „финансијска подршка за нерад“, односно примање социјалне помоћи или ангажовање по уговору у институцијама које практично и не функционишу.
Представници медија и медијских организација упозоравају да би на Косову ускоро могла да завлада „информативна пустиња“.
„Информативне пустиње су средине у којима људи немају приступ независном извештавању. Када је вода загађена, они немају од кога да чују да је загађена. Када је ваздух загађен, немају од кога да чују да је загађен. Када улицом лети сузавац, немају од кога да сазнају да ли ће уследити и бомбе. То је улога независних, локалних и малих медија у заједници“, казао је на дебати у Медија центру у Чаглавици медијски консултант и координатор Балканског савеза за локалне медије (БАЛМ) Илир Гаши.
Те информативне пустиње се, каже Гаши, нажалост шире јер постоје структурни проблеми са финансирањем медија. Локални мањински медији, верује, никада неће бити самоодрживи, јер раде у специфичним околностима на Косову, па је спољашња подршка њихова једина шанса.
„Донаторска заједница има избор. Ако они не добију подршку, престаће да постоје, а људи неће имати приступ информацијама. То ће се веома негативно одразити на сваки аспект живота појединаца, заједница и друштва у целини. Немогуће је градити демократију без локалних медија. Ако је ишта јасно – то је јасно. Ако кажемо: ‘Па, ко преживи – причаће, нека се снађу’… можемо то да кажемо, али то ће произвести последице, јер њих једноставно неће бити. Данас их има мање него јуче, сутра ће их бити мање него данас – и то су последице које већ видимо“, казао је Гаши.
Воручић: Уколико донатори мисле да је боље да функционишу само медији који шире пропаганду, онда у реду
Иако је очигледно да је интересовање донатора за подршку на Косову опало, како због перцепције да је „друштво подбацило“, тако и због отварања нових жаришта у Европи, Исак Воручић, директор Радија Ким сматра да и даље постоје велике донаторске организације којима је у интересу постојање независних медија на Косову.
„У контактима са донаторима често кажем да смо ми потребнији њима него они нама, јер донаторе ћемо наћи – новац негде постоји за одржавање медија, али не постоје медији и људи. Деценије су утрошене да се едукују и обликују новинари који раде у редакцијама са независном уређивачком политиком. Уколико донатори мисле да је боље да наставе да функционишу само медији које подржавају државе и њихова руководства, и који извештавају пристрасно и шире дезинформације и пропаганду – онда у реду. Ми смо сви млади, здрави и способни људи који могу да се баве и неким другим послом“, казао је Воручић.
Наглашава да је стање у локалним српским медијима све теже, али да то мало кога забрињава.
„Начин на који функционишемо и боримо се за опстанак занима само нас. Жао ми је, али ово је вест која ће имати најмање прегледа на нашем сајту. Не занима чак ни колеге из других редакција, што се види из приложеног. Оно што је наш задатак јесте да опстанемо до тренутка када ће нека донаторска организација рећи: ‘Имамо средства за медије – ко је ту?’ Е, ми морамо бити ту у том тренутку. Када ће тај тренутак доћи и да ли ћемо опстати до тада – то је питање“, каже Воручић.
Зејнулаху: Влада треба да издвоји посебну буџетску линију за локалне медије
Извршна директорка Асоцијације независних електронских медија (АМПЕК), Ардита Зејнулаху, напомиње да локални медији на Косову, нарочито они на српском језику, углавном имају краткорочну пројектну подршку која не гарантује дугорочну стабилност. Такође наглашава да је рекламно тржиште на Косову ограничено.
„Недостатак координације и довољних извора и даље ограничава њихову стабилност. Да би се обезбедио стабилнији и независнији медијски сектор, потребне су дугорочније политике финансирања. То треба да омогуће држава, влада и регулатор, попут Независне комисије за медије, али и виши ниво сарадње међу самим медијима.“
Посебно је истакла потребу за буџетским финансирањем:
„Наша влада треба да издвоји посебну буџетску линију за локалне медије и медије који емитују програм на различитим језицима, јер не постоји довољно развијено тржиште које би подржало њихов рад“, казала је Зејнулаху.
Ничић о раду Канцеларије за заједнице: Новац намењен невећинским медијима отишао албанским
Будимир Ничић, директор Медија центра, подсетио је да у оквиру Владе Косова функционише Канцеларија за питања заједница, која додељује средства медијима и невладиним организацијама из невећинских заједница. Међутим, указао је на бројне неправилности у њеном раду.
„Комплетан фонд, односно око 98 одсто средстава – прошле године око 500.000 евра – расподељен је медијима који извештавају на албанском језику или невладиним организацијама из албанске заједнице. Ниједан српски медиј није добио средства. Чак је 60.000 евра враћено у буџет јер средства нису расподељена. Ми смо као Медија центар конкурисали, али смо одбијени“, рекао је Ничић, додајући да су жалбе одбијене из процедуралних разлога.
БАЛМ као подршка локалним медијима
Илир Гаши се осврнуо и на праксу додељивања грантова преко посредничких организација.
„Новац намењен медијима често пролази кроз низ посредничких и консултантских слојева, тако да до самих медија стигне веома мали проценат. То је парадокс – јер структуре изнад медија добијају значајан део средстава намењених управо њима.“
Због такве праксе прошле године је формиран Балкански савез за локалне медије (БАЛМ), који окупља више од 30 медија са Косова, Србије и Босне и Херцеговине. Циљ иницијативе је да укаже на финансијске проблеме локалних медија, али и да покаже њихов значај и потенцијал.
„Циљ није ‘дајте нам више новца’, већ да се постојећа средства користе ефикасније. Чак и ако се средства смање, уз једноставнији и директнији приступ можемо постићи неупоредиво више него сада“, закључио је Гаши.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.