Преписка Курира и Информера (2016)
10. 12. 2014.
Државо, под хитно истражи лоповлуке Родића и 'Курира'
Газда „Курира“ Александар Родић годинама преко политичких веза у врху државе, али и уз помоћ тајкуна и западних амбасадора успева да заташка бројне криминалне афере.
Иако постоје индиције и докази да је Родић умешан у милионске малверзације, тужилаштво све то игнорише, а Родић се често пријатељима и сарадницима хвали да је „јачи од државе“!?!
Поред кредита од 300 милиона динара које је у време Тадићевог режима узео од Развојне банке Војводине и никада их није вратио и покушаја да са Мирославом Богићевићем на превару „отме“ власништво над „Политиком“ и „Вечерњим новостима“ (а о чему је Информер већ детаљно писао), Родић никада није одговарао ни за незакониту пререгистрацију својих дневних новина у фебруару 2014.
И „Блиц“ тражио истрагу
Александар Родић, који је још пролетос склопио тајни пакт са власником „Делте“ Мирославом Мишковићем, целе ове године панично избегава да објасни како је могуће да данашњи „Курир“ носи број 307, а почео је да излази 6. маја 2003. године?!
Овај дневни лист је, подсетимо, у недељу 2. фебруара ове године на киоске изашао са бројем 3.719, да би већ сутрадан у понедељак 3. фебруара изашао на тржиште са бројем 1!
Преко ноћи је, дакле, без званичног објашњења, угашен „Курир дневне новине“ и основан „Курир најутицајније дневне новине на Балкану“! Притом, задржани су лого и графички изглед листа, што тада важећи Закон о информисању у члану 14а стриктно забрањује под претњом забране делатности и милионске казне.
Колико је на старој фирми која је издавала први „Курир“ остало дугова? Да ли су и колико Родићи остали дужни пореза држави? Колико поверилаца је оштећено овом „правном гимнастиком“? То су само нека питања која су постављана у јавности, а на која нико из „Курира“ никада није хтео да одговори.
Извори Информера из блиског окружења Александра Родића кажу да он тврди да је у фебруарској операцији „два Курира“ имао подршку из врха власти и да му је дозвољено да то уради из „вишег државног интереса“!?! Аца каже да је то све урађено у договору са људима из врха. Никада не каже њихова имена, али тврди да има подршку државног врха и да „Курир“ треба да спречи монопол страних и хрватских издавача у Србији!
Такође, у свакој прилици помиње и амбасадоре САД и ЕУ Кирбија и Девенпорта, који му „чувају леђа“ преноси извор Информера из Родићеве компаније.
Званично, нико јуче није хтео да коментарише ове тврдње, а Информер јавно пита надлежне у држави зашто никада до краја није истражена ниједна Родићева афера?! Да у случају пререгистрације „Курира“ и те како има сумњи у привредни криминал, можда најбоље доказује чињеница да су власници компаније „Рингијер Аксел Шпрингер“, која издаје „Блиц“ и „Ало“, у јуну ове године приликом посете Београду предали документацију представницима Владе Србије и затражили покретање истраге. Како сазнајемо, ти докази су предати и правосудним органима. Међутим, тужилаштво није реаговало. Зашто?
Тужилаштво спремно
Александар Родић ни јуче није одговарао на наша питања. На другој страни, из Тужилаштва за организовани криминал тврде да им је потребна пријава: Ако добијемо „иницијалну капислу“, све ћемо истражити, кажу у тужилаштву.
Генерални секретар УНС Нино Брајовић подсећа да је ово удружење сматрало да „Курир“ у фебруару јесте прекршио закон. Још тада смо говорили да је „Курир“ прекршио закон, јер такав потез носи ризик неизмиривања обавеза према држави. Министарство културе је дало мишљење да није злоупотребљен закон... каже Брајовић. У Министарству културе и информисања јуче нису хтели да говоре за Информер.
Шта каже Закон о информисању
У члану 14а Закона о јавном информисању (који је важио до 13. августа ове године, дакле и на дан спорне Курирове „пререгистрације“) стоји да у случају престанка јавног гласила брисањем из регистра јавних гласила или на други начин, односно престанка штампања или издавања јавног гласила, није дозвољено оснивање јавног гласила под истим или сличним именом које може изазвати забуну.
Забрана важи годину дана почев од дана издавања последњег примерка гласила које је престало да постоји. У случају повреде забране из става 3 овог члана, као и у случају издавања гласила које није уписано у Регистар јавних гласила, надлежни тужилац дужан је да без одлагања покрене поступак за привредни преступ и затражи изрицање мере привремене обуставе делатности издавања јавног гласила. Запрећена казна је од милион до 20 милиона динара за оснивач а и од 200.000 до два милиона динара за одговорно лице. Међутим, ове одредбе избачене су из новог закона.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.