Медији и инклузија
15. 04. 2024.
Алекса Кузмановић: Већина људи нема искуства са особама са хендикепом и зато долази до пропуста
Највећа грешка коју људи праве у поступању према особама са хендикепом је то што покушавају да пруже помоћ, иако нису питали да ли је тој особи потребна подршка, јер не знају начин на који она функционише, рекао је ФоНету члан Академске инклузивне асоцијације Алекса Кузмановић.
Он је у серијалу разговора Стигма објаснио да је потребно питати особу да ли јој је потребан неки вид подршке и какав, јер свака особа има свој начин функционисања.
Кузмановић тврди да је још једна велика грешка када се људи обраћају персоналном асистенту, уместо особи са хендикепом, којој асистент само помаже.
Тиме се, како је нагласио, стиче утисак да је особа са хендикепом некомпетентна да сама одговори на постављено питање или да настави разговор, већ да је потребно да то неко ради у њено име.
Према његовим речима, до таквих пропуста долази због тога што већина људи нема искуства са особама са хендикепом, никада није са њима била у ближем контакту или је тај контакт био посредан.
Осим поступања према особама са хендикепом, проблем може бити и терминологија која је заступљена у друштву, напоменуо је Кузмановић.
Неки од погрешних термина који се често користе су “особе са посебним потребама”, наводи Кузмановић и образлаже да су одређене потребе обичне код људи који немају хендикеп, попут одласка у биоскоп, док је иста та потреба код особа са хендикепом „посебна потреба“.
Тај термин, према његовим речима, ставља особе са хендикепом у подређени поло
Кузмановић је нагласио да би тај термин брзо био заборављен, уколико би људи схватили да особе са хендикепом имају исте потребе као и сви други, само да им је у испуњавању тих потреба понекад потребан одређени вид подршке.
Он је навео да су изрази које никако не треба користити: дијабетичар, параплегичар, дистрофичар, церебралац или слично, јер се тако особа етикетира и гледа кроз њено стање.
Уместо тога, истиче Кузмановић, потребно је рећи особа са стањем дијабетеса, параблегије, церебралне парализе, јер се на тај начин указује на то да је то особа као и свака друга која поседује одређено стање.
Он је указао и да термин инвалид има негативну конотацију, јер се њим особа етикетира као безвредна, па би, уместо тог израза, требало користити термин особа са хендикепом, при чему се акценат ставља на то да је реч о особи, а не о њеном инвалидитету.
Како је нагласио, потребно је да се промени колективна свест о особама са хендикепом и тако их уважити као једнаке чланове друштва.
Пре свега, потребно је да се организују радионице и разне друге врсте едукације, сматра Кузмановић и додаје да на вишем нивоу треба мењати законе, јер и они садрже дискриминаторне изразе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.