Писма УНС-у
09. 01. 2017.
Писмо Драгише Ковачевића УНС-у: Нино хоће, а да ли може?
Директор и власник СОС канала и потпредседник Удружења спортских новинара Србије Драгиша Ковачевић послао је данас УНС-у писмо у којем говори о проблему функционисања прекограничних ТВ канала у Србији и поставља питање хоће ли државни секретар за информисање и медије Нино Брајовић моћи да га реши. Писмо преносимо у целости.
У данашњим Новостима у тексту "Прекогранично ТВ крадуцкање" (а УНС га је пренео) објаснио сам на који начин се годинама поткрада држава Србија и какве то последнице има за опстанак домаћих, легалних ТВ канала.
Не знам шта колеге мисле, али ја сам уверен да је избор Нина Брајовића за државног секретара у Министарству информисања и културе права ствар. Коначно да неко са богатим искуством, дугим стажом и завидном каријером заузме фотељу у којој су углавном седели партијски кадрови.
Колико ће дугогодишњи први оперативац наше еснафске организације имати могућности, самосталности и овлашћења да реши овај проблем показаће време.
Његовом непосредном шефу министру Вукосављевићу послао сам више мејлова на које ми није одговорио. Није се јављао ни на бројне телефонске позиве. А није ми требала никаква његова услуга. Избрисао сам његову мејл адресу и број телефона.
Сагласан сам да је Брајовићев приоритет да се побољша статус локалних медија, који су најважнији за информисање у локалним срединама, као и да се реши статус Танјуга, Политике, Новости...
У више наврата нас двојица причали смо о проблему прекограничних канала. Ни њему ни мени није било јасно зашто се то не решава? Чији је то интерес да се поткрада држава и ко, заиста, стоји иза те крађе?
Готово сви финансијски проблеми локалних медија били би решени ако би новац од маркетинга, уместо што сада иде "пиратима", био у легалним токовима, другачије распоређен, односно ако би се само државне компаније и јавна предузећа оглашавали на тим гледаним и утицајним програмима, који према држави испуњавају све обавезе и дажбине... Било би пара и за 297 радио и 190 ТВ станица који су порески обвезници и легална јавна гласила.
На рачуне у иностранству, где су седишта прекограничних канала, одлази право богатство.
Поновићу још једном: Ради се о огромном новцу. На сваком каналу - дневно се у просеку емитује око 20 ЕПП блокова, просечно око 7.000 секунди реклама.
На основу ценовника који се налазе и на сајту агенције CAS MEDIA, која продаје огласни простор на овим каналима, минимална цена по секунди је 2 евра. То значи да се свакодневно на једном каналу реализује реклама за око 14.000 евра. Таквих канала је око 30.
На тим каналима у 2016. години оглашавало се више од 100 највећих домаћих компанија - све банке и све кладионице, Coca cola, MCdonalds, Фриком, Имлек, Теленор, Delhaize, Carlsberg, ВИП, Atlantic, Горење, Бамби, Сајам, ИДЕА...
Још раније сам Нину Брајовићу, док је био секретар УНС-а, објашњавао да у овом случају закон крше:
- прекогранични канали (над њима Србија нема ингеренције), кабловски оператори у чијим мрежама се они реемитују, домаће компаније које се рекламирају на ТВ каналима где је то забрањено и агенција CAS MEDIA- преко које се обављају ови послови.
Да ли је реално да овај проблем реши државни секретар, ако пре тога годинама нико није имао петљу да се бави овом темом?
Да ли ће колега Нино Брајовић бити одмах ућуткан или ће показати зубе?
И да не заборавим: у извештају ЕК од новембра, поглавље 10, страна 47, ЕК тражи да се ова област уреди, ако и даље гајимо наде да нас Европа прими у своје наручје...
Драгиша Ковачевић
Директор и власник СОС канала
Потпредседник Удружења спортских новинара Србије
Коментари (1)
Остави коментар10.01.
2017.
Drpš
Čuveni i pošteni Dragiša, koliko duguješ sada zaposlenima na SOS-u, koliko ih je prijavljeno, a koliko je tu bez ugovora. 2014. godine je dugovao 8 plata, pa je prilikom proslave rođendana kanala, kada su mu svi otkazali trčao u banku po pare. On našao nekome da drži mOralne lekcije.
Одговори