Насловна  |  Актуелно  |  Путовање кроз историју српске штампе  |  Дигитално прелиставање Општинских новина – до информација на неочекиваним местима
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Путовање кроз историју српске штампе

30. 12. 2022.

Аутор: А.Н. Извор: УНС

Дигитално прелиставање Општинских новина – до информација на неочекиваним местима

Општинске новине представљају један од најважнијих извора информација о историји Београда и целе Србије, а захваљујући дигиталној библиотеци, доступно је више од 23 хиљаде страна овог листа, каже др Адам Софронијевић, библиотекар саветник Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић".

Дигитална издања у Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић" доступна су од 2008. године, док је од 2014. године могућа и претраживост дигиталног текста на сајту pretraziva.rs.

"У питању је највећа претражива библиотека на Западном Балкану. У овом тренутку броји више од милион и двеста хиљада страница претраживог текста, а сваким даном дигитална библиотека се шири", каже др Софронијевић и истиче да је дигитална библиотека постала важан ресурс информација за истраживаче, студенте, професоре као и све оне који се интересују за културну баштину и стара штампана издања.

Репозиторијум Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић", како каже Софронијевић, у највећој мери чине издања из друге половине 19. и прве половине 20. века. Напомиње да у њему нису доступна сва издања Општинских новина, већ само она из фонда Универзитетске библиотеке.

Ипак, Софронијевић каже ће се и убудуће трудити да прикупе сва издања јер "Општинске новине" представљају слику Београда у јеку ратних дешавања и својеврсно сведочење о животу Београђана.

Научни сарадник Института за савремену историју др Раде Ристановић каже да је дигитализација значајно скратила време које је потребно за проналажење чињеница.

Др Алексанар Стојановић, виши сарадник Института за новију историју,  објашњава да се овакав приступ у историографији назива тотална историја. У питању је, како објашњава, праћење свих појава у друштву са циљем да се омогући комплетна слика о времену о коме се пише и да се контекстуализују догађаји, појаве и личности одређеног периода. У времену пре дигитализације то је, каже Стојановић, захтевало месеце и године претраге.

Да је, у методолошком смислу, дигитализацијом значајно олакшано истраживање и омогућен проналазак информација на неочекиваним местима, сагласна је и Владана Путник Прица, научна сарадница Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београду.

Иако сматра да листање новина има посебну драж, др Злата Вуксановић Мацура, виши научни сарадник Географског института Јован Цвијић, истиче да дигитализација значајно олакшава долазак до информација људима који живе далеко од библиотеке, као и претрагу грађе и укрштање добијених информација свима који истражују.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси