Путовање кроз историју српске штампе

30. 06. 2025.

Аутор: А.Момчиловић Извор: УНС

Друштвена свакодневница у Првом балканском рату кроз призму најстаријег дневног листа на Балкану

„И данас бије јак живот у вароши. Сви су дућани отворени. Кола и трамваји саобраћају без прекида. Трговина је застала само у малој мери. Животне намирнице које су иначе претерано јефтине мало су поскупеле. О оскудици у људима не може бити ни речи. То није никакво чудо када се зна да је за време мобилизације скупљено 70.000 људи више него што је требало, па су пуштени кући“, овако је између осталог, о Београду и ситуацији у друштву на почетку Првог балканског рата, писао дописник са ратишта за велики немачки лист „Берлинер Тагблата“, поморски капетан Персиус.

„Београд за време рата“, текст капетана Персиуса, прва је репортажа која сведочи о друштвеној свакодневници од када је 8. октобра 1912. године званично отпочео Први балкански рат, а која је јавности била доступна у штампаном издању, тада најутицајнијег и најчитанијег дневног листа „Политика“.

Први балкански рат вођен је између Балканског савеза (Црне Горе, Бугарске, Србије и Грчке) с једне и Османског царства (Турске) с друге стране , а завршен је победом земаља Балканског савеза. Овај рат био је први већи сукоб у Европи од проглашења независности Србије 1878. године, али и први ратни сукоб ширих размера о коме су медији извештавали.

„Први балкански рат наговештавао је бројне друштвене промене и као такав имао је велики одјек у светској јавности, што је, донекле, и изненадило зараћене стране“, написао је у научном раду „Извештавање листа Политика у време Првог балканског рата“ доцент на филозофском факултету у Нишу Душан М. Алексић.

Победа у Првом балканском рату имала је много већи значај од враћања територија, сматра Алексић, а како каже, то је била шанса за политички, културни и економски развој.

За „Политику“ ово је била прилика да од оснивања листа, први пут извештава јавност о дешавањима са фронта. Текстови о актуелном  рату били су у складу са политичком ситуацијом и интересима наше земље.

На првим странама у „Политици“ објављивали су се медијски  садржаји  који су доносили  информације и живе речи са бојног поља. Најчешће су то били текстови о дешавањима на свим линијама фронта, међународним односима које прати актуелни рат, мишљењима домаћих и иностраних званичника о ратним дешавањима.

Ратни сукоби утичу на свакодневницу и диктирају друштвени и културни живот грађана. И медији у условима рата мењају своју политику извештавања, па је тако „Политика“ од када је рат објављен 8. октобра 1912. године до склапања примирја у Лондону 17. маја 1913. године кроз различите новинарске жанрове (вести, извештаје, чланке, репортаже, фељтоне) доносила информације из прве руке и активно информисала  читаоце о дешавањима на фронту.

„Политика" увела ратну рубрику 

Све је више било рубрика у којима се писало о актуелном рату, па је тако у првим месецима ратовања у „Политици“ свакодневно излазила рубрика „Балкански ратови“, а да би читаци били упућенији у актуелне сукобе између Балканских земаља и Османског царства периодично су излазиле и рубрике које су назване по ратиштима.

„Политика“ је, разумљиво, у овом периоду највише објављивала информације са терена у различитим формама, најчешће вести и извештаје, али и новинарске чланке који су читацима пружили дубинску анализу о ратним дешавањима.

Када је у питању извештавање са терена у Првом Балканском рату, домнирале су „вести у низу“, а то је читаоцима значило да у сваком тренутку буду информисани о потезима сукобљених страна у рату.

„Политика“ је извештавајући о ратним условима пратила сам ток рата: објаву рата, привремено примирје и наставак рата све до коначног закључења мира у мају 1913. године.

Ипак, читаоци „Политике“ нису били ускраћени, да у ратним издањима овог дневног листа, с времена на време, прочитају и текстове о друштвеној свакодневници док траје рат, као и о културном животу грађана.

Друштвени и културни живот Београђана у Првом балканском рату

 „Политика“ је спремно дочекала рат. Иако је овај дневни лист претежно пратио ратне сукобе и објављивао текстове у вези са актуелним ратом, читаоци нису били ускраћени за информације које су утицале на њихов свакодневни живот услед избијања рата.

„Био сам изненађен, када сам видео велике зграде, широке, лепе улице, добро уређене дућане, у којима се може набавити све што треба цивилизованом човеку. Електрични трамваји иду у многим правцима. Калдрма је највећим делом рђава, понегде ужасна. У главним улицама сад се ради на постављању дрвене калдрме. Аутомобила има врло мало“, предочио је живот у Београду капетан Персиус.

Из репортаже капетана Персиуса, стиче се утисак да су Београђани мирно дочекали рат. Ипак, ратна атмосфера је почела да се преноси на све сфере у друштву. 

„У кафани господа седе сатима за једном шољом кафе. Трезвеност је уопште српска особина. Пијанство је велика реткост. Говори се за столом, разуме се, само о рату“, закључио је капетан.

Иако је све наочиглед нормално функционисало у ваздуху се осећала тежина коју рат носи са собом.

„Синоћ сам гледао пролазак трупа. Целог дана падала је киша. На улицама је било блато какво се једва може замислити. При оскудној светлости неколико сијалица пролазиле су стотине војника у сасвим простој сивој униформи“, описао је капетан пролазак трупа у центру Београда.

Чету војника који одлазе у рат поздрављали су окупљени грађани, а из војничких редова, како је забележио капетан Персиус, чуло се : „Не брините, ми ћемо вршити своју дужност“.

Да је објава рата омела Београђане у свакодневном  функционисању, а да београдске општине нису биле спремне за рат говори текст „Сви радови у Београду биће довршени“ који је објављен у периодичној рубрици „Из  општине“, уочи почетка рата.

„Београдску општину рат је затекао у најнезгодније време. Калдрмисање главних улица још није довршено; неколико споредних улица тек је раскопано; изградња осме деонице канализације на Врачару била је у пуном јеку кад је мобилизација објављена“, писало је у овој тексту.

С друге стране, дописник једног енглеског листа, како је писало у тексту који је објављен у „Политици“ 18. новембра 1912. године, донео је сасвим другачију слику турске престонице с почетка рата.

„Беда у Цариграду“, био је наслов текста који је предочио атмосферу у турској престоници тада.

„Цариград је пун бедника. Међу њима има три врсте. У прву врсту спада велика гомила бегунаца и рањених војника који су расејани по целој вароши. Они су попунили све зграде у којима се могло наћи места, бараке, џамије, школе. У другу врсту спада само сиромашно становништво које скапава од глади. Трећу врсту  бедника представљају становници улица у којима колера влада“, закључио је извештач са терена из Цариграда.

Овај текст представио је потпуно другачију свакодневницу у турској престоници у којој је владала заразна болест колера, а жене и деца, како је написано, највише су патили због избијања рата.

„Нарочито јадно изгледају жене и деца. Жене су излуделе од страха и глади, деца немају више снаге ни да плачу“, закључио је овај новинар, чији текст није потписан.

Рубрика „Женски свет“ и у време рата

Друштвене, економске, привредне, културне и забавне теме нису биле изван фокуса уредништва „Политике“. Читаоци су  о овим темама били информисани кроз „вести у низу“, у рубрикама „Дневне вести“, „Разне ствари“, „Из општине“, „Позоришта“, „Шала“, „Књижевност и уметност.“

Периодично, док је сва пажња јавности била усмерена на исход рата, за женску читалачку публику „Политика“ је објављивала занимљивости о моди, лепоти, анегдотама из женског света у рубрици „Женски свет“.

Ова рубрика, била је актуелна и у издањима пре рата, а у њој су читатељке, између осталог, могле да се информишу о новом модном тренду у свету обуће који је дошао из Америке.

Културни живот у периоду првог Балканског рата најбоље би могао да се сагледа са аспекта позоришта. Репертоари који су најављивали позоришне представе у Београду, а које је „Политика“ објављивала у издањима током рата сведоче о томе да се културни живот колико је могуће одвијао неометано.

У рубрици „Позоришта“, публика је била информисана о представама које су се налазиле на репертоарима београдских позоришта и биоскопа, док су се на последње две стране у сваком издању објављивали различити огласи.

 „Политика“, најстарији лист на Балкану, али у периоду Првог балканског рата, релативно млад лист, основанa 1904. године, уживала је велики углед и утицај на публику тог времена.

Томе су, вероватно, допринела и бројна истакнута имена наше књижевности која су потписивала своје текстове у овом листу попут Иве Андрића, Бранисалва Нушића, Милоша Црњанског.

Ипак, друштвени живот био је подређен рату, а медији како би одговорили на захтеве публике у условима рата  мењају свој начин извештавања.

„У рату је истина прва жртва“, биле су речи старогрчког песника Есхила. То важи за сваки рат и извештавање о ратовима, а сама природа рата онемогућава да долазимо до истинитих и проверених информација у реалном времену.

Овај текст настао је  у оквиру пројекта "Преломни догађаји 20. века кроз београдску штампу", који је суфинансиран из буџета Града Београда, Градске управе града Београда, Секретаријата за информисање