Путовање кроз историју српске штампе

04. 12. 2025.

Аутор: Лана Станисављевић, апсолвенткиња комуникологије на Филозофском факултету у Нишу Извор: УНС

Савремени студентски медији - студенти новинарства у одбрани слободне мисли и речи

Док се традиционални медији боре са економским и политичким притисцима, нада за очување професије стиже од студената новинарства. Када традиционални медији попусте пред притиском, глас студентских медија, вођен новинарском етиком, постаје храбар и непоколебљив.

Њихов најважнији адут је слобода, а критичка мисао оно што им не дозвољава да прећуте неправду у друштву. Док се труде да се њихов глас, неоптерећен комерцијалним, политичким или уређивачким притисцима чује, студенти истовремено стичу праксу и обликују своју новинарску биографију у медијима које су изградиле са својим колегама и уз подршку професора.

УНС је разговарао са студентима који пишу за студентске медије из Београда, Новог Сада и Ниша, али и њиховим професорима од којих обично и крећу иницијативе за ову врсту ангажмана - о томе како функционишу ови медији, са којим се проблемима суочавају и колико им за професионални развој значи рад у студентском медију.

Један радни дан - стално ,,на вези", увек по плану и детаљна провера садржаја

Студенти који пишу за београдски „Студент", новосадски „Универзитетски Одјек“ и нишки „Студентски дневни лист“ (СДЛ) најчешће комуницирају путем друштвених мрежа и телефонских позива.

Наше саговорнице, уреднице у ова три студентска медија сагласиле су се да су састанци уживо најпродуктивнији, али да студентске обавезе и динамика друштвених догађања често не иду томе у прилог.

Сара Стојановић, уредница спортске рубрике у „Студенту" описала нам је како тече организација и планирање рада у овом листу.

„Немамо толико времена да се окупљамо и да држимо састанке уживо, тако да посао обављамо већином онлајн. Када је реч о структури редакције, имамо главну уредницу и заменицу главне уреднице. Такође, имамо бројне рубрике од које свака има свог уредника“, прича она.

Како истиче, најважнија им је рубрика „Студенти“, која се бави важним студентским информацијама.

„Углавном уредници или новинари предложе теме на којима би радили, па се даље договарамо. Након тога, новинари пишу о тој теми,  уредници прегледају, исправљају и шаљу лекторима. На крају се тако исправљен текст објављује“, казала нам је Сара.

Када је реч о редакцијској структури, све три редакције су отворене за студенте заинтересоване за праксу.

Уредница „Универзитетског Одјека“ Тијана Дорошки истиче да је управо та разноликост добра.

„Чланови 'Одјека' су превасходно студенти Одсека за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду, али, како и пуно име гласи -  'Универзитетски' Одјек, студенти других одсека Филозофског факултета, као и студенти других факултета нашег Универзитета, могу да се придруже и нама је тај диверзитет посебно драгоцен“, рекла је она.

Како је објаснила, редакција у овом тренутку има седамнаест чланова - дванаест новинара који пишу текстове и извештавају са терена, два фотографа, једног карикатуристу, затим уредницу и заменицу уреднице“.

Катарина Александровић је главна уредница СДЛ-а чију редакцију примарно чине студенти Департмана за комуникологију и новинарство Филозофског факултета у Нишу.

„С обзиром на то да је све на добровољној бази, радни дан није свима исти. Новинар има слободу да ради онолико колико жели или може, а са друге стране, уредници рубрика морају да прегледају све текстове из њихове рубрике, док ја, заједно са заменицом, морам да прегледам све текстове предвиђене за тај дан“, рекла је Катарина.

Зато, како каже, дан ниједном члану редакције није исти, али све то доноси осећај заједничког стварања и добре енергије.

Катарина истиче да раде оно што воле и за шта се школују да раде цео живот, па им ништа не делује тешко или напорно, колико год посла да има.

„Оно што је најважније, свако има слободу да се креативно изрази на себи својствен начин, али и да научи како функционише онлајн медиј. СДЛ даје простора студентима да своје прве кораке у новинарству, прве грешке, али и успехе остваре управо ту“, објашњава Катарина.

Значај студентских медија - шта кажу студенти, а шта професори?

У разговору са студентима из ова три медија сазнали смо да су ти медији постали веома важни у њиховим срединама, као и да студентима значи професионални ангажман и волонтирање.

Како све почиње од професора, неке од њих питали смо колико је пракса заправо важна и на који начин раде са студентима.

Професори са Департмана за комуникологију и новинарство Филозофског факултета у Нишу, Невен Обрадовић и Душан Алексић сагласили су се да примећују разлику између студената који су прошли неки вид праксе и оних који то нису.

„Разлика се примећује у томе на који начин они перципирају стварност, на који начин одговарају на питања. Студенти који су имали праксу у медијима знају како функционишу медији и могу да дају одговоре на испитна питања из практичног угла, јер су доживели то о чему причају. Они који нису, то не могу“, рекао је Душан Алексић.

Професор Невен Обрадовић сматра да је пракса од пресудне важности за студенте новинарских смерова.

Он истиче да се и сам ангажовао на почетку студија и да охрабрује све своје студенте да крену истим путем, јер им то једног дана може значити на тржишту рада.

„На другој години сам почео да радим и то ми је донело нова знања, која су надоградња теорије које се стиче на факултету. Ми се заиста трудимо да сви наши предмети буду модернизовани, да пратимо литературу, али пракса је оно што је кључно и пракса је оно што касније прави разлику и на тржишту рада“, рекао је Обрадовић.

Он сматра да је за студенте од пресудне важности да поред доброг владања теоријом, буду подједнако посвећени и раду у пракси - да раде у медијима, али и да се неформално едукују.

Рад у студентским медијима ствара осећај заједништва, али и одговорности

Иако пракса несумњиво доприноси професионалном развоју, студенти истичу да је њима ипак најважнији осећај заједништва и одговорности које са собом носи рад у медијима.

Уредница „Универзитетског Одјека“ Тијана Дорошки се осврнула на тренутке у којима се огледа несебичност студентског колектива који тежи да буде јединствен и професионалан.

„'Одјек' је сложна заједница и верујем да се у успеху овог медија огледа наше пријатељство, а које последично утиче и на посвећеност медију“, рекла је она.

Како је истакла, најупечатљивији су јој тренуци када се сви радују и деле текстове или фото-репортаже колегиница и колега за које сматрају да су изузетно урадиле посао, нарочито када знају колики је труд уложен у тај рад.

„Свако се појединачно радује колективном успеху нашег медија и то сматрам најдрагоценијим“, каже она.

Сара Стојановић из „Студента“ и Катарина Александровић из СДЛ-а сматрају да је додатна предност то што су њихови колективи пуни разумевања, нарочито када је у питању слободно време које се издваја за новинарско ангажовање.

Због чињенице да су сви сличних година и обавеза, највише им значи што нема притиска, а када евентуално и дође до неке грешке, нема нелагоде јер су „међу својима“ и критике које добију су конструктивне.

 Сличне ставове по овом питању су имали и професори са којима смо разговарали.

„На Департману за комуникологију и новинарство се трудимо да то буде врста сигурног окружења за студенте, да они доносе одлуке, да немају притисак уредничке политике, него да сами креирају. Трудимо се да рад СДЛ-а буде независан и то се увек потенцира и на седницама наше катедре“, каже професор Обрадовић.

Он наглашава да студенти морају да буду самостални, а да су професори ту више као подршка – када, евентуално, настану неки конфликти, као техничка подршка, уколико имају финансијских проблема и слично.

„Универзитет мора да буде стожер слободне мисли, самим тим и студентски медији треба да буду место одакле ће произилазити та слободна мисао“, истиче Обрадовић.

Положај студентских медија - недовољно цењени, али истрајни и слободни

Када је реч о улози студентских медија у нашем друштву, наше саговорнице из Београда и Ниша сматрају да они још увек нису добили заслужено место и да се њихова улога у друштву не цени довољно.

„Мислим да нису цењени колико треба и да још увек немају значајну улогу у друштву. Ослабљени смо по броју студентских медија, мало их је, а студената је много. На факултетима се међу студентима не прича много  о студентским медијима. Не постоје обавештења, радионице...“, каже Сара.

Како истиче, они се ипак труде се да промене ову ситуацију.

„'Студент' објављује конкурсе сваке године. Такође, делимо водиче за бруцоше, а имамо и доста спољних сарадника. На Инстаграму смо такође врло активни и то је  још један начин да се у данашње време чује за наш медиј“, каже она.

Катарина Александровић сматра да је актуелна ситуација у друштву изменила перспективу њених колега, али и друштва о студентским медијима.

„Сматрам да улога студентских медија није довољно цењена. Они имају важну улогу јер представљају глас младих. Многи то не препознају, мада, с друге стране, сматрам да је почео да им се придаје значај од почетка студентских блокада и протеста. Ипак, то и даље није даље на нивоу на ком би требало да буде“, каже Катарина.

Њихова колегиница из Новог Сада, пак, има другачије искуство.

Тијана Дорошки истиче да је новосадски „Одјек“ истовремено студентски и локални медиј, а да је након блокада и свакодневних протеста ипак препознат значај студентских медија код шире популације.

Она, такође, истиче да је предност студената новинара та што им колеге и пријатељи често предлажу теме којима би могли да се баве, а шансе да испрате догађаје који их интересују су велике.

„Било нам је драго да видимо пораст у броју пратилаца на друштвеним мрежама који нису наши вршњаци, што указује на то да смо створили платформу која сеже далеко изван оквира Универзитета, понекад чак и Новог Сада и да људи сада више препознају значај студентских медија“, сматра она.

Како истиче, „велики број колега и пријатеља који нас прати, зна за наш рад и цени 'Одјек' зато што извештава на време о темама које су њима важне“, сматра она.

Искра слободе као звезда водиља на путу до професионалног новинарства

Упркос бројним изазовима и не увек повољном положају у ком се налазе студентски медији, студенти и професори са којима смо разговарали су оптимистични.

Наше саговорнице сматрају да њихов посао има доста предности, пре свега јер су у онлајн медијима.

То студентима који пишу омогућава флексибилност и уклапање са факултетским обавезама, а независност која им је омогућена не гуши њихов слободан глас и не остаје нема на проблеме у друштву.

„У средишту сваког студентског медија је слобода као најважнији адут, укључујући и СДЛ. Нисмо ограничени комерцијалним притисцима, не гуши нас уређивачка политика, нити нас било ко или било шта ограничава. Ограничења се огледају једино у законским нормама и Кодексу новинара, што представља сам оквир за одговорно новинарство“, каже Катарина Александровић.

Студентски медији, истиче она, стварају јаку заједницу, а њихови медији дају нов поглед на проблеме у друштву“, рекла је она.

Професори поново наглашавају важност слободе, али сматрају да студенти понекад не користе довољно све њене бенефите.

Невен Обрадовић каже да би волео да види више аналитичких чланака, јер је избор тема слободан, а студентски живот са собом носи реалне проблеме вредне истраживања.

„За разлику од традиционалних медија, студентски медији носе ту искру слободе, јер су они ти који морају слободно да мисле. Мени је жао што се студенти више не баве неким аналитичким темама у оквиру СДЛ-а јер имају потпуну слободу, а поготово онога што се тиче студентског живота и рада“, каже он.

То су, даје пример, квалитет оброка у мензи, кревета у студентском дому, наставе, критика Студентског центра...

„Све то треба да буду теме. То је микросвет који студенти тренутно најбоље познају и то је добра улазница да се у будућности баве квалитетом оброка у народној кухињи или квалитетом смештаја у домовима за незбринуту децу, или домовима за бескућнике. Ако су се бавили таквим темама у студентском животу, сутра ће као новинари имати свест и тако сагледавати и читаво друштво“, истиче Обрадовић.

 

 

Овај текст настао је  у оквиру пројекта "Од авангарде до нестајања - улога студентских медија у јавном животу", који је суфинансиран из буџета Града Београда, Градске управе града Београда, Секретаријата за информисање