Регион
06. 10. 2020.
Хрватска добија Музеј лажних вести
Хрватска ће почетком октобра добити Музеј лажних вести, у првој фази замишљен као веб-страница са сведочанствима новинара и стручњака, базом лажних вести, алатима за развој медијске писмености и критичког размишљања и препознавање и борбу против „фејк њуза“(fake news).
Зачетник пројекта хрватског Музеја лажних вести Лордан Прелог рекао је да је „најефикаснија борба против ‘фејк њуза’ даљи развој квалитетног, одговорног и на чињеницама утемељеног новинарства уз истовремено освешћивање грађана о опасности и раширености лажних вести, али и њихово подстицање на критичко размишљање и потребу медијског описмењавања, нарочито међу младима“.
Како преноси Хина, пројект Музеја лажних вести настао је на темељу вишегодишњег рада Института за нове медије и електронску демократију (InMed) који више од двадесет година организује међународну конференцију Информацијска технологија и новинарство у Интеруниверзитетском центру у Дубровнику.
Према Прелоговим речима, InMed је једина организација у Хрватској члан SOMA-e(Social Observatory for Disinformation and Social Media Analysis), једне од водећих мрежа институција које се баве откривањем лажних вести и модела њиховог ширења.
Прелог је рекао да планира да прикупи што већи број сведочанстава познатих новинара и еминентних стручњака из медија, комуникација и осталих сродних подручја који су се у раду сусрели с појавом дезинформација.
Прелог истиче да је појам „дезинформација“ пуно прецизнији од кованице „фејк њуз“ коју је популарисао амерички председник Доналд Трамп након председничких избора 2016. Он је додао да је „Клер Вордл (Claire Wardle) светски ауторитет за проверу чињеница“, поделила „лажне вести“ у три групе.
Прва је „мисинфомејшн“ (misinformation) – ненамерне грешке у тексту или интерпретацији статистичких података и слично, друга је „дисинформејшн“ (disinformation) – у потпуности измишљен или манипулисан садржај и намерно стварање теорија завере или неутемељених гласина и трећа „малинформејшн“ (malinformation) – објава садржаја с циљем директног наношења штете појединцу или одређеној институцији.
Обележја лажних вести су намерна промјена контекста, датума и/или времена оригиналног садржаја. Ради уверљивости обично садрже „зрнце истине“, тачну или деломично тачну мање важну (под)информацију и то мање или више вешто упаковану у исфабрикован садржај који врло лако може „информисати“ неупућеног, неинформисаног и, нажалост, најчешће недовољно медијски „описмењеног“ корисника.
Прва два типа лажних вести најчешће се шире на друштвеним мрежама, а јавност, поготово новинари, највећу пажњу треба да посвете последњој, најопаснијој врсти „злоћудне информације“ јер управо такве лажне вести могу нанети највећу штету појединцу, компанији, некој организацији, покрету, политичкој странци и закључно целом друштву, а штету трпи и сам новинар или медиј који наседне“ у некритичком преношењу те вести, навео је Прелог.
Пројекат Музеја лажних вести није комерцијалан и у првој фази је замишљен као веб-страница на којој би се сви заинтересовани грађани, поготово млади, могли информисати и едуковати о феномену дезинформација у Хрватској и свету, преноси Хина.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.