Регион
01. 03. 2021.
Модели помоћи медијима током пандемије постоје, потребна примјена у БиХ и Србији
Медијима у Босни и Херцеговини и Србији би власти требале помоћи по узору на мјере које су владе држава чланица Европске уније примијениле.
Већина медија у Босни и Херцеговини и Србији доживјела је пад прихода од оглашавања, а неки и нередовне исплате раније предвиђених грантова и субвенција из јавних буџета, речено је данас током онлине панела на којем су Медиацентар Сарајево и Новосадска новинарска школа представили резултате новинарских анализа о утицају економских посљедица пандемије коронавируса на медије у тим земљама.
Истраживачица Медиацентра Сарајево Анида Сокол је рекла да је први проблем са којим су се медији у БиХ сусрели током пандемије био драстичан пад прихода од маркетинга, те да су поједини медији забиљежили пад прихода “од 50 до 70 и 80 посто”, нарочито у првих неколико мјесеци. Пред крај године, како каже Сокол, медији су успјели да врате одређени број оглашивача. Иако су праксе код субвенционирања медија на локалном нивоу биле различите, Сокол каже да су поједини јавни локални медији у одређеним опћинама такођер доживјели пад прихода из јавних буџета. Све ово је додатно угрозило рад медија и медијских радника, а Сокол каже да су највеће посљедице осјетили новинари и новинарке, те су забиљежени откази и смањења плата.
“Један наш сарадник је анкетирао новинаре који су рекли да су се током пандемије осјећали мање сигурно и да су, на неки начин, додатно изгубили вјеру у професију којом се баве”, додала је Сокол.
Новинар Новосадске новинарске школе, Петар Клаић, је рекао да је Србија имала мало другачије околности у односу на БиХ, јер су у тој земљи прошле године организовани парламентарни избори због чега су власти те земље медијима исплатиле суфинансирање пројеката још прије почетка пандемије коронавируса. Иако су због тога медији у Србији у пандемију ушли са неком резервом, већ на почетку су се, како каже Клаић, осјетиле посљедице утицаја пандемије.
“Републички буџет је одмах био препакован на начин да је, рецимо, Радиотелевизија Војводине изгубила добар део свог финансирања из буџета због чега је без посла остало око 250 запослених који су били ангажовани преко агенције”, каже Клаић и додаје да су медији који су у Србији, током пандемије, “релативно добро прошли” били они који су блиски власти. Велики број независних медија, нарочито локалних, у Србији су, како каже Клаић, остали “100 посто без оглашивача”.
Посебни програми помоћи медијима током пандемије постојали су у државама Европске уније. Медијски аналитичар из БиХ Илчо Цветановски навео је да су неке од њих укључивале директну новчану помоћ или увођење пореских олакшица за медије и медијске раднике, неке владе су инвестирале значајна финансијска средства медијима преко потицања рекламних кампања за јавно здравство, а неке владе су медијским радницима плаћале већи дио плата и доприноса, негдје је смањен порез који плаћају медији а негдје порез који плаћају оглашивачи.
Медијски аналитичар из Србије, Саша Мирковић, рекао је током панела да ће смањање прихода медијима директно утицати и на медијске слободе, као и да су прошле године 24 медија у Србији добили неку врсту финансијске помоћи.
“Сада би то могло да се искористи много транспарентније и да се заиста помогну они који су највише страдали од пандемије. То би сигурно могао да буде износ који би могао да буде износ око 100 хиљада евра, под условом да постоји политичка воља”, каже Мирковић.
Онлине панелу о утицају финансијске (не)одрживости медија у БиХ и Србији су приствовали новинари и медијски радници из тих земаља који су током дискусије говорили о препорукама за мјере које могу да подузму државне власти а које би биле корисне за медије у тим земљама.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.