Регион
20. 05. 2022.
Култура тужакања
Хрватска је својеврсни неславни регионални рекордер у домену „медијског тужакања“, оличеног у СЛАП тужбама.
Према подацима Хрватског новинарског друштва, тренутно се против тамошњих новинара и медија води најмање 951 тужбени поступак на основу којих тужиоци потражују чак 10,3 милиона евра одштете. Досадашњи подаци показују да је врло мало новинара на крају и осуђено, што наводи на закључак да је највећи број тужби, уместо на пресуду, усмерен на узнемиравање и застрашивање новинара због извештавања. То поткрепљује и податак да се осуђујућа пресуда догодила у само 11 случајева!
Огроман број тужби против новинара и медија сведочи да је њихов судски прогон у Хрватској досегао такве размере да се мора убрзано решавати. Предлажу се конкретни кораци попут измене законодавства којим би се, по речима ХНД, умањио притисак тужби по основу декриминализације одредби против части и угледа. Поред тога, потребно је уједначити судску праксу широм Хрватске, едуковати судије о медијском праву, пружати бесплатну правну помоћ мањим локалним и непрофитним медијима, као и спроводити кампање за подизање свести о злоупотреби „културе медијског тужакања“.
Загребачки Правни факултет СЛАП тужбу дефинише као „неосновану и искључиво малициозну тужбу моћника с циљем ућуткивања и обесхрабривања новинара од даљег истраживања или објављивања садржаја од јавног интереса“. То значи да није свака тужба из СЛАП категорије, али је поразан податак да је у недавној прошлости сваког дана један хрватски новинар или издавач тужен за накнаду штете или исправак информације. Конкретно, прошле године је било чак 380 таквих тужби.
Имајући све то у виду, хрватско Министарства културе и медија покушава да обликује политику сузбијања СЛАП тужби тако што се стимулише подношење „SLAPP Back“ тужби које би имале превентивни и санкцијски утицај који већ разматрају водећи хрватских издавачи и њихове редакције које су под највећим ударом. Тим поводом основана је Радна група министарства, али до данас није утврђена службена дефиниција СЛАП-а, нити судови такве тужбе посебно издвајају и класификују. На том плану, ствари би могле озбиљно да се промене након што у Бриселу буде усвојена ЕУ анти-СЛАП Директива која би требало да стандардизује тумачење шта је тачно СЛАП тужба и утврди критеријуме за што бољу стратегију борбе против ове пошасти.
СЛАП тужбе су све већи овдашњи проблем због чега сам на састанку Радне групе за безбедност и заштиту новинара и медија предложио да се проактивним приступом озбиљно позабавимо овом темом. Не треба да пролазимо кроз истоветна болна искуства наших суседа. Треба учити на њиховом примеру и колико год је то могуће, сасецати проблем у корену. То је једини лек док закон против СЛАП тужби не буде ускоро усвојен на европском нивоу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.