Насловна  |  Актуелно  |  Регион  |  Концерти, славе и утакмице за преурањену политичку промоцију
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Регион

13. 09. 2022.

Аутор: Слађан Томић Извор: media.ba

Концерти, славе и утакмице за преурањену политичку промоцију

Медији у БиХ не скрећу пажњу да су бројни скупови били преурањена политичка кампања.

До почетка предизборне кампање у Босни и Херцеговини (БиХ), представници политичких партија, кандидати за чланове Предсједништва, државног, ентитетских и кантоналних парламената, одржали су стотине трибина, страначких конвенција, искористили културне и спортске догађаје да се појаве на њима, разговарају са грађанима, али и да се усликају за медије и одговоре на питања новинаркама и новинарима.

Са тих су се скупова слала нова и подсјећало на некадашња предизборна обећања, обрачунавало са политичким противницима, говорило о опоравку привреде и пољопривреде, интезивирани су јавни радови које су махом отварали државни и локални високопозиционирани званичници, најчешће они који су на некој од листа за предстојеће изборе. Међу новоотвореним објектима је мјесто нашла чак и једна бензинска пумпа. Медији су изјаве и фотографије са ових скупова преносили без оцјене да је ријеч о “сивој зони” Изборног закона БиХ коју политичари већ годинама вјешто користе и предизборну кампању почну мјесецима прије званичне.

Босанскохерцеговачки политичари прошетали су мјесецима прије почетка званичне предизборне кампање кроз већину градова у БИХ, славиле су се славе, поздрављали учесници регата, организовани концерти, рјешавала се питања младих, пензионера и угрожених категорија, обилато користили јавни ресурси. Поред свега медији у Босни и Херцеговини, изузимајући извјештаје невладиних организација са којих су информисали, нису скретали пажњу јавности да је ријеч о преурањеној кампањи  кроз коју политичке странке вјешто шаљу своје предизборне поруке мјесецима прије него што би то требали почети да раде.

Изборне неправилности

До Општих избора у Босни и Херцеговини за које је званична изборна кампања почела 2. септембра остало је мање од мјесец. Према дефиницији у Изборном закону БиХ изборна кампања ”подразумијева радње и поступке у периоду утврђеном Изборним законом БиХ у којем политички субјекти на законом утврђен начин упознаје бираче и јавност са својим програмом и кандидатима за предстојеће изборе.”

Прије званичног почетка изборне кампање, а од дана расписивања избора, забрањено је вођење плаћене изборне кампање путем електронских и принтаних медија, или било којег облика плаћеног јавног оглашавања попут ТВ-а или билборда, осим одржавања интерних скупова органа и статутарних тијела политичких субјеката.

Овај дио забрањених активности прије почетка изборне кампање, а које политичке странке често крше плаћајући политичке промоције на друштвеним мрежама, препознаје и Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ па је тако због плаћеног политичког оглашавања казнила више политичких субјеката.

Посматрачка мисија Коалиције “Под лупом” од 25. јула 2022.  до 28. августа 2022. године забиљежила је 636 изборних неправилности.

“Највећи број неправилности односи се на преурањену изборну кампању у вријеме када је то законом забрањено. Укупно је забиљежено 390 случајева преурањене изборне кампање, од којих је 157 случајева плаћена изборна  кампања на друштвеним мрежама”, рекао је за Медиацентар Сарајево Хасан Камењаковић, портпарол Коалиције.

Но, пуно већи проблем су „сиве зоне“ Изборног закона које, између осталог, не подразумијевају санкције за преурањену кампању која није плаћена. Ту настаје и проблем доказивања да су одређене активности плаћене, а које имају за циљ политичку промоцију. На друштвеним мрежама користи се ознака “плаћени оглас” за садржај за који се издваја новац да би се дошло до веће публике. Компанија Мета, напримјер, има и галерију огласа у којој сви корисници друштвене мреже Фацебоок могу видјети ко је платио оглас, у којем износу, раздбоље у којем је оглас активан, те број публике до које је дошао оглас. Онај ко пријави политичког субјекта да је прекршио закон јер се незаконито промовисао (плаћао политичку промоцију) мора за то да има и доказ. То, врло често, није лако доказати.

“То пружа могућности политичким субјектима да проводе кампању у времену када је забрањена, која је очигледно плаћена, јер подразумијева закуп простора, пријевоз учесника и комплетно брендирање, али их ЦИК БиХ не санкционише јер не могу доказати да је ријеч о плаћеној кампањи. То на неки начин обесмишљава постојање званичног периода изборне кампање и нарушава једнакост политичких субјеката у изборној утрци с обзиром на то да неки имају предност јер кампању воде и прије званичног почетка без икаквих посљедица”, појашњава Камењаковић.

То је проблем на који представници цивилног друштва дуго упозоравају, али истинских и свеобухватних унапређења Изборног закона нема.

Злоупотребе јавних ресурса

Оно што закон препознаје, али је тешко доказиво и изостају санкције, су изборне неправилности које се односе на функционерску кампању и злоупотребу јавних ресурса. Додатни проблем је што је и ова активност забрањена само током трајања кампање која само де јуре траје 30 дана.

Говорећи за Медиацентар Сарајево Камењаковић говори да је забиљежено 185 случајева злоупотребе јавних ресурса у сврхе политичке промоције.

“Што укључује интензивирање инфраструктурних радова, функционерску кампању, промоцију и обиљежавања почетка или завршетка одређених јавних радова, давање различитих облика помоћи и сл.”, објашњава он.

На овај проблем упозорава и организација Транспаренцy Интернатионал која је за два мјесеца забиљежила 1.300 примјера коришћења јавних ресурса за промоцију странака и кандидата и значајно повећање јавне потрошње у предизборном периоду. Централној изборној комисији упутили су 36 пријава због преурањене кампање, кршења Закона о финансирању политичких партија и злоупотребе јавних ресурса, али је ЦИК одбацио пријаве јер се забрана злоупотребе јавних ресурса односи само на период званичне изборне кампање.

Политичке странке и кандидати користећи се сивим зонама злоупотребљавају мањкавости Изборног закона па сваку активност покушавају искористити за политичку промоцију. Уочљиво је и да се преурањене изборне кампање воде јавним новцем, а најјочитији примјер злоупотребе је промоција директора Универзитетско-клиничког центра Бањалука Влада Ђајића, кандидата на Општим изборима 2022., који је прије званичног почетка кампање јавним новцем финансирао оглашавање путем билборда на којима је промовисан документарни филм “Од визије до побједе” с његовим ликом. Иако на билборду не пише да је кандидат Савеза независних социјалдемократа порука бирачима је јасна. Филм је емитован на Радио Телевизији Републике Српске (РТРС), два дана пред почетак званичне изборне кампање.

Од 350 јавних догађаја у организацији институција у посматраном периоду, на 67 посто догађаја учествовали су политички кандидати.

Интензивирање јавних радова

У сивој зони је и интезивирање јавних радова, а због учестале појаве Транспаренцy интернатионал (ТИ) је направио онлине мапу предизборних радова чији је почетак или завршетак промовисан у протекла два мјесеца.

“Подаци показују да је у цијелој БиХ од 1.7. започело 249 радова вриједних 845 милиона конвертибилних марака, завршено је 227 радова вриједних 175 милиона КМ, а укупна вриједност јавних радова у ова два мјесеца већ је премашила годишњу вриједност свих радова који су по подацима Агенције за јавне набавке уговорени цијеле прошле године”, саопштили су раније из ТИ.

Да се ради о злоупотреби јавних ресурса за политичку промоцију јасно је било и приликом отварања почетка реконструкције пута Сарајево-Подгорица, дионица Шћепан Поље. Медији су извијестили да су почетак радова на реконструкцији пута озваничили члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједница ентитета Република Српска и премијер Републике Српске Радован Вишковић. Сви су чланови СНСД-а и сви су кандидати на предстојећим изборима. Локалне заједнице у Републици Српској организовале су низ концерата и јавних догађаја на којима су се појављивали кандидати СНСД-а, што јасно указује да су функционери СНСД-а трошили јавне ресурсе на политичку промоцију странке.

Током јула и августа организована су 32 концерта под покровитељством локалних заједница, а које су махом злоупотребљене од доносилаца одлука који су и политички кандидати.

У организацији Града Зворника, а под покровитељством Владе и предсједнице РС-а, у августу је одржана манифестација “Зворничко љето”, уз визуале који неодољиво подсјећају на визелни идентитет СНСД-а.

Слично је урадио и градоначелник Зенице Фуад Касумовић, организујући музички фестивал на којем су наступали бројни музички умјетници плаћени јавним новцем, а сам фестивал Касумовић је искористио да пошаље политичку поруку. Касумовић је носилац листе политичког субјекта Босанскохерцеговачка иницијатива – Касумовић Фуад – за БиХ за Скупштину Зеничко-добојског кантона. Обраћајући се у својству градоначелника рекао је: “Ми ово организирамо за грађане и људе, а не за роботе”, алудирајући на изјаву предсједника СДА и кандидата за члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића.

Споран је и  концерт “Бијелог дугмета” у Бањалуци плаћен новцем из градског буџета. Том приликом кандидат на предстојећим изборима Драшко Станивуковић у улози актуелног градоначелника Бањалуке бацао је лоптице које алудирају на дио његовог предизборног спота.

Због учесталих јавних радова, одржавања концерата, субвенција грађанима, Коалиција “Држава” позвала је Централну изборну комисију БиХ да казни политичке субјекте  и кандидате који су током предизборних активности злоупотријебили јавне ресурсе.

“ОХР је наметнуо измјене Изборног закона Босне и Херцеговине које се односе на злоупотребу јавних ресурса, што укључује и кориштење просторија јавних институција и тијела за радње предизборне кампање, кориштење превозних средстава у власништву државних, ентитетских, градских, кантоналних или опћинских органа и организација без накнаде, или по сниженој цијени за кампању и слично”, саопштили су из Коалиције Држава.

Недавне Измјене и допуне Изборног закона БиХ које је донио високи представник у БиХ Цристиан Сцхмидт први пут дефинишу појмове и предвиђају санкције за злоупотребе јавних ресурса у сврху кампање и незакониту трговину мјестима у бирачким одборима. Санкције за политичке странке и кандидате су повећане за три пута, од 15.000 КМ до 30.000 КМ

Такођер, санкције за политичке субјекте и појединце су утростручене (од 15.000 КМ до 30.000КМ), а уводи се и веза између политичког субјекта и страначког члана бирачког одбора који је номинован у бирачки одбор испред тог политичког субјекта. Међутим, бројне недозвољене радње попут говора мржње и даље су кажњиве само током трајања 30-дневне изборне кампање.

Због сивих зона Изборног закона политичари могу без санкција нарушавати фер и поштен изборни процес. Многе активности за које нису предвиђене санкције требало би да нестану из политичке праксе, која се базира на политичком моралу, или да макар медији обрате пажњу на њих и јасно кажу о чему је ријеч.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси