Регион
18. 12. 2023.
Хрвоје Зовко: Хрватска је најгора држава у ЕУ по питању СЛАПП тужби
У Хрватској подношење тужби против медија и новинара очито спада у категорији омиљених дисциплина: скоро 1000 поступака води се пред тамошњим судовима против издавача медија, уредника и новинара. А сасвим је могуће да их је и (значајно) више – оваквим, наиме, подацима располаже Хрватско новинарско друштво (ХНД) на основу непотпуне анкете спроведене међу тамошњим медијима.
Не спорећи забринутост над бујањем „културе тужакања“ у тој држави, председник ХНД Хрвоје Зовко у том контексту посебно ипак наглашава један други, по њему много спорнији податак: ко су тужиоци и које су им заправо намере.
„Тужбе, а посебно оне СЛАПП, нови су модел напада на наше колегице и колеге“, каже Зовко за Аутономију.
„Тужитељи су политичари, разни тајкуни, суци, суткиње, јавне институције, једном ријечју – сви! ’Обичног човјека’ у свему томе нема јер он нити има времена нити новаца за такво што.“
Знане су по злу као, официјелно, Стратешке тужбе против учешћа јавности (Стратегиц лаwсуит агаинст публиц партиципатион – СЛАПП), али их новинари широм света с правом сматрају новим, суптилнијим и неретко погубнијим обликом притиска на њих и њихов рад.
Ипак, нигде такав утисак није дошао до изражаја као у суседној Хрватској.
Неславни рекорди
„Ако вас нетко тужи, попут суца Ивана Марковића, с 26 тужби, а он је човјек на позицији моћи, то је СЛАПП и ту нема говора. Јасна је ту намјера. Или кад је 2019. Хрватска радио-телевизија (ХРТ) под водством тадашњег директора Казимира Бачића у једном тренутку имала 36 тужби против властитих запосленика, ХНД-а и других колегица и колега и медија“, напомиње Зовко.
Званичан податак о броју СЛАПП тужби у Хрватској не постоји: тим податком не располаже ни Министарство правосуђа и управе нити Министарство културе и медија. Судови који имају све те предмете не објављују број предмета који би се могли назвати СЛАПП-ом, нити такве тужбе посебно издвајају и класифицирају, као ни одштетне захтеве који се потражују у тим тужбама.
„Примјерице, ХНД од 2019. сваке године објављује анкету о броју тужби против новинара, новинарки и медија и у ту анкету стављамо и бројке које добијемо од Министарства правосуђа и управе за протеклу годину, а они овисе о томе хоће ли им и када ти подаци за календарску годину бити достављени са судова“, каже Зовко.
„ХНД-ова анкета се односи на активне предмете неовисно када су почели. И управо се ХНД једини суставно бави проблемом тужби против медија. Анкета која је објављена у 2023. показала је да у Хрватској постоји најмање 945 тужба против новинара, новинарки и медија с одштетним захтјевима, према нашој процјени, од око 10 милијуна еура. Треба напоменути како је та бројка у стварности пуно већа јер је на анкету одговорило око двадесетак медија. Дакле, нису сви. Подаци из анкете коју радимо већ пету годину постали су релевантни у Хрватској и иноземству. Од укупно 945 тужби, 910 се односи на парничне поступке за накнаду штете због повреде части и угледа који се воде против накладника, њихових уредника и новинара због објављених текстова и прилога. Када је ријеч о казненим поступцима, 9 медија је пријавило укупно 35 таквих поступака“, наводи наш саговорник.
Најдужи судски спор – води се чак 33 године!
Осим појединаца непознатих широј јавности, међу онима који подносе тужбе против медија и новинара најчешће су особе из јавног и политичког живота, међу којима и политичари на власти, затим правна лица, али – и судије. Према резултатима ранијих анкета, међу издавачима највише тужби има Ханза медиа (издавач Јутарњег листа, Глобуса, Слободне Далмације…) – 421 парнични поступак и 11 кривичних. Друга по броју тужби је Стyриа, која само за Вечерњи лист и 24сата има 190 парничних поступака и 6 кривичних. Најдужи судски спор, према подацима ХНД, траје 33 године и води се против Вечерњег листа.
„Да је великом броју тужби циљ застрашивање медија и потицање цензуре те аутоцензуре код новинара, показују и сами износи иницијалних тужбених захтјева у грађанским поступцима који су често пуно већи од правомоћно досуђених. Унаточ томе, нису све ове тужбе СЛАПП и није познато колики би број од ових тужби то могао бити. У Министарству правосуђа и управе су прегледом предмета који се воде против новинара из 2021. и 2022, а на темељу критеријима Препоруке Еуропске комисије 2022/758, утврдили да би се на СЛАПП тужбе могло односити 68 парничних и 11 казнених предмета. Што се тиче те бројке о СЛАПП-у које је објавило Министарство правосуђа и управе, вољели бисмо када бисмо знали како су дошли до ње. Увјерени смо с разлогом како је бројка пуно већа и да је јако велики број тужби из наше анкете СЛАПП“, истиче председник ХНД.
„Примјерице, имамо само суца Жупанијског суда у Задру Ивана Марковића који има, ако се не варам, 26 тужби против медија, од чега је пола против Ханза медије, затим предсједник Жупанијског суда у Осијеку судац Звонко Врбан који има серију тужби против портала Телеграм.хр и колеге Драге Хедла Ево, само та два наведена примјера су вам преко 30 СЛАПП тужби, а да не говоримо све остале случајеве. Хрватска је најгора земља у ЕУ по СЛАПП-у. Нажалост, али то је истина. Задње двије године срамотну награду за највеће еуропске овиснике о тужбама освајају особе или институције из Хрватске, попут ХРТ-а и моћног суца Врбана.“
Осврћући се на податак ЦАСЕ коалиције, према којем је с почетка 2022. у Хрватској било (свега) 33 СЛАПП тужбе, Зовко, не претерано срећан, истиче да су ти подаци – а ХНД је иначе, чланица те коалиције – на неки начин нашкодили и том удружењу и борби против „културе СЛАПП тужби“ у Хрватској.
„Властима су ти подаци дошли као наручени да кажу: ево, видите, ХНД не говори истину, нисмо најгори и нема пуно СЛАПП тужби у Хрватској. Наравно да то није била намјера ЦАСЕ коалиције, нити то мислимо, али њихово истраживање, када наводе те 33 тужбе, обухваћало је тек неколико медија и тај података о СЛАПП-у не може бити толики“, указује Зовко.
Нови механизам притиска на новинаре
Кад је реч о поступању судија у случајевима за које се верује да спадају у категорији СЛАПП тужбие, Зовко наводи да су искуства различита.
„С једне стране, имамо сјајне суткиње и суце који итекако разумију овај проблем и позицију новинара, новинарки и медија, а с друге стране имамо озбиљан број судаца који су и сами тужитељи против новинара, новинарки и то с тужбама који су чисти СЛАПП и које имају велике одштетне захтјеве – по рецимо сто тисућа еура. И Хрватска је и по томе најгора у ЕУ јер нити једна земља нема ту ситуацију да су суци тужибабе, али, оно, озбиљне. Постоји у Бугарској ситуација, у једном или два таква случаја, али у Хрватској ми сада генерално имамо културу тужакања медија и новинара, а озбиљна пријетња у таквим случајевима долази и из судачких редова. Као ХНД, поздрављамо напоре предсједника Врховног суда РХ Радована Добранића који је у више наврата дао до знања како му је таква пракса од дијела судаца и суткиња неприхватљива“, каже он.
Председник ХДН-а примећује да су СЛАПП тужбе, на известан начин, замениле друге видове напада и притисака на новинаре.
„Више не морате чекати да нетко физички нападне новинаре већ их се суставно малтретира и финанцијски исцрпљује путем оваквих тужби које су саме по себи застрашујуће. То је, наравно, и покушај наметања цензуре.“
Министарство културе и медија је пре две године, дајући макар формално на значају проблему СЛАПП тужби, формирало за то посебну радну групу. До данас, међутим, та радна група још није израдила никакав механизам за спречавање таквих тужби.
Када су из ХНД упитали издаваче на који би се начин могао решити проблем СЛАПП-а, највише њих сугерисало је коришћење механизма раног одбацивања таквих тужби, док је значајан број њих одговорио да би се то могло постићи ограничавањем износа одштетних захтева, изменама у Кривичном закону, уклањањем кривичне одговорности за повреду части и угледа и одвраћајућим казнама и одштетама туженима.
Хрватско новинарско друштво, каже Зовко, одмах је поздравило оснивање те радне групе „јер нам је стало до тога да се овај проблем ријеши“, а добру вољу су исказали тиме што су именовали представницу у тој радној групи.
„Сада чекамо конкретне потезе, односно резултате. Оно што ми тражимо већ годинама и од чега нећемо одустати јест декриминализација свих казнених дјела против части и угледа, јер сматрамо да би то смањило притисак тужби против новинарске професије“, закључује Хрвоје Зовко, председник Хрватског новинарског друштва.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.