УНС вести
25. 06. 2020.
Лалић: Постоји реална могућност да се суђење за убиство Ћурувије врати на почетак
Враћање суђења за убиство Славка Ћурувије на почетак „био би доказ да се суђење води ради суђења и међународне јавности, а не како би се осудиле убице водећег новинара“, оценио је данас за Удружење новинара Србије (УНС) главни уредник „Недељника“ Вељко Лалић, уочи седнице Апелационог суда на којој ће се одлучивати о првостепеној пресуди за убиство новинара и власника „Дневног телеграфа“ и „Европљанина“.
Правда за убиство Славка Ћурувије је на пола пута. Првостепеном пресудом за овај злочин, која је донета у априлу прошле године, четворица припадника Ресора државне безбедности осуђена су на укупно 100 година затвора. Апелациони суд ће о овој пресуди 7. јула, на коју су се жалили адвокати осуђених, али и тужилаштво, почети процес доношења одлуке.
Према првој пресуди за убиство новинара у Србији осуђен је некадашњи врх Државне безбедности - Радомир Марковић, Милан Радоњић, Ратко Ромић и Мирослав Курак, а као Н.Н. лица означена су налогодавац и директни извршилац. Мирославу Кураку суђено је у одсуству, а он је и даље у бекству од правде.
Уредник „Недељника“ за УНС каже да могућност да се готово четворогодишње суђење поништи и врати на почетак, види као „реалну“, с обзиром на то да је „на читању пресуде било јасно да је као непосредни убица означено Н.Н. лице, као и да се никада није причало о налогодавцима овог монструозног злочина“.
Сматра да је суд „недвосмислено утврдио одговорност оптужених“ и да би враћање суђења на почетак „био доказ да се суђење води ради суђења и међународне јавности, а не како би се осудиле убице водећег новинара“.
На питање да ли је оптимиста да ће тужилаштво имати снаге да пронађе ко је пуцао, a кo наручио ово убиство и приведе правди Курака, Лалић истиче да за њега није најважније ко је повукао ороз, већ да се утврди ко је наручио убиство.
„Свима је јасно да шеф Државне безбедности Раде Марковић није полудео у једном тренутку и одлучио да ликвидира водећег независног новинара у земљи, већ да је тако нешто морала да му нареди Мирјана Марковић, која је њега поставила на то место, или Слободан Милошевић. А то му дође на исто“, објашњава уредник „Недељника“.
Према мишљењу Лалића „за суочавање са злочинима из деведесетих и страшном хипотеком коју до данас због тога носи овај народ, пропуштена је шанса да се Радомиру Марковићу понуди статус сведока сарадника, неко сигурно место ко зна где, како би до краја објаснио злочиначки режим који је тада функционисао“.
„Имао сам предлог да се његово сведочење преноси одмах после дневника РТС-а, и то неколико дана, јер мислим да бисмо тек тада схватили размере лудила у којем смо се налазили и које ће лако моћи да се поново, уколико се не обрачунамо до краја са њим“, каже за УНС Лалић.
Подсетимо, од 2017. године Радоњић и Ромић су у кућном притвору уз електронски надзор, након што су претходне три и по године били у притвору Окружног затвора у Београду. Одбијена је жалба тужилаштва, после пресуде за убиство Ћурувије, да им се одреди затворска казна, уз образложење да кућни притвор нису злоупотребили, као и да се терете за кривично дело из 1999. године.
О начину на који коначну пресуду чекају Радоњић и Ромић Лалић за УНС одговара: „Баш сам јуче гледао филм о сексуалном узнемиравању лекара гимнастичког тима САД. И тај случај се годинама заташкавао, али када је дошло до суда и доказа тај човек је осуђен пред ТВ камерама на два пута по 60 година затвора. И то је важна порука коју би морао да пошаље и наш суд“.
На питање да ли потврђивање пресуде за убиство Ћурувије представља први корак у крају некажњивости за злочине над новинарима у Србији, уредник „Недељника“ каже да је „само први“, а да се „други никада неће десити“.
Славко Ћурувија убијен је 11. априла 1999. године у пролазу испред зграде у којој је живео, у данашњој Светогорској улици у Београда. До кључног напретка у истрази његовог убиства дошло је захваљујући дугогодишњој упорности новинара и Славкове породице, а пре свега формирањем Комисије за истраживање убиства новинара. Оптужница је подигнута тек 2014. године.
Суђење је почело 1. јуна 2015. године. Процес су пратиле контроверзе у вези са одбацивањем појединих доказа и сведока.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.