Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  Непрофесионална новинарска извештавања наносе додатну штету жртви дигиталног насиља
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

22. 09. 2021.

Извор: УНС

Непрофесионална новинарска извештавања наносе додатну штету жртви дигиталног насиља

Изостанак, регулатива или правила која уређују дигитални простор могу да буду потенцијални извор проблема, а регистровани медији у Србији морају да помогну у извештавању о феномену насиља на интернету, порука је која је послата са радионице ,,Улога новинара у спречавању дигиталног насиља“ одржане у Суботици.

На скупу, који је за циљ имао јачање професионалних капацитета новинара за извештвање на ову тему, истакнуто је да медији, па и они са националном фреквенцијом, запостављају своју едукативну функцију и да се све више окрећу забавном програму.

Проф. др Владимир Баровић је истакао да је онлајн простор пун лажних информација, говора мржње, повреде приватности, експлицитних сцена сексуалних односа, а све то је веома приступачно деци. У трци за профитом и бољом позицијом на тржишту медији углавном сензационалистички извештавају о ризичном понашању деце на интернету и недовољно простора посвећују превенцији. Баровић је напоменуо да није проблем интернет, који је врло корисна иновација, него његова злоупотреба..,,Проблем злоупотребе интернета постоји свуда у свету, али када је у питању проактивни приступ том проблему Србија веома касни у односу на неке земље у окружењу”, изјавио је Баровић и као добар пример навео Словенију у којој већ од првог разреда основне школе деца имају прилику да се едукују и заштите од интернет опасности. Истакао је да у Србији млади траже узоре у медијима, где све више простора добијају људи који су осуђивани криминалци.

Криминолошкиња Биљана Кикић Грујић из Центра за превенцију девијантног понашања систематично је представила појам и врсте насиља и злостављања деце путем информационо-комуникационих технологија. Најчешће су то: педофилија, лажно представљање, злоупотреба друштвених мрежа, вршњачко насиље путем интернета, трговина људима/децом путем Интернета, секте на интернету, дистрибуција дечије порнографије, приступ порнографији на интернету). Кикић Грујић сматра да новинари морају познавати и методологију приступа и разговора са родитељима жртве, али и са родитељима насилника.

Новинар Борис Павлов је изнео конкретне примере добре и лоше праксе који су анализирани заједно са учесницима радионице. Он је у фокус ставио Јутјуб, Инстаграм и Тик-Ток српску сцену, као потенцијални извор ризичних понашања младих, али је изнео и примере који немају негативан утицај и чији садржај може бити едукативног карактера. Српска Јутјуб сцена постоји већ 10 година и стекла је своју бројну публику, пре свега у млађој популацији. Број прегледа садржаја јутјубера далеко превазилази број прегледа јутјуб садржаја медија регистрованих у Србији, па слободно можемо говорити о потпуно формираној самосталној медијској сцени, која функционише паралелно са сценом регострованих медија, а истовремено потпуно независно од ње. Српски Инстаграм и Тик-Ток, млађи представници српске интернет заједнице, напредују великом брзином и освајају све већи медијски простор.

Излагачи су се сложили да оспособљавање новинара за квалитетну анализу дигиталног насиља и адекватно извештавање на ту тему помаже широј јавности да препозна потенцијалне опасности на интернету, односно, да се на тај начин заштите пре свих млади који све више времена проводе у виртуелном свету.

Модератор радионице ,,Улога новинара у спречавању дигиталног насиља над децом” био је Предраг Рава.

--------------------------

Радионица је суфинансирана и подржана од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама на Конкурсу за унапређење професионалних стандарда. Ставови изнети у пројекту нужно не изражавају ставове секретаријата.

 

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси