УНС вести

10. 11. 2021.

Аутор: Тамара Радојковић Извор: УНС

Продужена јавна расправа, дискусија око измена Кривичног законика због боље заштите новинара се наставља

Учесници округлог стола „Измене Кривичног законика – ’деликт мишљења’ или боља заштита новинара“, који су јуче организовали Удружење новинара Србије (УНС) и Независно удружење новинара Србије (НУНС), сложили су се да је добро што је Министарство правде продужило јавну расправу, али сагласности није било у вези са текстом предложених измена Кривичног законика, односно потребом да се законик ради боље заштите новинара мења.

Други круг јавне расправе о Нацрту измена и допуна Кривичног законика трајаће од 12. новембра до 2. децембра ове године, потврдила је на скупу државни секретар Министарства правде Ливија Павићевић.

Сам назив дебате у ком се помиње тзв. деликт мишљења, навели су организатори, оцењен је неприкладним од стране појединих стручњака и учесника уз тврдњу да за такву оцену не постоји упориште у Нацрту измена и допуна Кривичног законика, који за циљ има бољу заштиту новинара.

Професор кривичног права Зоран Стојановић, који је радио на Нацрту закона, сврстао је себе у оне који су изразили резерву према називу скупа. Рекао је да је изненађен повезивањем Нацрта са деликтом мишљења, поготово имајући у виду да је 1989. године био у радној групи, која је предложила укидање тог заиста правог деликта мишљења за злогласно кривично дело  непријатељска пропаганда.

Он је навео да је разлог оваквог тумачења Нацрта погрешно приказивање онога на чему се ради у појединим медијима.

„Имао сам прилику да погледам коментаре и примедбе пристигле у првих 20 дана јавне расправе. Постоје мишљења која доводе у питање основно полазиште овог подухвата - да ли је потребно пружати додатну заштиту новинарима. Једна организација је ставила примедбу да нема ни формалног ни суштинског оправдања да се издваја једна група као пасивни субјект“, истакао је Стојановић.

Један од проблема у заштити новинара, потврдио је Стојановић, јесте недовољно ефикасна и ефективна примена оног што већ постоји у Кривичном законику.

„У једној експертизи Савета Европе, од пре неколико година, указано је да су новинари у Србији изједначени са шефом државе, према законском решењу, по ставу 3 члана 138“, наводи Стојановић.

Он додаје да појам ’деликт мишљења’ у себи има извесну дозу анахроности, који је био типичан за тоталитарне режиме.

„Данас постоје друга, софистикована средства ако треба да се гуши слобода изражавања, а не да се то отворено пропише у Кривичном законику“, рекао је Стојановић.

Он је објаснио да је у дилеми да ли треба изоставити реч „мишљење“ код кривичног дела када неко због објављене информације од јавног значаја или мишљења, трпи злостављање, грубо вређање, безобзирно и дрско понашање, предвиђено Нацртом у члану 149.

„Изрази код формулације овог кривичног дела су можда могли бити и бољи, али је то преузето од онога што већ постоји у Кривичном законику и најсличније је кривичном делу насилничко понашање. Ако будем учествовао у финализаији овог нацрта не видим проблем да се та реч брише, али она суштински мења ту инкиримнацију и сужава је на новинара“, истакао је Стојановић.

Помоћник министра за нормативне послове Јован Ћосић навео је да је у првом кругу јавне расправе стигло 11 коментара на Нацрт закона, а поднело их је: Друштво судија Србије, Дејана Вукадиновић, Ал Џазира, Бојан Тимић, Национални конвент о Европској Унији, Никола Николић, удружење Народни парламент, Јуком, Партнери Србија, НУНС, Центар за правосудна истраживања (ЦЕПРИС) и удружење Грађанске иницијативе.

Позвао је све који имају предлоге и примедбе на текст Нацрта закона да их поднесу Министрству правде електронским путем.

Посебна саветница министра културе и информисања Гордана Предић истакла је да ово министарство прати процес и сматра да ће продужени рок за јавну расправу донети бољи оквир кривично-правне заштите новинара.

Генезу настанка нацрта изнео је председник АНЕМ-а Веран Матић и рекао да је ова дискусија важна, јер се појавио низ контроверзи, из којих се извлаче погрешно тумачење Нацрта.

„Стална радна група за безбедност новинара је основана 2017. године и чине је Републичко јавно тужилаштво, Министарство унутрашњих послова и сва релевантна новинарска удружења. У четворогодишњем раду било је много претњи колегама новинарима, угрожавање њихове безбедности и одбачаји свега тога од стране суда и тужилаштва, а управо због мањкавости у постојећем Кривичном закону“, истакао је Матић.

Он је објаснио да су претње, нарочито на друштвеним мрежама, формулисане језиком који је немогуће доказати.

„Неки од наших новинара имају на стотине претњи, које због финеса у језичком смислу није могуће процесуирати. Они који прете, као да су веома добро проучили судску праксу код нас и користе заобилазне начине претњи“, рекао је Матић.

Он је објаснио да је Нацрт закона о којем се расправља исти онај који је Стална радна група подржала и да надлежни одбор Владе није унео никакве измене у текст.

Председник извршног одбора УНС-а Слободан Радичевић подржао је све институционалне радње, које ће допринети побољшању квалитета и степена заштите новинара, али је истакао и да треба радити на унапређењу постојећих механизама.

„Не слажемо се са критичким констатацијама да је поступак измена Кривичног законика рађен брзо и у тајности. Сва новинарска удружења су укључена у овај процес. Продужењем рока за јавну расправу губимо време у брзини доношења измена и допуна, али верујемо да ћемо тако добити квалитетнији текст и отклонити сумње да се ту крије нешто што се супротставља интересу новинара“, рекао је Радичевић.

Правник НУНС-а Раде Ђурић поздравио је продужење рока како би се проблеми заштите новинаре који постоје сагледали.

„Неопходна нам је додатна заштита. Огроман број претњи на крају постану притисци, због начина на које су изречене. Ово може да буде начин да се реше конкретни проблеми у заштити новинара, али расправа треба да се додатно прошрири“, истакао је Ђурић.

Адвокат Јукома Милена Васић истакла је да у крвично-правном закону постоје механизми, који не фунционишу, али да то не значи да треба стварати нове који ће се рестриктивно одразити на слободу изражавања.

„Не живимо у нормалној правној држави да можемо да говоримо о поштовању међунардног стандарда. Проблем ефикасности заштите се не решава изменом материјалног кривичног права. Узрок нису појединачне претње, већ је проблем политичке природе. У овом тренутку не треба мењати закон, ова промена представља гашење пожара бензином“, рекла је Васићева.

У наставку дискусије говорио је Срђан Шкоро, новинар и координатор Савета за информисање Скупштине слободне Србије који је рекао да се Нацрт закона не доноси да би се заштитили новинари, јер би они имали довољно заштите и по постојећим законима, када би се примењивали.

„Ко ће обезбедити примену новог или било којег другог закона? Нико не може заштити новинаре, ако живимо у земљи где се закони не примењују. Највеће претње новинарима долазе из врха власти, а овим Нацртом то нећемо спречити“, казао је Шкоро.

Председник НУНС-а Жељко Бодрожић рекао је да је добро што је неко уочио да постоје делови Нацрта који могу да изазову проблеме.

„У овај поступак смо ушли са племенитом намером. Јавна расправа служи да се пронађу потенцијални проблеми и покрене разговор између стручњака. Добро би било када бисмо у финалном резултату видели бенефите нашег учешћа“, додао је Бодрожић.

Писац и новинар Марко Видојковић је говорио о могућој штетној примени измењеног члана 149 по новинаре и додао да не мисли да остале промене поправљају положај новинара.

„Нисам срећан што се осећам потенцијално дисциплиновано када је реч о јавном изражавању. Да ли ће сада тужилац изабрано, односно постављено лице које изнесе информације од јавног значаја да штити од мог мишљења, које се често третира као дрско или безобразно, а то је мој стил јавног наступа“, рекао је Видојковић.

Представница фондације Славко Ћурувија Ивана Стевановић сматра да је добро што је на време уочена опасност од онога што је у оквиру Радне групе направљено.

„Било би корисно да наредних 20 дана посветимо усавршавању овог предлога или састављању новог, како бисмо произвели нешто што макар привремено доприноси безбедности новинара. Направили смо таборе, а делимо исти циљ – да новинари буду безбедни и да слобода изражавања буде максимално заштићена“, додала је Стевановићева.

Професор Факултета политичких наука у пензији и одборник у скупштини Београда Раде Вељановски рекао је да је ова дебата илустрација стања свести и друштвених околности у којима живимо.

„Не бисмо дошли у ситуацију да о овоме разговарамо да је наше друштво демократски зрелије и да имамо прави однос свих друштвених актера према важности информисања и рада новинара. Првобитна идеја Нацрта је очигледно добра, али овај текст може да се обије о главу новинарима“, рекао је Вељановски.

Некадашњи председник НУНС-а Вукашин Обрадовић кратко се обратио присутнима изводом из свог текста.

„Маријан Ристичевић, посланик Српске напредне странке на основу члана 149 став 3 Кривичног законика, осуђен је на три године затвора, због тога што је грубим вређањем, дрским и безобзирним понашањем значајније угрозио спокојство новинара Стевана Дојчиновића. Поступак против Ристичевића покренуло је тужилаштво по службеној дужности и обавезујућем упутству Загорке Доловац“, рекао је Обрадовић и додао да ових неколико реченица говори о предложеним изменама и могућности примене онога што је написано у предлогу Нацрта закона.

УНС је 2009. године успео да се избори за бољу законску заштиту новинара изменом Кривичног законика тако што је чланом 138 први пут за угрожавање сигурности новинара и медијских радника претњом прописана казна затвора, од 6 месеци до пет година.

Констатовано је да, имајући у виду досадашњу праксу, новинари не могу бити задовољни како се тај члан законика примењује. И професор Стојановић је навео да је судска пракса неоправдано сузила појам претње код члана 138.