УНС вести

09. 06. 2022.

Аутор: А. Ничић Извор: УНС

Убиство Милана Пантића је случај симбол и мора бити, попут злочина над Славком Ћурувијом, ефикасно решено

У суботу, 11. јуна, навршава се 21 година од убиства дописника “Вечерњих новости” из Јагодине Милана Пантића. Како је председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић рекао за Удружење новинара Србије (УНС), током истраге Радне групе Министарства унутрашњих послова, један од осумњичених није прошао полиграф и његов физички изглед у време почињеног убиства подудара се са фото-роботом који је начињен непосредно након тога. Све те налазе је Комисија за истраживање убистава новинара прошле године доставила Вишем јавном тужилаштву у Јагодини.

Милан Пантић

Матић каже да тек када је лице места било нарушено и када је све очишћено, приступило се проналажењу и фиксирању трагова.

 “Нажалост, докази нису могли бити пронађени и документовани јер су обрисани од стране станара који су опрали крв и очистили лице места. Да се у самом старту урадио квалитетан увиђај, тврдимо да би се пронашли материјални трагови и сада би лица, за која знамо да су учествовала, била процесуирана и одговарала би за свој злочин”, рекао је Матић за УНС. 

Како сматра, неопходно је да тужилаштво у Јагодини сагледа све намерне и ненамерне пропусте таквог вршења увиђаја, али и окончања истраге у вези са приватизацијом фабрике цемента “Нови Поповац”.

Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић

Матић тврди да је током истраге саслушан већи број особа које су имале одређена сазнања у вези са убиством и њихови искази потврдили су почетна оперативна сазнања да су новинара Милана Пантића пре убиства интензивно тражили у његовом родном селу.

Због индиција да иза убиства стоји организована криминална група, веће ефикасности истраге и неопходности да се укључе бројни експерти, Комисија за истраживање убистава новинара годинама уназад инсистира да случај преузме Тужилаштво за организовани криминал. То би, сматрају у Комисији, предупредило опасност да случај застари након што најискуснији истражитељи оду у пензију.

Резолуција Међународне федерације новинара − важан искорак ка решавању убиства

Међународна федерација новинара (ИФЈ) је 3. јуна, на предлог УНС-а, усвојила резолуцију којом се тражи ефикасан правосудни поступак и ангажовање српског Тужилаштва за организовани криминал, како би били  кажњени налогодавци и убице јагодинског новинара.

Најважније је то што резолуција не представља декларативан текст, сматра Матић, већ се тела ИФЈ обавезују на укључивање у овај случај, што подразумева и разговор са представницима српских власти и тужилаштва, као и упознавање са резултатима истраге.

“УНС је учинио веома важан напор и издејствовао је јединствен став највеће светске организације новинара. Живимо у нади да ћемо успети сви заједно и зато се боримо да сва кривична дела уперена против новинарске професије и свих других професија буду третирана равноправно и да се свима приступа на исти професионални начин. Случајеви симболи као што је овај, морају бити решавани ефикасно, као што је то био случај са решавањем убиства Славка Ћурувије” рекао је Матић.

Према његовим речима, у случају убиства Ћурувије, надлежни тужилац је готово свакодневно комуницирао са Комисијом за истраживање убистава новинара, док је сада проактивност тужиоца мала, а Тужилаштво за организовани криминал одбија да се укључи на било који начин.

Повезаност убиства Пантића са приватизацијом цементаре “Нови Поповац”

Прошле године Матић је навео да је Милана Пантића коштало живота “оно што је писао и оно што би тек писао о приватизацији цементаре Нови Поповац у Параћину”. 

Тужилаштво је 2004. године покренуло истрагу против тадашњег директора поповачке цементаре Дарка Крижана, некадашњег председника Управног одбора цементаре и шефа кабинета покојног премијера Зорана Ђинђића Немање Колесара и саветника за привреду и безбедност Зорана Ђинђића Зорана Јањушевића, у вези са продајом ове фабрике. 

У захтеву за истрагу, писали су у то доба медији, наводи се да су се 2001. године, у време расписивања тендера за продају цементаре, Колесар и Крижан  договорили са швајцарском фирмом “Холцим” да њена ћерка фирма “Брајтенбургер” буде проглашена за најповољнијег купца, а затим је ова фирма 29. јануара 2022. године преузела око 70 % капитала цементаре за 52,5 милиона долара.

Недељник “Време”, у тексту из 2006. године, објавио је да је немачка фирма “Брајтенбургер”, након приватизације цементаре, на рачун Јањушевићеве фирме “Мајрон сејлс ЛТД” са седиштем на Сејшелским острвима уплатила око два милиона долара, а са тог рачуна је на Колесаров рачун пребачено 355.000 долара и 250.000 на Крижанов. Јањушевић је, како пише “Време”, тврдио да је новац проистекао из његових приватних послова.

Тужилаштво је 2010. године одустало од кривичног гоњења, а затим је Виши суд у Београду обуставио истрагу против Колесара, Јањушевића и још двојице осумњичених да су злоупотребили службени положај у вези са приватизацијом цементаре “Нови Поповац”.

Пантић је пре него што је убијен писао о плану да се цементара прода швајцарској фирми.

“Случај Милана Пантића је толико важан да заслужује озбиљније укључивање у разумевање случаја и давања јасних одговора јавности због чега је заустављена истрага у случају приватизације цементаре Нови Поповац” рекао је Матић за УНС.

Иначе, Колесар и Јањушевић су децембра 2013. године позвани на полиграфско испитивање у вези са убиством Пантића. Према писању “Данаса”, обојица су такво испитивање одбили.

„Одазвао сам се позиву полиције и у разговору смо прво констатовали на основу документације да у време убиства за мене непознатог новинара и човека, нисам био запослен у Влади Србије и нисам имао никаквих додирних тачака са приватизацијом цементаре која се по писању новина одвијала у исто време. На основу докумената констатовали смо да сам ја тада био стечајни управник бродоградилишта Београд”, рекао је Јањушевић у својој реакцији на текст дневног листа „Данас”.

Убрзо је, међутим, у дневном листу “Политика” објављено да записник са седнице Управног одбора Фабрике цемента “Нови Поповац”, одржане свега осам дана након убиства новинара, показује да је Јањушевић присуствовао овој седници. 

Полицијски записник у који је имао увид дневни лист “Блиц” није садржао информације о полиграфу, а Јањушевић је за тај лист негирао да му је полиграфско испитивање поменуто. 

Истраживачке приче као мотив за убиство

Истрајан у намери да расплете мрежу спорних приватизација и сумњивих трансакција, Пантић је информације прикупљао од полиције, тужилаштва, синдиката, руководстава фирми и њихових различитих одбора. Због тога се од почетка за мотивима убиства трага у његовим текстовима.

УНС је пре три године објавио текстове које је писао овај јагодински новинар, а међу њима се може пронаћи и неколико текстова о фабрици цемента. У једном од њих, Пантић је писао о томе како је поменута цементара набављала сировине из компаније „Еко-Монтенегро“ из Црне Горе по вишим ценама од тржишних уместо набавке у српским компанијама попут „Хеми-ко“ по реалној цени. Новинар је тим поводом контактирао са фирмом „Еко-Монтенегро“, из чега је сазнао да је уље хипол такође набављано по вишим ценама од тржишних, а из докумената добијених из ове компаније закључио је да је порез на промет обрачунаван двапут.

О цементари Нови Поповац било је речи и у тексту у коме је писао о томе да је бивши републички министар финансија Борисав Милачић индиректно „поклонио“ стан у Београду бившем генералном директору ове фабрике,  Миловану Кривокапићу. Према његовом тексту, цементара је најпре склопила споразум са Владом Србије, којим је дозвољено да фабрика своје јавне приходе измирује цементом, а након тога, цементара је посредством Министарства финансија почела да испоручује робу београдском “Копаонику”.

Како је писао, ова фирма материјал није платила новцем, већ станом, који је Влада Србије тада доделила Кривокапићу. Генералани директор цементаре је био и саговорник у једном од наредних Пантићевих текстова. Тада је потврдио да му је Влада Србије доделила стан и дала му решење о тој одлуци.

„Ово је, дакле, било законито, а у финансијски део измирења нисам се мешао, нити сам упознат шта је све рађено“, рекао је тада Кривокапић.

На дан када је убијен, „Вечерње новости“ су објавиле два Пантићева текста – коментаторски преглед о проблемима у власничкој трансформацији у предузећима Поморавља, Ресаве и Левча и чланак о застарелим медицинским апаратима у јагодинском Здравственом центру, који по медицинским стандардима не би смели ни да се употребљавају.

У тексту о приватизацији предузећа Поморавља, Ресаве и Левча „Акције у леру“ писао је о фабрици „Каблови“, у којој је последња процена имовине начињена шест година пре намере да се фирма, по тадашњем посебном програму Владе Србије. Без нове процене, фабрика је вреднована 251 милион динара, што је према оцени Пантића тада била нереална цена. У тексту је писао и о фабрици конзерви и месних прерађевина „Јухор“, чији је процес приватизације тада мировао, као и приватизацији Јагодинске пиваре која је најраније кренула, али је након годину дана необјашњиво заустављена.

Споменик Милану Пантићу

Ово је само један од бројних текстова које је Милан Пантић писао о Јагодинској пивари. Због тога је, како пише „Цензоловка“, истрага у једном тренутку била усмерена ка људима из фабрике пива, али није давала никакве резултате.

Осврнувши се на године које су прошле Матић за УНС наводи да је у протекле две деценије била потребна боља ангажованост и посвећеност колега новинара.

„Чини ми се, по оном старом рецепту 'нисам ја у питању, па ће неко други да се интересује'. Могла је бити боља заинтересованост јер бисмо тиме додатно извршили притисак на тужилаштво да преузме вођење овог деликатног предмета“, каже Матић.

Милан Пантић убијен је 11. јуна 2001. године у улазу зграде у којој је живео са породицом, неколико корака од свог стана. Враћао се из продавнице, у руци је држао кесу са векном хлеба, када је нападнут и ударцима у главу усмрћен.