УНС вести
11. 06. 2022.
У Јагодини се не зна, у Београду се све зна и зато Тужилаштво за организовани криминал да преузме решавање убиства Милана Пантића
У Јагодини су се на 21 годину од убиства Милана Пантића прво на гробљу, а затим и код спомен бисте локалног новинара и дописника „Вечерњих новости“ окупили породица, супруга Живка и син Немања, представници Удружења новинара Србије, Комисије за истраживање убистава новинара, „Вечерњих новости“, новинари „Новог пута“, извештачи, пријатељи, како би одали почаст и јавно указали да правосуђе нема резултат више од две деценије.
У улазу зграде у којој је убијен Пантић, на само неколико корака од свог стана, представници новинарске заједнице су оставили цвеће.
„Милан Пантић је такав симбол да о његовом убиству готово све детаље знамо, а правде нема. Истина је закопана и за њу ћемо морати да се боримо на различите начине“, рекао је Живојин Ракочевић испред Пантићеве бисте.
Председник УНС-а је подсетио да је Међународна федерација новинара почетком јуна, на предлог УНС-а, усвојила резолуцију којом се тражи ефикасан правосудни поступак и ангажовање српског Тужилаштва за организовани криминал како би после више од две деценије били кажњени налогодавци и убице.
Указујући на то да је Комисија за истраживање убистава новинара, у којој су искусни полицајаци, расветлила ко је и због чега убио Пантића, председник УНС-а навео је да се „у Јагодини не зна ништа, а у Београду се све зна“ и истакао неопходност укључивања Тужилаштва за организовани криминал као кључног за решавање давно почињеног убиства.
„Пре две године смо говорили да је полицијски случај убиства Милана Пантића готово решен. Дошло се до података и имена људи који су учествовали у убиству Милана Пантића. Један од њих није прошао полиграф. Постоји довољно доказа да се ефикасније настави тужилачка истрага“, рекао је Веран Матић, председник Комисије за истраживање убистава новинара.
Матић је навео да „постоји недостатак политичке воље, али и воље Тужилаштва за организовани криминал да преузме даљи рад на овом случају“.
„Радна група коју је водио Драган Кецман је успела да направи максимум који је до сада био могућ. Да би се направио нови искорак неопходно је да Тужилаштво за организовани криминал преузме случај и да га даље води по оним доказним радњама и чињеницама које су већ у досадашњој истрази отвориле простор као индиције и докази“, наставио је Матић.
Необјашњивим, сматра Матић, изражено одбијање Тужилаштва за организовани криминал да преузме овај случај.
„Ово је постао веома озбиљан међународни случај. Међународна федерација новинара, највећа светска новинарска организације, на свом конгресу донела је резолуцију на предлог Удружења новинара Србије. Репортери без граница ове година су дали десет препорука новим властима. Две од тих препорука садрже и случај Милана Пантића и нерешених убистава новинара“, изнео је Матић.
Додао је да ће са опадањем политичке заинтересованости у нашој земљи за решавање убиства Пантића и даљим одбијањем тужилаштва да настави са овим случајем, расти међународна заинтересованост.
Заменик главног и одговорног уредника „Вечерњих новости“ Милан Бабовић навео је да „све ово што смо гледали последњих година указује на то да локално тужилаштво очигледно нема ни капацитете ни вољу да се помери са мртве тачке.
„Искрено се надамо да неће доћи до опструкција ако икада тај предмет дође пред Тужилаштво за организовани криминал. И да ћемо после 21 годину папагајских понављања ко је на кућном прагу убио Милана Пантића коначно добити тај одговор“, рекао је Бабовић јер у супротном остаје порука, сматра он, да није кажњиво убити новинара само зато што је радио свој посао.
У просторијама јагодинске библиотеке традиционално је уручена награда „Милан Пантић“. Данијел Симић, овогодишњи добитник, у Јагодину је стигао из Бањалуке, а награда му је припала за храброст у извештавању са украјинског ратишта.
„Студирао сам у Београду и јако сам добро упознат са случајем Милана Пантића. Не смемо заборавити и никада не треба престати тражити кривце“, рекао је Симић, који је и председник Удружења новинара Републике Српске.
Симић је испричао да је био у Ростову на Дону у приватној посети када је почео сукоб и да се укључио у информативну емисију Радио-телевизије Републике Српске после позива, а затим после договора наставио да извештава за ову кућу, прво из Доњецка, а затим и осталих делова захваћених ратом.
„Јавност у Србији и Републици Српској високо је ценила, колико сам видео, то што сам радио. Ако је слика рата ишта расветљенија онда се тиме поносим“, рекао је Симић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.