Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  Бора Отић: Сликамо лепоту живљења и у скромним, понекад чак и аскетским условима
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

07. 10. 2022.

Аутор: А. Ничић Извор: УНС

Бора Отић: Сликамо лепоту живљења и у скромним, понекад чак и аскетским условима

Емисија „5казање“ аутора и уредника Боре Отића данас обележава своје новинарско пунолетство јер је на данашњи дан пре тачно 18 година објављена прва епизода.

„Саговорнике бирам овим својим уредничким носом. То вам је део наше професије, или осетиш или промашиш. Као кад искусни кувари припремају специјалитет куће па ништа не мере на вагу или мензуру него раде с радошћу и користе искуство а још познају и шпорет и посуђе које користе. Буде то прсте да полижеш. Управо због тога је и реприза 5казања веома гледана. Онако, као кад тражимо рецепте“, рекао је Отић за сајт Удружења новинара Србије (УНС).

 

Пределе, салаше, летње куће, а пре свега људе који исписују причу о војвођанској равници описао је у књизи "Шором средом, дваред", а у "5казању" је ову причу изнова настављао чинећи је све пријемчивијом и занимљивијом.

Са Отићем смо разговарали о моћи емисије да повеже људе и покаже културну разноликост Војводине, као и о томе како привући или вратити младе гледаоце који су уз баке и деке, маме и тате вечери проводили крај екрана слушајући приче о хобијима, занимљивостима и начину живота људи са њиховог поднебља.

Како је изгледала прва емисија?

Отић: Прву емисију смо емитовали 8. окт 2004. године из студија у сада већ „старој згради“ РТВ. Био је то филмски формат, трајали смо 100 минута. Од 22.20 часова до поноћи. Првих шест година је тако било, сваког петка по 100 минута, као филм за лаку ноћ. Необично и веома захтевно беше свима нама. Касније, следећих неколико година трајали смо 80 минута и како се програмска шема РТВ мењала, прилагођавали смо и трајање емисије. Данас смо у формату 50 минута.

Ко је осмислио пројекат?

Ја сам аутор и уредник емисије, крстио сам је да се зове "5казање".

Јесте ли тада могли да претпоставите да ће се емисија емитовати и данас, 18 година након настанка?

Отић: Кад смо почињали серијал, ондашњи искусни тв посленици су нам прогнозирали да ћемо трајати најдуже две године и да ћемо се „потрошити и подерати“. Имао сам визију да греше и веровао сам својој интуицији. Данас имамо и доказ да сам био у праву.

Са саговорницина разговарате као са пријатељима којима сте отишли у посету са намером да их још боље упознаге. На који начин ова природност у комуникацији утиче на квалитет и пријемчивост приче?

Отић: Разговарамо тако да саговорник треба да каже што више о теми коју снимамо. Ја сам ту само да контролишем ситуацију, слушам и да се трудим да разговор тече онако како желим. То вам је као код правог мајстора: Муштерија је увек у праву.

У којој мери сте се трудили да кроз људску причу укажете на уопштене проблеме попут исељавања са села који сте поменули на почетку једне од емисија?

Отић: Увек то провучемо кроз причу. Понекад директно и експлицитно споменемо и нагласимо, а у сваком прилогу на ту тему се много више чита између редова, ако сте вични томе. То између су бурне емоције које навиру код гледалаца док прате емисију и враћају им успомене, буде нове жеље и једва чекају следећи петак. Сликамо лепоту живљења и у скромним, понекад чак и аскетским условима. Велика је љубав и оптимизам у "5казању".

„5казање" је емисија која представља дух поднебља и повезује све људе који су одатле. Како сте учинили да људи са ових простора емисију са поносом доживљавају као нешто специфично што је њихово и идентификују се са њом?

Отић: Сродили смо се. Ми смо, како је то једанпут изјавила Љубинка Терек из Шурјана "ФАМИЛИЈА 5казање". Такви су и међуљудски односи. Они кажу „Наш Бора“. Што мисле, то и кажу. Радујемо и тугујемо заједно. Славили смо и радосне вести о рођењима а и пратили смо оне који су нам отишли. Јаве ми кад неко више није код куће, па тугујемо и радујемо се успоменама које нас вежу. Такве вести се деле само најрођенијима. Тако и емисију правимо, заједнички, уз предлоге и сугестије гледалаца који предложе тему, односно саговорника.

Емисија на једноставан начин приказује приче о људима, а одражава етничку и културну разноликост Војводине. У којој мери сте се трудили да едукативни елемент буде изнад осталих?

Отић: Управо је то један од основнх постулата наше професије. Опасно је оружје у нашим, новинарским рукама. Можемо да направимо ватромет, да крену сузе радоснице и усхићење призорима а можемо да расплачемо и другачије. Увек има нешто ново да се види, покаже, научи или истакне. Довољно је и само да подсетимо оне који су то знали, да још увек постоји. Наравно да ће све ово остати сведочанство нашег времена које се мења брже од климатских промена и технолошког напретка. Људски век је много бржи и краћи од свега овог, са људима одлазе и знања и вештине, изворна мудрост, обичаји који се мењају или ишчезавају. Ако о њима не причамо или не пишемо, као да се нису ни десили, зар не?

Колико је то што сте годинама остали верни овој форми учинило да емисија опстане и у ери технолошког напретка?

Отић: Од првог дана се и „5казање“ мењало, онолико колико су естетика и перцепција технолошког напретка то захтевале. На екрану се практично и не види нека драстична промена, али је укус остао исти. Мењали су се формати, камере, микрофони, начин монтаже. Фичер форма је остала и то је оно што је препознатљиво код нас. Користимо „све што воле млади“ и све благодети електронских комуникација, не губимо корак.

У којој и млађа публика прати Вашу емисију?

Отић: Статистика у истраживањима каже да 5к гледају све старосне, образовне и социјалне категорије гледалаца. Често ми млади кажу да су уз баку или родитеље гледали 5к, да су расли уз емисију. А дешава се и да ме питају да ли још увек иде 5казање? Обрадују се кад чују да смо ту. Повукао их живот на мирнију страну па кажу „не палимо тв“.

Шта планирате у вези са прилагођавањем емисије дигиталном добу?

Отић: Прилагодили смо се 100%. Користимо све што нам се нуди. Оно чега још нема је само због прописа, законских обавеза или ауторских права.

Хоће ли бити отворен Јутјуб канал на коме ћете постављати епизоде у целости, с обзиром на то да их нема на Јутјуб каналу РТВ-а?

Отић: Још пре неколико кодина, деценију и више, била је иницијатива из Етнолошког музеја да неке записе похранимо у њихову поставку и архиву. Можда смо сада довољно стасали да то коначно и реализујемо.  Иде неко мирније време за "5казање", вероватно да ћемо се бавити и лакшим приступом прилозима и емисијама.  Јутјуб је једно од решења. То је будућност комуникације са гледаоцима, мислим да гледање тв програма у реалном времену полако прелази у заборав. Ускоро ће свако моћи да креира своје листе и програм који жели да гледа у време које сам одабере. Скоро је и сада тако али још увек нисмо савим свесни ове промене.

Како као неко чија је емисија годинама опстала захваљујући оригиналности и квалитету гледате на данашњу медијски сцену у Србији?

Отић: Пре само пар деценија забавни програм је трошио више новца него сви остали у тв, заједно. Зато смо и могли да произведемо квалитетан, гледан и занимњив програм. Данас доминира информатива. Ми остали смо „закрпа“ између две информативне емисије. ТВ програм данас све више личи на радијске емисије, две-три столице у студију и сува прича. Некада се говорило да је тв убила радио. Мислим да су данас класичној телевизији, односно оваквом програмy који већина станица емитује, дани одбројани. Интернет нам је пред вратима.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси