Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  Између два светска рата у Војводини излазило 517 листова на језицима националних мањина
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

02. 12. 2022.

Аутор: Предраг Рава Извор: УНС

Између два светска рата у Војводини излазило 517 листова на језицима националних мањина

Јавност није довољно упозната са богатом историјом новинарства и великим именима којима можемо да се дичимо, речено је на трибини о историји новинарства у Војводини између два светска рата, коју је јуче у Новом Саду организовало Удружења новинара Србије – Друштво новинара Војводине (УНС-ДНВ).

Како је изгледала медијска сцена у Војводини између два светска рата говорили су професори Филозофског факултета у Новом Саду др Владимир Баровић и др Слободан Бјелица и професор Учитељског факултета на мађарском наставном језику у Суботици др Ференц Немет.

Иако су након Великог рата примат преузели престонички листови Политика, Време, Правда и у Новом  Саду, Суботици, Зрењанину, Сремској Митровици и другим већим местима, развијала се дневна штампа, формирала су се новинарска удружења и настали су први таблоиди који су писали о бројним аферама из тог времена, рекао је професор Баровић.

 

,,Новинари су имали потребу да се удружују како би побољшали свој друштвено-економски положај, па је угледни новинар, песник, друштвени радник и књижевни критичар гркокатолички прота Јован Храниловић као новинар и уредник сматрао да је неопходно окупити и ујединити новосадске новинаре око идеје заједничког организовања, што је, показаће се, био веома тежак и незахвалан посао. За потпредседника секције именован је познати и угледни немачки новинар Вилхелм Еренвал Доротка уредник „Деутсцхес Волксблатт-а“, а за секретара је изабран Каменко Суботић уредник и новинар „Дунава“, додао је проф. Баровић.

У првој години рада Новосадске секције прописане обавезе плаћала су 43 члана, а међу њима је било само 19 професионалних новинара који су били запослени у редакцијама. Према Баровићевим речима положај новинара није био завидан. Нису имали социјално и здравствено осигурање, а плате су им биле мале.

Зато је 24. фебруара 1922. године организована новинарска хуманитарна забава у великој дворани хотела „Слобода“. Игран је балет, паркетне игре, угледни уметници су певали и рецитовали, а забава је оцењена као веома успешна.

Он је додао да у то време у штампи није било политичке коректности, у данашњем смислу те речи. Грубе увреде нису биле реткост, али и битно је истаћи да је Новосадска секција бринула о етичким стандардима, те је издала саопштење у ком се наводи да њен члан не може бити онај новинар који помиње и вређа нечију породицу или лично вређа другог новинара.

Професор Бјелица у својим истраживањима штампу користи као историјиски извор  и напомиње да Новосађани имају среће што Матица српска чува све поменуте примерке штампе.

,,Зенит новинарства у Војводини био је двадесетих година прошлог века, иако је београдска штампа била конкурентнија посебно што није више било границе са Војводином”, појашњава Бјелица. Интересантна је, са данашње тачке гледишта, чињеница коју је он изнео, да су се листови углавном издржавали од претплате. Бјелица је поменуо и књигу Душана Попова ,,Српска штампа у Војводини”, која је обавезна литература за истраживаче новинарства у међуратном периоду.

Професор Немет представио је медије националних мањина у међуратном периоду. Он је напоменуо да је посебна детерминанта био рат, односно, нови друштвени положај и статус Мађара после 1918. године.

,,Међуратни период је период велике светске привредне кризе. Оскудевало се у многим стварима. Није било лако доћи ни до папира за штампу, па је и то био један од разлога због којег су многи листови постајали таблоидни, трудећи се да уз сензационалистиче наслове, одрже тираж”, рекао је Немет и додао  да је свакако невероватан податак да је у то време излазило чак 517 листова на језицима националних мањина, од тога чак 200 на мађарском језику.

Снимани су  и филмски журнали који су били слични данашњим документарним телевизијским прилозима. Произведен је, у тешким условима, велики број таквих документараца, а посебно место у тој продукцији има Ернест Бошњак чији рад би, како је речено, морао више да се истражи. 

Радионица је суфинансирана од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси