Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  Сто четрдесет година од смрти Драгутина Калора Милодановића
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

09. 03. 2023.

Аутор: Б. Жујовић Извор: УНС

Сто четрдесет година од смрти Драгутина Калора Милодановића

Данас се навршава 140 година од смрти суботичког и београдског новинара Драгутина Калора Милодановића (1847 - 1883).

Милодановић је био покретач и уредник "Мисечне кронике" која је излазила током 1872. и 1873. године. Потом је основао недељник "Субатички гласник" који је излазио од јула 1873. до јула 1876. године. 

Док је "Мисечна кроника" штампана без имена главног уредника, а текстови су потписивани за тадашње време духовитим псеудонимима, "Субатички гласник" је, уз материјалну подршку знаменитог Суботичанина Божидара Вујића, али и великог броја српских претплатника, прерастао у пламен борбе за народна права бачких Буњеваца. 

Милодановић је 1876. године био приморан да побегне у Београд. Као резервни официр учествовао је у оба српско-турска рата и био рањаван. Године 1876. био је на Дрини, под командом Ђоке Влајковића, а 1878. његов батаљон је продро дубоко ка Косову. 

Како преносе „Суботичке новине“, Милодановић се и поред тешкоћа зимског ратовања радовао што је био додељен првим батаљонима, који су се нашли испред главне војске. Та претходница, која се састојала од свега пар стотина војника са неколицином официра, умало да није упала у невоље. Толико је дубоко ушла у турску територију, да је изгубила сваку везу са главном војском. Међутим, ускоро је успостављено примирје, и његов батаљон је добио заповест да стане и не иде даље. 

По повратку из ратова, Милодановић се у Београду наводно оженио. Прешао је у православље, радио је у одсеку за штампу Министарства иностраних послова, где је преводио текстове са мађарског језика, али је писао за "Видело" и друге листове тадашњег Београда.

Био је члан Српског новинарског друштва. 

Удружење новинара Србије, које негује успомену на Милодановића, трагало је за документима у цркви Светог Марка, као и о његовим посмртним остацима, који су, изгледа, заувек изгубљени, будући да нису пренети на Ново гробље. 

Милодановић није изa себе оставио наследнике. Према речима Албе Кунтића, истраживача прошлости бачких Буњеваца, Милодановићева смрт била је велики губитак. 

О Милодановићевој смрти известили су тада бројни српски, али и хрватски и остали листови.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси