УНС вести

27. 05. 2023.

Аутор: А. Момчиловић, А. Ничић Извор: УНС

Савет за штампу: Курир, Нова.рс, Информер и Сремске вести јесу, Озон прес и Панчевац нису прекршили Кодекс

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу одржана је на Филозофском факултету у Нишу. Пред студентима новинарства чланови Комисије одлучивали су о жалбама и дискутовали о извештавању у трагедији у Основној школи "Владислав Рибникар", у којој је, како су оценили, страдала и професија.

 

Комисија за жалбе Савета за штампу одлучила је да Курир, Нова.рс, Информер и Сремске вести јесу, а да Озон прес и Панчевац нису прекршили Кодекс новинара Србије.

Већи део седнице дискутовало се о жалбама на текстове о трагедији у Основној школи "Владислав Рибникар" који су објављени на порталу Нова.рс и у дневном листу „Курир". У оба случаја прекршен је Кодекс.

Жалбе је поднела представница Асоцијације медија у Комисији за жалбе Јелка Јовановић. Иначе, члан Комисије може поднети жалбу на неки текст у изузетним ситуацијама, уколико се ради о битном кршењу Кодекса новинара Србије. Тада члан не може учествовати у доношењу одлука. То је и овога пута био случај.

Текст објављен на сајту Нова.рс, како је навела Јовановић, један је од првих у којима се у потпуности окрива идентитет окривљеног малолетника за пуцњаву у школи "Владислав Рибрникар" – објављивањем имена, презимена и фотографије на којој су само очи прекривене. Додала је да је текст касније измењен, тако да сада уместо пуног имена и презимена стоји само име окривљеног, а за презиме се користи почетно слово.

Редакција портала Нова.рс нигде није назначила да је до ове измене дошло, нити се извинила за неетичко и непрофесионално извештавање о овако тешком злочину, истиче се у жалби.

Редакција није послала Комисији одговор на жалбу.

У жалби Јелка Јовановић истиче да је вест објављена пре него што је МУП саопштио било какве податке. Малолетник се, додаје, у целом тексту дословно назива убицом.

Зато је Комисија за жалбе донела одлуку да је у тексту прекршено право на претпоставку невиности, односно тачка три поглавља одговорност новинара, као и тачке један и четири поглавља поштовање приватности.

Ипак, одлука није била једногласна. Са осталим члановима Комисије за жалбе није био сагласан представник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Владо Мареш, који је сматрао да Кодекс није прекршен. Мареш је рекао да се у оваквим ситуацијама администрација мора ставити по страни и да се тачке Кодекса не морају посматрати стриктно.

Додао је да су у јеку биле несрећне околности са којима се први пут суочавамо. То, како је истакао, доста утиче на извештавање новинара, јер се од њих очекује да брзо саопште нешто сувисло о ствари која је несувисла и коју човек не може да прихвати.

"Овде је несумњиво да је убиство почињено, да постоји убица јер има описа одгађаја. Тешко је изабрати речи", рекао је Мареш.

Истакао је и  „да никад није препознао јак разлог зашто би се неки прекршилац, злочинац или лопов крстио иницијалима“ и да „јавност има потребу да зна име и презиме“.

Представница УНС-а у Комисији за жалбе Оливера Милошевић је рекла да је Кодекс написан да би био поштован, као и да је посебно обавезујући за оне који оцењују да ли је било прекршаја.

 „Наш кодекс подједнако дефинише и права жртве и починиоца злочина. Без обзира на емоције које нас преплављују код оваквих ситуација, морамо се држати Кодекса и одлучивати о њему", рекла Милошевић.

Да је прва ствар коју новинари науче да не треба ни ка који начин да отркију идентитет жртве или починиоца, рекла је представница Локал преса у Комисији за жалбе Надежда Будимовић.

„Ако посматрамо Кодекс као систем препорука које су колоквијалне у једном тренутку ће се десити да наведемо погрешно име или ће се испоставити да нисмо били у праву са оценом кривичног дела које смо приписали некоме. То после не може да се исправи“, рекла је Будимовић.

Не само по Кодексу већ и по Закону о малолетним починиоцима кривичних дела, како је истакла представница јавности у Комисији за жалбе Снежана Андрејевић, забрањено је отркивати идентитет малолетника који су окривљени за злочине.

Јелка Јовановић поднела је жалбу и на текст објављен у дневном листу Курир са насловом “Исказ дечака убице који леди крв у жилама; Жао ми је што их нисам све побио! Хтео сам да слушам њихове крике!”.

Већ на насловној страни ових дневних новина изнети су детаљи из исказа окривљеног малолетног нападача, истакла је Јовановић. Насловница, како је навела, садржи узнемирујуће информације о злочину, планирању и мотивима, а више оваквих детаља објављено је у самом тексту.

Као извор поверљивих и узнемирујућих информација Курир наводи незванична сазнања из разговора са радницима Центра за социјални рад.

Изношењем незваничних приватних података из исказа окривљеног, Курир није радио у јавном интересу, већ је злоупотребио осетљиве податке до којих је дошао, додала је Јовановић. На овај начин су, како је додала у жалби, узнемирене све особе директно погођене овим злочином, као и цела јавност у тренутној, навела је Јовановић.

Редакција Курира послала је одговор на жалбу у коме се наводи да су тог дана објављене проверене и тачне информације.

Јавност је, додали су, узнемирена самим догађајем, а не објављеним информацијама. Питали су и да ли је у јавном интересу да се са тачном информацијом, ма колико болна она била, стави тачка на теорије завере и преношење нагађања. Из Курира су додали да је прећуткивање битних информација такође кршење Кодекса.

Чланови Комисије за жалбе једногласно су одлучили да су прекршене тачка три поглавља истинитост извештавања и тачка четири поглавља одговорност новинара.

Мареш је рекао да је, за разлику од текста на порталу Нова.рс,  овај садржај објављен неколико дана после трагедије, па аргументи које је изнео за Нову не могу бити валидни и за Курир.

Андрејевић је истакла да право јавности да зна може да превагне у односу на поверљивост и приватност само онда када та радња није забрањена другим закониом.

"Не знамо какав се поступак води против овог лица. Чак и да су из полкиције добили податке, не би смели да их објаве јер су овакве информације под забраном објављивања", додала је.

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић рекла је да им је у претходном периоду стизало много жалби на текстове о овој трагедији. Пошто Савет за штампу није овлашћен да одлучује о жалбама грађана на текстове којима нису директно оштећени, оненису биле на днвеном реду, додала је.

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић рекла је да ће вероватно бити организована ванредна седница у којој ће чланови Комисије за жалбе разговарати о извештавању о масовним убиствима.

Осим на текстове о злочину у школи "Владислав Рибрникар", Јовановић је поднела жалбу и на текст са насловом “ЗАПАД УКИНУО ВИЗЕ ЛАЖНОЈ ДРЖАВИ! Европо, ево вам Шиптара! Водите их све у ЕУ!” који је објављен у штампаном и онлајн издању дневног листа Информер. Како је истакла, већ у самом наслову се Албанци ословљавају уврељивим термином „Шиптари“, а после насловног блока аутор иде корак даље и назива их „терористима из Приштине“.

Не само увредљивом терминологијом, већ и поруком у наслову, како је рекла Јовановић, текст Албанцима поручује да нису добродошли.

Информер на жалбу није одговорио. О овој жалби није одлучивала Снежана Андрејевић која је рекла да је о жалбама које подносе чланови Комисије одлучивала само када се радило о деци, односно, малолетницима. Додала је да сматра да није у реду да чланови Комисије подносе жалбе, иако су у том случају изузети из гласања. Зато је одлучила да остане уздржана.

Оливера Милошевић је рекла да се ради о расприривању већ узавреле ситуације.

"Дискриминаторни начин на који се пише о Албанцима и називање терористима нема никакав помиритељски тон, што би могла да буде обавеза и етичка дужност медија", додала је.

Сви чланови осим Андрејејевић гласали су да су прекршене тачка један поглавља одговорниост новинара и тачка четири поглавља новинарска пажња.

Осим о жалбама Јелке Јовановић, чланови Комисије за жалбе одлучивали су и о оним које су подносиле особе директно погођене спорним текстовима.

Сандра Кукић жалила се на Сремске вести због текста „Рат две Сандре у Румским групама на фејсу!? Не зна се која је права, а која лажна“. Сремске вести пренеле су објаве са лажног и правог профила Сандре Кукић испод чега се позивају читаоци да гласају који је прави.

Она наводи да су на лажном профилу објављене њена и фотографија њеног детета са понижавајућим садржајем. Садржај са овог профила пренесен је и у тексту уз увредљиве констатације, истакла је.

Како каже Кукућ, циљ текста је био да се она омаловажи. Редакција није одговорила на ову жалбу.

Представница УНС-а у Комисији за жалбе Јелена Петковић рекла је да је овај текст пример тога шта није новинарство.

„Ово није смело да буде објављено у медију. Начин на који је текст пласиран са оваквог фотографијом је показатељ мизогиније у односу према теми која је јако осетљива, лична и није за објављивање“, рекла је.

Комисија је једногласно одлучила да си прекршени наведени Кодекс.

Драгана Ћендић је поднела жалбу због објављивања њене фотографије у оквиру текста Озон Преса „Фејк Њуз чудо невиђено од киселе воде у Овчар бањи“ без дозволе. Она је навела да је фотографија настала за потребе промотивне кампање за ову воду коју је радила њена маркетиншка агенција.

У одговору редакције на жалбу прво је наведено да она није ауторка фотографије и да због тога  нису тражили дозволу од ње за објављивање.

Пошто чланови Комисије за жалбе не могу бити сигурни одакле је фотографија преузета. Зато је одлучено да у овом случају нема кршења Кодекса.

Комисија је одлучила да прекршаја Кодекса нема ни у жалби коју је поднео Јован Ћирић против недељника "Панчевац".

У њему је, како наводи, објављена пријава коју је Ћирић поднео инспекцији. У оваквом случају, како каже, нема јавног интереса осим да се настави кампања, коју овај недељник води против њега. Подсећа да је ово једна у низу жалби на тај недељник, који није објавио ни претходне одлуке Савета за штампу о прекршају Кодекса.

Из "Панчевца" су Комисији за жалбе одговорили да није објављено ништа што није истинито. На то се, како је рекла Новаковић, Ћирић није ни жалио. Ипак, Комисија је оценила да Кодекс није прекршен.