Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  Фриленсери - невидљиви за законодавство и медијску заједницу у Србији
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

05. 03. 2024.

Аутор: Јелена Л. Петковић Извор: УНС

Фриленсери - невидљиви за законодавство и медијску заједницу у Србији

Слободни новинари и фотографи су у горем положају од свих који су запослени у медијима, јер су невидљиви за законодавство, али и медијску заједницу у Србији, закључак је састанка фриленсера одржаног у Удружењу новинара Србије (УНС).

Новинарима који из запосленог прелазе у статус фриленсера потребна је помоћ правника да саветима укажу на то како да у новом статусу остваре базична права на допринос и активно здравствено осигурање, али и на то како да заштите ауторска права и да отворе сопствену агенцију. Фотографима у статусу фриленсера посебно је потребна помоћ око дистрибуције материјала.

И једнима и другима је потребна помоћ око акредитација. Често не могу да присуствују важним догађајима, јер је услов за присуство да их редакције акредитују.

Председник Удружења новинара Србије (УНС) Живојин Ракочевић истакао је да је УНС спреман да подржи и фриленсере и њихове акције, али и да обезбеди видљивост том делу чланства који је “ван фокуса”.

“Нисмо до сада били укључени, али желимо да чујемо како наше колеге раде, како преживљавају. Као удружење смо отворени да се нађемо, да као нека врста сервиса помогнемо људима”, казао је Ракочевић на почетку састанка.

Чување интегритета

Иако су њихови проблеми “невидљиви”, у Србији новинари одлучују да напусте стални радни однос и постану фриленсери. Многи то чине јер нису задовољни расподелом вредности у редакцији и након деценија рада желе да сачувају професионални интегритет и новинарску етику.

Управо је то пример новинарке Ане Аџић, која се након више од 25 година радног искуства у “црној хроници” охрабрила да самостално настави да извештава о најделикатнијим темама криминала, корупције, често у спрези са политиком.

Пре две године, новинарка чије име сви у новинарском свету и ван њега препознају, наставила је да ради сама - без залеђине и сигурности редакције, наставила је да пише о криминалу и политици. 

“Током читаве каријере, чак и људи из МУП-а су ми говорили да су се информисали из мојих текстова, јер на другом месту нису могли да прочитају. Када сам почела да радим као слободна новинарка, људи из система су били чак више спремни да поделе податке са мном, јер су свесни да текст или истраживање, када радиш у корпорацији, може бити блокирао или скраћено. Међутим, када радиш сам, неке ствари ће се ипак разоткрити. За теме које пишем морам имати добро проверен извор и да после копам, а у већини случајева дођем и до криминалног и до политичког аспекта”, испричала је Ана Аџић.

Она је недавно као део истраживачког тима КРИК-а поделила са колегама прву награду за истраживачко новинарство коју додељује делегација Европске уније у Србији.

“Управо док сам радила то истраживање, догодила ми се једна ствар за коју не знам да ли има везе са послом или не, а то је да сам једно јутро узела у руке телефон и сви бројеви у именику су ми били измењени”, додала је она.

Ана Аџић на састанак фриленсера у Удружењу новинара Србије (УНС) дошла је са три необјављене екслузиве, додатно објаснивши да, и поред саговорника отворенијих за разговор, теме о којима пише и поред огромног интереса јавности, редакције нису увек расположене да објаве.

“С једне стране више од половини медија не нудиш текст јер знаш уређивачку политику, а онима где понудим често ми се дешава да ми кажу јесте добра тема и текста, али немамо капацитет да испратимо. Или кажу све је у реду, само да се договоримо око новца и више се не јаве. И то је проблем фриленс истраживачких новинара - што и када “ископаш” причу која ће да заљуља неке институције, нема ко да је објави”, појаснила је она. 

Новац којим је плаћена за компликован, деликатан и често вишенедељни рад на једном тексту, више је симболичан или, како је објаснила. "мањи него дневница једног новинара забаве на неком сајту", те кућни буџет пуни и држећи часове математике.

Изумрла професија

“Плашим се да ћемо доћи до тога да ће сви новинари који су фриленсери, а раде озбиљне приче, или отићи из новинарства или ће бити принуђени да повију кичму и раде против принципа само да би преживали и издржавали породице”, закључила је Ана Аџић.

Новинари и фотографи редакције и сталне послове напуштају и из здравствених разлога, неки јер не могу да поднесу токсичну атмосферу, а неки јер имају посебне приватне разлоге.

“Ситуација је још гора за фотографе. Они се баве фото-новинарством, шаљу слике другим агенцијама, у иностранство. Неко ту нешто плати. Фотографишу свадбе, некретнине и онда је то начин да преживе. Дешава се да оно што фотографишем неће да купе, а и када купе, то су толико смешне паре не могу аутобуску карту да платим. То делује као једна изумрла професија”, испричао је Стевица Мрђа, фриленс фотограф. 

Као проблем истакао је и ауторска права фриленс фотографа.

“Она су толико пута кршена да нема више ни начина да се жалите. Толико се крши да сам дигао руке од тога”, рекао је Стевица Мрђа.

Посебно се осврнуо на изазов коришћења вештачке интелигенције, од које и фотографи и у свету и код нас страхују да ће их оставити без посла.

“Са коришћењем ВИ за фотографију се отишло далеко. Неко ко је вичнији може да направи чуда у том домену”, објаснио је он.

Такође је казао да је шокиран да се неко бави истраживачким новинарством као фриленсер, не знајући шта ће са његовом текстом на крају да буде.

“Било би важно да Удружење помогне новинарима да оснују агенције или да региструју медиј и да би могли да на тај начин остану да раде,” закључио је он.

Економски положај је питање безбедности  

На састанку фриленсера у Удружењу новинара Србије (УНС) Сања Станковић из Медијског одељења мисије ОЕБС-а у Србији објаснила је да та организација радна права гледа у контексту свеобухватне безбедности која укључује и слободу медија, у складу са Одлуком 3/18 Савета Министара ОЕБС-а о безбедности новинара из 2018.године.

“Економско-социјални положај новинара и радника у медијима подједнако је важан као и физичка безбедност и има утицај на цензуру, аутоцензуру и квалитет информисања у друштву, и шодно на плурализам информација и мишљења. У медијма је све мање стално запослених новинара, а нетипични уговори по којима су ангажовани не доносе са собом право на плату од које може да се живи, нормалан годишњи одмор, добро здравствено осигурање, трудничко- породиљско боловање…”, објаснила је на Сања Станковић.

Самосталних новинара и медијских радника је све више, и тај тренд ће се да се настави, а ми још немамо дефинисан њихов правни положај. Уређење положаја фриленсера је, како је додала, почело код нас у пореском законодавству и дошло у новинарство побочно, али се односи на другачију групу радника, чији послови се разликују у односу на запослене у медијима, тако да их не треба поистовећивати.

“Уколико сте етаблирани професионалац, ако већ имате статус, своју агенцију, материјал за рад, опрему, вама можда и није лоше. Међутим, ако сте новинар или фотограф почетник, упркос интернету и бржој комуникацији ,тешко ћете моћи да се етаблирате као фриленсер који од тога живи. Не штити вас систем, наш законски систем је такав да не можете да рачунате на колективну заштиту ако нисте у сталном радном односу. Ви не можете да будете члан синдиката, што значи да не може синдикат да вас заступа. Било би добро да релевантна новинарска удружења и синдикати заједно раде на дефинисању статуса фриленсера у медијима и права која тај статус носи, и да на основу тог заједничког става захтевају бољу заштиту ове растуће групе радника у медијима”, закључила је Сања Станковић. 

На састанку је било речи о томе да се на фриленс новинари у новинарској заједници нису добро дочекани и да “није тајна да већина наших колега на нас гледа као на оне који не могу да нађу посао или нису довољно добри да нађу стални ангажман”.

Рори Пек фондација

Присутним колегама су као могуће решење за помоћ представљене могућности Рори Пек фондације из Лондона који финансијски помаже фриленсере. Названа је по камермену који је извештавао о првом Заливском рату, Босне и Авганистана, а убијеном у унакрсној пуцњави у Москви 1993 године. Пека је тадашњи председник Русије Борис Јељцин одликовао Орденом за личну храброст.

Фондација има кризни и фонд за терапију. Први обезбеђује финансијске грантове за активне слободне новинаре, чији су рад и живот доведени у опасност као резултат њиховог новинарства. На пример, ако доживе физичке нападе, морају да покрију хитне медицинске и трошкове замене опреме или су приморани да се преселе. Други покрива трошкове лечења слободних новинара који би имали користи од професионалне психолошке подршке. Пријаве се могу послати на https://rorypecktrust.org/

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси