УНС вести
13. 03. 2025.
У Тирани завршна радионица пројекта УНС-а о употреби вештачке интелигенције у новинарству: ВИ подршка, а не доносилац одлука
“Вештачка ингелигенција (ВИ) може бити пријатељ новинарима, али само ако је користе на транспарентан и одговоран начин, као и ако је и сами не злоупотребљавају”, речено је на данашњој завршној радионици “Како користити ВИ у медијима”, одржаној у Тирани.
Док неке редакције, како су рекли говорници, имају тимове за ВИ, неки медији се нису усудили да је уопште користе.
Експерт за дигиталну трансформацију Александар Мастиловић каже да је једно од основних ограничења вештачке интелигенције то што не зна да каже “не знам“. Она увек даје одговор који је највероватнији, тако да на иста питања неће увек дати исти одговор.
Такође, ВИ користи интернет као базу података, па је склона предрасудама.
Он је упоредио тренирање ВИ са васпитавањем детета.
Како је објаснио, халуцинације се дешавају када ВИ не зна одговор на наше питање, али нам то неће признати, већ ће нам дати највероватнији одговор из базе знања, иако он није тачан.
Он је рекао да вештачка интелигенција не може да разуме контекст и да као новинар, унесе оригиналан ауторски печат у медијски садржај.
Новинарка сајта УНС-а Александра Ничић, рекла је да гледишта медијских професионалаца сежу од потпуног ВИ оптимизма до ВИ песимизма.
“Ипак, ако се користи транспарентно и одговорно, вештачка интелигенција може бити савезник новинара у раду, а не колега који им прави проблеме и прети да их замени”, навела је она.
Александра Ничић говорила је о употреби ВИ која је у складу са етичким стандардима и осврнула се на нови Кодекс новинара Србије, који је на снагу ступио децембра прошле године, а који прописује да је употреба ВИ у новинарству дозвољена.
„Важно је јасно назначити који део текста је аутентичан, а који синтетички, односно, који део текста је креиран уз помоћ вештачке интелигенције, а који је производ новинарског рада“, истакла је она.
Највећи изазов који се односи на поуздану употребу вештачке интелигенције је дипфејк технологија, каже новинарка Медија центра Чаглавица и мастер комуникологије и односа са јавношћу Катарина Маринковић.
„Дипфејк технологија омогућава да се уз помоћ ВИ алата видео снимци и слике лажно измене, односно омогућава да особа изгледа, говори и ради нешто што никада није радила. Новинари имају кључни улогу у препознавању и спречавању употребе ове технологије, а никада не би смели да користе дипфејк технологију за манипулацију“, наводи Маринковић.
Најчешће коришћене дипфејк алатке су Hoodem и ALface. Корисник само треба да отпреми фотографију или снимак лица које жели да замени и алгоритам ће за неколико минута одрадити посао.
Осим видеа може да се клонира и глас апликацијом Resemble.AI, а довољан је неки видео снимак.
По њеним речима знакови који могу указати да су снимци лажни су неприродни покрети лица, ненормално трептање, неусклађеност гласа и израза лица, али и неправилности у осветљењу и сенкама.
Као одговор на дипфејк алате су детектори, а један од бржих и лаких за коришћење, а уз то и бесплатан је DeepWare скенер, мада још увек није потпуно поуздан.
Ипак, Професор новинарства на Универзитетском колеџу БЕДЕР у Тирани, Емирјон Сења рекао је да се не треба плашити ВИ, већ да је треба користи као предност, каква и јесте.
ВИ увек треба користити као подршку, не као доносиоца одлука, закључио је он.
Овај текст настао је у оквиру пројекта "Како користити вештачку интелигенцију у медијима", који је подржан од стране Western Balkans Fund-а и Европске уније.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.