УНС вести

20. 05. 2025.

Аутор: А. Ничић Извор: УНС

Будућност Гласа Америке под знаком питања: Предлог буџета за наредну годину прети опстанку, масовни прекиди сарадње лош знак

Са око 500 хонорарних сарадника Гласа Америке у свету прошлог четвртка је прекинута сарадња, док је рад преосталих запослених новинара упитан, имајући у виду да се чека нова судска одлука о наставку рада, али и чињеницу да предлог буџета Беле куће за 2026. годину, упућен Конгресу, предвиђа гашење Агенције за глобалне медије (УСАГМ), која надгледа рад Гласа Америке и сродних сервиса.

У овом тренутку, како каже главни уредник српског сервиса Гласа Америке Братислав Ђорђевић за УНС, редакција ВоА нема никаквих информација о томе када ће бити донета нова судска одлука и када ће се новинари српског сервиса вратити на посао.

“Знамо да се изузетно мали број колега из три до четири језичка сервиса вратио, али нико из Евроазијске дивизије, којој припада и Српски сервис“, навео је он.

Забринути за колеге са којима је сарадња нагло прекинута, као и за новинаре на принудном одмору који се налазе у потпуној неизвесности, запослени у Гласу Америке, како каже уредник Српског сервиса, са стрепњом ишчекују исход предстојеће судске одлуке.

Ипак, Ђорђевић указује на то да ни позитиван судски епилог и повратак новинара на посао на би били гаранција да ће ВоА у следећој фискалној години бити финансиран из буџета.

„Те две ствари нису ни у ком случају повезане. Штавише, у предлогу буџета који је Бела кућа послала Конгресу за фискалну 2026. годину, Америчка агенција за глобалне медије (УСАГМ), која надгледа рад Гласа Америке, Радија Слободна Европа и осталих сестринских организација, одређена је као једна од оних које се гасе“, навео је он.

Одлуку о овом предлогу буџета донеће Конгрес, који је, како подсећа Ђорђевић, 1942. године и успоставио Глас Америке.

„Да ли смо данас, 2025. године, испунили своју мисију и да ли је време да више не постојимо? Ту одлуку треба да донесе Конгрес. Ипак, посматрајући како у извештајима невладиних организација слобода медија на глобалном нивоу из године у годину опада, ауторитарни режими гуше и медије и људска права, док корупција цвета – не бих рекао да смо дошли до тренутка када Глас Америке више није потребан“, рекао је он.

Ђорђевић: Одлуку о поништавању првостепених пресуда у корист Гласа Америке донеле и судије које је Трамп поставио током првог мандата

Подсетимо, администрација Доналда Трампа је у марту 2025. године донела извршну наредбу, којом је смањено финансирање УСАГМ-а, а након ове уредбе УСАГМ је новинаре ВоА послала на принудни одмор. Шесторо новинара тужило је УСАГМ, наводећи да је гашење ВоА и слање радника на принудни одмор противзаконито.

Првостепени суд у Њујорку је у марту донео одлуку којом је наложио да Глас Америке настави са радом и да се запослени врате на посао, док је првостепени суд у Вашингтону то учинио у априлу. Ипак, Апелациони суд у Вашингтону је почетком маја поништио ове одлуке, чиме је обустављен рад Гласа Америке и повратак запослених на посао до нове судске одлуке.

Одлуку о поништавању првостепене пресуде је, како указује Ђорђевић, донело трочлано судијско веће Апелационог суда, са двојицом судија које је поставио Доналд Трамп током свог првог мандата.

Он је навео да су адвокати који заступају запослене у Гласу Америке и директора Мајкла Абрамовица почетком маја тражили да Апелациони суд у Вашингтону пуном саставу поново размотри жалбу владе.

Одлука о гашењу ВоА значи и напуштање САД за 50 новинара

У јеку ишчекивања нове пресуде, хонорарни сарадници су прошлог четвртка други пут добили обавештење о раскиду уговора, овог пута, како каже Ђорђевић, закључно са 30. мајем. Први талас отказа био је у марту, када се ситуација закомпликовала.

„То су људи који су, као и сви остали у Гласу Америке, потпуно посвећени испуњавању мисије коју је Гласу Америке поверио Конгрес, а то је да извештавају објективно, фер и свеобухватно, да буду одраз целе Америке, а не само једног дела америчког друштва и на то смо сви ми обавезани законом“, рекао је Ђорђевић.

Међу најугроженијима је, упозорио је Ђорђевић, око 50 новинара, који су у ВоА дошли на основу програма Ј-1 виза. У случају да суд не спречи и овај други покушај њиховог отпуштања, они ће, како је навео, морати убрзо да напусте САД и врате се у земље из којих су дошли.

„Неки од њих у веома непријатељски настројене средине, где им је и живот угрожен. Тако да, у недостатку бољег описа, рекао бих да смо изузетно забринути, пре свега због колега и ситуације у којој се налазе, али и чињењице да већ више од два месеца Глас Америке није присутан у животу око 360 милиона људи, колико се недељно, до прекида програма 15. марта, ослањало на нас за тачне, проверене и избаланисране информације, а сада су на удару лажних вести и дезинформација“, рекао је он.

Ранковић: Верујем да ће у најбољем случају радити само запослени у Вашингтону

Један од новинара са којима је прекинута сарадња Раде Ранковић није оптимистичан по питању наставка рада Гласа Америке. Он наводи да верује да до септембра Глас Америке може у потпуности престати са радом.

„Већина је већ добила отказ. Ако га још нисте добили, стићи ће, само је питање дана. Упркос судским одлукама, мислим да ће они тражити нове начине да угасе Глас Америке. Ми из Србије видимо како се овде одлуке понекад спроводе мимо правосуђа и закона. Мислим да ће и тамо покушати нешто слично“, рекао је Ранковић и додао да хонорарцима исплаћују последње зараде – за март.

У најбољем случају ће, како процењује Ранковић, опстати само стално запослени у Вашингтону.

„Ту постоје ‘три круга пакла’: први чине дописници и хонорарци широм света, други хонорарци у Вашингтону и на крају стално запослени у Вашингтону. Прва два су већ очишћена, а што се тиче стално запослених – како буде“, навео је он.

Раде Ранковић каже да је овакав развој догађаја за њега био очекиван након победе Трампа.

„Када сам видео да је Трамп победио на изборима, одмах сам помислио да је само питање дана када ће Глас Америке бити угашен. Такве покушаје имао је и током свог претходног мандата. Власт је преузео 20. јануара, а ми смо након тога опстали још само месец и по дана. Нажалост, Глас Америке настао током Другог светског рата није успео да преживи Трампа“, истакао је Ранковић.

Абрамовиц: Сарадници са којима је прекинута сарадња били су кључни део редакције

О масовном отпуштању огласио се и директор Гласа Америке Мајкл Џошуа Абрамовић који је у Фејсбук објави написао да су хонорарни сарадници били међу најталентованијим новинарима, као и да су били кључни за рад ове медијске куће.

„Сарадници са којима је прекинута сарадња су били кључни део наше мисије и дали су огроман допринос важном раду Гласа Америке. Многи су побегли од тираније у својим земљама како би испричали америчку причу о слободи и демократији“, написао је Абрамовиц.

Директор Гласа Америке навео је да, колико му је познато, Америчка агенција за глобалне медије (УСАГМ) није пружила објашњење за ову одлуку. Додао је да ће организација наставити да пружа подршку отпуштеним сарадницима, нарочито онима који се суочавају са опасностима повратка у земље из којих су дошли.

„Наставићемо да чинимо све што можемо како бисмо помогли појединачним сарадницима, посебно онима који се суочавају са могућим повратком у непријатељска окружења“, поручио је директор Гласа Америке.

Абрамовиц је навео и да ће наставити да се залаже за враћање Гласа Америке његовој законској мисији.

Бивши амбасадор Сједињених Америчких Држава у Београду Мајкл Кирби рекао је да су новинари Гласа Америке посвећено радили на стварању слике о бољој будућности.

“Глас Америке је у томе успео, јер новинари са различитих подручја, који познају и разумеју бројне земље, непосредно разговарају са људима. Уколико не будемо обазриви, људи се могу изоловати, а то није добро”, рекао је Кирби за Н1.

Од оптимизма до неизвесности

Из разговора са колегама Раде Ранковић закључио је да новинари-сарадници и запослени у Гласу Америке ову ситуацију доживљавају емотивно, имајући у виду да утиче на њихову свакодневицу.

„Стално запослени тамо имају визе, за разлику од хонорараца, којима су визе често биле условљене управо радом у Гласу Америке. Када им престане радни ангажман, обично изгубе и визу, или покушавају да нађу неки други начин да остану у земљи. Наравно, чак и ако остану, питање је шта ће радити. Колико новинарских послова на српском језику уопште постоји у Америци? Верујем да је то врло ограничен број“, подсетио је Ранковић.

Бранислав Ђорђевић каже да су новинари ВоА под сталним стресом, што ни не треба да чуди, имајући у виду то да ова редакција од 15. марта практично не постоји.

„Сви смо већину ова последња два месеца провели на принудном одмору, очекујући једну, другу, трећу одлуку суда… Две позитивне, па једна негативна, мало наде и оптимизма, па онда опет неизвесност“, навео је он.

Ова ситуација погодила је и Српски сервис, који масовни прекид сарадње са хонорарним сарадницима није заобишао.

„Српски сервис има троје новинара који су погођени отказима, послатим у четвртак, али поред њих још седморо дописника у Србији, Црној Гори и на Косову, који су такође претходне недеље добили поруке о раскиду уговора. Све су то страшне ствари, јер то су људи који су обављали веома важан посао, учествовали у мисији која, бар ја верујем, има изузетно много смисла и радили свој посао поштено и врло често изузетно. Нико од њих – као ни они који су још на принудном одмору - не заслужује да буде у овој ситуацији“, навео је он.