УНС вести

29. 05. 2025.

Аутор: А. Ничић Извор: УНС

Савет за штампу: УНС и САНА нису, Српски телеграф јесте прекршио Кодекс

Комисија за жалбе Савета за штампу данас је одлучила да Удружење новинара Србије (УНС) и Санџачка новинска агенција (САНА) нису, а да Српски телеграф/Република.рс јесте прекршио Кодекс новинара и новинарки Србије.

За одлуку да Удружење новинара Србије није прекршило Кодекс гласали су сви осим представнице Асоцијације медија у Комисији за жалбе Јелке Јовановић, која је била уздржана, као и Оливере Милошевић и Матеје Агатоновића, који су одлучили да не гласају јер су представници УНС-а у Комисији за жалбе. Исход гласања је сличан и када је у питању САНА, с тим што су Агатоновић и Милошевић у овом случају гласали за то да није прекршен Кодекс.

Будући да је у текстовима објављеним на сајту УНС-а и порталу агенције САНА описана иста ситуација, али на различите начине, Комисија за жалбе је о њима водила обједињену расправу. У текстовима је описан догађај на протесту испред ЈКП „Водовод и канализација“ у Новом Пазару, чији су актери били уредник портала SNews Медин Халиловић и уредник портала indeksonline.rs Елдин Ћоровић.  

УНС и САНА објавили деманти - нема прекршаја Кодекса

Када је у питању сајт УНС-а, Медин Халиловић жалио се на текст „Новинар на новинара - Уредник портала indeksonline.rs тврди да га је напао колега Медин Халиловић“. Халиловић је у жалби навео да су у тексту „објављене нетачне и непроверене информације, без потврда званичних органа и правоснажне судске пресуде, у којем је означен као починилац кривичног дела“.

„Објављивањем оваквих информација пред јавношћу и колегама ми је повријеђена част и професионални кредибилитет, без права да изнесем свој став и мишљење. Објављивање оваквих садржаја наштетило је мом интегритету и професији али и угледу медија чији сам уредник“, навео је он.

УНС је Халиловића, како и сам наводи, тог дана контактирао за изјаву. Ипак, објављену изјаву Халиловић је оценио као „досољену“, наводећи да је злоупотребљено „његово јављање на телефонски позив" и „молба да га назову касније, након изласка из просторија полиције".

У жалби је навео и да је УНС његов одговор на текст објавио, али четири дана након што га је послао и додао „да су разлог можда били празници“.

УНС је одговорио да су неистинити наводи Халиловића да су у тексту објављене „нетачне и непроверене информације“, „без потврда званичних органа и правноснажне судске одлуке“ и да је нетачно да је он означен као починилац кривичног дела.

„У четвртак, 17. априла у 15 сати и 15 минута УНС је на службени мејл добио информацију од главног уредника портала indeksonline.rs Eлдина Ћоровића о, како је навео, ‘инциденту’ који се тај дан догодио у Новом Пазару, када га је, по његовим речима ’физички и вербално напао локални новинар Медин Халиловић“, навео је УНС и приложио принтскрин имејла као доказ.

У одговору пише и да је по пријему овог имејла, УНС, који је и члан Сталне радне групе за безбедност новинара, контактирао Ћоровића, који је потврдио наводе изнете у имејлу.

УНС је, како се наводи у одговору, у складу са правилом дужне новинарске пажње и поглављем Однос према изворима о обавези новинара/новинарки да консултују више извора, контактирао и другу страну - Халиловића.

Након што је Халиловићу саопштено шта је Ћоровић рекао за УНС, од њега је затражено да одговори на те наводе. Халиловић је, пише УНС, изјаву дао и одговорио оно што је у тексту у потпуности пренето.

Упитан да ли је тачно да је тренутно у полицији због описаног случаја, Халиловић је, додаје УНС, одговорио да је тамо другим поводом, што је такође верно пренето у тексту на који се он жалио.

„Дакле, УНС је по пријему информације исту проверио и ступио у контакт са господином Халиловићем који је изјавио да нема коментар, да су то лажи и неистине, да није напао Ћоровића, већ да му је пришао да му нешто каже у вези са његовим текстом. Потом је додао, да се Ћоровић можда уплашио, али да није тачно да га је напао“, наводи Удружење новинара Србије.

УНС је у одговору истакао да је у потпуности поступио у складу са одредбама Закона о јавном информисању и медијима и одредбама Кодекса, као и да је верно пренео ову изјаву.  Ово Удружење наводи да је тачно, непристрасно, потпуно и благовремено јавност известило о догађају и у самом тексту навело да преноси изјаве Ћоровића и Халиловића. УНС је, дакле, навео да се у тексту није бавио тврдњама, претпоставкама или нагађањима, нити је на било који начин повредио претпоставку невиности Халиловића.

УНС је истакао да на сајту није објављена „нетачна“ или „досољена“ изјава, као и да јављање на телефонски позив није злоупотребљено, већ да је верно пренето све што је Халиловић навео.

„Нејасно је који део његове верно пренете изјаве представља ’досољену изјаву’ и шта под овим жалилац уопште мисли. Такође је рекао, ’ако желите више информација, позовите ме касније када изађем из полицијске станице’. С обзиром на то да је претходно одговорио на сва питања УНС-а, да му је дата могућност да се изјасни на наводе Ћоровића, што је и учинио, новинарка га није више звала“, наведено је у одговору на жалбу.

УНС указује да се Халиловић у захтеву за одговор позвао на погрешне одредбе неважећег Закона и да овај одговор није испуњавао законске услове за објављивање одговора одређене чланом 109. Закона о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ).

„ЗЈИМ одређује да главни уредник није дужан да објави одговор, ако у захтеву за објављивање одговора подносилац није навео своје име и адресу, односно назив и седиште, као и ако није потписао одговор лично, односно ако уз одговор који је поднет преко пуномоћника није приложено специјално пуномоћје (што не садржи Халиловићев захтев)“, указао је УНС.

Уредник, према овом Закону, није дужан да објави одговор ако се он односи на мишљење, а не на тврдњу о чињеницама, односно ако се одговором не оспорава истинитост, потпуност или тачност преноса информације

Ипак, УНС је одговор објавио, имајући у виду да је реч о колеги, иако није испуњавао законске услове за објављивање одговора одређене чланом 109. ЗЈИМ.

Из одговора Халиловића је, како наводи УНС, видљиво да он не демантује да га је новинарка УНС-а звала, нити да је дао изјаву, већ да износи тврдњу да је реч о „досољеној изјави“.

„Дакле, он не негира комуникацију са новинарком, не негира да је изјаву дао, већ му се, чини се, не свиђа изјава коју је дао. А то је нешто што нема везе са УНС-ом који је изјаву верно пренео“, истакао је УНС.

Са истим тврдњама, Халиловић се жалио и на текст објављен на сајту агенције САНА, која је пренела текст Регионалне информативне агенције (РИНА).

У тексту објављеном на сајту агенције САНА, нису укључене изјаве Халиловића и Ћоровића већ се тврди да РИНА преноси да је „током протеста испред предузећа ‘Водовод и канализација’ у Новом Пазару дошло је до инцидента када је главни и одговорни уредник портала Indeksonline.rs Елдин Ћоровић физички и вербално нападнут од стране новинара Медина Халиловића“.

Халиловић је навео да његов „одговор на објављени текст који је послао мејлом 24. априла није објављен већ је након тога, уметањем и приказивањем да је то објављено 19. априла“.

Из агенције САНА одговорили су да деманти Халиловића никад нису добили, већ да су га пренели из агенције РИНА, као изворни текст.

Представница Независног удружења новинара Србије (НУНС) у Комисији за жалбе Милена Васић рекла је да је УНС по обиму и садржини објавио одговор и више него што је био у обавези, јер се неки његови делови не односе на спорну информацију. Халиловићев деманти је, како је истакла Васић, објавила и САНА. То што га је, како додаје, пренела са другог сајта, не оспорава чињеницу да је одговор објављен.

Са тим је била сагласна и Оливера Милошевић, која је рекла да су у агенцији САНА поступили у складу са професионалним стандардима баш због тога што су, поред иницијалног текста, пренели и деманти.

Јелка Јовановић је пак била уздржана јер јој, како је рекла, из свега наведеног није јасно шта се заправо догодило.

На то је Родољуб Шабић рекао да је важно одлучити да ли је Халиловићу у текстовима повређено неко право, а да је из свега наведеног јасно да није.

“Објављен је текст, објављен је деманти и ту је прича завршена. Шта је позадина- није ни мени најјасније, али то није предмет одлучивања”, рекао је он.

Халиловић је поднео жалбу на текстове о овом случају који су објављени и у другим медијима, а Комисија ће о њима одлучивати на следећем заседању. 

Комисија за жалбе једногласно: Српски телеграф је прекршио Кодекс

Комисија за жалбе је једногласно одлучила да је Српски телеграф у свом штампаном и онлајн издању прекршио члан 5 поглавља Истинитост извештавања и члан 3 поглавља Поштовање достојанства.

Емецета Србија се Савету за штампу жалила на текст „Бежите што даље од Емецете“, објављен у штампаном, али и онлајн издању овог дневног листа  „Република.рс“ са насловом ”Заобиђите Емецету да вас не би болела глава као мене- прича огорчене Новосађанке која је прошла голготу са познатим ланцем продавница намештаја и беле технике”. Емецета је у жалби навела да је текст неистинит и увредљив, те да негативно представља њихово пословање.

У текстовима је представљено негативно искуство једне потрошачице која је Емецети упутила рекламацију. Иако се наводи да је прошла „голготу“, Емецета у жалби тврди да је рекламација решена у законском року, уз више понуђених опција, а то су ваучер од 5.000 динара, замена производа, наручивање дела или повраћај новца. Потрошачица је, наводи се, изабрала ваучер, чиме је рекламација успешно затворена.

Из Емецете су додали да су због овог текста тужили Српски телеграф, а уз жалбу су приложили и пресуду која се односи на претходно објављени текст, којом су, како су навели, желели да укажу на континуитет објављивања неистинитих информација у вези са овом фирмом.

Из Емецете су написали да су новинари добили званичан одговор који је објављен у тексту, али да су из њега извучени закључци супротни садржају изјаве, па су тако, према њиховим речима, читаоци доведени у заблуду.

У одговору на жалбу редакција је навела да текстови представљају новинарски приказ искуства потрошача и да су све изјаве аутентичне и пренете у складу са професионалним стандардима. Из Српског телеграфа су навели да је читаоцима јасно да је реч о личној перспективи корисника услуга. Редакција је, како се наводи, омогућила и представљање друге стране, јер је Емецета имала право на одговор.

За наслове наводе да представљају новинарски израз у Потрошачкој рубрици, који је “често емотиван и директно заснован на искуству читалаца”.

“Бежите из Емецете’ је став саговорнице, што је потпуно јасно из самог наслова”, наводи Српски телеграф у одговору на жалбу.

Са овим становиштем није био сагласан представник Асоцијације медија у Комисији за жалбе Златко Чобовић, који је навео да у наслову објављеном у штампаном издању није назначено да је у питању став жене која је куповала у Емецети, а не читаве редакције.

Представница Асоцијације медија у комисији за жалбе Јелка Јовановић рекла је да текстови попут овог одражавају нешто што би могло представљати “антипропагандни програм”, односно кампање покренуте против неке компаније.

Са овим гледиштем била је саглсана и представница Независног удружења новинара Србије (НУНС) у Комисији за жалбе Тамара Скроза, која рекла да ово није први такав случај када је у питању Српски телеграф.

Овој седници Комисије за жалбе није присуствовала представница јавности Сања Павловић, док је представницу УНС-а Јелену Петковић мењао Матеја Агатоновић.