УНС вести
06. 06. 2025.
Влада усвојила предлоге два медијска закона - шта су новине
Влада Републике Србије усвојила је на јучерашњој седници Предлог закона о изменама и допунама Закона о јавним медијским сервисима и Предлог закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању.
Шта је ново у предлогу Закона о изменама и допунама закона о јавним медијским сервисима
Како је Влада навела у свом саопштењу, Закон о јавним медијским сервисима има за циљ да унапреди рад јавних медијских сервиса, обезбеди већу одговорност према корисницима и стабилизује финансирање.
Адвокат УНС-а Гордана Константиновић каже да питање финансирања јавних сервиса није до краја решено, имајући у виду да нису уважене примедбе чланова радне групе о повећању таксе, а којим би се омогућило несметано функционисање превасходно Радио-телевизије Војводине (РТВ).
„Економска самосталност доприноси суштинској независности уређивачке политике и остваривању сврхе јавних сервиса, а то је јавни интерес“, рекла је Константиновић.
Она објашњава да је предлог дела радне групе био да висина таксе износи 1 одсто минималне цене рада, а да је изменама Закона о јавним медијским сервисима предвиђено да се такса може усклађивати на годишњем нивоу, али да не може бити нижа од 0.6 одсто минималне зараде у Србији.
„У изменама пише и да предлог за усклађивање таксе заједнички подносе Управни одбори оба јавна сервиса министарству надлежном за информисање“, појашњава Константиновић.
Она истиче и да се РТВ до краја године, по предлогу закона, делимично финансира из буџета Републике Србије.
„Због тога је питање функционисања овог јавног сервиса и у будућности упитно, што указује да финансираање јавних сервиса ипак није до краја решено“, каже Гордана Константиновић.
Новина у новом нацрту закона је, додаје Константиновић, и институција Повереника за заштиту слушалаца, гледалаца и читалаца којег бира и разрешава Програмски савет, а којем ће задатак бити да „штити интерес јавности, као и права и интересе грађана“.
Повереник не може бити неко ко је запослен у јавним сервисима и мора имати 10 година искуства у електронским медијима.
„Прецизиране су и одредбе које регулишу питања надлежности Управног одбора и директора јавних сервиса“, каже Гордана Константиновић.
Шта се мења Законом о изменама и допунама закона о јавном информисању и медијима
У предлог Закона о изменама и допунама закона о јавном информисању и медијима унета је одредба о јавним набавкама медијских услуга.
Ипак, каже Константиновић, питање које медијске услуге се могу наручивати, по којим критеријумима се бирају особе које пружају услуге, као и питање евиденције добијених средстава није уређено.
Чланови 84 и 85 ЗЈИМ, о којима је у претходном периоду било највише полемике, а који се односе на претпоставку невиности и извештавање са суђења, промењени су у потпуности у односу на првобитни предлог Министарства информисања и телекомуникација.
„Претходни предлог био је рестриктиван и могао се тумачити у правцу ограничавања слободе извештавања, док је новим предлогом предвиђено да новинари имају слободу да извештавају и коментаришу функционисање кривично-правног система, укључујући и кривичне поступке који су у току“, објашњава Константиновић.
Она изражава бојазан да у пракси ово може представљати проблем и произвести различита тумачења, имајући у виду да други закони предвиђају искључење јавности са суђења у одређеним случајевима, а што гарантује и Европска конвенција о људксим правима и основним слободама.
Пут до нацрта медијских закона
Подсетимо, УНС је 19. маја реаговао и обавестио јавност да тадашња тврдња Министарства информисања и телекомуникација (МИТ) да нацрти два од три медијска закона који су тог дана представљени члановима радних група за измене и допуне ових закона, уз образложење да представљају усаглашен текст рада радних група и Европске комисије, не одговара истини.
УНС је подсетио да Радна група за израду Измена и допуна Закона о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ), која је формирана да би одговорила на примедбе Европске комисије на ЗЈИМ усвојен 2023. године, никада није добила коначну верзију нацрта текста на којем је радила, нити јој је познато који је текст Министарство послало Европској комисији.
УНС је тада истакао да оно што је 19. маја представљено као усаглашен текст нацрта Радне групе и Европске комисије не представља текст који је урадила Радна група.
Такође, навео је тада УНС, када је реч о Изменама и допунама Закона о јавним медијским сервисима, члановима Радне групе на састанку је предочена коначна верзија Нацрта овог Закона у који су унете примедбе Европске комисије, а са којима чланови Радне групе такође нису били упознати.
УНС је тада истакао и да су на састанку, чланови радних група, представници УНС-а, Локал Преса, АНЕМ-а и професор Раде Вељановски тражили од МИТ-а да се о представљеним нацртима спроведе јавна расправа, што није прихваћено.
Након саопштења УНС-а Министартво информисања и телекомуникација дало је члановима радних група 48 сати да пошаљу своје примедбе на представљене законе, после чега је текст упућен Европској комисији.
Чланови радних група ни након тога нису били упознати са верзијама медијских закона које су упућене Европској комисији, нити са њеним евентуалним примедбама, већ су те нацрте добили данас,после усвајања на седници Владе Србије.
Предлог Закона о електронским медијима Влада Србије усвојила је још 16. маја 2025. године.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.