УНС вести
10. 06. 2025.
Бубњевић: Највећи изазов пројектног суфинaнсирања је тумачење закона и правилника
Уредник листа “Зрењанин” Далибор Бубњевић каже за УНС да је на почетку успостављања пројектног суфинансирања медија примећивао квалитетан рад великог броја комисија које су оцењивале пројекте. По његовим речима, ситуација се погоршала, а лек за сукоб интереса и корупцију су прецизнија законска решења.
Како је изгледало пројектно суфинансирање медија у Зрењанину у току протеклих 10 година?
Уколико Зрењанин поредимо са другим срединама, код нас је ситуација много боља! Конкурси се редовно расписују, комисије су (до сада, тј. увођења новог информационог система) колико-толико водиле рачуна да се допринесе плурализму мишљења у јавном простору. То се постизало финансирањем медија који имају различите уређивачке политике. Истичем стручност и кооперативност мр Оливере Ристић из Градске управе. Она је свима на располагању и олакшава нам да уз што мање нервозе прођемо компликоване процедуре.
Градска власт у Зрењанину је расписивала конкурс сваке године, али је често пробијала законом предвиђен рок. Како су се та кашњења одразила на рад медија?
Тачно је да је било кашњења, али нису у питању изузетно дуги временски интервали који би угрозили функционисање медија. Неке локалне самоуправе су на време расписивале конкурсе, али су потом „теглиле“ са доношењем одлука о расподели средстава. Мишљења сам да је то много већи проблем, јер се (не)намерним одлагањем исказује неспособност администрације или пак умишљај да се отежа функционисање медија.
Колики удео има пројектно суфинансирање преко државних конкурса у финансирању Вашег медија?
Лист "Зрењанин" сваке године добија различите новчане износе. Удео пројектног суфинансирања се креће између 2 и 5 одсто у односу на приход.
Шта су Вам највећи изазови по питању пројектног суфинансирања?
Приметно је растегљиво тумачење закона и правилника. Последице су да се неколико експерата упитне стручности и у позном животном добу мултипликује у десетинама комисија "од Вардара па до Триглава". Бројни квалитетни кадрови остају неангажовани упркос завидном практичном и/или научном искуству. Не верујем у случајности, па стога стичем утисак о координисаној акцији. Уверен сам да ће то бити предмет истраживања надлежних државних органа. Што би рекао један тужилац, сваки предмет има своје време!
Какво је ваше искуство са Јединственим информационим системом који је почео са применом ове године?
Јединствени информациони систем је показао низ техничких мањкавости (на пример, немогућност исправљања унетих података, нестанак већ учитаних садржаја и слично). Поједини учесници нису могли да добију повратну информацију од надлежног министарства, па су одустајали од аплицирања. Зашто је било тешко организовати у кључном временском интервалу (првом кварталу ове године) бројнију службу подршке? Тиме би се избегло да нико не одговара на позиве или пак на упућене мејлове. Јединствени информациони систем је парадигма стања у друштву! Указује на све наше слабости: покушај стицање лаке зараде, сукоб интереса, одсуство морала...
Ове године сте учествовали на конкурсу за медијско суфинансирање који је расписало Министарство. Можете ли да поделите са нама то искуство, шта се догодило на том конкурсу?
Конкурс Министарства је био попут серијала “Досије X”. На почетку, као и на крају епизоде, много тога је нејасно. Дивим се бројним колегама који су били чланови комисија. Успели су у рекордном року да прочитају на хиљаде страна предложених пројеката, унесу оцене у систем и евентуално напишу коментар. Неретко су постизали јединствен став. Као да их је водила нека невидљива сила која их је држала будним данима и ноћима. Не видим друго објашњење за њихову надмоћну способност коју су демонстрирали у рекордном року. Листу "Зрењанин", иако најтиражнији регионални недељник, није подржан ниједан пројекат. Очито да сам као мастер економиста и судски вештак економско-финансијске струке омануо!
Како бисте сумирали деценију примене система пројектног суфинансирања медијских садржаја у Србији?
Описао бих наш положај у том систему као "више од аутономије, мање од независности". Био бих неискрен уколико бих дао паушалну негативну оцену. Нажалост, кола звана систем јавног информисања срљају ка провалији. Уместо да покушамо да их зауставимо, ми мењамо контролну таблу и освеживач на ретровизору. На почетку успостављања система пројектног финансирања сам примећивао квалитетан рад не малог броја комисија. Било је ситуација да нам је одбијен пројекат, али смо знали зашто је то тако. Временом су лоши ђаци из медија које прати мали број људи заузели позиције и почели су да нам се свете. Неодољиво ме подсећају на Нушићеву госпођу министарку.
Шта би били први конкретни кораци ка реформи овог система како би постао правичнији?
Неопходно је вратити принципе стручности и транспарентности. То је најбољи лек за сукоб интереса и корупцију. Тиме се постиже да квалитет исплива, сви бивају задовољни, а медији реализују некомерцијалне пројекте који доприносе бољем јавном информисању. Основ за креирање наведеног система је доношење прецизних законских и подзаконских решења који не би могли бити тумачени на начин који погодује власти или пак бирократији у министарствима. Такође, нужна је прецизна санкција за све оне који се огреше о правне норме.
Како би изгледао идеалан модел суфинансирања из Ваше перспективе?
Ко год буде развијао нови модел суфинансирања, наћи ће се у тешкој ситуацији. Биће изложен разним лобијима. Потребно је избећи досадашњу праксу да нам системе креирају само они који нису управљали медијима или се пак професионално нису бавили новинарством. Претходних деценијама смо сведочили бројним радним групама чији су чланови неретко били представници: академске заједнице без праксе, невладиних организација без знања и удружења без чланова. У наведеном тријумвирату власт олако остварује своје нечастиве циљеве. Зато су данас многи медијски радници, што би рекао председник УНС-а, или слуге или активисти. Нови модел суфинансирања треба да допринесе независности редакција и уклањању из професије свих оних који су допринели њеном унижавању.
Коментари (1)
Остави коментар11.06.
2025.
Укинути пројектно финасирање
Једино решење је: укинути тзв. пројектно финансирање медија. Док су били "жути" на власти, давали су својима, после њих СНС-овци дају, опет, својима. Захваљујући баш "пројектном финансирању", практично је озакоњен куруптивни утицај на медије. А све покривено "одлукама" комисија!
Одговори