УНС вести
07. 11. 2025.
Радионица УНС-а о вештачкој интелигенцији: АИ може бити асистент у новинарском раду, кључну улогу имају новинари
Вештачка интелигенција не може бити аутор медијских садржаја, већ помоћно средство, док су новинари ти који имају кључну улогу у новинарском раду“, закључено је на данашњој радионици Удружења новинара Србије (УНС) о употреби вештачке интелигенције у новинарству.
Новинар ФоНета-а Милош Милић је младим новинарима и студентима новинарства у Прес центру УНС-а говорио о важности разумевања примене вештачке интелигенције у новинарству и изазовима у заштити приватности и ауторских права.
„АИ неће уништити новинарство, осим ако ми то не дозволимо“, нагласио је Милић.
Како је рекао, када је у питању дефиниција појма ВИ, то нису интелигентни паметни системи, али су системи који умеју да препознају, на основу података, обрасцe нашег понашања и тако покушавају да имитирају оно шта ми радимо, како размишљамо, говоримо, одлучујемо.
„Новинарство је са употребом ВИ промењено на боље јер се мање времена троши на ствари за које је раније новинарима требало и по неколико сати“, рекао је Милић.
С друге стране, говорећи о лошим странама употребе ВИ, Милић је дао пример да ВИ на основу наших информација може једну причу да представи на потпуно различитe начинe.
„АИ је добар као асистент, не као аутор. Ми смо паметнији, разумемо, осећамо, имамо емпатију, одговорност, док АИ нема одговорност ни за шта. АИ није радознао и не поставља питања, ми знамо зашто нешто тражимо и желимо, а ВИ нам избацује генерисани садржај за који он претпоставља да је то што ми заправо тражимо“, истакао је Милић.
Mедији попут Њујорк тајмса, казао је он, направили су оквир у коме „ВИ никада неће бити аутор, већ помоћно средство“.
„Они питају ВИ за сугестију за наслове приликом писања медијских садржаја, поседују интерне АИ алате које користе на нивоу редакције како би ефикасније радили, али све остаје под строгом уређивачком контролом новинара у Њујорк тајмсу“, истакао је Милић.
Етичка примена ВИ у новинарском раду
„Велики светски медији имају интерна правила о употреби АИ на нивоу редакција, док код нас мали број медија има писана правила о коришћењу вештачке интелигенције на нивоу редакција“, рекао је новинар Бојан Цвејић, који је учесницима говорио о етичким изазовима примене вештачке интелигенције у медијима.
Истакао је да је већина националних новинарских кодекса укључила одређене препоруке и правила за коришћење ВИ у новинарству.
„Већина кодекса о етичкој употреби вештачке интелигенције се своди на опште ствари. Још увек не знамо на које све начине новинари користе у редакцијама ВИ и који сегменти у овој области треба да се регулишу“, изјавио је Цвејић.
Када је у питању примена вештачке интелигенције, истакао је он, важно је напоменути да медији преузимају уређивачку одговорност за коришћење садржаја који је генерисала ВИ.
„Приликом употребе вештачке интелигенције за креирање медијских садржаја мора бити јасно назначено да је коришћена ВИ, шта је од алата коришћено и у ком делу медијског садржаја“, нагласио је Цвејић.
Савет за штампу је, наглашава, међу првима уврстио одређене препоруке и правила о коришћењу ВИ у новинарству, у документу „Смернице за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу".
„Савет за штампу је у Смерницама исписао правила и препоруке како се користи ВИ, а када се у децембру прошле године мењао Кодекс смернице за етичку примену ВИ постале су и званично део Кодекса“, каже Цвејић.
Додао је да у Србији не постоји регулација о вештачкој интелигенцији већ све што се у медијима дешава, а у вези је са вештачком интелигенцијом, потпада под постојеће медијске законе.
Међу теоретичарима медија, рекао је Цвејић, актуелно је мишљење да ће употреба ВИ ослободити новинаре рутинских, техничких послова, а да новинари имају више простора да праве квалитетније медијске садржаје.
„Већинa сада мисли да ВИ може да утиче боље на квалитет новинарства и да ће новинари моћи да се врате на период од пре 10-20 година када им је фокус био на направе квалитетну причу, за разлику од данашњих новинара који сами морају да лекторишу, фотогравишу, деле новинарски садржај на друштвене мреже “, објаснио је Цвејић.
Ничић: Сваки од алата ВИ је делотворан, али је важно проверити све одговоре на упите које пружају
Новинарка сајта УНС-а Александра Ничић учесницима је представила како се ВИ алати користе за производњу медијског садржаја.
„Вештачка интелигенција је трансформативна сила која увелико обликује новинарство у домену планирања, производње и дистрибуције садржаја, а на то су указали како страни тако и домаћи истраживачи", истакла је Ничић.
Додала је да су за планирање и производњу садржаја посебно корисни велики језички модели попут ChatGPT, Claude-a, Gemini-ja, Perplexit-ja и Microsoft Copilota, али је важно знати специфичности сваког од њих и искористити њихове предности.
„Тако је Claude добар за стилске корекције, ChatGPT је свеобухватан, а омогућава додавање докумената и анализирање података из њих, Microsoft Copilot је добар за планирање структуре текстова, док је Perplexity делотворан за даље истраживање“, објаснила је Ничић.
Ничић је мишљења да је сваки од алата ВИ делотворан, али, како каже, важно је проверавати све одговоре на упите које пружају.
„Имајући ово у виду, АИ може бити искључиво асистент у раду, док је кључна улога новинарска", закључује Ничић.
Ничић је са учесницима провежбала примену алата вештачке интелигенције, а они су имали задатак да додатно мултимедијално и текстуално опреме садржај које су креирали, применом алата вештачке интелигенције за генерисање видео снимака, фотографија, али и негенеративних алата који једну форму претварају у другу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.