УНС вести
10. 12. 2025.
Фриленс новинари у Европи раде у најпрекарнијим условима
Иако је фриленс новинарство кључно за виталност медија и одбрану демократије, посао фриленсера је најпрекарнији у професији, обележен нередовним приходима, нестабилним запослењем и сталном потребом за тражењем додатних извора зараде.
Економска нестабилност није само резултат тржишне динамике, већ и пословне културе која пребацује и обавезе и ризике на самозапослене новинаре. Чак 62 процената фриленсера осећају да раде у прекарним условима и морају да обављају додатне послове да би преживели. Условима несигурности и неизвесности изложеније су новинарке, показује најновија студија “Бела књига о фриленс новинарству у Европи: Изазови, прилике и пут ка одрживости”, пројекта Тактак.
У истраживању је учествовало 436 новинара фриленсера из 33 државе (21 држава чланица ЕУ, 13 других европских земаља и осам земаља ван Европе), укључујући и новинаре из Србије.
Више од трећине, чак 36,7 процената је изјавило да је радило и бесплатно – половина да би подржала одређене циљеве, али трећина да би имала или задржала видљивост на тржишту рада.
“Ова студија је од кључног значаја јер потврђује екстремну прекарност у којој се налазе фриленс новинари, којих је све више у професији. Она шаље поруку новинарским синдикатима и удружењима: да имају обавезу да понуде циљану помоћ фриленс новинарима како би помогли њихове специфичне потребе. Такође, порука је креаторима политика, што сам имао прилику да кажем 8. децембра европским комесарима Роксани Минзату, одговорној за социјална права и Глену Микалефу, одговорном за културу. Организовали су округли сто о радним условима радника у културном сектору, а ја сам им предао копију извештаја који је готово једногласно 3. децембра усвојио Европски економски и социјални комитет о радним условима новинара”, каже Рикардо Гутијерез, генерални секретар Европске федерације новинара (ЕФЈ) за Удружење новинара Србије и подвлачи:
“Овај извештај садржи низ конкретних препорука, укључујући спровођење европских смерница које омогућавају закључивање колективних уговора у корист фриленсера. Време је да пређемо са речи на дела!”
Ово је прва студија о фриленс новинарима у Европи, након извештаја Европске федерације новинара (ЕФЈ) из 2015. године.
Нестабилни приходи
За већину – 60, 8 процената фриленсера новинарство је главни извор зараде, али често захтева додатно финансирање. Осталих 40 процената од новинарстава успева да заради само петину потребних прихода, показује студија.
“Укратко, чак и у најповољнијим околностима, фриленс новинарство ретко је једини извор прихода новинара, што додатно учвршћује несигурност и ограничава пуну професионалну посвећеност”, наводи ауторка студије Рут де Фруто.
Скоро половина испитаника одговорила је да су у статусу фриленсера више од 15 година, што оспорава тезу да је фриленсинг привремено стање.
“Уместо тога, потврђује да представља консолидован радни тренд, уско повезан са успоном дигиталног новинарства, нарочито са појавом платформи попут Фејсбука, на пример”, подвлачи ауторка.
Ипак, истраживање указује да дигиталне платформе нису главни послодавац. Доминанта већина фриленсера у Европи, чак 68 процената, ради за више медија истовремено: штампане новине и магазине, онлајн медије и друштвене мреже.
То, подсећа ауторка, показује да је фриленс структурни, комплементарни или заменски модел запослења. Истовремено, већина фриленсера није формално повезана са медијским компанијама или организацијама, што их обавезује да се региструју у оквиру националних шема самозапослених, како би легално обављали новинарску делатност.
Истражвање истиче и појаву тзв. “лажних фриленсера”, односно ситуацију када су самозапослени интегрисани у структуру медијске организације и подложни истим обавезама и распоредима као стално запослени.
Европска федерација новинара (ЕФЈ) је ове године подвукла да оваква ситуација има озбиљне негативне последице када је реч о правима на социјалну заштиту, пензије и боловање.
Само 1,2 одсто фриленсера има сталне уговоре.
Женско лице фриленса, двострука прекарност
У Европи, фриленс новинарство има женско лице, чак 61,9 процената су фриленсерке. Истовремено, да би зарадиле за живот, њих 65,6 одсто морају да обављају допунске послове. Чак 64, 2 процената фриленсерки изјавило је да прошле године објавило текстове за које нису биле плаћене.
Већина фриленсерки казала је да остају посвећене професији, али су незадовољне и исцрпљене због услова рада. То потврђује и чињеница да је само 3,2 одсто жена рекло да су потпуно задовољне и да не би мењале ништа у вези са својом тренутном радном ситуацијом.
Више од половине фриленсерки изјавило је да њихова егзистенција у потпуности зависи од новинарства. Док њих 60,1 одсто истиче да им - између 80 и 100 одсто годишњег прихода - долази од фриленс новинарства. Економска стабилност је далеко од загарантоване јер 35,8 процената наводи да им је месечни приход нерегуларан или неизвестан.
Шест од десет новинара доживело burnout
Шест од десет професионалних новинара (60,3 одсто) је доживело burnout, односно синдром изгарања, показује студија, а главни фактори за то су економска и радна несигурност, неизвесни приходи, непредвидиви распореди и прекомерно оптерећење.
Хронични умор је чешћи међу младим и средовечним новинарима, достижући врхунац између 30 и 39 година живота. У том раздобљу 70,5 одсто фриленсера наводи да га је искусило.
Синдром изгарања погађа више жене него мушкарце – чак 66,5 процената новинарки доживело је burnout.
“Јер, жене трпе додатне притиске, као што су терет бриге о породици, дискриминација на радном месту или економска несигурност, што додатно појачава ниво стреса”, запажа де Фруто, образлажући да није проблем само у приходима, већ и да врста уговора игра велику улогу.
Такође, фриленсери се суочавају са све већим притиском да њихови текстови имају добар “учинак” на интернету, а рапидни уплив вештачке интелигенције додатно је промено динамику професије, појачавајући конкуренцију.
Све те околности чине посао стреснијим и значајно повећавају ризик од професионалног сагоревања, указује студија.
Ауторка додаје и да емоционална исцрпљеност не погађа само оне који се ослањају искључиво на новинарство, већ и оне који га комбинују са другим радом. Детаљније, подаци истраживања указују да што је већи степен везаности за професију - већа је вероватноћа да ће се искусити последице burnout-а.
Пут ка бољем
У потрази за могућим решењем, све већи број самозапослених новинара активно тражи алтернативне изворе финансирања, попут директне монетизације на платформама за плаћење и донације, као начин директне финансијске подршке публике.
Више од половине европских новинара - 56,8 одсто који су учествовали у Тактак-овом истраживању изразило је спремност да користи такве платформе.
Опстанак на тржишту, незамењивог, а веома неизвесног фриленс новинарства, зависи од много фактора, а пре свега од: правичне зараде, бољих услова рада, подршке менталном здрављу...
Истичући да решавање проблема са којима се фриленсери суочавају захтева вишеслојни приступ и ангажовање свих у медијском систему, студија истиче да су фриленс новинарима превасходно потребни алати и знање за самостално управљање каријером и одбрану својих права:
“Медијске организације сносе одговорност за обезбеђивање фер радних услова и подстицање окружења које цени квалитет новинарства, а јавне администрације морају успоставити регулаторне оквире и подржавајуће политике које гарантују одрживост и правичност у сектору, препознајући фриленс новинарство као темељни стуб демократије и информационе разноликости”.
| Тактак је пројекат финансиран од стране Европске уније (ЕУ) који има за циљ креирање новог система донација читалаца ради директне подршке професионалцима у информисању. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.