УНС вести
12. 01. 2026.
Шта садржи одлука Врховног суда по којој је Апелациони суд у случају Ћурувија повредио закон
Петочлано веће Врховног суда једногласно је утврдило да је током суђења бившим функционерима Службе државне безбедности за убиство Славка Ћурувије повређен закон, пише у пресуди овог суда у који је УНС имао увид.
Пресудом донетом 13. октобра прошле године, веће је делимично усвојило захтев за заштиту законитости који је поднело Врховно јавно тужилаштво и закључило да је у овом случају Апелациони суд повредио закон у корист окривљених Радомира Марковића, Милана Радоњића, Ратка Ромића и Мирослава Курака.
Пресудом, Врховни суд указује да ослобађајућа пресуда Апелационог суда у Београду делове образложења заснива на погрешној интерпретацији садржине записника о исказима сведока и самих исказа, и то исказа сведока Милорада Улемека Легије, Александра и Милоша Симовића, те Дејана Миленковића и Миладина Сувајџића.
Апелациони суд је утврдио да Легија није остао при исказу који је дао 8.1.2014. године пред Тужилаштвом за организовани криминал (ТОК), односно да исказ није потврдио на главном претресу пред првостепеним и другостепеним судом, као и да окривљени, браниоци и суд нису били у могућности да га директно питају у вези са чињеницама о којима се пред тужилаштвом изјашњавао.
Међутим, садржина записника и транскрипта са суђења, говоре другачије, наводи Врховни суд.
„Легија је на главном претресу пред првостепеним судом одржаном дана 26.9.2016. године изјавио да нема ништа посебно да каже осим онога што је већ изјавио и да нема шта да дода, након чега су му учесници у поступку постављали питања. Исто важи и за главни претрес пред другостепеним судом који је одржан дана 8.3.2023. године, када је изјавио да нема шта да дода ни да одузме од онога што је рекао на прошлом сведочењу и да све што је рекао стоји у записнику и он стоји иза тога“, пише у образложењењу одлуке Врховног суда.
Апелациони суд погрешно је интерпретирао садржину записника, наводи Врховни суд, из чега је извео даље погрешан закључак у погледу Легијиног исказа и у погледу тога да ли су учесници у поступку могли да му директно постављају питања. Оно што је, истиче се даље, Апелациони суд утврдио да пише у записницима и оно што у записницима заиста пише је различито.
Исту повреду је Апелациони суд учинио и у погледу оцене исказа сведока Милоша и Александра Симовића.
„Утврдио је да они нису остали при исказу који су тужилаштву дали 10.1.2014. године иако су на главном претресу пред првостепеним судом дана 27.9.2016. године изјавили да остају при изјави и да неће ништа додавати ни одузимати (Милош Симовић) односно да не може да се изјасни да ли остаје при исказу (Александар Симовић)“, наводи се у пресуди.
Апелациони суд исту грешку, наводи Врховни суд, прави и приликом оцене исказа сведока Миладина Сувајића и Дејана Миленковића Багзија, „када закључује да су се они изјашњавали о информацијама које су од неког чули и да то могу бити само одређене индиције везано за предмет поступка, као и да искази садрже различите информације“.
Врховни суд налази да су се ови сведоци детаљно изјашњавали како о чињеницама које су им лично познате, тако и о томе како су и од кога добили одређене информације, а што је све садржано у записницима.
Врховни суд даље наводи да је образложење пресуде Апелационог суда о извештају о преснимавању, форензичкој анализи и прегледу похрањених података о оствареном телефонском саобраћају од 12.2.2012. године контрадикторно, нејасно и да уопште не може да се утврди шта је било уопште предмет анализе Апелационог суда.
„Образложење је толико противречно, јер суд прво наводи да је одбијен предлог одбране да се предметни извештај изузме као незаконит. Потом суд констатује да прихвата став из ранијег решења Апелационог суда, Посебног одељења од 29.6.2018. године да је реч о законитом доказу јер ‘у спису постоје докази о свакој предузетој процесној радњи везано за 40 ДЛТ трака..’ да би потом закључио да се овај доказ не може прихватити као поуздан и веродостојан јер није урађено вештачење у складу са законом“.
Врховни суд указује да је у тој ситуацији управо другостепени суд могао да нареди поновно вештачење и отклони недостатке у налазу и мишљењу.
Врховни суд указује и да Апелациони суд није интерпретирао, нити анализирао међусобну комуникацију Курака, Ромића и Радоњића у периоду од 9.4.1999. године до 12.9.1999. године а ипак је нашао да није веродостојна и да је непоуздана.
|
Ко су били чланови судског већа Врховног, а ко Апелационог суда Чланови судског већа Врховног суда које је донело пресуду били су Мирољуб Томић, председник већа, Татјана Вуковић, Слободан Велисављевић, Милена Рашић и Светлана Томић Јокић. Чланови апелационог судског већа који су донели ослобађајућу пресуду за бивше припаднике ДБ-а били су Нада Хаџи Перић, Весна Петровић, Драган Ћесаревић, Марко Јоцић и Душанка Ђорђевић. |
Константиновић: Пресуда значајна јер указује на озбиљне пропусте другостепеног суда
Пресуда Врховног суда, како оцењује адвокат Удружења новинара Србије (УНС) Гордана Константиновић, не значи ништа када је реч о правди за Ћурувију.
„Ова пресуда Врховног суда не може утицати на правноснажну ослобађајућу пресуду функционерима Службе државне безбедонсти, нити донети правду убијеном Ћурувији и његовој породици јер је реч о одлуци која је без икаквог практичног ефекта“, каже она.
Међутим, додаје, значај ове пресуде Врховног суда, види у томе што указује на озбиљне пропусте другостепеног суда.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.