УНС вести
18. 02. 2026.
Мониторинг извештај МФРР-а за 2025. годину: 1.481 повреда медијских слобода у 36 европских земаља, у Србији 208
Платформа Media Freedom Rapid Response (MFRR) објавила је Годишњи мониторинг извештај за 2025. годину, у којем се наводи да је у прошлој години забележила 1.481 повреду медијских слобода, од чега 208 у Србији.
Повреде медијских слобода у 2025. години погодиле су 2.377 новинара или медијских субјеката у 36 европских земаља, пише у извештају.
Како се наводи у делу извештаја који се односи на Србију, стање медијских слобода у прошлој години додатно се погоршало, а бележи се и нагли пораст пријављених случајева.
„У току године документовано је 208 случајева повреде медијских слобода у Србији, више него двоструко у односу на 84 случаја забележена 2024. године, што је погодило укупно 358 медијских радника или субјеката“, пише у извештају.
Мониторинг извештај заснован је на случајевима забележеним у бази података Mapping Media Freedom и пружа преглед кључних претњи са којима су се суочавали новинари у 27 држава чланица ЕУ и девет земаља кандидата.
„Налази указују на проблеме који превазилазе националне границе и политичке системе. Вербални напади, кампање блаћења и застрашивање остали су најчешће забележене повреде. Дигиталне претње наставиле су да расту, док су политички актери све чешће идентификовани као извор притисака на новинаре“, пише у извештају.
Извештај су припремили European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF), European Federation of Journalists (EFJ) и International Press Institute (IPI) у оквиру пројекта MFRR, који суфинансира Европска комисија.
Шта пише у делу извештаја посвећеном Србији
Од 208 случајева повреде слободе медија, како је објашњено, вербални напади чинили су већину инцидената (62%), затим напади на имовину (23,1%), физичко насиље (21,2%), ометање рада (19,2%) и правне претње (5,8%).
„Већина случајева верификована је у сарадњи са Мрежом SafeJournalists (SJN)“, наводи МФРР.
Медијско окружење, пише у извештају, било је посебно опасно за новинаре који су извештавали о антикорупцијским протестима након смртоносног урушавања надстрешнице железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024. године.
„Све интензивнији притисци, обележени државном репресијом, подстакли су конзорцијум МФРР да у априлу 2025. године организује мисију солидарности у Београду и Новом Саду. Мисија је утврдила ’ванредно стање’ у којем су цензура, политички притисци, заробљавање медија, кампање блаћења и претње по живот новинара уобичајена појава и често остају некажњени“, пише МФРР.
У 2025. години, наводи се, физички напади су алармантно порасли — забележена су 44 случаја, у поређењу са 14 у 2024. години.
„Припадници органа реда прешли су са нечињења на прекомерну употребу силе против новинара који извештавају са протеста. Од 16 напада приписаних полицији, више од 90% догодило се на протестима, а у пет случајева новинари су задобили повреде", пише у извештају.
Више од половине физичких напада, наводи се, починила су приватна лица.
"Најмање пет медијских радника нападнуто је током обележавања прве годишњице урушавања надстрешнице у Новом Саду, када су их напали маскирани нападачи. Један новинар био је приморан да обрише снимљени материјал под претњом ломљења костију“, пише у извештају.
Како се додаје, „у настојању да појачају притисак у напетој политичкој клими, високи званичници, укључујући председника Александра Вучића, наставили су да дискредитују поједине новинаре, лажно их означавајући као 'непријатеље' државе“.
„Ова реторика, појачана од стране провладиних медија попут Информер ТВ, подстиче претње на интернету и ван њега, уз готово потпуну некажњивост. Дискредитација од стране јавних функционера све се чешће понавља и на локалном нивоу“, пише МФРР.
МФРР: На мети Н1 и ТВ Нова
Ова мисија у извештају је истакла да је „независни емитер Н1 један од најчешће нападних, са најмање 52 забележена инцидента — од поновљених дојава о бомбама и бројних претњи смрћу, до физичког застрашивања и узнемиравања новинара“.
„Новинаре Н1 редовно јавно прозивају председник Вучић и други функционери. Председник је Н1 и Нова ТВ оптужио за 'чисти тероризам', након чега су уследиле бројне претње смрћу и писмо у којем се помиње напад 'у стилу Шарли Ебдо'", пише МФРР.
У децембру 2025. године, наводи се, председник је током конференције за медије јавно дискредитовао и понизио новинара Н1 Младена Саватовића, након чега је он добио више претњи сексуалним насиљем“.
Слично узнемиравање, пише МФРР, претрпели су и други независни медији, укључујући Нову, Данас, Радар, као и карикатуристу Радaра Душан Петричић.
„Водитељи подкаста Ненад Кулачин и Марко Видојковић, као и новинар Динко Грухоњић, такође су били изложени упорним претњама, након кампања блаћења у провладиним таблоидима. Посебно забрињава чињеница да је у Србији забележено 11 случајева озбиљних претњи упућених родитељима и деци новинара — што представља преседан“, пише у извештају.
У оваквом контексту, додаје се, на мети новоформираног провладиног Удружења новинара (АНС) нашле су се и организације које штите новинаре, Независно удружење новинара Србије (НУНС) због његових напора у пружању подршке угроженим новинарима.
Шпијунски алати и хакерски напади на новинаре и медије
Додатну забринутост, наводи се, изазива илегална употреба напредних шпијунских алата и циљани хакерски напади. Амнести Интернешнл, додаје се, открио је да су уређаји двоје новинара BIRN-а били заражени шпијунским софтвером Pegasus.
Поред тога, подсећа МФРР, хакована су и два локална медија, као и новинска агенција Бета и Јутјуб канал једног подкаста, што је привремено онемогућило приступ информацијама.
„Током извештајног периода документовао је и 12 правних инцидената, укључујући произвољна хапшења 11 новинара. Нова тужба за клевету поднета је против КРИК-а, медија који истражује криминал и корупцију, од стране бивше министарке пољопривреде Јелене Танасковић", пише МФРР.
Забрињавајући случај, наводи се даље, односи се и на хапшење Александра Дикића са КТВ-а и претрес његовог стана након објављивања монтираног видеа који је лажно промовисао насиље“, пиеш у извештају.
У атмосфери непријатељства према критичким гласовима, наводи МФРР, откривене су додатне неправилности у поступку именовања Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), најважнијег медијског регулатора у Србији, који је критикован због недостатка транспарентности и независности, упркос реформама које захтева ЕУ.
Неизвесност расте, пише у извештају, и у погледу будућности Н1 и Нова, два преостала независна телевизијска емитера у Србији, у власништву Јунајтед Медија.
„Спекулације о могућој продаји појачане су након што су оба канала уклоњена са услуге EON SAT (Total TV), која је сада у власништву државно повезаног Телекома Србија. Поред тога, процурели аудио-снимак указао је на политички притисак председника Александра Вучића да се ослаби уређивачка независност Н1“, пише МФРР.
Како се наводи у извештају, забележени су и случајеви политичког мешања у рад јавног сервиса РТС, који месецима није извештавао о протестима.
Наводи, пише МФРР, укључују политички мотивисане смене и директно мешање у уређивачку политику.
„Слични примери забележени су и у Euronews Serbia, ELLE Serbia, Вечерњим новостима и Политици, где су новинари који су се залагали за етичко новинарство и супротставили цензури били приморани да поднесу оставке или су отпуштени. Током 2025. године медијско окружење у Србији наставило је да се погоршава забрињавајућом брзином“, наводи МФРР.
Како се истиче, у наредном периоду неопходне су конкретне мере како би се обезбедило право грађана на слободно и независно информисање и преокренуо тренд назадовања медијских слобода.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.