УНС вести
09. 03. 2026.
Анатомија једне SLAPP тужбе- како је новинару РТВ-а Предрагу Ћурчији моћник који га је тужио остао дужан око милион динара за судске трошкове
„Знао сам да им сметам и да ће ме тужити, али нисам знао да ће поступак трајати осам година и да ни након пресуде у моју корист неће бити готово".
Тако новинар Радио-телевизије Војводине Предраг Ћурчија за УНС говори о SLAPP тужби коју је против њега, пре десет година, поднео војвођански бизнисмен Владимир Врбашки.
Иако су солидарно тужени новинар, уредница и медиј 2024. године дочекали правду пресудом Апелационог суда, њима до данас нису надокнађени велики трошкови проистекли и из висине одштетног захтева од 10 милиона динара.
Ово је прича о исцрпљујућем осмогодишњем поступку, који је започео у време активног рада дописника РТВ-а Ћурчије, а окончао се када је отишао у пензију. О једином суђењу с којим се овај искусни новинар сусрео у каријери.
Чин I – позив грађана новинару ком верују
У мају 2016. године Ћурчија је био шеф дописништва РТВ-а у Сомбору. Извештавао је о дневним актуелностима, радио репортаже, истраживао проблеме које имају грађани и правио прилоге. Сасвим нормално било је да на позив становника насеља Прва управа из малог места Гаково оде да их обиђе. Рекли су му да немају струју и воду иако све рачуне уредно плаћају.
„Испоставило се да је предузеће ‘Граничар’, које је управљало имовином, престало да прослеђује новац који су станари уплаћивали за комуналне услуге. Говорили су ‘имамо проблема са новим власником који се зове Владимир Врбашки’, а ја сам се питао како он може бити нови власник када је у питању државно земљиште“, присећа се Ћурчија.
Неколико дана након телефонског позива Ћурчијин прилог о проблемима становника Гакова емитовао је РТВ.
У ТВ прилогу саговорници су помињали Владимира Врбашког, фирму Граничар, а новинар је навео да се ради о човеку који је „познат по томе да је његова фирма узурпирала државне оранице".
Будући да је прилог садржао изјаве грађана о Врбашком, новинар је више пута покушао да ступи у контакт са њим. Врбашки се није јавио, али јесте његов адвокат.
Без одговора на постављена питања, прича Ћурчија, написао је у имејлу: „Тужићемо вас“.
Чин II – десетине путовања од Оџака до Београда
Тужба је и стигла, и то убрзо након емитованог прилога. Врбашки је тужио РТВ, тадашњу главну уредницу Маријану Јовић Лаиновић и новинара Предрага Ћурчију, тражећи одштету од десет милиона динара због „повреде угледа и нанетог душевног бола".
Далеко више од износа који би се иначе могао досудити, каже адвокат УНС-а Ненад Крајновић, који је од почетка бранио Ћурчију.
„Тужба је постављена тако да чињенично стање буде компликовано. Према мом мишљењу, било је очигледно да намера тужиоца није била да добије одштету за такозвани душевни бол, него само да нанесе финансијску штету – како медију, тако и туженом новинару", каже Крајновић.
Оно што је уследило, Ћурчија данас описује речју „мрцварење“. По 300 километара, колико укупно износи пут од Оџака до Београда и назад, Ћурчија је за свако рочиште прелазио, чекајући да се Врбашки појави на суђењу.
„Годинама није долазио на рочишта. То је било из, наводно, здравствених разлога, или из разлога спречености услед других обавеза. Сваки долазак је изискивао узалудно путовање представника и пуномоћника странака у Виши суд у Београд да би се констатовало да тужилац није могао да приступи суђењу које је сам покренуо“, говори Крајновић.
Поступак је тако и временски и финансијски исцрпљивао и Ћурчију и РТВ.
Свако рочиште је, објашњава Крајновић, подразумевало приступ најмање три адвоката са трошковима пута, за приступ на рочиште при вредности спора од 10 милиона динара.
„Тада би тужени осим новца, трошили и своје време на припрему за суђење, одлазак на суђење у други град, а за то време нису радили свој основни, новинарски, посао. Овај поступак је покренут и вођен као класични пример SLAPP тужбе“, каже Крајновић.
Годишње је било одржано од три до четири рочишта. У осам година – око тридесет долазака до Београда, каже Ћурчија.
Сваки пут возио је сопствени аутомобил, плаћао паркинг, бензин. Процењује да је само на пут и пратеће трошкове потрошио више од хиљаду евра.
„Сећам се да сам питао судију: ‘Извините, о чему се овде ради? Ја долазим сваки пут из Оџака, а он се једноставно не појављује", каже Ћурчија.
Чин III – Ћурчија дочекао правду, али не и накнаду судских трошкова
После осам година стигла је првостепена пресуда која је била лоша по туженог новинара и РТВ.
Судија је образложила да је новинар поступио са дужном новинарском пажњом али да је ипак инсинуирао да је тужилац узурпатор земљишта и да је због тога потребно да тужени Врбашком солидарно исплате 30.000 динара.
„Суд је изношење чињеница које су доказане као тачне квалификовао као мишљење новинара", рекао је тада Крајновић.
Уследила је жалба за коју је, с обзиром на то да је тужбени захтев износио десет милиона динара, требало платити нову, високу таксу.
Крајем 2024. године, Апелациони суд у Београду одлучио је другачије и уместо бизнисмену, дао за право новинару и медију, наложивши да туженима надокнади трошкове поступка.
„Када сам добио ту пресуду, видео сам да ипак у овој земљи постоје судије и правници који се позивају на међународну праксу. Начин на који сам ослобођен показује да суд заиста може да ради како треба. Мислим да је тој храброј одлуци допринела и серија протеста који су били организовани у том тренутку", рекао је Ћурчија.
Са каматама и трошковима извршитеља, укупна накнада трошкова би, кажу Ћурчија и Крајновић, требало да износи милион динара.
И баш када су поверовали да је све готово и да ће повратити трошкове са суђења, Врбашки је, како каже Крајновић, отишао у иностранство и повукао новац из државе. Наводно, каже Крајновић, друге имовине нема.
„ Сада Ћурчија, после више од осам година излагања трошковима, путовањима на суђења, када треба да наплати своје трошкове из парничног поступка, има само додатне трошкове плаћања извршитеља који нема из чега да наплати потраживање тужених“, каже Крајновић.
Ипак, Ћурчији је и после свега најважније да је правда задовољена.
Стратешке тужбе против учешћа у јавности (SLAPP) су процеси који се покрећу или воде као средство узнемиравања или застрашивања новинара, пише у дефиницији Савета Европе.
Према овом становишту, оне настоје да спрече, ограниче или казне слободно изражавање о питањима од јавног интереса и остваривање права у вези са јавним учешћем. Воде их, како пише у Директиви Европске уније, моћни и утицајни актери.
За њега ово је било прво суђење у новинарској каријери и први пут чуо је за термин SLAPP, који у време тужбе није био толико чест као данас.
„На почетку сам мислио да је то класична прича о моћнику који тлачи сиротињу. Међутим, колеге које прате међународне случајеве су ми рекле: ’веруј ми, то је класика. Класично застрашивање новинара да би се склонио са теме."
Склоњен није. Али станари Прве управе у Гакову, којима је искључена струја и вода, данас тамо више не живе.
„Цео тај случај је чудна прича која вероватно никада у овој земљи неће добити епилог какав би требало", говори Ћурчија.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.