Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  Да ли ће ико одговарати за нестанак и убиства новинара на КиМ?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

20. 08. 2014.

Аутор: К. К. Извор: УНС

Да ли ће ико одговарати за нестанак и убиства новинара на КиМ?

Од нестанка новинара Радио Приштине Ђура Славуја и Ранка Перенића сутра се навршава 16 година, а њихова судбина још увек је непозната. Славуј и Перенић су 21. августа 1998. године кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочиште да ураде прилог о повратку отетих монаха. Према подацима породица, последњи пут су виђени у Великој Хочи, одакле су грешком кренули ка Ораховцу, који је у то време био под контролом Ослободилачке војске Косова. Аутомобил у којем су били, плава Застава 128, никада није пронађен.

Славуј и Перенић двојица су од седам новинара и медијских радника српских медија убијених и несталих на Косову и Метохији од 1998. године. Осим њих, као убијени или нестали воде се и Љубомир Кнежевић, Александар Симовић, Марјан Мелонаши, Момир Стокућа и Миле Буљевић.

 

Љубомир Кнежевић био је новинар приштинског "Јединства" и дописник "Политике". Нестао је 6. маја 1999. године код Вучитрна. Кнежевићево тело није пронађено, а у Белој књизи Владе Републике Србије, под насловом "Албански тероризам и организовани криминал на Косову и Метохији", објављеној септембра 2003. године, као осумњичени за његов нестанак помиње се Беким (Весељ) Шути, звани "Нику", рођен 1. маја 1976. године у селу Ошљане, општина Вучитрн. У Белој књизи стоји да је Шути био командант специјалне јединице ОВК при оперативној зони Шаља и да је ова јединица почетком маја 1999. године отела Љубомира Кнежевића, одвела у штаб који се налазио у селу Ошљане, мучила, а затим убила. У одлуци Саветодавне комисије за људска права при Уједињеним нацијама која је недавно достављена сину Љубомира Кнежевића Горану, између осталог, стоји да „Унмик треба од Еулекса да тражи настављање кривичне истраге због нестанка новинара Љубомира Кнежевића у Вучитрну 6. маја 1999, али и јавно призна одговорност у вези са својим пропустом да адекватно истражи овај нестанак“.

Александар Симовић био је новинар и преводилац. Нестао је 21. августа 1999. године у Приштини. Део посмртних остатака Симовића пронађен је у селу Обриње код Глоговца. Породица није добила никакву званичну информацију о истрази и окривљенима за убиство. Породица се жалила Саветодавној комисији за људска права при Уједињем нацијама 2009. Године због „пропуштања да истражи отмицу и убиство“. Жалба је усвојена и поступак је у току.

Марјан Мелонаши, новинар српске редакције Радио Косова, нестао је 9. септембра 2000. године. Према подацима породице, после получасовне емисије која је трајала од 13.30 до 14 сати, ушао је у наранџасти такси преко пута зграде радија и од тада му се губи сваки траг.

Момир Стокућа, фоторепортер и фотограф, убијен је 21. септембра 1999. године у породичној кући у центру Приштине. Као фоторепортер сарађивао је са листом "Политика". Породица није добила никакву званичну информацију о истрази.

Миле Буљевић био је радник РТВ Приштина. Последњи пут је виђен 25. јуна 1999. недалеко од избегличког центра у Приштини. Податке о њему УНС је добио из извештаја Комисије Уједињених нација за људска права. Према изјавама очевидаца Мила Буљевића су на путу ка избегличком центру зауставиле непознате особе, а потом су га припадници ОВК заједно са још једним човеком који се ту затекао, натерали да уђе у џип и одвезли се у непознатом правцу. Од тада се овом раднику РТВ Приштина губи сваки траг.

У извештају Комисије УН за људска права који је УНС добио, наводи се да је породица одмах пријавила нестанак надлежнима, али да нико од одговорних није реаговао.  Одлука комисије је да отмица Мила Буљевића никада није истраживана и њена препорука Еулексу је да се овај случај поново истражи. Комисија је навела да је у овом случају настављено озбиљно кршење људских права жртве и сродника, пре свега права на утврђивање чињеница и затражила од Унмика да се извини породици Мила Буљевића. 

Међу убијеним новинарима на Косову и Метохији су и новинари листа „Бота сот“ Беким Кастрати (2001) и Бардиљ Ајети (2005). Ајети је убијен код села Бресалце на истоку Косова. На њега је у селу надомак Гњилана пуцано из возила у покрету.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси