УНС вести
22. 07. 2016.
Новинар Милан Ђокић годину дана након физичког напада без посла
Годину дана након напада на радном задатку, новинар Милан Ђокић је без посла. Извађена му је слезина и оперисана стомачна кила.
Тешке телесне повреде Ђокић је задобио на конференцији за медије у Градској кући у Ужицу 13. јула 2015. године када је при крају конференције коју је држао економски кокус Скупштине Србије, непознати мушкарац покушао да физички нападне народног посланика Владимира Маринковића. Нападач је извадио нож и са више убода повредио Ђокића, тада новинара листа „Ужичка недеља“ , који је покушао да заштити Маринковића.
Како Ђокић каже за УНС, одмах по доласку у болницу лекари су установили да је потребно да му изваде слезину.
„Долазио ми је у посету Владимир Маринковић, тада потпредседник Народне скупштине и казао да је хтео да ангажује и хеликоптер, али су га ужички лекари убедили да то није потребно и да они могу све да ураде. Тако ми је бар казао. Оперисан сам, извађена ми је слезина и све је било у реду. Неколико месеци касније видео сам да почиње стомак да ми отиче и отишао сам код лекара да видим шта је у питању. Рекла ми је да сам добио килу и да морају да је оперишу. Оперисан сам 11. фебруара ове године. Лекар је казао да ће оток спасти за шест месеци. То значи до 11. септембра. И поред тога још увек није спао ни мало. Бар 10 одсто. Не мора 100 одсто. Чекам да истекне и тај рок, па ћу онда да видим шта даље. Ваљда је тако како они кажу. Нисам стручан за медицину. Психички сам изузетно стабилан и ништа се није пореметило на том плану“, прича Ђокић.
Ђокић је након напада остао и без посла. Како истиче за УНС, није више у могућности да посао обавља као раније када је за лист „Ужичка недеља“ писао скоро пола страна.
„Од повреде нисам се вратио у лист за који сам радио. Нисам физички најспособнији и не могу да стигнем да урадим сам пола листа. Остајао сам раније и до три сата у ноћ. Сада не могу. Тражио сам неке послове, али нисам успео. Или ми кажу да им не требају новинари, или ми не одговоре. Знате, радио сам раније и у листу „Вести“ и једно време на телевизији. Радио сам све сам, снимао, узимао изјаве, монтирао. Имам доста искуства, али нема посла“, прича Ђокић.
Од помоћи, како каже, од Скупштине Ужица добио је 20.000 динара и 70.000 за хумани подвиг године и од УНС-а 44.000 динара.
„Нисам хтео да тужим Скупштину града Ужица јер сам желео да направим људски договор са њима. Много волим мој град, па нисам хтео да га оштетим. Рекао сам себи да ћу их чекати до расписивања избора. Посто нису хтели ништа да ми ураде нашао сам адвоката и он сада треба да преда тужбу. Јесте да волим град, али нећу да испаднем будала. Показао сам им папир да сам био особа са инвалидитетом и пре повреде, што им омогућава да ми лакше нађу неко запослење, али није вредело. Све су обећавали и ништа нису урадили“, прича Ђокић.
Када је у питању тужба због напада ножем по службеној дужности, Ђокић истиче да не зна докле се са тим стигло.
„Звала ме је судијница 17. августа 2015. да дам исказ. Није хтела да ми да примерак моје изјаве. Не знам да ли је то по пропису, али нисам се бунио. Од тада ме нико није звао. Када је починилац у питању, могу да кажем да сам га познавао. Заједно смо играли рекреативни баскет 12 година. Деловао је нормално. Мислим да је хтео да нападне градоначелника, али је он дао изјаву и отишао, а Небојша Маринковић с леђа личи на њега, па мислим да их је помешао. Ми смо позвани на КЗН три сата пре њеног одрзавања, па ако смо ми тако касно сазнали за конференцију, не верујем да је он могао знати пре нас да долазе ти људи из Београда. Добио је био два дана притвора, па је био три недеље на психијатријском прегледу у затворској болници у Београду. Тако ми је бар речено“, прича Ђокић.
Каже и да су га позвали на састанак са представницима ОЕБС-а, Заштитником грађана и Државним јавним тужиоцем.
„Били су тамо представници ОЕБС-а и новинари који су нападнути вербално или физички. Од 36 новинара сви су били нападнути вербално осим мене и још једног колеге који је казао да је претучен металним шипкама. Државни тужилац ми је казао да је разговарао са тужитељком из Ужица и да му је казала да не мође добити дан затвора јер је добио папир да је психички неуравнотеђен. Може добити психијатријску установу 2-12 година, а колико ће то бити одлучиће судијница у Ужицу“, закључује Ђокић.
Коментари (3)
Остави коментар23.07.
2016.
СРАМОТА...
Земљу која овако "брине" о новинарима који су, ни криви ни дужни, страдали, такву земљу треба укинуту. Срамота за српко новинарство, срамота за државу да човек постане инвалид и остане без посла... Али, тако је то... А са друге стране штитимо оне који имају...
Одговори23.07.
2016.
Pozz
Užički mediji su najgori koje sam u životu video. Direktor pečenajre je direktor jedne TV stanice, a bivši muzičar druge. Neprofesionalizam, nedostatak obrazovanja, neisplaćivanje radnika su odrednice njihovog rada. Polati inspekciju na TV i finansijsku kontrolu !!! A ovaj veseli Đokić....
Одговори22.07.
2016.
greska
Radi se o potpredsedniku Skupstine Vladimmiru Marinkovicu. Novinar Djokic je primio umesto njega noz, i verovatno mu spasao zivot. Imajuci u vidu da je poslanik Marinkovic bogatas, vlasnik i dekan fakulteta, odnosno Visoke skole, mogao je da zbrine coveka. Sramota
Одговори