УНС вести
22. 02. 2017.
Тома Ђорђевић, необичан професор и највећи боем ФПН-а
Колеге и пријатељи опростили су се јуче на комеморацији на Факултету политичких наука од професора Томе Ђорђевића, првог комуниколога, оснивача новинарског смера и вишедеценијског професора овог факултета.
О Томи Ђорђевићу говорили су професори Факултета политичких наука Веселин Кљајић, Мирољуб Радојковић и Сњежана Миливојевић.
„Професор Ђорђевић рођен је 1927. године. Завршио је Правни факултет, а магистрирао и докторирао на Факултету политичких наука. На факултету је био професор од 1961.године па све до пензије. Био је шеф катедре за новинарство, али исто тако активан у друштвеном животу. Остаће упамћен по научном раду. Књиге из којих смо сви учили су ‘Политичко јавно мњење’ и ‘Теорија информација’ за које данас, после толико деценија, могу да кажем да спадају у ред уџбеника који су писани визионарски“, рекао је о Ђорђевићу професор Кљајић.
Он је нагласио да Ђорђевић спада у ред професора оснивача Факултета политичких наука, који ће на овом факултету заувек бити запамћен.
Мирољуб Радојковић присетио се упознавања са преминулим професором.
„Наше упознавање је било необично. Када сам служио војску 1972. године добио сам телеграм и позив од Томе Ђорђевића да будем асистент. Пошто сам до тада радио на телевизији, нисам са одушевљењем примио тај позив јер сам желео да останем новинар. Када сам по наговору професора магистрирао и дипломирао, нисам се више враћао новинарској професији“, рекао је Радојковић и додао је Ђорђевић био необичан професор и највећи боем на ФПН-у.
Радојковић је истакао да Ђорђевић није могао да живи једноставним животом након пензионисања.
„У пензији је одлучио да се бави писањем и вајањем. Скулптуре које је правио остале су у његовом стану. Иако сам га наговарао да их остави на факултету, његов сан био је да направи сопствену изложбу. Оставио је за собом супругу Љубицу и сина Стефана, који нису у могућности да буду овде данас“, рекао је Радојковић.
Професорка Миливојевић је рекла да је Ђорђевић био оснивач дисциплине комуникологије са врло препознатљивом и успешном професорком каријером.
„Поред врло успешне каријере, стоји и чињеница да је био вишеструко талентован. Био је песник, писац и вајар. У успомени је остао као човек отвореног ума, неконвенционалног понашања и разигране маште. Прву књигу ‘Јавно мњење’ која је методолошки утемељена на Хабермасу, била је прилично иновативна у то време. Као и осталим књигама и ова је приказивала исконску окренутост ка левим политичким идејама. Међу студентима је био познат као ’Тома диплома’ и био је веома уважаван. Велики стандар који је поставио себи, поставио је и сарадницима и студентима који су због тога причали да им представља велики напор да разговарају са њим“, каже Миливојевић.
Професор у пензији Радош Смиљковић укључио се и на комеморацији подсетио да је Тома Ђорђевић заслужан за очување јединства факултета.
„Пролазили смо кроз тешка времена од првог дана. Година 1972. је година ликвидације либерала у Србији. Страдала је српска привреда. Старији су знали да се снађу, док ми млађи нисмо. Нисам ни знао да сам либерал, а на факултету је дат списак да се смањи број професора либералног воза. Био сам на списку за избацивање.Тома је целе ноћи био на састанку да нико не би био кажњен и избачен. Остао сам на факултету, захваљујући њему. Од Томе је имало много да се научи, што није у његовим књигама. И ја бих се водио оном његовом ’Браћо Срби, будимо људи’”, рекао је Смиљковић.
Тома Ђорђевић преминуо је 20.јануара у 90-ој години.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.