Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
УНС вести
14. 03. 2010.
Јово Ћурувија о улици Славка Ћурувије - писмо УНС-у и Данасу
Изјава Надежде Гаће, поводом иницијативе УНС-а да Славко Ћурувија добије улицу у Београду је чудна, да не кажем увредљива и нејасна.
УНС, 1999. године није исто што и УНС 2010 године, када је председница Љиљана Смајловић. Ни НУНС 1999 г. док је председница била Гордана Суша, није исти као НУНС данас, када је на челу тог удружења Надежда Гаће. Ни лист Данас није исти 2000. г., када су Грујица Спасовић, Божидар Андрејић, Бојан Тончић и остали храбри новинари били у првим редовима у борби против режима Слободана Милошевића и данас, када овај лист уређују и воде неки други људи.
Све то би морала да зна госпођа Гаће. Да ли ће и мене госпођа Гаће прогласити злочинцем и оним који „освештава“, а који сам од 1983. године формално члан УНС-а. Нису ми јасни мотиви рушења иницијативе Љиљане Смајловић, председнице УНС-а.
Сматрам да је ова изјава злоупотреба смрти Славка Ћурувије и ствара раздор међу самим новинарима. Славкова смрт мора да их уједини, да их стално опомиње на солидарност, да их држи на окупу. Нико нападнутог новинара неће бранити, осим њих самих !
Љиљана Смајловић има морално и свако друго право да покреће иницијатеве сваке врсте када је у питању убиство Славка Ћурувије. Годинама сам то чекао и очекивао од Славкових „пријатеља“ који и данас седе у градским органима, али њима је била преча продаја разгледница у Кнез Михајловој и Зеленом венцу, од улице за Славка Ћурувију. Ћутали су од 1999. Ћуте и данас!
Захвалан сам госпођи Смајловић на предлогу и иницијативи. Захвалан сам данашњој председници УНС-а, јер већ једанаест година заједно куцамо на многа врата европских и светских организација у покушају да присилимо власт да се расветли убиство мога брата и то сваку власт: и у време Милошевића, и у време Ђинђића и у време Коштунице и у време Тадића.
Захвалан сам Љиљани Смајловић што је била уз Славка Ћурувију до последњег момента, што га и данас брани од покушаја „пријатеља“ и „ пријатељица“, „колега“ и „колегиница“ да му и мртвом потуре да је тражио бомбардовање. Сведок је да Славко Ћурувија у Америци никада није тражио бомбардовање Србије.
Драгоцен сведок ! Захвалан сам Љиљани Смајловић што је смогла снаге и храбрости да, под бомбама и снајперима режима Милошевића, одржи последњи говор мом убијеном брату.Дозволите ми да се захвалим и храброј Гордани Суши, председници НУНС-а 2000. на постављању спомен плоче.
У време када је власт разјареног Милошевића почела да се руши, то је била велика храброст.Захвалан сам и Надежди Гаће на сваком њеном саопштењу, поновном постављању плоче и месечном ћаскању са тужиоцем, али мислим да је Славко Ћурувија заслужио више од тога.
На крају, најљубазније молим госпођу Гаће да не злоупотребљава убиство Славка Ћурувије за обрачун са Љиљом Смајловић и, зарад неколико квадрата. Славко то својом жртвом није заслужио.
Јово Ћурувија
П.С. Волео бих када би ми Данас објаснио чему и коме је служила ова „анкета“ ? Молим одговорне у Данасу да објаве моје реаговање. Били сте уз мене 1999, 2000, 2001, 2002, 2003. Тада је то било опасно и веома тешко време. Будите и данас !
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.